Druga strana
Saveznici i srpska
mirnodopska drama
Moli se Bogu
i drž' se Rusije
Mada je Srbija u svojoj
dugoj i kompleksnoj
istoriji uvek bila jedna od
onih evropskih država koje su
se mogle pohvaliti diplomatskim umećem, najnovija generacija
nedoraslih ali osionih državnih službenika, predvođena bivšim predsednikom
Borisom Tadićem, rasterala je i poslednjeg saveznika
i prijatelja kojeg je Srbija imala u svetu. Hoće li novi predsednik,
sa novim ljudima, pronaći načina da
spašava što se spasti može, da sačuva
najvažniji srpski oslonac, veliku Rusiju, i da
preko nje i uz pomoć
nje, uspostavi jednu novu državnu
politiku, koja bi stvorila nova i osnažila stara, zaboravljena savezništva? Hoće li, konačno,
najnovija ponuda Rusije o kojoj ovih dana govori
ambasador Aleksandar Konuzin, konačno biti pravilno shvaćena: uprkos svemu,
Srbija ima najvećeg i
najmoćnijeg saveznika, od kojeg
je dosadašnja vlast okretala leđa
N. Vlahović
Današnja Srbija skoro
da nema ništa zajedničkog sa onom Srbijom
koju su krajem
XIX i početkom XX veka, iz pepela
nanovo dizali najslavniji njeni sinovi. Bila su
velika, herojska vremena, u kome su i vojnik
i seljak, i radnik i
intelektualac, bili na istom zadatku-da
svoju domovinu zaštite, unaprede
i učine poštovanom čak i
od svojih proverenih neprijatelja.
Takva Srbija, ona koja je poštovala sebe samu,
i takvi Srbi
koji su svoju
hrabrost i dostojanstvo pokazivali i kad je sve
izgledalo izgubljeno, imali su i
prijatelja i saveznika na sve
četiri strane sveta. Zemlju pobednicu
u Prvom svetskom ratu, svako je želeo za prijatelja.
Cena je bila prevelika, ali je poštovanje srpske
žrtve bilo neopisivo. Na žalost, taj kapital je relativno brzo bio potrošen, pa su bivši srpski
neprijatelji, preko noći sebi stavljali
na glavu pobedničke lovorike.
Srbija je, takođe, tokom jugoslovenskog "suživota", davala svoje najbolje diplomate koji su širom sveta
stvarali moćna savezništva, što je i omogućilo
neverovatnih pola veka mira na
ovom delu Balkana...
Današnja Srbija, "sistematski uništavana od idiota",
izložena najvulgarnijem stranačkom teroru, lišena bilo
kakve ozbiljne politike u bilo čemu, počev od kulture
i diplomatije, svedena samo na
ogorčenu bitku za "ministarstva sile", prezrena je u svetu od svakoga!
Decenija vladavine bivšeg predsednika
Tadića ostavila je nesagledive posledice na mogućnost
stvaranja novih saveznika. Politika upornog, nasilnog ubeđivanja "u evropske perspektive", pala je u vodu. Ni Evropska unija više nije sigurna, nego je sve sigurniji njen
raspad. Za početak raspad monetarne unije (što je i kraj svake
unije!).
Srbija i njena
elita imaju zadatak da shvate
izgled nove političke mape sveta, da pronađu
svoje mesto na njoj i
prihvate nove ekonomske izazove u veku koji je počeo.
Bolji život ovog naroda više ne treba tražiti tamo
gde ga nema.
Položaj Srbije na Balkanu je takav
da ta kuća,
kako je već hiljadu puta u žargonu rečeno mora
imati "dvoje vrata". Jedna otvorena ka Istoku, druga ka Zapadu.
Ali,
ko danas može da ostvari
taj ideal? Srbija sama ne može. Niti
njene stranačke armije koje uglavnom
zanima gola vlast i pripadajuće
privilegije.
Bude li dovoljno mudar u sprovođenju najavljenih promena, novi predsednik
Tomislav Nikolić mogao bi da jednom,
sasvim jednostavnom akcijom usmeri ceo ovaj nasukani
brod u pravom smeru: Rusija je interkontinentalna sila, na ogromnom prostoru
od Baltika do Pacifika. Mogućnost da Srbija
u Rusiji proda sve što proizvede, nesagledive su. Ali, njih niko ne koristi
osim grupice ovdašnjih voćara koji ne mogu
da nahrane ni stoti deo
Podmoskovlja...
Može li Srbija svoje političke,
ekonomske i, uopšte, strateške saveznike, pronaći i u drugim
zemljama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza? Može, naravno,
ali do sada nije imala sluha
za to!
Nekako je pobednicima 5 oktobra 2000. bilo lakše da prime novčanu pomoć od
svojih zapadnih menadžera, koji nikada, nijedan dolar i nijedan
evro nisu dali a da ga
kasnije debelo nisu naplatili, i to sa kamatom.
Počelo je sitnim bakšišom,
tako što su vođe ondašnjeg
DOS-a bile čašćavane "u kešu"
još u vreme dok su bili
u "političko-obaveštajnom
embrionu". A, kad je usledio pad Miloševićeve vladavine i uspostavljanje
vladavine rezidenata zapadnih obaveštajnih službi i
njihovih interesnih jedinica na Balkanu,
počele su da stižu ogromne
donacije i krediti. Sve je to ova ugojena i bahata
bratija opljačkala, upropastila ili potrošila u svrhe
svoje vladavine. Danas je
došlo vreme za naplatu potraživanja...Račun je već ispostavljen
a platiće ga Tadić i njegovi
umetnici masovnih obmana...
Takva Evropska unija podržana od osvetoljubivih američkih vlasti, nije i neće biti
saveznik Srbije za jedno duže
vreme. To treba već danas da
je jasno svakome ko bi da vlada
ovom zemljom.
Nema nikakvih razloga da novi
predsednik Srbije, bez puno razmišljanja, ne upotrebi onaj čuveni savet
koji je Njegošu dao njegov stric,
kada je na pitanje: "...Striko, kako ću ja da
vladam Crnom Gorom?", odgovorio lakonski: "...Lako, moli se Bogu i
drž se Rusije!".
Nekako u isto vreme je i čuveni
nemački kancelar Bizmark, na pitanje
šta je dobra politika, odgovorio: "...Dobra politika
Nemačke znači imati dobar ugovor
sa Rusijom!".
Mudrome dovoljno.