(Pr)osudite sami

Ljuta trava na ljutu ranu

Milovan Brkić

Satiričar Rastko Zakić napisao je stih koji je poučan za proleće besa, u kojem se danas nalazimo.

Uhvaćenu u buretu vodu, pustili su na slobodu. Oh, Bože, žuborila je voda - ubi me sloboda.

Građani Srbije, već peti je mesec, na ulicama naseljenih mesta, varoši i gradova, ispoljavaju svoj bes prema okrutnoj diktaturi jednog posve bolesnog čoveka i njegovog kartela. Protesti su ovog štakora izveli na čistinu. Njegova arogancija i prezir prema građanima čiji je predsednik, prizemljena je kada su ga 2. aprila opkolili lideri Saveza za Srbiju u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu, dan nakon što su ušli, nakon večernje šetnje, u zgradu RTS-a, zahtevajući da se TV Bastilja oslobodi.

Oproštajni miting organizovan 19. aprila pokazao je da diktator i pod terorom i pretnjama ne može da skupi više od 100 hiljada građana. A i polovina od njih duboko ga prezire i gadi se njegovih laži.

A šta sad, pitali su me demonstrantri iz nepregledne kolone pristojnih ljudi, koji su šetali Beogradom, ne plašeči se svakodnevnih pretnji i straha koji je širila Velika propaganda laži.

Sloboda se ne osvaja lako, odgovaram. I istaknuti ljudi iz Saveza za Srbiju i drugih opozicionih partija kao da su smoreni, u rezignaciji su. Građani nema više šta da izugbe, Vučićev kartel im je sve oteo. Vučićeva banda je u punom rasulu. Životno su ugroženi i Aleksandar i Andrej Vučić. Skoro da sam siguran da oni misle da Predsedništvo SNS-a može svojom odlukom da izleči Andreja od kancera pankreasa. Lekari, koji ga leče, tvrde da njemu leka nema. U pitanju su dani. I tako bledog i iscrpljenog od zračenja, brat ga je doveo u Novi Sad, da pošalje poruku kako je sa njim sve u redu!

Policajac, kome verujem, tvrdi mi da i ako je na samrti, Andrej ide da naplaćuje reket! Po svemu sudeći, braća će umreti na nogama, osim ako Aleksnadru, po povratku iz Berlina, ne odseku nogu! Obojica deluju kao kokoške kojima je odsečena glava, a one trče dvorištem, ne znajući da su mrtve.

Odakle toliko zlo u Aleksandru Vučiću, muči me pitanje.

Na njegovom primeru treba da se naučimo pameti. Da promenimo retoriku, da one koji predstavljaju partrije udružene oko Saveza za promenu više ne zovemo liderima. Nama nisu potrebni lideri, ni vođe, nama su potrebni normalni ljudi. Nažalost, u Srbiji nijedna opoziciona stranka nije ustrojena kao ozbiljna partija. Niti se zna čije interese predstavlja. Borko Stefanović je ''reformista', pa je ''građanin'', pa ''demokrata'', pa ''levičar''! Ozbiljan identitet imaju samo Dveri, koji se deklarišu kao nacionalna stranka. Iza stranaka treba da stoje njeni organi, da njom rukovode, da zastupaju određene socijalne grupe u društvu, a ne da opet imamo lidere, koji se, svaki od njih, može pretvoriti u Aleksandra Vučića.

Na šetnjama sam upoznao mnogo nepoznatih ljudi, koji su obrazovani, upućeni u našu stvarnost, koji imaju ideju kako se pojedini problemi u društvu mogu rešiti. Nažalost, nisam siguran da iko od njih može biti u prilici da u novostvorenim institucijama dogura dalje od portira.

Kada ode Vučićev kartel, oslobodićemo se nasilja, ali kako da osvojimo slobodu? Da li ćemo, nakon toliko potrošene energije, gledati kako jedna mafija odlazi, a druga dolazi. Oni, još uvek živi, koji su uličnim protestima i građanskom neposlušnošću, dobijajući batine od Miloševićevih kordona smrti, doveli na vlast DOS, šokirani su bili gledajući kako je brutalno i bestijalno Đinđić nastavio da otima i ono malo medijske slobode, da mafiju predstavi kao biznismene... Nakon njegove smrti tu ideju je realizovao Boris Tadić, koga su bukvalno oterali s vlasti Hilari Klinton i Angela Merkel. On je osnovao SNS, da mu služi da plaši međunarodnu zajednicu, a da on ostane kao večiti jahač.

Osim Borisa, u Savezu za promene je puno onih koji predstavljaju renegate surove Đinđićeve politike. Da li oni mogu imati viziju o novoj, demokratskoj i institucionalizovanoj Srbiji?

Niko pojma nema kakvo SzS i opozicija ima rešenje za asanaciju instituicija i društva od Vučićevog zagađenja.

Ako se u roku od dve nedelje, od Vučićevog pada, ne stvore nezavisne institucije, onda Srbija neće moći da preživi. Slobodan čovek je samo onaj, koji može da prehrani svoju porodicu i da ima nadu da će se osloboditi siromaštva i stega.

Mogu li nove vlasti da na teške rane, koje ostaju iza Vučivevih, stave i ljutu travu?