Po drugi prut mlada ''levičarka'' Jelena Anasonović, uz podršku starog lovca i trgovca Borka Stefanovića, pokušava da uguši neugušive proteste građana protiv režima Aleksandra Vučića. A, i Đilasu je mila. Kursista raznih nevladinih organizacija, bez ikakvog protivljenja Stefanovića i Đilasa, šeta po Srbiji i zabranjuje proteste, jer je, navodno, registrovala pod tim sloganom okupljanja građana u APR-u. Drugarica Anasnović tvrdi da iza nje stoji treći sekretar Ambasade u Beogradu Katarina Virdžinija Volček. To je teško potvrditi. Da li će Jelena postati žena koje nema
Mersiha Hadžić
Aleksandar Vučić na sve načine pokušava da uguši građanske proteste u Srbiji. Režimski mediji vode kampanju satanizacije javnih ličnosti koje predvode proteste, funkcioneri SNS-a učesnike nazivaju fašistima i lopovima, snimaju ih i prete im, policija privodi i saslušava osumnjičene za lepljenje plakata, provokatori izazivaju incidente i, opet, sve uzalud. Talas protesta, koji je preplavio Srbiju, ne može da zaustavi Vučić, u tome je mnogo uspešnija Jelena Anasonović, najistaknutija organizatorka i nezvanični šef parade.
Anasonovićka je najzaslužnija za osipanje broja demonstranata. Na 13. po redu protestu u Beogradu, 2. marta, okupilo se tek desetak hiljada ljudi, petostruko manje nego pre. Građani nisu odustali od otpora Vučiću i njegovom režimu, ali ne žele da učestvuju u predstavi koju je privatizovala Jelena Anasonović. Ona je, krajem januara, registrovala nevladino udruženje „Jedan od pet miliona". Taj slogan prvi je promovisao glumac Nikola Kojo, kao odgovor na Vučićevu pretnju da neće prihvatiti nijedan zahtev građana, taman da ih se okupi pet miliona.
- Ovo je građanski protest, koji vas par alavih cenzuslovaca nećete ugasiti. O autorskim pravima, o tom potom - ocenio je Kojo.
Nezainteresovana za negativne komentare, Anasonovićka je organizatorima protesta u nekoliko mesta u unutrašnjosti zabranila da koriste parolu „jedan od pet miliona", kao da je to zaista njeno autorsko vlasništvo. Da joj se ne zamere, neke javne ličnosti sad promovišu novi slogan „Počelo je". Kad Anasonovićka i to registruje u APR-u, smisliće neki novi, ako se protesti do tada ne ugasi. Zasad, uspela je da s bine u Beogradu otera Branislava Trifunovića, koji je vodio prvih 12 protesta. Pored njega, nedostajalo je i nekoliko desetina hiljada šetača.
- Protest je građanski i politički, ali nije stranački. Neki od ciljeva su borba protiv svih oblika fašizma, sloboda medija, sistem efikasne kontrole vlasti i ostalo. Protesti su usmereni protiv nasilničkog ponašanja vlasti i eklatantnog povećanja nasilja kao mehanizma kojim se vlast, koristeći državnu aparaturu, služi. Šetaćemo dok vlast ne shvati da ne može da vlada nasiljem - tvrdi Jelena Anasonović, čija praksa je u suprotnosti s proklamovanim stavovima.
Protest jeste građanski i politički, kao što ona kaže, ali je i stranački. Pored toga što je Anasonovićka istaknuta članica Levice Srbije, čiji lider je Borko Stefanović, ona je bila 77. na izbornoj listi za beogradske izbore koju je predvodio Dragan Đilas. Lider Saveza za Srbiju je u nekoliko intervjua priznao da dobro sarađuje s Anasonovićkom oko pripreme protesta. U interesu svojih političkih vođa, Stefanovića i Đilasa, ona je zabranjivala učesnicima protesta da ističu parolu „Da ovi odu, a da se oni ne vrate". Zbog političkih istupa, Nikola Kojo ju je nazvao alavim lovcem na cenzus i zahtevao da se izvini i napusti organizaciju protesta. Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana, javno joj je poručio da beži od mikrofona i da ne iznosi predloge kao što je gađanje jajima zgrade RTS-a.
Pod dirigentskom palicom Jelene Anasonović, na protestima se zahteva ukidanje medijske blokade, a ona istovremeno ne dozvoljava političarima da se obrate građanima. Sličan nonsens predstavlja predlog da se formira kontrolno telo koje bi trebalo da bude spona između građana koji protestuju i političaka koji ih podržavaju. Anasonovićka želi da kontroliše lidere opozicionih stranaka, kao što nju kontrolišu Stefanović, Đilas, a on tvrdi i ta je na vezi sa Katarinom Virdžinija Volček, trećim sekretarom američke ambasade.
Odličnu saradnju s američkim državnim i nevladinim sektorom, Anasonovićka je dokazala učešćem u akcijama NDI-a (National democratic institute) i kursevima koje je organizovala RPI (Regional Academy for Social Democratic parties). Kao stipendista tih i drugih američkih organizacija prošle godine je završila obuku u Beču. Još pre tri godine učestvovala je u OEBS-ovoj „Akademiji za dijalog", gde se, sa albanskim studentima iz Prištine, zalagala za priznanje nezavisnosti Kosova. Na taj način zaslužila je status nove Nataše Kandić, počasnog građanina albanske ''Republike Kosovo''. Zato i ne čudi što na beogradskim protestima zabranjuje transparente „Kosovo je Srbija", „Nema predaje" i slične.
Jelena Anasonović je predvodila i demonstracije 2017. godine, posle predsedničkih izbora. Posle nekoliko mitinga, na kojima se okupljalo oko 20.000 građana, u dogovoru s drugim koordinatorima, ona je predložila da se protesti zamrznu preko leta, jer studenti idu na raspust. Nikad više se nisu odmrzli. I danas, kad su aktuelni protesti dostigli kritičnu tačku, kritičnu po režim Aleksandra Vučića, Anasonovićka povlači poteze koji obeshrabruju građane i sputavaju energiju nastalu tokom poslednja tri meseca.
Privatizacijom protesta, Anasonovićka je preuzela kontrolu, pa može da manipuliše građanima u skladu s političkim interesima njenih stranih mentora ili domaćih opozicionih lidera. Poslednjim postupcima, kao što su registracija udruženja „Jedan od pet miliona" i zabranom opozicionarima u unutrašnji da koriste taj slogan, ona je nanela više štete protestima, nego Vučićeva politička, medijska i policijska mašinerija. Još nije kasno, pobuna protiv naprednjačkog režima traje, ali predvodnici protesta, pa i opozicioni lideri, moraće da građane zaštite od uticaja Jelene Anasonović.