Do koske

Trećesvetizacija Evrope je pažljivo pripremana

Bela smrt Stare dame

Do nedavno se verovalo da je projekcija Ujedinjenih nacija o tome da će Evropi u prvoj polovini ovog veka trebati 27 miliona izbeglica da bi se pokrio demografski minus, samo obična studija koja nema direktnu primenu. U međuvremenu je jedan austrijski političar potvrdio kako na nivou Evropske komisije postoji detaljno izrađen plan postupanja u skladu sa navedenom studijom, koji predviđa da se radno sposobno stanovništvo povuče iz zemalja jugoistočne Evrope, a da se tu zatim nasele izbeglice iz Afrike koje bi u narednom periodu postepeno bile puštane u EU. Ukupno bi za 20 godina, kako tvrdi evropski komesar za izbeglice, na ovaj način došlo čak 70 miliona Afrikanaca i Azijata.

M. Malenović

Sektor za stanovništvo Odeljenja ekonomije i socijalnih pitanja Ujedinjenih nacija 2001. godine je objavio svoju kontroverznu studiju „Replacement Migration" - ST/ESA/SER A./206 (što bukvalno znači „Zamena stanovništva"), o čemu je Magazin Tabloid već pisao u broju 352. U dokumentu, koji se bavi pitanjem rešavanja problema pada nataliteta u najrazvijenijim zemljama sveta, smatra se da je za očuvanje današnjeg standarda u Evropi (računajući i zemlje izvan Evropske Unije) neophodan priliv od najmanje 376.000 migranata svake godine. U zavisnosti od modela koji bi se primenio, Evropa bi u prvoj polovini ovog veka trebalo da prihvati i do preko 27 miliona izbeglica.

Deceniju i po kasnije počeli su da se pojavljuju prvi izveštaji u pojedinim evropskim medijima o tome kako je Evropska Komisija ne samo primila na znanje ovaj dokument, već i da je napravila prve konkretne korake u njegovom sprovođenju. Od zvaničnika nisu stizale ni potvrde, ali ni demanti ovih glasina. Sve do nedavno moglo je da se i veruje i ne veruje medijskim špekulacijama, a onda je potvrda stigla sa mesta odakle se nije očekivala: iz jednog pokrajinskog parlamenta u Austriji.

Koristeći pravo da postavlja poslanička pitanja predsedniku vlade austrijske savezne pokrajine Koruške, poslanik Martin Ruter je pitao Petera Kajzera o nekoliko stvari u vezi sa migrantima koji su pristigli i još pristižu u tu provinciju. Već su ova pitanja pokrajinskog premijera dovela do besa, a dodatno pitanje ga je potpuno razbesnelo, pa je čak u jednom trenutku izgubio samokontrolu. Zapitan da li je tačan članak iz austrijskih novina „Kleine Zeitung" od 3. decembra 2015. u kome se pominje stav EK o naseljavanju izbeglica u Evropi i u kolikoj meri je on uopšte upoznat sa tim dokumentom (ako postoji), Kajzer je besno mašući rukama i povišenim tonom, gotovo vičući odgovorio: „Naravno da znam za tu agendu! Pa, i ja sam sa ovom vladom učestvovao u njenoj izradi!".

Dokument ne samo da postoji, priznaje Kajzer, već se radi o agendi, odnosno konkretnom rasporedu aktivnosti u sprovođenju neke ranije odluke. Jedino što se ne zna o kojoj se to ranijoj odluci radi i ko ju je i kada doneo.

U članku iz „Kleine Zeitung"-a može da se zaključi kako je evropski komesar za izbeglice Dimitris Avramopulos na jednom sastanku sa članovima odbora za regione Evropskog parlamenta krajem 2015. izneo procenu da će u narednih 20 godina Evropi trebati 70 miliona izbeglica kako bi se popravila demografska slika. O tome se govori i u Agendi koju je Kajzer spomenuo, a ne o 27 miliona koje je pominjala studija Ujedinjenih Nacija. Avramopulos, međutim, poslanicima Evropskog parlamenta je tom prilikom odao još jednu tajnu, a to je da se dolazak ovolikog broja izbeglica (tri i po miliona svake godine) planira postepeno, u više faza. Prva od njih je korišćenje „unutrašnjih rezervi".

Te rezerve koje Evropa, navodno, još ima su nerazvijene evropske države, na prvom mestu one sa Balkana i iz Istočne Evrope. O tome da iz siromašnijih zemalja Evrope ljudi beže u one bogatije, svedoče demografski podaci najznačajnijih institucija Evropske Unije.

Po mapi koju iznosi portal nemačkog dnevnog lista „Berliner Morgenpost", u periodu od 2001. do 2011. najvišu stopu negativnog priraštaja u Evropi (bez država proisteklih iz SSSR-a) imale su: Litvanija (-1,25 odsto), Letonija (-1,18 odsto), Albanija (-0,95 odsto), Bugarska (-0,80 odsto) i Rumunija (-0,77 odsto). Srbija je imala pad od 0,41 odsto.

Za razliku od njih, najbogatije evropske zemlje su imale ili izuzetno mali gubitak stanovnika (na primer Nemačka -0,16 odsto), ili porast njihovog broja (Norveška, +1,01 odsto). Ovaj uspeh je postignut upravo dovođenjem novih stanovnika koji popunjavaju demografsku rupu nastalu niskim prirodnim priraštajem. U 2016. godini Nemačka je zabeležila pozitivan priraštaj od 625.000 stanovnika, tvrdi Eurostat, zvanična služba za statistiku Evropske Unije. Tendencije su ostale iste kod svih ostalih država Evrope u odnosu na kretanja u ranijem periodu, pokazuju rezultati koje je pribavio Eurostat. Srbija je 2016. izgibula 36.000 ljudi (što je nastavak negativnog priraštaja sa početka veka), ali je interesantno da Eurostat navodi kako zbog veoma loših podataka o seobi stanovništva nije u stanju da izračuna ukupan broj ljudi koji su naseljeni u Srbiji.

Ne postoje ni detaljni podaci za Kosovo i Albaniju i to sa dobrim razlogom: ove teritorije su planom Evropske komisije određene da budu prva prihvatna mesta za migrante iz Afrike i sa Bliskog Istoka, tako da javnost ne bi trebalo redovno da bude obaveštavana o kretanju broja stanovnika ove dve teritorije.

Ono što se zna o pomenutoj Agendi je veoma malo i ukazuje na to da će zemlje Balkana, koje je Avramopulos pomenuo u decembru 2015. pred odborom Evropskog parlamenta kao „unutrašnje rezerve", posle depopulizacije (kada stanovništvo ode u bogatije evropske države) biti naseljeno migrantima koji tu treba da se nauče evropskoj kulturi, jezicima i potrebnim zanatima, pre nego što oni ili tek njihovi naslednici nastave put na sever. Balkan će tako biti svojevrsni privremeni smeštaj za migrante kojih bi godišnje, po pomenutoj Agendi, trebalo da bude 3,5 miliona, a što je Avramopulos najavio još krajem 2015. Toliko stanovnika je, poređenja radi, u 2016. imala Bosna i Hercegovina.

Da je Agendom planirano da se migranti prvo nasele na Balkanu, pošto se odatle radno sposobno stanovništvo preseli na sever, potvrdio je proletos i ministar unutrašnjih poslova SR Nemačke, Horst Zehofer. On je tada predložio formiranje posebne grupe unutar EU koju bi sačinjavale Nemačka, Italija, Austrija i Mađarska, a koja bi imala zadatak da organizuje zaštitu granica Unije od priliva novih migranata. Prave spoljne granice EU na jugo-istoku su nekoliko stotina kilometara dalje, na obalama Crnog mora, Bosfora i Egejskog mora, ali je ova izjava Zehofera potvrda da su zemlje jugo-istočno od granica koje je on tada pomenuo planirane da budu predate izbeglicama.

Nije slučajno Eurostat naveo kako nema detaljne podatke o migracionim kretanjima u i iz Srbije. Nije slučajno ni što ista agencija ne zna ništa o broju stanovnika u Albaniji i na Kosovu posle 1. januara 2016.

Žurnalista Florian Mahl je u junu 2017. na portalu info-direkt.eu, koji prati rad magazina na nemačkom jeziku „Direkt", primetio da se nemačka vlada finansijski priprema za nastavak dolaska migranata, jer i dalje za njihove potrebe u budžetu izdvaja oko 25 milijardi evra godišnje. Od tih para, smatra ovaj novinar, mogao bi da se pospeši prirodni priraštaj i to za oko milion dece godišnje. Migranti koje sa ovim parama očekuju članovi merkelinog kabineta u narednim godinama neće dolaziti iz Afrike, već sve više iz zemalja jugo-istočne Erope, to je sada već jasno. Ove godine će, primera radi, samo u Hrvatskoj 117 osnovnih škola novu školsku godinu započeti bez i jednog đaka prvaka. Kompletan Balkan se prazni, stanovništvo odlazi u bogatije zemlje Evrope, a na toj teritoriji će biti naseljeni migranti iz Afrike koji će se tu obrazovati za nastavak putovanja.

Konačno, da će migranti ostajati u Srbiji, smatra i predstavnik UNHCR-a u Srbiji, Hans Fridrih Šoder koji posebno u tom kontekstu hvali novi srpski Zakon o azilu i privremenoj zaštiti koji omogućuje ovako nešto.

Pre nego što narodima Evrope počne da objašnjava o kakvom se to tačno planu o doseljavanju izbeglica radi, vrhuška Evropske Unije bi morala prvo da objasni koji demokratski legitimitet ima Evropska komisija da donosi ovakve planove i da ih zatim krije od građana. Da podsetimo: Evropsku komisiju biraju šefovi država i vlada zemalja članica Evropske Unije, dok Evropski parlament ima samo ograničene mogućnosti uticaja. Direktna izbornost je osnovna karakteristika demokratskih organa, tako da se Komisija ne može smatrati takvim telom, već pre lobi grupom koja zastupa različite interese onih koji je plaćaju.

Smrt Frederike Bek

Početkom 2017. godine pojavila se knjiga Friderike Bek, borca za ljudska prava i spisateljke, pod naslovom „Die geheime Migrationsagenda" ("Tajna migraciona agenda") u kojoj su se po prvi put pojavila dokumenta koja dokazuju da je Evropska Komisija zacrtala da u Evropu doseli 70 miliona migranata koji će prvo biti naseljeni na pre toga depopulizovanom prostoru istočne i jugo-istočne Evrope. Pola godine kasnije gospođa Bek je bila mrtva.

Spisateljica se godinama borila protiv raka, što u moderno opremljenim nemačkim bolnicama uglavnom uspešno teče. Sve do objavljivanja poslednje knjige i gospođa Bek je uspešno lečena. Ona je nedeljama pred smrt čak pripremala jedan međunarodni seminar sigurna da će lekari uspeti da je još toliko održe u životu. Posle jednog rutinskog lekarskog pregleda njeno zdravstveno stanje se pogoršalo i ona je ubrzo preminula, na iznenađenje svih koji su je poznavali.