Intervju sa nepodobnim umetnikom

 

Mene ne mogu da eksploatišu!

 

Jagoda Mileta

 

- Danas, na kraju 2012. godine, ne objavljuje nigde svoje karikature. Zašto?

 

M. M. : Zato što više ne postoje novine kao što je ''Naša krmača'' ili ti, tamo gde sam ja urednik tamo mogu i da objavljujem.To samo govori o likovno-grafičkoj kulturi sadašnjih urednika.A o duhovitosti da i ne govorimo..

 

- Od petooktobarskoh promena očekivalo se više i u tom pogledu. Šta se tu desilo?

 

M.M. : Ljudi koji su došli na vlast konačno su dočekali da objavljuju ono što je na njihovom nivou a to je meni infantilno.

 

- Da li mislite na Somborca i njegov strip iz ''Blica''?

 

M.M: Pa da i na sve druge koji su stalno zaposleni u novinama, jer oni ne rade autorske karikature nego po zadatku glavnog urednika. Među njima ima razlike, što su neki stvarno dobri i duhoviti a nažalost crtaju zmaja na kome piše ''inflacija'' i slično. A neki navedeni veze nemaju.

 

Da li je demokratija uništila humor ili su srbi prestali da se smeju?

 

M.M.: Demokratije je pogubna za mentalno zdravlje ljudi koji su živeli u komunističkoj anarhiji. Za slobodu misli je najbolja usmerena anarhija. Ljudima ne nuditi samo govna na jelovniku  (uz objašnjene da to ima najveću potražnju i  gledanost) nego im ponuditi i nešto što i ja volim da jedem.Pa onda mogu demokratski da izaberu!

 

 Zašto su plaćeni srpski neprijatelji su redovni gosti svih medija?

 

Pa Sonja Biserko, Borka Pavićević  i drugi rade svoj posao u koji veruju i za koji su plaćeni. Ja isto radim svoj posao ali mene ne zovu i ne objavljuju, a njih zovu.Ko je sad tu kriv? Nismo mi nego urednici takvih programa, jer su plaćeni iz istih izvora. To je ta demokratija.

 

- Šiptari su poslednjih dvadeset godina vaša inspiracija i neke od tih karikatura danas su naša realnost. Pokazali ste veću političku zrelost od mnogih tzv. ‚"srpskih'' političara.

 

M.M. : Nije to ništa bitno i Šiptari su ljudi kao i Srbi. Politička zrelost proizilazi iz moralne a ja sam bez obzira na  brutalnost bio moralan u odnosu na moje stvaralaštvo. Nekima to nije bilo po volji pa su se plašili da ih objave.Čovek koji ne zna da pliva u govnima, plaši se i  vode.Vatra, voda ili ljudske ideje su opasne za one koji ne umeju da ih kontrolišu.

 

- Istu oštrinu ste pokazali i u srpsko - hrvatskim odnosima. Da li se tako kvare teško uspostavljene nove pozicije u njima?

 

 

M.M.: Pa i Hrvati su ljudi mada se spekuliše da su poreklom Srbi!I mi moramo da se pomirimo sa tom činjenicom.Bez obzira na srpsko poreklo hrvata, siguran sam da su ustaše poreklom hrvati. Što može dovesti do zaključka da među zločinačkim ustašama ima pokatoličenih srba. To zatvara celinu o srpsko-hrvatskom bratstvu, a otvara mogućnost za moje improvizacije u karikaturi.

 

- A političari?

 

M.M.: Pa i oni su samo ljudi u privremenom radnom odnosu političara.Oni koji su privatno voleli moje karikature, profesionalno ih ne razumeju.

 

- Da li mislite na Borisa Tadića?

 

M.M.: Pa na njega ne  mislim  uopšte.

 

 - A današnja garnitura na vlasti?

 

M.M. : Ljudi koji se bave politikom oni nemaju veze sa mojim stvaralaštvom, oni imaju druge vrste problema, političke, ekonomske...Problem je u ljudima koji se nalaze između mene i publike.Ljudi koji se bave protokom informacija. Njihovo polje interesovanja obuhvata sasvim druge civilizacijske resurse. Ono što ja mogu da dam, za njih je beskorisno jer ne mogu da ga eksploatišu.

 

- Da li to znači da politička karikatura u Srbiji nema budućnost?

 

M.M. : Dok ima političara i političke kuhinje biće i govana za mazanje'' čini mi se da je  rekao  Džejmi Oliver, samo neka nam omoguće kuhinjske prostorije.

 

Kad čujete reč Hag, šta prvo pomislite?

 

M.M. : Če još živi. Hasta siempre!