Likovi i senke

 

Ministar na dar

 

N. Vlahović

 

U ozbiljnim državama ministar spoljnih poslova je jedna od najznačajnijih ličnosti, od čijeg rada često zavisi i opstanak celokupne državne strategije.  Srbija nije te sreće da joj diplomatiju vode autoriteti. Tokom poslednje decenije, bili su to uglavnom obične partijske slugeranje, a u par slučajeva i osvedočeni klovnovi.

Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, za ministra spoljnih poslova imenovan je Ivan Mrkić, pompezno najavljen kao "karijerni diplomata". Neki su se odmah setili da je Ivan Mrkić bio poznat i kao  "čuvar trezora Slobodana Miloševića na Kipru", jer je do 1999. godine bio otpravnik poslova a kasnije i ambasador u Nikoziji.

Znatno ranije, 1993. godine, Mrkić je bio šef kabineta Dobrice Ćosića. Pre toga je imao status ministra-savetnika u Misiji ondašnje SFRJ u Briselu.

Sve ovo govori da je Mrkić idealan čovek svih režima, da mu je iskustvo veliko a kičma elastična. Dočekao je da bude i sluga pokoran na dvoru bivši radikala, Nikolića i Vučića. Ako je nekada bio čovek iz senke, danas je Mrkić obična senka! Ne vidi se, ne čuje, se, ne postoji...

Čemu služi takav ministar spoljnih poslova?

Njegovu ulogu danas obavlja kako ko stigne a najviše onaj ko ga je tu postavio, Aleksandar Vučić. Uloga takozvanog prvog potpredsednika vlade je neopisivo široka. Nigde ne piše koja su mu ovlašćenja. Može da bude šta god hoće, pa čak i ministar inostranih dela.  Otuda je Mrkićev posao nepostojeći. Kažu, putovao je za ovih godinu dana po zemljama dalekog istoka, posećivao bivše nesvrstane zemlje u kojima je Tito imao ulogu božanstva sa druge planete. Ali, šta će danas tamo neki Mrkić, kad nema ni Tita ni Jugoslavije? Sudeći po informacijama iz vrha upokojene srpske diplomatije, on ne radi ništa nego "priprema Vučiću teren", kad negde odluči da otputuje! Pretvorio se Mrkić u običnog batlera svoga raspomamljenog šefa. Tu i tamo, snađe se i on, dohvati se malo slatkog života, tek toliko da mu mandat ne prođe uzalud.

Srbija je danas država bez ikakve međunarodne reputacije zahvaljujući drskim vlastodršcima iz demokratsko-naprednjačkih osinjih gnezda. Strane diplomatske službe, u svojim prepiskama, vide ih kao najgori skup ološa koji se našao na vrhu jedne evropske države u novom veku.  To ne bi popravile ni najslavnije srpske diplomate, kad bi nekim čudom ustale iz groba. Zato Mrkić postoji formalno. O "suštini" se brine Vučić.