Rusija
Gorjačij Ključ: Kad lokalna vlast lažima i falsifikatima ucenjuje
biznismene
Tužilaštvo u krivolovu na biznismene
Zvuči apsurdno, ali u
savremenoj Rusiji nije lako živeti pošteno i u skladu sa zakonima. Radi se o
tome da veliki broj državnih službenika iz zakonodavnih i drugih struktura
vlasti, grubo govoreći, pljuju na zakone i delaju po svojim pravilima. Posebno
se to odnosi na zaposlene u državnom tužilaštvu. Po mišljenju nezavisnih
stručnjaka, upravo tužioci, češće od drugih, krše zakone, iako im dužnost
nalaže da ih poštuju. Kako se to dešava i kuda vodi, objašnjava naš dopisnik
Viktor Hlistun
Viktor Hlistun
dopisnik iz Rusije
"Samo da je čovek...
... a član zakona po kome će ga poslati u zatvor već će
se naći", tako se u Rusiji šale radnici u javnom tužilaštvu. Ali, poznata
je i ona izreka da u svakoj šali ima i zbilje. U šali o radnicima tužilaštva
zbilja je velika, tolika je da se obični građani, čuvši šalu iz usta javnog
tužioca, ne smeju, već se stresaju od jeze.
Za biznismena Jurija Besčastnog i njegovu ženu Svetlanu
iz gradića Gorjačij Ključ (Topli Izvor), iz Krasnodarske oblasti, odnosi sa
tužilaštvom bili su normalni. Među njima nije bilo posebne ljubavi, ali ni
neprijateljstva. Sve do trenutka kada je u ovom gradiću postavljen novi tužilac,
nekakav D. Stepanjenko. Kako se i očekuje u takvim situacijama, novopostavljeni
čuvar zakona odlučio je da u čast svog imenovanja organizuje proslavu za svoje
kolege.
"Zumiranje" u
najčistijem obliku
Funkcioneri na čelu sa Stepanjenkom su dobili hranu i
piće sa sodom, možda zbog ekonomie, ali lepo mesto, kao i sto u šumi bili su
kao poklon od biznismena Besčastnih. To nije veliki trošak, ali se radi o
pažnji. Reklo bi se da bi biznismeni mogli da očekuju zahvalnost za
organizaciju banketa, bar jedno hvala. Ali, posle gozbe nastala je neverovatna
situacija - "zumiranje" u najčistijem obliku.
U Rusiji se termin "zumiranje" koristi da
označi situaciju u kojoj se nečiji biznis, u ovom slučaju Jurija i Svetlane,
stavlja pod lupu državnih organa. Tada se proverava svaki korak koji učine,
svaki papirić. Proveravaju se do trenutka dok im ne pronađu neku grešku. A ako
ne pronađu, onda se pribegava nedozvoljenim sredstvima, kao što su javno
izrečena laž, falsifikati, lažne inspekcije itd. Biznis supružnika Besčastni je
bio čist. I hotel, i restoran, i kafić i mesto za odmor Očaravajuća poljana
(tu su se i provodili radnici tužilaštva), radili su po zakonu, porezi su
plaćani, nijedan prekršaj nije napravljen. Nije imalo čemu da se prigovori. Ali, zar je to prepreka za tužioce? Posebno za one iz Krasnodarske oblasti? Ne ističem mesto dešavanja
samo zato što je Krasnodarska oblast odavno zauzela jedno od prvih mesta u
Rusiji po korumpiranosti bezbednosnih i zakonodavnih struktura i njihovoj
povezanosti sa kriminalom.
Tabloid je pisao o strašnom
slučaju u selu Kušćevskaja. Podsetiću vas: 4. novembra 2010. godine u domu
farmera Ametova ubijeno je 12 ljudi, članova tri porodice, među kojima je bilo
i četvoro dece. Posle toga se otkrilo da su lokalne vlasti i bezbednosni i
zakonodavni organi nekoliko godina pokrivali organizovanu kriminalnu grupu. Eto
zbog čega lokalni biznismeni i obični građani smatraju da se po zakonima sela
Kušćevskaja živi u mnogim drugim mesta u Krasnodarskoj oblasti. U svakom
slučaju, korupcija na Kubanu (tako se naziva Krasnodarska oblast) nije izuzetak
već pravilo.
Ali, za šta uzeti mito od porodice Besčastni ako im posao
nije postavljen na mahinacijama, već pošteno i po zakonu? Odnosno, šta raditi
ako ovi biznismeni imaju princip da ne daju mito. U Rusiji nema tako mnogo
sličnih biznismena, ali ih ipak ima, a njihov broj raste.
Po savetu predsednika
Konačno su radnici tužilaštva mesta Gorjači Ključ
pronašli slabu tačku Besčastnima. Prvo su posumnjali, a zatim i podigli
optužnicu (čitaj nameštenu) povodom propusta u izgradnji mosta preko rečice
Psekups. Evo šta o tome kaže Svetlana Besčastna koja je pretrpela glavni udar
lokalnog tužilaštva:
- Naš predsednik Medvedev i premijer Putin pozivaju
biznismene da pomognu običnim ljudima. Poslušavši njihove savete, mi smo
pomogli: svojim novcem smo izgradili most koji je spojio gradić Gorjačij Ključ
sa autoputem Don (Moskva-Rostov). Sada posetioci banje Gorjači Ključ i žitelji
gradića peške, za desetak minuta, stižu do autoputa kuda prolaze autobusi, taksiji.
Ranije su morali da idu okolo, 9 kilometara. Pored mosta izgradili smo i 450
metara kamenog nasipa, muzičku fontanu, trgić za odmor, mlin... Tako smo se svi
radovali kada je otvoren most! Reči "gradonačelnika" smo postavili na
posebnu tablu tako da svi mogu da ih pročitaju. Sve nevolje smo zaboravili. A
bilo ih je mnogo.
Pre nego što smo počeli gradnju, dve godine smo
sakupljali dokumenta za dozvolu. Na kraju je, kako kažu zvanični stručnjaci,
postalo dobro ne samo ljudima. Prema zaključcima ovih eksperata, ekologija reke
i njena okolina posle izgradnje mosta se umnogome poboljšala. Ali, to ne
primećuju naši tužioci. Protiv mene je podignuta optužnica za nekoliko
krivičnih dela, jedna je po članu 257 - uništavanje bioresursa, za šta je
zaprećena kazna od dve godine zatvora. Evo u šta se pretvorilo dobročinstvo. Da
bih dokazala svoju nevinost, već smo izgubili više od 2.000 sati radnog
vremena, ne računajući novac za advokate i nezavisne eksperte. U godinu dana,
tri puta sam se obraćala Medvedevu i Putinu, bez rezultata: sve žalbe se
vraćaju prvo u Krasnodar, a zatim u Gorjačij Ključ gde dolaze u ruke lokalnog
tužioca Denisa Stepanjenka. Niko ne želi
da se bavi suštinom.
Biznismen je uvek na
poslednjem mestu
A nije teško razumeti situaciju, jer ona i nije tako
složena. Mnoge optužbe su "prišivene belim koncem". Kada listate
stranice optužbe ili slušate audio zapis razgovora na sudu, ostanete zapanjeni
koliko drsko, grubo, neprofesionalno rade predstavnici lokalnog tužilaštva.
Na primer, optužba da je biznismen S. Besčastna
prekršila stav 5. člana
11. Zakona o vodama Ruske Federacije. I to je ozbiljno pročitano
na sudu. Ali, u članu 11. Zakona o vodama nema stava pod brojem 5! U članu ima
samo 4 stava. Mislite li da se predstavnik tužilaštva zbunio, izvinio - ni
slučajno. Ekspertiza o lažnoj nanetoj šteti sprovedena je po metodologiji koja
je odavno zastarela i ne primenjuje se već mnogo godina. Nju sud čak nema prava
da razmatra. Što dalje analizirate, na površinu isplivava sve više grešaka. U
slučaju se pojavljuju lažni zaključci eksperta koji su urađeni na zahtev
lokalnog tužilaštva. Sve se svodi na to da je prilikom gradnje mosta uginula
neverovatna količina riba. U stvari, niko od stručnjaka nije video pomor ribe.
A upravo na tome tužilaštvo ovaj slučaj od upravnog spora (koji se završava
plaćanjem kazne) pretvara u krivični po kome biznismenu prete zatvorom.
Skoro dve godine tužilaštvo mesta Gorjačij Ključ,
predvođeno žustrim tužiocem Denisom Stepanjenkom, napada bračni par biznismena.
Prostor naših novina nije dovoljan da bi se opisala cela njihova borba.
Probaćemo zato da razlučimo suštinu. A tu reč nije samo o bračnom paru
Besčastni, već i o principima rada tužilaštva u Rusiji. Zato je potrebno da
odgovorimo na nekoliko pitanja.
Zašto nadzorni organ koji je obavezan da prati zakonitost
rada, odmah podiže optužnicu protiv biznismena? Oni su, u ovom slučaju,
naručioci posla. Logično bi bilo da se, ako je zaista narušen zakon, krivci potraže među onima koji su
projektovali i gradili most ili neki drugi objekat, a ne među biznismenima. Po
celoj Rusiji tužioci postupaju upravo na ovaj način - "pritiskaju"
biznismene, i to one koji nemaju pokrovitelje u strukturama vlasti. Kriminalci
iz sela Kušćevskaja radili su pod okriljem vlasti. Oni su se bavili reketiranjem,
pljačkanjem biznismena itd.
Šema ostaje ista: nepošteni tužioci, policajci, zatim
kriminalci i reketaši, vrše pritisak na biznismene zato što oni imaju novac. Da
bi im ga oteli, ozbiljni kriminalci primenjuju nasilne metode, a ne libe se ni
da ubiju. Tužioci su pametniji: oni pretresaju poslove biznismena, a često ih
provociraju da načine prekršaj, kako bi zakonskim metodama mogli da ih optuže
za taj prekršaj. Tehnike napada tužilaca na biznismene su raznovrsne. Ali je
cilj najčešće isti: dobiti mito. I to poveliki.
A evo i direktnog pitanja: uzimaju li mito u tužilaštvu
Gorjačeg Ključa? Prosudite sami: ekspertize na osnovu kojih su podignute
optužnice protiv biznismena Besčastnih organizovao je pomoćnik tužioca. A to
što je ovaj pravnik bio uhapšen u kabinetu upravo u vreme kada je primao veliki
mito, to je zasluga radnika Federalne službe bezbednosti FSB. Pomoćnik
je bio osuđen na devet meseci, upravo koliko je proveo u istražnom zatvoru,
tako da do pravog zatvora nije ni stigao.
Gospodin Stepanjenko u primanju mita još nije uhvaćen.
Ipak, pitanje ostaje: zašto posle brojnih žalbi koje su poslate državnom
tužilaštvu, predsedniku i premijeru, novinama i televiziji, niko nije posumnjao
u zakonitost akcija tužioca Gorjačeg Ključa, g. Stepanjenka? Golim okom se može videti da nešto
nije u redu.
Koga sluša sudija
Nažalost, ruski biznismeni nisu zaštićeni upravo od
lokalnih silnika, posebno od tužilaca. Ta kasta se nikome ne potčinjava, iako
prema ruskom Ustavu, glavni arbitar u svim sporovima među građanima, kao i među
građanima i državom, jeste nezavisni sud.
Sud je našao da je ekspertiza koju je organizovalo
tužilaštvo o nepravilnostima prilikom izgradnje mosta - lažna. Tri puta je sud
Gorjačeg Ključa donosio takva rešenja. A iz tužilaštva na to nisu davali ni pet
para: oni uopšte nisu reagovali na odluke suda, kao da tih rešenja uopšte nije
ni bilo. I niko ih nije kaznio - eto šta je tužno. A to se dešava širom zemlje.
Ponegde hrabri radnici FSB i Istražnog komiteta Ruske Federacije
pokušavaju da uhvate osobe iz tužilaštva koje uzimaju mito, ali im to ne uspeva
uvek. A o nezavisnosti sudova ne može se govoriti. Sudovi ispunjavaju volju
tužilaca. Eto zašto tako retko oni donose rešenja o oslobađanju.
Zašto se to dešava?
Ni tu nema nikakvih enigmi. Rusko tužilaštvo - to je
najmoćniji monstrum koji je donedavno imao ogroman istražni aparat. To znači da
u zemlji istragu o bilo kom prestupu nisu vodili nezavisni (čitaj objektivni)
istražitelji, već specijalisti potčinjeni tužilaštvu. Istražni komitet Ruske
Federacije pojavio se pre manje od godinu dana, 15. januara 2011. godine,
kada je stupio na snagu Federalni zakon od 28. decembra 2010, br. 403-FZ
"O Istražnom komitetu Ruske Federacije". Do tada je Istražni
komitet postojao pri Državnom tužilaštvu RF. Predsednik Medvedev je izveo
istražitelje iz tužilaštva i proglasio Istražni komitet nezavisnim organom
kakav je, uzgred budi rečeno, bio još u vreme Petra I. Predsednika Istražnog
komiteta imenuje predsednik i o svom radu on njemu odgovara. Međutim, savezni
zakon br. 403 ne ispunjava se u potpunosti.
U gradu Gorjačij
Ključ, na primer. Tužioci ne žele da izgube vlast. Jer, tamo gde je
vlast, tamo su i pare. Važne ličnosti u tužilaštvu već sada naglas maštaju o
tome da će povratkom Vladimira Putina na mesto predsednika zakon br. 403 biti
izmenjen, te da će se Istražni komitet ponovo vratiti u tužilaštvo. To bi
značilo ne samo da bi se bezakonje nastavilo već da bi postalo još veće.
Nezavisnost sudova bi se još više
smanjila, a vlast tužilaca ojačala. Svakome je jasno: bez nezavisnog istražnog organa ne može se govoriti
o nezavisnom sudstvu. Biznismeni i razumni ruski građani se, naravno, nadaju da
će Putin imati mudrosti i da će strogo ograničiti vlast tužilaštva. Vreme će
pokazati.
Šta gube Rusi
"Demokratske orgije" državnih službenika
verovatno se neće odmah zaustaviti. Međutim, svi vide da nezadovoljstvo građana i biznismena raste i raste. Tu i tamo dolazi do spontanih fizičkih
napada na predstavnike vlasti - državne službenike, a među njima i one iz tužilaštva.
Samim funkcionerima je sasvim jasno da kod ljudi izazivaju mržnju. Mnogi
činovnici, koji su uzeli veliki novac od mita, šalju svoju decu u inostranstvo,
tamo kupuju kuće, kako bi se preselili i svoj život tamo nastavili. Oni ne mare
za sudbinu Rusije. Đavo neka ih nosi, treba ih pustiti da odu. Nevolja je u
tome što njihov loš primer inficira mlade Ruse. Istražitelji sa zabrinutošću primećuju da
biznismeni-početnici ne zamišljaju posao bez korupcije, bez mita. Omladina čak
organizuje nešto kao tajne kurseve na kojima uče kako da daju mito licu na
određenom položaju, koliki mito se kome daje itd. Ali, ni to nije najstrašnije.
Stvar je u tome što časnih biznismena ima sve manje i
manje. Podrobno sam se upoznao sa poslom Jurija i Svetlane Besčastni.
U njemu je toliko mašte, toliko dobrih ideja i otkrića. U restoranu Stari
zamak, na primer, meni se sastoji od jela koja su jeli naši preci - rimski
legionari, grčki pastiri, kubanski kozaci itd. Recepte je obnovio Jurij
Besčastni. Ipak je on po obrazovanju istoričar. A u mestašcetu su Jurij i
Svetlana otvorili pivaru Očaravajuća poljana, gde proizvode veoma ukusno
nefiltrirano pivo. Moskovljani ovde dolaze da bi ga probali. Ali, oni se nisu
zaustavili na tome. Otvorili su salon u kome gosti mogu da se "okupaju"
u pivskim kupkama. Za razliku od čeških i drugih sličnih salona, u hrastove
kade (u drugim zemljama su emajlirane) se ne sipa koncentrat pivskog kvasca,
već pravo, sveže pivo. Pored toga, kupka sa takvim sastojcima se još i peni i
"talasa" od vazduha koji tuda struji. Utisak je kao da plivate po
uzburkanoj pivskoj reci. Toga nema na svetu. Isceljujući faktor takvih kupki je
veliki. A ove pivske kupke nisu skupe. Ovaj biznis bi lepo nastavio da se
razvija. Ali, na Očaravajuću poljanu takođe su se okomili silnici. A to znači
da porodica Besčastni opet mora da skuplja papire, da dokazuje na sudu svoju
nevinost, da troši i vreme i novac. Šta da se radi?
Dok sam pisao ovaj tekst, Jurij i Svetlana su smislili
šta da rade i poslali su mi pismo. Evo šta su mi napisali: "Dobar dan,
Viktore! Šaljemo vam pozdrave iz Češke! Organizujemo ovde posao po planu.
Registrujemo marku piva 'Karlovarsko nefiltrirano tamno i svetlo pivo'. Prema
projektu, odlučili smo da organizujemo pivske banje (kupke) u odnosu na broj
putnika jednog turističkog autobusa. U Češkoj još nemaju nešto takvo, iako su
na dan našeg dolaska u Karlove Vari ovde otvorene pivske kupke. Kao i svuda,
umesto piva sipaju u vodu suv koncentrat hmelja i slad. Kupke su poskupe.
U Gorjačem Ključu tužilaštvo nas i dalje proganja.
Održana je vanredna provera. Bez obzira na ličnu simpatiju i podršku radnika
koji je vršio inspekciju, kako se u tužilaštvu rezultati inspekcije ne bi
poništili, bilo je potrebno propisati kaznu od 3.000 rubalja direktoru Juriju,
to jest meni. Ali, lokalno tužilaštvo nije bilo zadovoljno visinom kazne, pa su
sada (posle detaljnog razgovora sa inspektorom do kasno uveče u tužilaštvu)
odredili kaznu za firmu od 30.000 rubalja. U Češkoj tih problema nema. Glavno
je pronaći svoj kutak u ekonomiji. Izgleda da smo ga pronašli. Dalje ćemo
raditi onako kako smo navikli."