Banat

Predizborna trulež nazadnjaštva nadvila se nad Zrenjaninom: građanska odbrana centra banatske kulture

Mrtvo more kod mrtvog Begeja

Život u Zrenjaninu, nekada jednom od tri vodeća industrijska centra pokojne Jugoslavije, više liči na tužnu atmosferu nekadašnjih sovjetskih kolhoza nego na bilo šta slično veku u kome živimo. Razlika je jedino u tome, što nema komunističkog jednoumlja, nego je u pitanju naprednjačka diktatura.

Zoltan Horvat

Novac u gradskoj kasi Zrenjanina lokalnim vlasnicima vlasti je „droga", bez koje se ne može. Po 24-časovnom programu mažnjavanja bez milosti, svakodnevno se plajčka „brdo" para, gde se po funkcionerskim kancelarijama Javne (Gradske) Kuće, počev od najranijih jutarnjih časova, prvo „obrađuju" italijanski specijaliteti, vrhunska vina i preostale viski-viljamovka ture.

Nakon podrigivanja i obilnih „izduvnih gasova", tačno u 8 h, sledi funkcionerski kolegijum trubadurijum „Duvača u šuplju tikvu nazadnjaštva". Sekretarijat poverljivih sekretarica obavlja jutarnju prozivku sluganjskih medija čiji predstavnici i naročito ljupke predstavnice, strpljivo čekaju na prijem.

U 8,30 raspored „duvanja" precizno dobijaju elektronski mediji, u 8,45 stiže prvi ovdašnji naručeni „štampači bajki" o „veličanstvenom" lokalnom vođi, u 8,55 drugi „kopirmajstor bajki" prima direktivu kako kamera funkcionera ovenčanog Oskarom mora da prati sa poda kako bi u očima sugrađana bio veći i od sebe samog...U 9,00 je obavezujuća polučasovna radna pauza i odmor, gde je, bez prisustva medijskih „duvača", najbolji „lek" od jutarnjeg napornog rada i naprezanja, pričanje preostalih bajki. Već u 9,30 put „slavnih" Zrenjaninaca vodi u stranačke prostorije zarad izdavanja naređenja poslušnicima.

Ovakvi svakodnevni brifinzi „zavijača u crno", dostigli su predizborni klimaks, gde se, uz stradanje gradske kase, lagarija i idiotskih obećanja, kojima se raduju još samo blentavi sugrađani.

U kancelarijama SNS-a i SPS-a, na vršenje zapovesti i čeka i mala armija botova i stranačkih slugu, u vr' glave 14 razreda osnovne i 15 srednje trogodišnje. Stranački trutovi podelili zadatke, desetak „trojki" već je krenulo na zadatke: lepljenje plakata Diktatora u neprirodnoj veličini, prepadanje građana po kućama i stanovima Diktatorovom „terapijom" uterivanja straha, pravljenje spiskova sigurnih glasača po mesnim zajednicama, gradskoj upravi, javnim preduzećima, ustanovama, sportskim, golubarskim i pecaroškim klubovima, non-stop telefonsko zivkanje zrenjaninske omražene im inteligencije od glasača (nedovoljno obrazovani, do tri padeža, već su dovoljno „obrađeni")…„Udarne" trojke dobile su zadatak da, bez boksera i hladnog oružja, najobičnijim pretnjama i ponekom šljagom, udaraju neopredeljene…

Da su prethodni redovi crni humor, jesu. Zastrašujuća istina o vladavini polusveta srednjim Banatom donela je u predvečerje izbora, ogroman napredak ovdaljnjih naprednjaka. „Napredovali" su u zastrašivanju običnog sveta idiotskom porukom, da glas za Diktatora najsiromašnije zemlje Evrope, ostavlja glasača i dalje u bedi, ali, koja čast,…overenog veličanstvenim autogramom Diktatora.

Goran Knežević i njegova ozloglašena bratija, (za)okupljena isključivo ličnim interesima, trenutno u SNS-SPS privatnoj koaliciji, imali su prethodnih dana, besane noći.

Manijakalni strah od poraza nakon petogodišnjeg nestvarnog stvaranja apsolutno ničega i pravljenja sugrađana budalama, „leže" po restoranima, besanim viski-viljamovka terapijama. Nisu imali ni sekundu vremena (a tek obraza)da se posvete ozbiljnim razgovorima sa članstvom danas nazadnjačko-preletačke stranke kojima su ponaosob naobeležavali sve i svašta, počev od radnih mesta. Na ulične mitinge i na oči sugrađanima nisu smeli, jer bi u prisustvu desetak nazadnjačkih aktivista bili izviždani i ismejani od pravih Zrenjaninaca.

Uprkos „vrištećoj" bedi, gladi, bolestima i „nemilosrdnom punjenju" groblja, na svu sramotu medijske profesije, danas egzistira režimski list Zrenjanin, a građanin srednjeg Banata sopstvenim očima i sopstvenim ušima može videti i čuti autoritete kojima se može obratiti za pomoć. U regionalnim kancelarijama opozicionih predsedničkih kandidata Vuka Jeremića, Saše Jankovića, Saše Radulovića...dočekivali su ih mahom normalni mladi ljudi, školovani, pristojni, vaspitani. Na pitanja unezverenih, ojađenih i ljudi ophrvanih strahom, šta uraditi nakon sijaset pretnji otkazima glasačima protiv Diktatora, dobijali su jednostavne odgovore: izlazak na izbore svih nas je prvi i jedini izlaz iz sopstvenog tamnog vilajeta.

Dok je u kancelariji SNS-a jedan od funkcionera sa rz-brzotrz diplomom kucao jednim kažiprstom na tastaturi poverljiv sadržaj, autoru softvera je u prostorijama Vuka Jeremića „letelo" svih deset prstiju. Na pitanje dolepotpisanog: gospodine, možete li mi reći nešto povodom…U SNS-u sam još na ulazu grubo zaustavljen glasom nekog rmpalije: "...Šta 'oćeš ti iz Tabloida, jel' tražiš nevolju, jel' mazgovu, dal' bi 'teo da popiješ malo batina…Do zgrade komiteta i večitog „gnezda" socijalista se jednostavno ne može, jer je „nepodobnim" novinarima, takođe pod pretnjom batinama od nekih večitih stranačkih vucibatina, ulaz strogo zabranjen.

Istovremeno, u kancelarijama opozicionih kandidata dobili smo deset minuta, kafu, kiselu i ljubaznog domaćina spremnog da odgovori, pristojno, na svako pitanje. Naravno da su ovdašnji medijski „duvači" u širokom predizbornom luku zaobišli prostorije opozicionih kandidata.

Za prosečnog građanina Zrenjanina, k'o pasulj je prosto pitanje, za koga se opredeliti. Za poslednjeg na lancu nazadnjaštva, vršioca naređenja, tabadžiju - prostaka, ili za mlad pametan svet koji vapi za istinskim dokazivanjem. Nenad Karapandža - Džeger, alijas Štofani (svojevremeno se „istakao" kao prodavac štofa i tekstila), SNS rukovodilac iz restoranskog izbornog štaba tabadžija i preostalih bot nazadnjački upregnutih, zna odgovor: dok je straha Zrenjaninaca od prava na pristojan život, teče, k'o med i mleko, večnost Kuma mi (Regionalni Isus), Masona i svilenih bombona.

Predizborno uterivanje nazadnjaštva u Zrenjaninu „popločano" je rekom apsolutno ničega. Koliko puta nabrajati matricu pokvarenosti neodgovornih samozvanih vlasnika vlasti i slučajeve gde su moral i stid, zabranjene kategorije. Do ovdašnjih Guzonja se ne može, zauzeti su isključivo, opstankom u foteljama.

Policija čeka rasplet izbora, sudije i tužioci u Palati nepravde, korupcije i kriminala dr'žu od straha i zasluženog nadolazećeg i neizbežnog gneva građana…Gradonačelnik Čedomir Janjić, stigao je, fabus diploma mu je bila najbrža, da se okiti novom, novcijatom nagradom Oskar za projekat unapređenja lokalne samouprave do apsolutno ničega. Državni sekretar u Beogradu za…tamo nešto i direktor gradskih inspekcija žive u stanovima u zgradi bez upotrebne dozvole (Regionalni Isus je izvođaču radova iz Loznice pajtos od poverenja na kvadrat i više kvadrata u istoj zgradi).

Stojanka Lekić, ovdašnja perjanica nazadnjaštva zalutala u pokrajinske klupe, ne sprovodi u delo projekat Paraolimpijski centar u Zrenjaninu sa sve svojom rodbinom u njemu za šta su već iz pokrajine „legle" debele pare. Stojanka veoma pažljivo vodi računa i o terminima sa sugrađanima u SNS kancelariji republičkih i pokrajinskih poslanika. Prošle godine je bila jednom, svratila na kaficu do Mirka Krlića, ove godine ni jednom, jer pije kafu na drugim mestima…Sugrađana se setila tek pre nekoliko nedelja kada joj je za funkcionerski opstanak u nazadnjaštvu bilo potrebno sigurnih 500 glasova.

Imala je svoje „berače" glasova, od kojih je, najmanje 300 bilo pod prinudom: ili potpis, ili se oprosti od bežanja (ludom radovanja) za bilo kakav posao u Zrenjaninu...u ovom veku.

Regionalna bolnica danas nazadnjačkog tipa i još nekolicine likova privatnog džepnog kova, prema pacijentima neguje vrle metode ucena i vrhunskog izrabljivanja.Nedavno je roditeljima pacijenta, učenika osnovne škole, nakon prvog pregleda savetovano da za operaciju pribave krv retke krvne grupe, jer ih bolnica navodno nema. Očajni roditelji su, uz pomoć desetak humanih ljudi iz cele Srbije uradili nemoguće: nabavili su dovoljne količine za operaciju. Informacija je nekako procurela u javnost, a čelnici bolnice, prevejani „putnici" na relaciji državna -privatna bolnica o paprenom trošku pacijenata, brže-bolje su saopštili, da bolnica ima dovoljne količine krvi, i da uspešna akcija očajnih roditelja nije bila ni potrebna.

Srećom, organizam dečaka je bio jak, pa je na kraju po njega ispalo sve dobro. Pored danas toliko vrhunskih lekara, dostojnih naslednika tradicije velikana medicine iz Zrenjanina, ovdašnju bolnicu u večitoj izgradnji vode sakupljači stranačkih „značaka". Dr Đorđe Jovanović, doajen i vrli gospodin po kojem bolnica nosi njegovo veliko ime, prevrće se u grobu.

Na kraju…početka kraja parališućeg nazadnjaštva u Zrenjaninu, tačnije 2. aprila ove godine, građanin Zrenjanina je konačno krenuo u razbijanje tabua: vlast me ceni i ophodi se prema meni, taman toliko, koliko cenim sebe.