Koga vozi
Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu
Trola do
bola
U gradskoj
imperiji Dragana Đilasa, kome već teče drugi mandat, jedno od najmračnijih
preduzeća svakako je GSP. U njemu je sve moguće, pa čak i to da ono od juče,
danas košta trostruko više. Samo jedna mahinacija u ovom javnom preduzeću,
koštala je beograđane na stotine hiljada evra...
M.G.
Tokom 2005 i 2006. godine, Beograd, je kupio nekoliko desetina beloruskih
trolejbusa po ceni od 90.000 evra. Na žalost, elektromotori su bili zastareli,
pa Gradsko saobraćajno preduzeće GSP raspisuje međunarodni tender na koji se
prijavljuje BOSS i druge renomirane firme, za modernizaciju beloruskih
el.motora. Na tenderu pobeđuje domaća Informatika-posrednik i skida
kajmak 25.000 evra, a radove izvodi domaća Informacioni industrijski
sistemi po ceni od 30.000 evra po jednom
trolejbuskom vozilu, ukupno 55.000 evra...
Modernizacija je urađena vrhunski, kvarova nije bilo... Tokom 2011.
godine, Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd kupuje 82 potpuno ista
trolejbuska vozila, i to po 230. 000 sa platformom za invalide po ceni od 500
evra, klimatizacijom vrednom 5.000 evra i Škodinim elektro motorima,
koji su napumpali cenu, i slabijeg su kvaliteta od motora koji je modernizovala
domaća firma pre pet godina po višestruko nižoj ceni, a zaposlila bi se i
domaća pamet i industrija. Nije teško
izračunati: ovom nabavkom oštećeni su građani Beograda za oko osam miliona
evra! Ko im je prodao ovako skupa trolejbuska vozila?
Koliki je monopol na pljačku, i kako grad pod komandom Dragana Đilasa
može da se zadužuje a drugi ne mogu, pokazuje i jedan zanimljiv slučaj. Naime,
još početkom 2011. godine, trojica direktora građevinskog preduzeća PIM,
posetili su Kamerun, dali su tehničko rešenje za izgradnju morske luke po ceni
od 600 miliona evra koju je kamerunska vlada u načelu prihvatila. Ista ta ekipa
se vratila u Srbiju i počela da se obraća raznim domaćim institucijama za
kratkoročni kredit, da bi mogli da startuju sa poslom u Kamerunu. Novac nisu
dobili a posao su izgubili. Ali, ako ne mogu direktori PIM-a, može Dragan Đilas
da se zadužuje: tako je svaki beograđanin ali i njegove neredne generacije, već
u dužničkom ropstvu.