Bekstvo sa plenom
Šta povezuje
Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, Tomicu Milosavljevića,
Vesnu Džinić, Radovana Jelašića i Aleksandra Vlahovića? Odgovor je jednostavan:
zajednički organizovana pljačka nekoliko desetina milijardi dolara, i to što bi
trenutno i Interpol imao problema da utvrdi njihovo tačno mesto boravka...
Igor Milanović
Odlazak US Stila iz Srbije početkom ove godine bio je poslednji
signal da i ostali pacovi napuste brod. U vreme kada je ovaj američki
konzorcijum početkom prošle jeseni najavio svoj odlazak iz Srbije, Božidar
Đelić podnosi ostavku na sve svoje funkcije iz "moralnih
razloga", kako je naveo, dok se od zajedničke kase definitivno razdvajaju Aleksandar
Vlahović i Danko Đunić, pa zatim odvojenim putevima glavom bez
obzira beže u inostranstvo. Ubrzo, sa koferima punim para Srbiju napušta i Vesna
Džinić pokazujući da ova organizovana bežanija nije nimalo slučajna, kao
što nije slučajan ni izabrani tajming.
Sve počinje 2002. godine kada pučistička vlada DOS-a odlučuje da zatvori
četiri velike srpske banke, izvršavajući time ideju Mlađana Dinkića o
najlakšem putu kako opljačkati ono što je preostalo u Srbiji. Na čelo Agencije
za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka dolazi propali
predsednički kandidat Miroljub Labus, u to vreme zabavljen osnivanjem stranke
G17 plus zajedno sa Dinkićem.
Pošto je 12. marta 2003. ubijen premijer Zoran Đinđić, otvara se put za
prodaju smederevskog Sartida američkoj kompaniji US Stil, odnosno
njenoj ćerki firmi iz slovačkih Košica.
Do tada je Ekonomski institut, inače privatno preduzeće u vlasništvu Danka
Đunića i Aleksandra Vlahovića, već izvršilo procenu vrednosti Sartida,
koja je glasila da smederevska železara vredi između 28.820.000 i 51.880.000
dolara, nasuprot mišljenju austrijskog Vest Alpina i Tisen - Krupa iz
Nemačke da smederevski gigant vredi najmanje 430 miliona dolara! Na kraju, US
Stil kupuje Sartid za 21
milion dolara i pride dobija gotove proizvode u magacinu vredne približno 20
miliona dolara.
Stečajni upravnik Sartida Branislav Ignjatović, kum Nemanje
Kolesara, tadašnjeg šefa kabineta premijera, 26. marta 2003. sačinjava
sažet izveštaj o stanju kompanije i dva dana kasnije ga predaje Trgovinskom
sudu u Beogradu.
Dan pre pristizanja ovog izveštaja sud organizuje veće poverilaca koji
moraju da daju saglasnost za prodaju Sartida. Čim je stigao Ignjatovićev
izveštaj, sudija Dušan Marčićev u prepodnevnim satima donosi rešenje
BR.II-St. 7035/02 o prodaji Sartida, a da u tom trenutku nije postojalo
odobrenje poverilaca.
Najveći poverioci su bile prethodno ugašene četiri srpske banke koje su
ukupno imale oko 1,53 milijarde dolara potraživanja prema Sartidu, zbog
čega je veći deo imovine ovog giganta, računajući i jednu visoku peć, bio pod
hipotekom. U tom trenutku Miroljub Labus je na čelu Agencije za sanaciju
banaka, koja jedina može da odobri otpis dugovanja Sartida, i ima više
miliona dolarskih razloga da oteže sa davanjem saglasnosti o otpisu.
Ubistvom premijera Đinđića dolazi do rasprodaje Srbije. Dinkić je uništio
sve srpske banke, dovodeći strane da opelješe Srbiju i odnesu sve devizne
rezerve. Prodali su američkoj kompaniji Filip Moris Duvansku industriju
iz Niša, koja je pre prodaje punila budžet Srbije, a dolaskom Amerikanaca u taj
budžet više nije ušlo ni prebijeni dinar!
Ista banda - Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, Aleksandar
Vlahović, Danko Đunić, Božidar Đelić, Mirko Cvetković i Vesna Džinić,
rasprodala je srpske cementare, šećerane, strateška preduzeća. Imovina vredna
nekoliko desetina milijardi evra prodata je za šaku dolara. Ova klika je
stranim kompanijama, za navodna otvaranja radnih mesta, iz budžeta koji je
punjen uzimanjem stranih kredita isplatila milijardu dolara!
Roj lopova počeo je nakon pljačke da se osipa...
Prvo je pobegao Miroljub Labus, potom Aleksandar Vlahović i Danko Đunić,
za njima je otišao Tomica Milosavljević, pa Vesna Džinić, usledila je ostavka
Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja u četiri mandata, onda je odstupio
Mlađan Dinkić, a ostavku je podneo i Božidar Đelić!
Sad već bivša ministarka iz njihove bande, Snežana Samardžić-Marković,
poslata je u Brisel. Na slobodi su još uvek Mirko Cvetković, Dragan Đilas,
Dragan Šutanovac, Bojan Pajtić...
Svi protagonisti najcrnje pljačke jedne zemlje od kada je utvrđeno da se
Zemlja okreće, otišli su nekažnjeno sa plenom u beli svet. Njihove pare su na
računima stranih banaka, na sigurnom su.
Nova vlast će zateći pometene kase i prazne fondove, a pomenuta gospoda
će biti van granica Srbije. Ako nova vlast za njima ne raspiše poternice ili
ako ih strane države ne izruče Srbiji, jer sav ovaj ološ ima strane pasoše, u
takvim okolnostima prema njima treba da postupi isto kao što bi postupili
Izraelci, Rusi, Amerikanci: da pošalje odvažne momke da im skinu glave, ako već
novac ne možemo povratiti. A sva je prilika da smo nepovratno opljačkani...