Specijalno za Magazin Tabloid govori Đani Viola, legenda italijanskog slobodnog novinarstva

Bili ste osuđeni na smrt

Delo italijanskog novinara Đovanija Viole nepravedno je i predugo zapostavljeno u srpskoj javnosti. U svojoj knjizi "Slatki miris imperijalizma", Viola je kompletirao čitavu bazu podataka o žrtvama, zločinima, počiniocima - imenom i prezimenom, kao i šteti nanetoj Srbiji i Crnoj Gori tokom NATO agresije obelodanjujući i najsitnije detalje. Naročito je važno što Viola argumentovano i sistematski demontira medijske laži, koje su pre svih plasirale SAD i NATO, tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Činjenica da je njegov rad usvojen na Fakultetu političkih nauka u Rimu kao verifikovana naučna teza, ističe vrednost ovog dela čiju verodostojnost dokazuju kasniji događaji. Istovremeno, kako ni na srpskom jeziku ne postoji slična baza podataka objedinjenih na jednom mestu, nije preterano reći da Violin rad predstavlja, do sada, najznačajnije literarno delo na temu popisivanja srpskog stradanja tokom 90-tih godina i sakrivene istine. Naravno, to ni u Italiji nije moglo da prođe nezapaženo i da autora ne uvede u problem.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Magazin Tabloid je prvi srpski medij koji čitaocima donosi ekskluzivni razgovor sa Đovanijem Violom, italijanskim novinarom koji je već trideset godina samostalno angažovan na rasvetljavanju izuzetno politički mračnog maglovitog perioda savremene srpske istorije, naročito na Zapadu. A to svakako nije jednostavan zadatak ni za prestižne institucije.

Događajima na tlu bivše Jugoslavije Violu su približile neočekivane životne okolnosti već početkom devedesetih godina. Njegov otac, Karmelo Viola (preminuo 2012.), bio je urednik prestižnog italijanskog časopisa "Previsioni" (Prognoze) od osnivanja šezdesetih godina prošlog veka. Zbog temeljnog i smelog prilaza političkim prilikama u svetu tog vremena, časopis je bio plasiran i dostupan u mnogim delovima sveta. Zahvaljujući tome, Viola je bio informisan o svim važnijim događajima, često i pre nego što su se desili.

"...Glavni razlog mog interesa za tadašnju Jugoslaviju je svakako povezan sa jednim datumom i jednim preciznim događajem: tajnim izveštajem CIA iz 1990. godine objavljenim na jugoslovenski Dan republike 29. novembra" priseća se Viola u razgovoru za Magazin Tabloid.

"Taj izveštaj, poput nekakvog morbidnog signala tipa: "uništićemo vas", najavljivao je da će u toku sledećih 18 meseci Jugoslavija biti iskasapljena eskalacijom nasilja, kako je pisalo u dokumentima - "sa velikom mogućnošću " da se pretvori u građanski rat. Taj dokument, napisan od strane CIA, precizira da je "eksperiment Jugoslavija propao i država će biti uništena", dodajući da će "najverovatnije biti propraćeno eksplozijama etničkog nasilja i pobunama koji će sasvim izvesno dovesti do građanskog rata". U tom izveštaju CIA-e je precizno definisano da predsednik Milošević mora biti optužen kao "glavni krivac" u budućim, jugoslovenskim konfliktima.

Ovaj " tajni" izveštaj je napisan nakon što je u SAD usvojen zakona 101-513 od strane Američkog Kongresa, 5. novembra 1990. Novi zakon predviđao je obezbeđivanje sredstava za međunarodne operacije i, u ovom slučaju, organizovana je raspodela sredstava rukovodstvu raznih jugoslovenskih republika na osnovu političkih kriterijuma, uz pravilo da se podrška daje secesionistima.

Zakon kojim se, praktično, donosi "smrtna kazna" Jugoslaviji!" zaključuje Viola.

Ni to nije bio jedini događaj koji ga je definitivno usmerio suprotno od pravca u kome je duvao nemilosrdni vetar imperijalističkih interesa brišući i stvarajući države na tlu nekadašnje Jugoslavije.

"...U momentu kada sam shvatio šta se zapravo dešava u Jugoslaviji, stiže mi izveštaj objavljen u toku Dejtonskih pregovora (1995.) iz Stejt departmenta - "Bosnia Fact Sheet: Economic Santions Against Serbia and Montenegro", gde je objašnjeno da su "sankcije značajno potpomogle pad Jugoslavije. Industrijska proizvodnja i zarada su opale za 50% od 1991. god". Dalje piše: "Slabljenje sankcija je postao prioritet vlade Jugoslavije". Praktično, ucena je uspela i sada možemo dalje da delamo!

Detaljnije, u svrhu realizacije tog plana, SAD su intervenisale šaljući naoružanje anti-srpski nastrojenim nacionalistima, medijski pokrivajući zločine koje su ti isti nacionalisti počinili a svrha je bila da se teret odgovornosti prebaci na Srbe. Usput je organizovana i u tajnosti sprovođena trgovina oružjem i drogom, od čega je profit kanalisan ka finansiranju napada na Srbe.

Treba znati da je, u ovom slučaju, primenjen isti mehanizam i u Nikaragvi, gde su Kontraši (tamošnji pobunjenici) bili finansirani preprodajom droge u Kaliforniji. Nije loše naglasiti da su na Kosovu i Metohiji delovale one iste osobe, CIA plaćenici, poput Amerikanca Vilijama Vokera, koji je već bio poznat po tome da je organizovao "eskadrile smrti" u San Salvadoru!

Povodom toga, vojni analitičar, Đanandrea Gajani je napisao: "...Videvši bliske kontakte i izveštaje terorista iz redova kosovskih Albanaca i Stejt Departmenta iz Vašingtona, sasvim je moguće da je masakar iz Račka osmišljen i isceniran od strane CIA i "OVK", uz saučesništvo Vokera, sakupljajući na jedno mesto leševe iz različitih zona Kosova i Metohije, koji su pripadali "OVK" teroristima (dokazano od strane srpskih i beloruskih doktora da većina tih leševa na rukama imaju ostatak barutne prašine) ili osoba usmrćenih u različitim uslovima, osakaćene ili unakažene da bi se otežao rad medicinskih istražitelja. Bila je to najefikasnija predstava izazivanja užasa i ogorčenja u zapadnom javnom mnjenju da bi pripremili teren za vojnu intervenciju NATO-a."

Viola argumentovano pobija svaki nagoveštaj "slučajnosti" u događajima koji predstavljaju prekretnicu i iznosi detalje zločina, poput isplaniranog masakra na sarajevskoj pijaci, kojima su strani mediji opravdavali ili akcije neprijateljske strane, ili NATO snaga protiv Srba na terenu.

"...Prvo što sam otkrio, kada sam počeo da istražujem povodom toga šta se dešava u Jugoslaviji, bila su dela dezinformativnog tipa. Činilo se sve na stvaranju falsifikovanih "dokaza" dela koja se nikada nisu ni dogodila. Na primer postojanje plana za etnički motivisana silovanja, čega nikada nije bilo, ali i za one zločine koji su se dogodili, najverovatnije smišljeni i ostvareni od strane ne -Srba, dakle Hrvata, Bošnjaka, to jest bosanskih muslimana, Šiptara iliti kosovskih Albanaca i tako dalje... Svi ti zločini medijski su predstavljeni kao zlodela Srba. Znamo za Markale za koje su optuženi Srbi a zločin su počinili muslimani iz Bosne. Sve je to, dakle, činjeno da bi se krivice "oslobodili" drugi u konfliktu sa Srbijom po pitanju zaista počinjenih zločina ali i koristeći iste te zločine da bi se pogoršala pozicija "kriminalaca", odnosno "zlih Srba".

Simboličan je slučaj Njuzvika (Newsweek) od 4. januara 1993. koji je iskoristio fotografije mrtvih Srba da bi prikazao "muslimanske žrtve" , ili još od 7. avgusta 1993. "Njujork Tajms" koji je objavio fotografiju "Hrvata koji očajnički beže od srpskih zverstava", zapravo ubice iz tog fragmenta su bili bosanski muslimani.

Pored toga, ista taktika korišćena je i u Južnoj Americi a, kasnije primenjena na Kosovu i Metohiji, tako da se i u Jugoslaviji počelo sa upotrebom termina "etničko čišćenje", "genocid", "etnička silovanja", "koncentracioni logori"... Na desetine i desetine, zatim i na stotine falsifikovanih vesti stvorenih po narudžbini Vlade SAD, a na "upotrebu i koršćenje" Hrvatima, Bosancima i Albancima sa Kosova i Metohije, na zapadu pogrešno prozvani "kosovarima", kao da su na Kosovu samo oni prisutni i niko više od drugih nacionalnosti, iznad svih Srbi!

Među mnogim "vestima", za koje se kasnije potvrdilo da su falsifikovane, citiram slučaj: "Koncentracioni logor Srba iz Trnpolje", novinara - snajperiste Roja Gatmana, čuvenog dobitnika Pulicerove nagrade! Zatim "Bombardovanje Ljubljane" (1991.) , rušenje istorijskog starog grada Dubrovnika (1991.) , srpska okupacija Bosne (1992.), masovna silovanja u Bosni od strane Srba (1993.), napalm bombe na Bihać od strane Srba (1994) ; i na kraju razliciti masakri, istiniti ali "naduvani", koji su se dogodili u Bosni. Na primer Merkale - pijaca u Sarajevu (1992.), redovi za "čekanje hleba" (1995.) , i "zajedničke jame Orahovca" na Kosovu (1998.), sve to pripisano je Srbima" rezignirano nabraja Viola.

Na kraju obimnog istraživanja koje je sproveo, na osnovu podataka dobijenih iz najviših državnih i vojnih službi povodom štete načinjene od strane zapadnih agresora 1999. na celoj teritoriji tadašnje Jugoslavije, Viola je neoborivo dokaza da je "80% pogođenih ciljeva bilo civilno, a preko 1000 ciljeva bez ikakve vojne važnosti!

Kao i to da je tri do 7 tenkova sasvim uništeno a osamdesetak pogođeno, 5 civilnih aerodroma, uništeno je 328 osnovnih škola, 25 fakulteta, 15 univerzitetskih zgrada, 20 studentskih domova, 50 bolnica, 23 manastira, 32 crkve, 4 groblja, 15 muzeja, 5 televizijskih stanica, 44 repetitora, 61 most, 19 železničkih stajališta i glavnih stanica, 34 autobuske stanice, 13 aerodroma , 200 industrijskih postrojenja, 23 što rafinerija što skladišta goriva, 28 poljoprivrednih centara i postrojenja prehrambene industrije, 21 konzulat ili ambasada; 62% ukupne putne infrastrukture i 15 glavnih puteva, 70% glavnih postrojenja električne energije, 80% kapaciteta za preradu nafte i tako dalje, i tako dalje.

Istraživanjem sam došao do konkretnih podataka o šteti nanetoj Srbiji tokom NATO agresije i ona iznosi blizu 200.000 milijardi dolara. Proizvodnja je tada opala za celih 27%. Broj ljudi koji u ostali bez radnog mesta, kao rezultat svega toga, dostigao je 500.000. Na samom Kosovu i Metohiji NATO je izazvao unistenje 47.000 kuća čime je direktno stvorio 720.000 beskućnika".

Pored ovoga, Viola obradom podataka razbija još jedan NATO mit, onaj da je agresija 1999. godine imala za cilj da zaustavi Miloševića i njegov režim.

"...Broj žrtava dokazuje da se rat vodio najpre protiv naroda. Civila poginulih u agresiji blizu je 1.800, 1.200 ih je već bilo u aprilu, prema rečima Živadina Jovanovića, tada ministar spoljnih poslova SRJ, sudeći po nekakvim minimalnim izvorima iz Jugoslavije. Srpska štampa nezvanično govori o dve do 3.000 poginulih. NATO ovaj put ne čini isto kao i obično, to jest ne uvećava broj mrtvih, već ih minimalizuje na "samo 400 poginulih". Od celokupnog broja poginulih, trećinu čine deca. U ukupan broj poginulih treba uvrstiti i one koji su stradali i kasnije od kasetnih NATO bombi.

Ranjenih civila, po zvaničnim podacima Jugoslavije, bilo je oko 6.000, od čega su 2.000 totalni invalidi, među njima 30-40% od njih su deca. Izvor, ne srpski, govori o 15.000 ranjenih Srba, dok bi broj poginulih vojnika bio izmedju 5.000, kako NATO tvrdi, i 6.000 prema nezvaničnom izvoru iz Srbije, od svih 40.000 vojnika Jugoslavije tada prisutnih na Kosovu i Metohiji gde ih je najviše i poginulo" kaže Viola iznoseći tek deo podataka o konačnom ishodu.

Već ove brojke govore o posvećenosti i neophodnoj energiji koje je Viola morao da poseduje kako bi istrajao u tom poslu. Ali nisu samo obim i složenost podataka bili jedini problemi već i moć "protivnika" na koga se namerio.

"...Pronalaženje i sakupljanje dokumenata u vezi sa političkom situacijom jedne države pod pritiskom imperijalističkog tipa, uvek je jako teško. Naročito moramo uzeti u obzir temeljnu ulogu koju su imale tajne službe, poput CIA" naglašava Viola.

"...One nisu direktno agitovale - osim u nekim situacijama - već uvek pod plaštom agencija stvorenih za te slučajeve. Jedna od tih je "Ruder &Finn Global Public Affair" (američka kompanija za "globalnu kominikaciju u sveturapidnih promena, kako kažu za sebe), čiji direktor Džejms Harf (intervjuisan od strane Džonatana Ramatija, direktora "Jerusalem Institute for Western Defense" (Jerusalimski institut za odbranu Zapada), kaže : "18 meseci", drugim rečima tačan period predviđen od strane CIA iz 1990. o kome sam već pričao, "radili smo za Republiku Hrvatsku i za Bosnu i Hercegovinu, kao i na opoziciji na Kosovu. Za sve ovo vreme smo postigli jako puno uspeha, gradeći izuzetno snažan međunarodni imidž. Mi nameravamo da sve to iskoristimo i razvijemo komercijalne sporazume sa ovim navedenim državama. Brzina je suštinski bitna jer je neophodno u javnom mnjenju utvrditi koji su atributi povoljni za naše ciljeve.Ta, prva faza je bitna, poricanje nema efekta".

Sa ovakvim premisama bilo je logično ne verovati svim vestima koje objavljenim u štampi, a servirane od strane NATO-a , i u međuvremenu pokušati da pronađeš autentične vesti samo preko alternativnih izvora koji su stizali iz Jugoslavije, bez zapadnjačke cenzure. U tom kontekstu, prvi organski dokument koji sam uspeo da dobijem mi je stigao direktno iz kancelarije Ministra za Spoljne poslove Federalne Republike Jugoslavije, preko Vojne kancelarije Ambasade u Rimu, naravno koristeći i "Yugoslav Daily Survey" bilten dobijen iz istog diplomatskog mesta. Ostali važni dokumenti su stizali iz jedne jako efikasne agencije za informacije , "Nacionalna Koordinacija za Jugoslaviju".

Rezultat opsežnog rada prepoznat je odmah i u Italiji, na jedan ili drugi način, kaže Viola.

Knjiga je bila podržana sa entuzijazmom, kako od dnevne štampe, isto tako i od periodičnih publikacija. Iznad svega i od nekih grupacija ljudi koji se bore protiv imperijalizma - napravili su video prezentaciju koju je emitovala lokalna rimska televizija (Teleambiente), uz odličnu intervenciju Miriam Pelegrini Feri, takođe čuvenog borca protiv imperijalizma.

Viola je za svoj rad o medijskoj propagandi protiv Srba dobio i više literarnih nagrada kao na primer onu od strane Kulturnog Društva "Pegasus Cattolica ", Internacionalna Literarna Nagrada grada Rima koja je dodeljena kao "Specijalna nagrada za esej" (2011). Između ostalog, često je citiran zbog popisa vojnih baza stacioniranih u Jugoslaviji tokom ratova i posle, Il Faro sul Mondo (časopis posvećen međunarodnoj politici), Il Buio, Il Sole 24 Ore, ruski Sputniknews, Libereidee (Sajt slobodnih misli) gde je dobio odlične ocene, Sitomontedragone, na internetet forumima Il Semplicissimus, Scintilla Rossa, WikiVividly , na posećenim blogovima koji u zapadnom delu sveta imaju popriličan uticaj L'altraversionedeifatti, Le fortificazioni militari , Ilblogdilameduck, Il Nuovo Mondo, uvaženo predstavljen na italijanskom sajtu za borbu protiv lažnih informacija ComeDonChisciotte.org (Kao Don Kihot), i mnogim drugim mestima.

Od negativnih reakcija Viola navodi tek jednu kada je rečeno da: "Autor, u odnosu na predmet, odnosno temu, ne okleva da zauzme stranu veoma nepopularnu i malo objektivnu. Stoga svi prikupljeni podaci mogu biti kritikovani i neupotrebljivi za sistematske studije." On to nije doživeo kao objektivno sagledavanje svog rada već kao globalnu pojavu podeđenosti inlektualnih institucija političkom diktatu:

"Ova "presuda" je sinteza vrednovanja izvršenog u Bresanskim bibliotekama i od strane žirija Nagrade Kvaliteta, na 9. konkursu Mikroeditorije Italije 2011. Može se reći da je ovaj stav, između ostalog, iznet bez ikakvog, ma i najamnjeg, elementa dokaza za to to što je navedeno, znak u kakvom je stanju ukočenosti i gde je potonuo svet takozvane institucionalne kulture, koji je izgubio svaku vezu sa realnošću, i sveden na nivo čiste političke reakcije. Zaista, knjiga je definisana - na sajtu "Contro" kao - " vrhunski rad izvanredne kontrainformacije"! A istraživanja su prihvaćena i usvojena kao teza na katedri Fakulteta političkih nauka LUISS iz Rima" s opravdanim ponosom ističe Viola.

Kao naročiti dokaz istinitosti svoje teze, on ukazuje na to da je 2016., dakle 17 godina nakon rata na Kosovu i Metohiji "Haški Tribunal priznao nevinost Slobodana Miloševića, oslobađajući ga od svake optužbe da je izvršio kriminalni akt protiv dela svog naroda, kosovskih Albanaca!"

"Milošević je likvidiran 2006. godine u toku procesa, sudske farse, koji je pokrenula Karla del Ponte, mada se ona kasnije i pokajala zbog svoje tadašnje pozicije tokom suđenja. To, van svake sumnje, daje sjaj i dostojanstvo knjizi o kojoj se radi" zaključuje Viola u razgovoru za Magazin Tabloid.

Bez obzira što istraživanje događaja na tlu Jugoslavije nije u direktnoj vezi niti sukobu sa domaćim interesima, nije bilo jednostavno izdati ovakvu knjigu u Italiji. Problema je bilo i druge vrste. Neko je pomno pratio to što Viola radi i otvoreno mu stavljao do znanja da to čini, vršeći posredno snažan pritisak na njega.

"...Naravno da sam naišao na velike probleme, posebno dok sam tražio izdavačku kuću. Mnogi su odbili da je izdaju, tvrdeći da je knjiga previše i otvoreno filosrpski napisana, iako to, naravno, nije istina jer je moje istraživanje imalo cilj da što više priđe istini i ako ove činjenice podržavaju jednu stranu, kao sto i jeste logično, ja imam obavezu da prepoznam istinu bez straha da se to neće dopasti jakim silama! U jednom specifičnom slučaju - koji neću citirati političke pristojnosti radi - sekretarica jednog jako poznatog levičarskog novinara, reče da "tekst nije dobro napisan, jer prezentuje fakte na konfuzan način". Jedini razlog, zapravo, što je tako ocenjena knjiga je bio da to nisu napisali oni. U Italiji se kaže: "gde nije uspeo, tamo zavidi".

Da pomenem i tu okolnost da je, u periodu tokom koga sam vršio ovo istraživanje, sva moja prepiska na papiru, u više navrata, isporučivana na ruke ali ne od strane poštara već direktno u Pošti i uvek nakon formalnog telefonskog poziva! Naravno, pošta mi je stizala nakon što je bila podrpana, pocepana, po neki put neobjašnjivo uništena vodom - zatim ponovo prepakovana, da se ne bi primetilo sve to. Svaki put sam morao da potpišem da sam video u kakvom je stanju stigao paket, ili pismo, i da "prihvatam da ga preuzmem u takvom stanju". Recimo da su to neke od slikovitih situacija koje su se dešavale", priseća se Viola.

Iako u godinama kada bi mogao na miru da uživa u svom dosadašnjem učinku, koji je i osim knjige o skrivanju istine u zločinima nad Srbima, veoma zavidan, Viola ne planira da se povuče. Naprotiv:

"Nameravam da, u okviru istog projekta, kompletiram "kraću istragu" o američkim vojnim akcijama u celom svetu, počev od 1783. godine do danas, i nadam se da ću produbiti analizu vojne američke prisutnosti u Italiji , počev od popisa iz dosadašnjeg razgovora" najavljuje ovaj italijanski gorostas nezavisnog novinarstva.

Njegova knjiga "Slatki miris imperijalizma" izdata je i prevedena na još nekoliko jezika. U prodaji je između ostalog u knjižarama u Španiji, Franscuskoj, naravno i širom Italije već deset godina ali u Srbiji za sada još uvek ne. A taj podatak snažno sugeriše, s obzirom na tajnost kakvom se ovo delo i podaci koje ono sadrži skriva od domaće javnosti, da eksperiment nad našim narodom i državom nije završen.

Srpski rodoljubi i entuzijasti, koji se trenutno nalaze u Italiji, već rade na prevođenju ove knjige i uskoro se može očekivati njeno i izdanje na srpskom jeziku. Viola je vest dočekao sa naročitim ushićenjem, izrazio punu spremnost da u svakom pogledu pomogne realizaciju ove ideje koju doživljava kao izvesno priznanje za svoj dosadašnji rad.

(Autor se zahvaljuje Gordani Soprano na ukupnoj pomoći i prevođenju)