Farmacija

Kako je najveća srpska farmaceutska kompanija izgubila svoju poslednju bitku

Za ovoga veka, nema nam leka

Za sistematsko uništavanje "Galenike", brinule su se sve vladajuće oligarhije u poslednjih četvrt veka, počevši od režima Slobodana Miloševića pa sve do sadašnjeg režima Aleksandra Vučića. Podsećanja radi, u vreme dva predsednička mandata Borisa Tadića, ceo državni vrh (zajedno sa njim) bio je zadužen da blokira rad "Galenike" kako bi nemački "Hemofarm" sam dobio posao izvoza lekova u Libiju, zbog duga Srbije prema ovoj afričkoj zemlji. I, sve je to ova kompanija izdržala i preživela. Sve osim Aleksandra Vučića i njegove mafije. Ali, konačno, "Galenika" je pala bez skupštinske rasprave, bez poštenog nadmetanja, sa ugovorom koji "srećnog dobitnika" ništa ne obavezuje. Na taj način, Srbija je ostala bez svoje farmaceutske industrije i prepuštena je volji i interesima stranih kompanija.

I. Milanović

Najveća srpska farmaceutska kompanija "Galenika", prodata je 3. novembra 2017. godine, za skandalozno malu cifru od 16 miliona evra. Poređenja radi, najveća hrvatska farmaceutska kompanija "Pliva", prodata je za čak 2,2 milijarde dolara!

Realna vrednost "Galenike" (koja je u međuvremenu raubovana i pljačkana) veća je najmanje dvadeset puta od one za koju je prodata. Podsećanja radi, samo u jednoj godini (2012., u vreme dolaska Vučića na vlast), poslovni prihodi ovog farmaceutskog giganta iznosili su 4,41 milijardu dinara (39 miliona evra), a rashodi 7,1 milijardu dinara (62,83 miliona evra). U vlasništvu Galenike su objekti površine 38.101 kvadratni metar i zemljište od 366.591 kvadrat. Dakle, samo objekti i zemljište su vredni najmanje četiri puta više!

Zvanično, "Galeniku" je kupila firma "Elius S.A.R.L." iz Luksemburga, a sudeći prema dostupnim podacima, reč je o preduzeću koje pripada velikom brazilskom proizvođaču lekova EMS S.A, koji je u vlasništvu takođe brazilske kompanije "NC Participaçoes S.A.", nekada poznate pod imenom "EMS Participaçoes S.A." čiji je vlasnik "Saltmont Empreendimentos e Participaçoes Ltda". Ko stoji iza ovog preduzeća ne zna čak ni američki sajt "Bloomberg" koji ima podatke o svim vlasničkim strukturama za više od 10 miliona kompanija iz celog sveta.

Ni ugovor koji je potpisan nije jasan. Galenika je ranije imala dominantan položaj u Srbiji i morala je zbog toga da održava pozitivnu listu lekova. U ugovoru koji je u ime Vlade Srbije potpisao ministar privrede Goran Knežević (za račun kupca, predstavnik kompanije ''Elius'' Horhe Kosta de Silva), nigde ne piše da će novi vlasnik morati da proizvodi minimum lekova koji su neophodni srpskom tržištu. Umesto toga, Knežević se hvalio da će "novi vlasnik 93,73 odsto akcija", otvoriti oko 2.500 novih radnih mesta, te da je radnicima "Galenike" koji hoće da odu iz firme, ponuđeno 400 evra po godini staža.

Kako je tekao proces ovog "svečanog uručenja" poklona, kakav niko na svetu ne daje od ovim uslovima?

Najpre je nadležna komisija konstatovala da je ponuda brazilske kompanije podneta "u skladu sa javnim pozivom" i da ispunjava sve propisane uslove, te donela Odluku kojom predlaže Ministarstvu privrede da Aelius S.A.R.L. Luksemburg proglasi kupcem kapitala.

Tako je Elius (inače, povezano lice kompanije EMS S/A) postao jedini učesnik koji je ispunio sve uslove za učešće u procesu privatizacije Galenike. Sada sleduje nekoliko "neobaveznih" tačaka iz ugovora koji je potpisan. Tako će, piše tamo, kupac "biti u obavezi" da, pored iznosa od 16 miliona evra na ime kupoprodajne cene, uplati i iznos od 25 miliona evra na ime izmirenja obaveza prema bankama, kao i novac za zaposlene koji se opredele za dobrovoljni socijalni program (takvih će biti najmanje, a brazilska kompanija uopšte ne mora da brine za tu "obavezu", jer sa potpisanim ugovorom ima puno vlasništvo i slobodu da 'kreira' tu isplatu kako god hoće). Takođe, kupac je u obavezi da u naredne dve godine na ime obavezne investicije uloži oko pet i po miliona evra u "Galeniku", kao i da broj zaposlenih na neodređeno vreme ne spušta ispod 900.

Sve ovo ne predstavlja ni deseti deo od stvarne cene koju bi pomenuta brazilska kompanija morala da plati, da je "Galenika" prodata po ceni koja je realna.

Vučićeva mafija očito radi na brzometnoj pljački Srbije i njene privrede. Režimu gori pod nogama, novac im je hitno potreban, ali, prodati za 16 miliona "Galeniku" to može samo veleizdajnik ili očajnik. Sve je počelo kad je Vučić početkom septembra "hitno naložio" Ministarstvu privrede Srbije i ministru Goranu Kneževiću, da raspiše tender za prodaju 93,7 odsto kapitala farmaceutske kompanije "Galenika" po početnoj ceni od samo jednog evra! Vučić i tu hoće da imitira pokojnog Zorana Đinđića, da vrši "preokrete", da preorava Srbiju i uništava sve što je ikada vredelo. Naravno, sve za račun malo poznatih ili sasvim nepoznatih mešetara.

Da bi za "publiku" sve ispalo što lepše i bezbolnije, Goran Knežević se obratio predstavniku brazilske kompanije rečima: "...Interes Srbije je da ljudi rade, primaju plate i da se uplaćuju porezi i doprinosi, a vaš je da proširite tržište i ubirate profit. Jedni drugima ćemo u tome pomoći!"

Vlasnik kompanije EMS S/A, Karlos Sančez, veseo što je "Galeniku" dobio tako reći džabe, obećao je da su planovi za "Galeniku" takvi da se transformiše i postane veoma važna za celu Jugoistočnu Evropu: "...Želimo da imamo zaista uspešnu kompaniju, da naši zaposleni imaju dobre plate i da se u Srbiji dalje razvijamo..."

Ovu rečenicu, skoro na isti način, izgovorio je svaki "strani dobitnik" koji je zagazio besplatno u posed srpske privrede, uz pomoć Vučićeve mafije. Tako je i druga velika državna farmaceutska kompanije, "Zdravlje" iz Leskovca završila u rukama stranaca sa nečasnim namerama.

U pitanju je bila 2001. godina, a svu vlast je držala tadašnja vlada DOS-a. Potpuno nepoznata kompanija Pharmaco HF nudila je za 68,63 odsto kapitala "Zdravlja" tačno milion evra, te da u petogodišnjem periodu investira 12 miliona evra, a u socijalni program oko 17 miliona evra, jer je "procenjeno" da "Zdravlje" ima višak od oko 1.000 radnika. Stručne službe su pismeno obavestile tadašnjeg generalnog direktora da je ponuda - ponižavajuća. Niko ih nije slušao. "Zdravlje" je prodato (poklonjeno) po najgorem scenariju.

I niko nije ni stigao da pita šta je ili ko je Pharmaco? Ispostavilo se kasnije da je to društvo sa ograničenom odgovornošću sa sedištem na Islandu, čiju glavnu podružnicu predstavlja Balkanfarm Ltd iz Bugarske sa sedištem na Kipru. Može se reći da je poklanjanje leskovačkog "Zdravlja" marginalnoj firmi bez novca i uticaja, jedna je od najmračnijih stavki u zločinačkom bilansu privredno-finansijskog kriminala bivšeg ministra, još nekažnjenog Mlađana Dinkića.

Kako se čuva nacionalna farmaceutska strategija, pokazali su Slovenci sa svojom kompanijom "Krka" iz Novog Mesta, koja je samo u jednoj godini povećala dobit za 81,1 miliona evra. Neverovatno zvuči, ali "Krka" je najviše proizvoda izvezla u srednjeevropskim državama, za 123,6 miliona evra, a rast prodaje iznosi 22 odsto. Sledi istočna Evropa sa ukupno 119,4 miliona evra vrednom prodajom i 17 procenata rasta. Ko može da kupi ovako moćnu kompaniju koja je izrasla još u nekadašnjoj jugoslovenskoj državi? Po svemu sudeći niko, jer je uprava "Krke" odbacila i eventualnu mogućnost preuzimanja od strane neke veće farmaceutske kompanije, jer "postoji samo nekoliko farmaceutskih kompanija u svetu koje bi to mogle finansijski izvesti". Pa, čak i kad bi hteli, Slovenci ne bi dali! Nijedna ozbiljna kuća ne prodaje kravu-hraniteljku!

Koliko je "dobro" poslovati farmaceutskim proizvodima u Srbiji, govori i podatak da je nemačka farmaceutska grupa Štada, čiji je deo i kompanija Hemofarm, prihvatila je u aprilu mesecu 2017. godine ponudu dva velika multinacionalna investiciona fonda za preuzimanje akcija u vrednosti 5,3 milijardi evra. Mada se sumnjalo na ruske fondove, ispostavilo se da su u pitanju anglo-američki investicioni fondovi. Dakle, osam miliona građana Srbije predstavlja odlično tržište za strane ekstraprofitere u oblasti farmacije, a za domaću kompaniju kakva je do sada bila "Galenika", nije bilo tržišta van "kartela" u koji je morala da se uključi. Nije teško zaključiti i zašto: već decenijama na grbači zemunskog giganta jahale su sve vladajuće političke garniture. Najviše Socijalistička partija Srbije, koja je "Galeniku" smatrala svojom ličnom imovinom.

Slučaj beogradskog proizvođača "Srbolek", takođe je ostao zapamćen po brutalnoj pljački. Naime, kad je Odbor poverilaca "Srboleka" odlučio da proda ovu nekada moćnu firmu za 2,3 miliona evra potpuno anonimnom preduzeću iz Foče (BiH), samo je upravna zgrada vredela skoro 6,5 miliona evra!

Realna vrednost upravne zgrade je skoro 6,5 miliona evra, dok je procenjena tržišna vrednost oko 3,3 miliona evra. Da je srpska farmaceutska industrija uništena, govori i činjenica da je početkom 2016. u Beogradu "Alkaloid" iz Skoplja (Makedonija), otvorio svoje predstavništvo. Samo u prošloj godini, "Alkaloid" je ostvario profit od 130 miliona evra!

Sve ovo govori da su se nekadašnje jugoslovenske fabrike lekova na novim tržišnim uslovima snašle, preživele i ostvaruju profit. Sve osim "Galenike" koja je bila najjača među njima. Zašto? Zbog koga? Koja država i koji narod bi dozvolio da nacionalni farmaceutski gigant (poput "Bajera" u Nemačkoj), ovako bedno završi zarad sitnih bakšiša grupe kriminalaca na vlasti?

Zbog nedozvoljenog kartelskog sporazuma između sedam najvećih proizvođača lekova i šest veledrogerija u Srbiji, građani su za lekove, samo u vreme dok je ministar zdravlja bila Slavica Đukić Dejanović, godišnje platili više od 200 miliona evra, nego što bi morali u normalnim okolnostima!

Glavni kriminalni profiteri u ovom kartelu bili su veletrgovci koji su na prodaji lekova zarađivali i do 40 odsto na razlici u ceni! To je čak 15 odsto više od marži koje važe na zdravim tržištima, u koje Srbija ne spada. U ovom, zakonom zabranjenom dogovoru, proizvođači su praktično bili ucenjeni. Veletrgovci su imali moć jer su umesto domaćih lekova mogli da kupuju uvozne paralele za te medikamente. Kupljene lekove veletrgovine su potom preprodavale. Na taj način su naduvavane cene lekova, pa su marže u veleprodaji išle i do 40 odsto. Mnogo ranije, još u vreme režima Slobodana Miloševića, zarađivalo se tek 12 procenata, a danas, u idealnim okolnostima, zarada ne bi trebalo da pređe 25 procenata, i to znaju svi poznavaoci tržišta lekova. Godišnja prodaja nekoliko najvećih proizvođača u Srbiji u poslednjih pet godina išla je i iznad 40 milijardi dinara, te nije teško izračunati da su veledrogerije zarađivale desetine miliona evra više nego što bi inače zarađivale! Od toga je, razume se, deo otišao u džep samozvanoj političkoj eliti, koja je neraskidivo povezana sa farmaceutskom mafijom.

Posledice ovog kartelskog sporazuma traju skoro jednu deceniju, a cenu plaćaju najsiromašniji građani. U njemu su se našli proizvođači „Zdravlje Aktavis", kompanije „Farma Svis", „Srbolek", „Slaviamed" i „Habitfarm", a na listi veledrogerija bile su „Velefarm", „Farmanova veleprodaja", „Jugohemija farmacija", te „Farmalogist, „Unihemkom" i „Vetfarm". Kartelu su se pridružili „Hemofarm" i „Galenika".

Sve do današnjih dana, mreža farmaceutskih ekstraprofitera deluje, negde javno, a negde potajno, iza zidova vladinih agencija i ministarstava. Sve počinje i završava se, starim dobrim podmićivanjem...