Novi Sad-Veternik
Kako Nenad Čanak i Bojan Kostreš dobijaju kuće i kako ih Miodrag Kostić
Kole prodaje
Lipov gaj, tajkunski raj
Kada se u Srbiji udruže
tajkuni, lokalni političari i grupa korumpiranih sudija, a u sve to se dodaju
nepostojeća preduzeća i fiktivni ugovori, lako je zaraditi deset miliona evra
bez uloženog dinara i plaćenog poreza, kako pokazuje slučaj naselja Lipov gaj u
Veterniku
A. Nađ
Živinarska farma Živinarstvo iz Novog Sada,
Futoški put 44, koju je zastupala direktorka Đurđica Bosančić, prodala
je 16. maja 2000. preduzeću AD Budućnost iz Novog Sada, koje je
zastupao Dragomir Bajić, zemljište u Veterniku površine 4 hektara i 95
ari na koje je prodavac, međutim, imao samo pravo korišćenja.
Kupac se u zamenu obavezao da prodavcu plati nadoknadu u
visini od 14.520.000 tadašnjih dinara (što bi danas iznosilo 226.875 evra) i da
mu izgradi na svom zemljištu kokošinjac!
Ukupno je kupac platio manje od 300.000 današnjih evra. U
to vreme je njiva u tom kraju vredela današnjih 1.900 evra, tako da je imovina Živinarstva
mogla da bude prodata za četiri miliona evra, odnosno po desetostruko većoj
ceni od one ostvarene.
Kompletna transakcija je završena 11. avgusta 2003.
godine u Opštinskom sudu u Novom Sadu rešenjem DN 7263/02 koje donosi sudija Dušan
Peričin, blizak prijatelj Nenada Čanka. U isto to vreme Čanak u
naselju Lipov gaj, sagrađenom kasnije na tom zemljištu, dobija tri kuće
- dve za sebe i jednu za svoga političkog epigona Bojana Kostreša. Pod
ovakvom visokom zaštitom dotadašnje poljoprivredno zemljište lako i brzo postaje građevinsko, a ni kupac
ni prodavac nikada nisu platili porez na prenos.
U posao se tada uključuje MK Komerc Miodraga
Kostića Koleta, koji se jedno vreme pojavljuje kao pravni zastupnik Budućnosti,
da bi iznenada, po ceni od 360 evra po kvadratu, navodno otkupio kuće u Lipovom
gaju i brzo ih preprodao za 625 evra po kvadratnom metru!
Kupci koji su želeli da dođu do kuća i stanova u ovom,
još na početku izgradnje za elitno proglašenom naselju, imali su mogućnost da
to učine preko polise životnog osiguranja za koju im je rečeno da obezbeđuje
Cepter osiguranje.
Ono što kupci, međutim, nisu znali, kao najverovatnije ni
nadležni u ovoj osiguravajućoj kući, jeste da je direktor filijale u Novom
Sadu, Ozren Prica, polise odmah prosledio dalje i to privatnom preduzeću
Saldus registrovanom za knjigovodstvene usluge?! Vlasnik pomenute
firme je bio - Ozren Prica.
Saldus sa svoje strane sve polise
predaje dalje European investmentu, danas u vlasništvu jedne
kompanije iz Holandije, sa osnivačkim kapitalom od svega 2.832, 22 evra?! Odmah
pošto je oprao sve polise osiguranja, Saldus je ugašen.
U ovaj umotani i nepregledni koloplet različitih
preduzeća uključuje se jedno preduzeće koje se predstavlja kao Cepter
Investment, čiji je direktor Veljko Drljević, osoba koja je u to
vreme takođe i direktor European Investmenta.
Drljević, kao direktor Cepter Investmenta, nudi
stanove i kuće u Lipovom gaju na prodaju i zaključuje kupoprodajne ugovore
overene službenim pečatom, iako je njegovo preduzeće, Cepter Invest, već
bilo ugašeno. Dakle, naivni kupci od nepostojećeg preduzeća kupuju
nekretnine i to otvarajući polisu životnog osiguranja ne kod agencije za koju
su verovali da to čine, već kod sasvim trećeg preduzeća koje ima uplaćeni
kapital nedovoljan za bavljenje ovim poslom.
U suštini, pošto je prodavac nepostojeće preduzeće,
država nije imala od koga da naplati porez na prenos apsolutnih prava u visini
od 5 odsto. U rešenju DN 4815 od 1. septembra 2004. sudija Opštinskog suda u
Novom Sadu Miroljub Novičević dozvoljava uknjižbu sa vanknjižnih
vlasnika DD Budućnost i MK Komerc, na European Investment,
i konstatuje: "Ugovor je overen i nije prikazan RUJP."
Na ovoj konstataciji se i ostalo, a porez nikada nije plaćen!