Sudovanje
Poništena graðevinska dozvola posle 16 godina
Nikad nije kasno za nepravdu
Niko više u
Srbiji ne može
da garantuje da oni koji se danas pridržavaju odluka nadležnih organa
sutra zbog toga neæe biti kažnjeni. U ludoj državi pravosuðe se
potpuno otgrlo kontroli zdravog razuma
M. Grabež
Milan Ðuroviæ, korisnik zemljišta u ulici
Repiškoj
broj 32 u Beogradu sklopio je maja 1996 .ugovor sa stambenom zadrugom Brodarac
po kome je zadruga imala da dovrši izgradnju objekta i isplati
korisniku 40.000 tadašnjih novih dinara i zauzvrat postane vlasnik polovine kuæe. Zadruga
svoje obaveze nikada nije ispunila, ali je Jugoslovenskom reènom
brodarstvu ustupila stan u pomenutoj kuæi na koji nije imala pravo.
JRB sa svoje strane porodici Babiæ dozvoljava
korišæenje
spornog stana oko koga se u meðuvremenu pokreæe i sudski spor, ali radnièki savet
tog preduzeæa
stan izuzima iz otkupa baš zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.
U meðuvremenu Ðuroviæ sklapa ugovor sa Milanom Bogavcem
kome dozvoljava nadgradnju kuæe, sa èim se u pismenoj formi složio i JRB.
Porodicu Babiæ u to vreme niko ništa nije
pitao, jer se oni ni u kojoj kombinaciji nisu pojavljivali kao suvlasnici
objekta ili na bilo koji drugi naèin zainteresovana strana.
Sa kompletnom i urednom dokumentacijom Ðuroviæ dobija graðevinsku
dozvolu 1993. godine na osnovu koje je Bogavac izvršio nadziðivanje, a
onda nastaje sudska rašomonijada.
Sada se odjednom pojavljuju Babiæi koji su
na volšeban
naèin,
mimo odluke nadležnog
organa JRB-a od tog preduzeæa uspeli da otkupe stan pod sporom, pa naknadno
podnose tužbu protiv rešenja Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i graðevinsku
inspekciju grada Beograda.
Šesnaest godina posle izdavanja graðevinske
dozvole Okružni
sud u Beogradu uvažava
tužbu
Babiæa i
poništava
dozvolu za nadogradnju. Veæem koje donosi ovakvu presudu predsedavala je
sudija Mirjana Aranðeloviæ. Presuda zainteresovanoj strani,
Milanu Bogavcu, nikada nije bila dostavljena veæ je on za istu sasvim sluèajno saznao.
Razlozi zbog kojih je presuda èuvana kao
državna
tajna lako su vidljivi. Sudsko veæe na strani tri u obrazloženju navodi
kako Bogavac navodno nije dostavio odgovor na tužbu. Pošto je sudu
dostavljen dokaz da je na tužbu ne samo dat odgovor, veæ priloženi i
odgovarajuæi
dokazi, u arhivi odjednom pronalaze celokupnu dokumentaciju. Sada sud više nije
imao kud i presuda je morala da bude izmenjena.
To se i desilo, ali se izmena ne odnosi na izreku, veæ na obrazloženje u kome
sada stoji kako je Bogavac odgovorio na tužbu. Sud, meðutim, ne
menja deo obrazloženja
sa treæe
strane koji doslovno glasi: "Ocenom navoda tužbe, odgovora na tužbu
tuženog i zainteresovanog, kao i na osnovu celokupnih spisa sud je našao da je
tužba neosnovana."
Dakle, u izreci sud prihvata tužbu, a u obrazloženju
istu odbacuje!? Da li su sudije bile samo pijane ili je nešto drugo po sredi?
U meðuvremenu je jedena od sudija, koja je bila èlan veæa postala
predsednica Upravnog suda u èiju nadležnost je prešao pomenuti
predmet. I pored toga, umesto da samu sebe izuzme, ona donosi odluku kojom
odbacuje zahtev Bogavca za obnavljanje postupka smatrajuæi, sada kao
predsednik suda, da ni kao obièan sudija nije mogla da pogreši. Osim
rimskog pape jedino su još pojedine srpske sudije po definiciji nepogrešive.
Ostaje potpuno nejasno šta sada Bogavac treba da èini, pošto je sud
posle 16 godina poništio
graðevinsku
dozvolu na osnovu koje je zidao. Kakva je to pravna država i gde je pravna
sigurnost kada svaka odluka, svaka dozvola i svako rešenje mogu retroaktivno i
bez držanja bilo kakvih rokova da budu poništeni? Da li graðani uopšte imaju
obavezu da se drže
odluka nadležnih
državnih
organa za koje se ne zna da li æe u nekoj dalekoj buduænosti da budu poništene?
Bogavac je posle svega podneo i kriviène prijave
protiv aktera ove pravosudne lakrdije i o svemu obavestio Ministarstvo pravde i
Visoki savet sudstva. Mala je verovatnoæa da æe bilo ko iz ovih institucija da
reaguje, jer kao što
se zna "vrana
vrani oèi
ne vadi".