Na licu mesta
Veliko Gradište: ko je odlučio da
uništi jednu od najvećih farmi svinja u Srbiji
Pljačka u Ramskom ritu
Ogorčeni i gladni radnici farme svinja Asprom u Velikom Gradištu, koja je 30 maja 2013. godine otišla u nenajavljeni (i očito
nasilni) stečaj, na veliko su pokradeni, bez plata, bez staža, tri godine rade
bez zdravstvenog osiguranja. Samo desetak radnika koji održavaju farmu od preko
14.000 svinja radi za platu od 22.000 dinara. Ko je odlučio da uništi jednu od
najvećih farmi svinja u Srbiji?
M. Hadžić
Još 2010. godine, propalo agroindustrijsko
preduzeće Ramski Rit u Velikom Gradištu, kupuje Stevan Alavanja,
vlasnik firme Asprom d.o.o. iz Vrčina. U sklopu nekadašnjeg Ramskog
Rita nalazila se farma svinja, farma junadi, fabrika stočne hrane, živinarska
farma i velika površina poljoprivrednog zemljišta. Gospodin Alavanja kupuje
farmu svinja i junadi i mešaonu stočne hrane. Na čelo sistema postavlja Radomana
Novkovića iz Velikog Gradišta, inače nekadašnjeg upravnika farme svinja Ramski
Rit. Zanimljivo je pomenuti da je Radoman Novković, koji je po struci
diplomirani inženjer stočarstva, doveo Ramski Rit u stečaj.
Vršio je sa nekolicinom opštinara i sa
svojim kolegama velike malverzacije, a svoje postupke je pravdao lošom
ekonomskom situacijom devedesetih, i nakon 2000. godine u našoj zemlji.
Kada je uništio farmu, naprasno se psihički razboleo, te je završio na lečenju
u jednoj privatnoj psihijatrijskoj klinicu u Beogradu, gde mu je i postavljena
dijagnoza (F 323). Potom, propali Ramski Rit
preuzima Agrobanka...
Ubrzo nakon početka rada, 2011. godine,
farma za tov junadi se zatvara, a svi radnici se prebacuju da rade na farmi
svinja. Ubrzo podižu kredit za rekonstrukciju osam objekata farme za tov junadi,
da ih pretvore u objekte za tov svinja, a od projekta su uradili samo dva
objekta iako su naveli da je završeno svih osam!
Zanimljiva je i priča da su se nazimice
rase Danski landras i Veliki jokšir nabavljale po ceni od
800 evra a nerastovi po ceni od 1.200 do 1.500 eura po grlu preko izvesnog
profesora Vidovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Farma je počela
da se razvija i posluje solidno. Međutim, niko nije znao kako se finansira tako
velika stočarska proizvodnja, sve do momenta izbijanja afere sa Agrobankom.
Nakon policijske akcije, Alavanja je lišen slobode zbog uzimanja oko pedeset
kredita na blanko od pomenute banke, koje mu je odobravao njegov kućni
prijatelj i kum Duško Antonić.
Nakon izlaska iz pritvora, Alavanji ništa
drugo ne preostaje nego da traži partnera kako bi se izvukao iz dugova.
Istovremeno na farmi se oseća posledica gazdinog pritvora. Njegov sin Zoran Alavanja,
kao vlasnik Asprome, dolazi na očevo mesto, sve češće laže radnike i
pušta plate preko njegove firme, pošto je račun Asproma u blokadi.
Nedugo zatim, plate počinju da kasne, smanjuju se putni troškovi i počinje se
sa pričom o partnerstvu.
Krajem marta ove godine iznenada se
pojavljuje firma Adi Group iz Beograda koja postaje strateški partner.
Čelni ljudi iz ove firme stižu na farmu da utvrde kakvo je činjenično stanje.
Ubrzo se dolazi do jako zanimljivih podataka koji usmeravaju na velike
malverzacije i korupciju u firmi Asprom...
Nakon pregleda svih dokumenata,
uočava se, između ostalog, nepodudarnost platnih spiskova. Tačnije, ispostavilo
se da je Radoman Novković sam sebi uplaćivao po nekoliko plata, a sve to na
imena izmišljenih radnika! Takođe, otkrivene su i enormne cene pri kupovini komponenata
i krmnog bilja za stočnu hranu, poturanje pokvarene hrane, buđavog kukuruza
njegovih prijatelja...
Zbog svega ovog, čelnici Adi Group
odlučuju da smene Radomana Novkovića, pošto ometa proces proizvodnje i podbunjuje
radnike pri čemu dolaze na veliko protivljenje Stevana Alavanje. Bez obzira na
to Novković je smenjen i zabranjen mu je pristup radnim sekcijama firme dok ga
je Alavanja poslao na godišnji odmor na koji obični radnici nisu imali pravo da
idu. Novković ubrzo počinje da upućuje pretnje.
Na farmi počinje rasulo, Alavanja je
potpisao ugovor o strateškom partnerstvu sa Adi Group na godina dana,
kako bi izbegao stečaj u kome između ostalog stoji i obavezno isporučivanje
5018 tovljenika pomenutoj firmi za uzvrat njihovog uloženog novca od milion
evra.
Sve je krenulo super, na mesto koordinatora
došao je Aleksandar Stojković, pustili su jednu platu (februarsku),
počela je isporuka tovljenika do jednog trenutka dok vlasnik farme Alavanja
nije pozvao bivšeg upravnika farme svinja dipl. ing. stočarstva Gorana
Đurkovića i direktorku AS veterine prom DVM Mirjanu Milovanović i
naredio im da spreče utovar na koji god znaju način i pozvao policiju.
Ubrzo nakon toga na farmu stiže
obezbeđenje GEM koji su zaduženi da ni jedno grlo ne sme da izađe sa farme od
strane ADI groupe kao i od strane Asproma.
Dok su oni rešavali njihove nesuglasice
radnici su i dalje jadni radili 3 meseca bez para a kao posledica nastaju
neplaćeni računi, dolaze da im seku struju, isključuju telefone i internet dok
im porodice gladuju.
Dana 29. 5. 2013 godine, radnici stupaju u
štrajk upozorenja sa minimumom rada gde zahtevaju samo jednu platu kojom
bi imali da plate najbitnije račune i kupe hleb porodicama, a kao odgovor strateških
partnera ADI groupe dobijaju da su oni spremni da istog momenta puste ne
jednu, nego sve tri plate sto dobijamo i napismeno od strane vlasnika firme!
Međutim, Stevan Alavanja ne odobrava
da se puste plate i ne želi da pošalje platne spiskove, a ubrzo zatim šalje platne
spiskove na kojima su njegovi sinovi, snajke, rodbina i po negde se nađe neki
radnik, ali uglavnom je bilo radnika koji nisu bili radnici farme!
Ostalo je na tome dok Stevan sve vreme
pokušava da obori ugovor sa ADI groupom i proglasi stečaj ne bi li
njegov dug od oko 37 miliona evra postao državni problem, a ne njegov lični, što
i uspeva dana 30. maja 2013. i to u 14:10h!
Za stečajnog upravnika dolazi Zoran Ćulibrk
(broj licence 155-0542,lokacija Novi Beograd). Za šefa obezbeđenja postavlja
već pomenutog Radomana Novkovića, a na sastanak sa radnicima koji je bi zakazan
za 31. maj 2013. godine, kasni skoro dva sata, a zatim poprilično nervozan
dolazi i govori radnicima kako zaostale plate nisu njegov problem i da ga je
baš briga za iste, kao i za njihov staž!
Na farmi je ostalo desetak
radnika koji održavaju farmu od preko 14.000 svinja za platu od 22.000 dinara!
Međutim, kada su čelnici farme
uvideli da niko od radnika neće da radi za 22.000 dinara, gospodin Novković se
dosetio da počne sa cenkanjem oko plata. Naime, počeo je ponaosob da poziva
radnike i da im, kao na pijaci, "nudi" plate. Tako su plate "nuđene"
u rasponu od 25.000 pa do 45- 50.000 dinara. Naravno da su skoro svi prihvatili
tu ponudi i sada rade.
Ovde se postavlja pitanje kako neko u
preduzeću koje je pod navodnim stečajem sa stečajnim upravnikom Ćulibrkom može
da izigrava pijačnog prodavca? Da li će se jedne plate nalaziti na papiru
uredno, a u praksi druge?
Ne treba zaboraviti da je Ramski Rit propao
u stečaju pod dirigentskom palicom sadašnjeg šefa obezbeđenja. Sada sve liči na
film strave i užasa pod imenom Ramski Rit 2.