Vođina družina se pet godina oslanjala samo na grupa prevaranata i hohštaplera a ne na one kojima su interesi naroda i države iznad svega. Sa "vučićevcima" na čelu, ovaj narod nema budućnost, a opstanak Srbije je upitan. Zato je tako teško poverovati u poštene izbore koji slede, a još teže da će Vođa prihvatiti neizbežni poraz i sve to isključivo u interesu naroda i države. Ratni veterani pozivaju građane da masovnim izlaskom na predsedničke izbore sruše diktatora i njegovu "kolibu od slame" koju je sam sebi već potpalio
Željko Vasiljević
Burna vremena nam slede. Srbija se našla u vrtlogu značajnih političkih događanja na unutrašnjem planu, regionalnom ali i globalnim procesima izazvanim promenama na svetskom nivou. Analizirajući te događaje, realan je strah da srpski brod kroz ovu oluju nema ko da sprovede do bezbednih voda. Na žalost srpska "politička elita" koja bi trebalo da upravlja ovim brodom nije sposobna ni za upravljanjem čamcem na vesla a kamoli nosačem aviona ili krstaricom zvanim Srbija.
Govor samozvanog Vođe Aleksandra Vučića u Prokuplju, povodom 100 godina Topličkog ustanka, je potpuni dokaz nesnalaženja na komandnom mestu u olujnim vremenima. Jasno je da je pokušao da iskoristi rodoljublje ovog naroda da prikrije svoje izdajničke poteze kao što su Briselski sporazum, kojim je faktički priznata nezavisnost KiM. U njegovom bljutavom nastupu više puta je pomenuo da narod neće predati Kosovo i Metohiju, što je tačno ali on i Dačić su to već uradili i zato ne treba da nas čudi što Albanci rade to što rade i što nezavisnost KiM smatraju svršenim poslom i overenim pečatom i potpisom vrha srpske vlasti. Pozivanje na hrabrost srpskih boraca u Prvom, Drugom a za nas i u Trećem svetskom ratu, 1999. godine je jadni pokušaj da se sakrije činjenica da je pod vlašću ovog kapetana i njegovih posilnih položaj veterana, ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca postao neizdrživ i slobodno mogu reći najgori u srpskoj istoriji a prenemaganje u govoru je služilo da se ovi rodoljubi još jednom prevare i glasaju za iste političare koji ih vode u ambis.
Na našu sreću većina je shvatila bolnu činjenicu da danas žive na dnu srpskog društva i ispod svakog nivoa dostojanstva, napušteni od svih političara i svih koji treba da brinu o njima i njihovim potrebama i da im je budućnost sa njima crna da crnja biti ne može.
Trude se Vučić i Vulin da prevare veterane, da će im biti bolje sutra, ako oni pobede ali "veterani znaju za jadac" i znaju da će im ako ovi ostanu bolje biti "malo sutra". Organizovanje kontra mitinga protiv protesta policije i vojske je najbolji dokaz nesposobnosti i ozbiljne bolesti onih koji upravljaju brodom jer je strah od gubitka vlasti ogroman. Korišćenje Dujovića, Marjanovića i Bradića u svrhu odbrane ovog režima i njegovih katastrofalnih odluka po veterane je samo dokaz neizbežne propasti i to već na aprilskim predsedničkim izborima. Što ih više pušta na televiziji Pink i Hepi, veterani kao najčasniji deo društva shvataju da im je suprotna strana bliža i da je spas za naš brod jedino u promeni kapetana i posade koja upravlja našim brodom. Milioni dinara iz budžeta koji pune svi građani Srbije se troše isključivo na one organizacije koji politički podržavaju Vulina i Vučića a ratni veterani od tih para nema nikakvu korist jer ovi milioni služe za zadovoljavanje ličnih potreba ovih pojedinaca koji za uzvrat po medijima pričaju gluposti i nikada nisu spomenuli ni jedan problem koje imaju bivši učesnici ratova. Paradoksalno, ali baš zahvaljujući njihovim demagoškim nastupima, većina veterana se okreće nama, priključuju nam se nove organizacije koji ne mogu da gledaju svoju propast ali i propast cele države i naroda.
Ovu propast celokupnog srpskog naroda ne može više da gleda ni po nama najveći rodoljub među srpskim političarima, Milorad Dodik čiji je uticaj u Srbiji veliki. Možda i zbog ovoga Vučić kroz suze saopštava kako će rezultati predsedničkih izbora biti neizvesni i da će njegova pobeda biti teška. Ako znamo da je Dodik najčešći gost od svih srpskih političara, kod čoveka kome Srbi najviše veruju, Predsednika Putina i da je najverniji izvršilac Putinovih političkih stavova, onda je i Vučiću jasno da su Dodikove reči posledica Putinovih stavova i da Vučića na mestu predsednika Srbije ni on ne želi da vidi.
Kao posledica istih procesa imamo i situaciju u Makedoniji ili BJRM. Predsednik ove nama susedne države i bliskog naroda, Đorđe Ivanov je shvatio igru koju igraju zapad, EU i NATO pakt, koji Albance koriste za destabilizaciju celog regiona i verovatno onu snagu koja treba da zapali fitilj sukoba kada to bude njima odgovaralo. Verovatno, a naše informacije to potvrđuju, u ovu igru se umešala Rusija i njen predsednik Putin na strani pravoslavnog makedonskog naroda i podržao predsednika Ivanova u odluci da ne da mandat za sastav makedonske vlade Zaevu koji je eksponent zlih sila.
Svima nama je jasno ko će u toj igri pobediti sem izgleda našeg kapetana i njegovih posilnih koji se još nadaju da će im pobedu na izborima doneti Merkelova, Devenport ili Skot ali od tog posla nema ništa jer se i oni odriču dojučerašnjeg mezimčeta Vučića i neće mu biti dozvoljeno da pokrade izbore kao prethodni put. Jedina dilema koju imam je zašto je jedan od najboljih i najpametnijih političara na ovim prostorima, Rasim Ljajić dozvolio da bude u gubitničkom timu. Zato je Ivanov u mojim ali i u očima većine Srba veliki predsednik jer je iznad interesa NATO-a i EU postavio interese svog naroda i svoje države i nije podlegao pritisku Hana i Stoltenberga što bi u slučaju Srbije bilo nezamislivo jer naša vlast više uvažava interese naših neprijatelja koji su im pomogli da dođu do fotelja nego interese svog naroda i države. Još jedna velika lekcija svim političarima sa ovih prostora od strane Đorđa Ivanova je, došlo je do promene geostrateških okolnosti i interesa u celom svetu ali i na Balkanu. Poražene snage, pre svega na izborima u USA, još se batrgaju i prave haos kako bi Trampu otežali uspostavljanje novih odnosa ali je svakim danom jasnije ko pobeđuje u toj bici. Potonulom "kapetanu" izbušene srpske lađe, Vučiću, teško je da prihvati činjenicu da je igrao na gubitničku kartu i da je na tu lošu kartu stavio milijarde dolara koje je ogulio sa leđa ovog napaćenog naroda.
Veći broj pogrešnih političkih poteza, kako na unutrašnjem planu tako i na međunarodnoj sceni, dovešće do neizbežnog gubitka vlasti a verovatno i do odgovornosti za mnoge izdajničke poteze, za mnogo kriminalnih aktivnosti, urušavanja institucija radi grabljenja neograničene vlasti, ugnjetavanja sopstvenog naroda naročito rodoljuba. Greške koje su napravili izborom saradnika će ih skupo koštati, naročito izborom takvih kao što je Vulin i njemu slični, što će na kraju dovesti do njihove ubrzane propasti. Danas je to očigledno: Vođina družina se oslanja samo na grupa prevaranata i hohštaplere a ne nama iskrene rodoljube i one kojima su interesi naroda i države iznad svega. Sa "vučićevcima" na čelu, ovaj narod nema budućnost, a opstanak Srbije je upitan. Zato je tako teško poverovati u poštene izbore koji slede, a još teže da će Vođa prihvatiti neizbežni poraz i sve to isključivo u interesu naroda i države.
Očito, "kapetan" i njegovi potčinjeni nisu dobro sagledali opasnosti koje ih vrebaju, nisu shvatili da su postali stvarni neprijatelji državi i narodu u čije ime, makar formalno nastupaju.
Gospoda na vlasti su odgovorna za mnoge stvari koje su strateški bile bitne za Srbiju. Između ostalog, nisu uzvratili na vatru sa susednih brodova jer nisu shvatili odakle dolazi prijateljska vatra a odakle ona koja želi da nas potopi. S obzirom da nije bilo uzvratne vatre svi naši neprijatelji su pucali po nama jer nije bilo straha od posledica iz razloga što je samozvani "kapetan" sebe proglasio mirotvorcem, jedinim borcem za mir na ovim prostorima a nije izvršavao postavljene mu zadatke odbrane broda i posade. Njegovi saradnici u takvim okolnostima danas se spremaju da spašavaju živu glavu i gledaju da se ovajde što više, jer su ubeđeni da je potonuće pod komandom ovog kapetana neizbežno i vrlo blizu a za brod ih je baš briga.