Poštovani Gospodine Brkiću,

obraćam Vam se u nadi da će te objaviti ovo pismo (naravno posle provere istinitosti navoda iznetih ovde) u cilju borbe protiv bahatog i štetnog ponašanja postavljenih rukovodilaca od strane vlasti.

Kao što možete i sami da vidite u poslednjih godinu dana u državnim medijima je predstavljeno da Državna revizorska institucija radi svoj posao kako treba, to jest sprečava nenamensko i nezakonito trošenje budžetskih para to jest arčenje novca građana Srbije.

Međutim, to je medijski spin opskurnog lika koji je nesrećnim sticajem okolnosti došao na čelo Državne revizorske Institucije.

Predsednik Duško Pejović DOKTOR, čovek koji je umislio da kao u Gogoljevom Revizoru treba da se bojite revizora.

Bolesno insistiranje na tituli i zvanju dopunjuje vanvremenski imidž sa prstenom pečatnjakom i potpisivanje dokumenata sa naliv perom.

Verovatno je posledica iskustva direktora pilane i shvatanja kako treba da izgleda rukovodilac.

Kako je takav lik uspeo da se popne tu gde jeste?

Pa zahvaljujući tome što ima sposobnost da se umiljava i sarađuje sa onima iznad sebe a gazi one ispod sebe, a takođe i sposobnošću da za svoje neposredne saradnike bira klimoglavce i ljude koji bezpogovorno izvršavaju njegove zahteve.

Posle višegodišnjeg rada na poziciji Vrhovnog revizora za lokalne vlasti uspeo je da se „sprijatelji" sa svim značajnim ljudima koji vrše vlast u Republici Srbiji, sa posebnim apostrofom na bivšeg gradonačelnika Beograda koji je sad ministar ekonomije.

Titulu doktora ekonomskih nauka je dobio na Fakultetu poslovne ekonomije u Bijeljini, Univerziteta u Istočnom Sarajevu 2010. godine, za disertaciju pod nazivom: „Planiranje i dokumentovanje finansijske revizije javnog sektora".

Ukoliko hoćete da dođete do te disertacije to je praktično nemoguće pošto ta ustanova više ne postoji, a takođe ni sama disertacija nije ni u jednom relevantnom registru naučnih radova. Tako da bi bilo jako zanimljivo nekako doći do te disertacije i videti njen naučni doprinos.

Sertifikat za revizora je doneo iz BIH i naravno nije polagao za sertifikat revizora u Republici Srbiji.

Doktor ekonomskih nauka koji ne zna da bekne engleski jezik, proveru iz poznavanja računara nije položio iz prvog puta, ispit se sastojao iz toga da formatira tekst u vordu, saberu dva broja u ekselu i pošalje e-mejl i to nije prošao.

Sada su mu puna usta IT-a i učestvuje i odlučuje o primeni najmodernijih i najskupljih tehnologija o kojima nema ni osnovnu predstavu šta je to. Ove činjenice pokazuju apsurd sistema državne uprave republike Srbije.

U svojoj biografiji ima i učešće u građanskom ratu u bivšoj SFRJ koje je i sudski zabeleženo. Za Sekretara DRI je izabrao malicioznu ženu koja nije prošla reizbor dok je bila sudija.

Generalni revizor širi oko sebe oreol poštenja i borca za pravdu a kad je došao na vlast otpustio je troje zaposlenih a u isto vreme je zaposlio u gradske službe decu i ženu.

Nije mu bilo dovoljno samo što je zaposlio ženu u REPUBLIČKI ZAVOD ZA SOCIJALNU ZAŠTITU već je morao i da je postavi za Predsednika nadzornog odbora tog zavoda (kako će da revidira taj zavod bez sukoba interesa?).

Sebe prikazuje kao skromnog čoveka koji ide na posao tramvajem dok mu vozač DRI razvozi porodicu. Koristi svaku priliku kako bi na osnovu pozicije držao „korisna" predavanja i uzimao honorare.

Intersantno je da mu američki USAID (američka državna organizacija) plaća putovanja po celom svetu, što obilato koristi za uzimanje masnih honorara a u isto vreme Sjedinjene Države mu ne daju ulaznu vizu (valjda zbog ratnih zasluga).

Za vreme mandata bivšeg Generalnog državnog revizora Radoslava Sretenovića (Nišlija) najveći broj revizorskog kadra je dolazio u DRI iz Niške oblasti, tako da i sadašnji Generalni revizor nastavlja sa tom praksom, tako da sad dovodi revizore iz kraja odakle je (Čajniče, BiH).

Pošto je Duško Pejović doktor nabeđeni vrsni poznavalac istorije, a hteo je da ostavi lični pečat po svaku cenu, napravio je tragikomičnu situaciju u kojoj se najbolje vidi kako srozava ugled DRI. Organizovao je proslavu 175 godina DRI (Glavne kontrole) krajem 2019 što bi bilo jako lepo da DRI nije proslavila 10-godišnjicu 2017 godine.

U nadahnutom govoru Nikole Selakovića koji je bio na obe proslave (kao lični izaslanik Aleksandra Vučića) morao je da pecne Duška Pejovića, zašto se nije setio da pronađe neki stariji datum iz istorije kad se pominje kontrola trošenja državnog novca Srbije.

Prosečna revizija u Državnoj revizorskoj instituciji je koštala u 2019 godini oko 35.000 evra (i to bez sredstava dobijenih iz donacija). Državna revizorska institucija treba da bude brana za pljačkanje budžeta Republike Srbije a ne da je maska za kriminal. (možda su takvog lika tu i postavili da bi im to odradio)

Najeklatantniji primer toga je potpis Generalnog revizora Duška Pejovića na izveštaj o akviziciji, preuzimanja privatnih firmi od strane državne firme.

I evo šta je Generalni državni revizor utvrdio revizijom koja košta toliki novac?:" Kontrola akvizicija bila bi efikasnija formiranjem registra državnih preduzeća i uspostavljanjem potpunije koordinacije između nadležnih organa."

To je mogao da utvrdi svako. A šta se stvarno dogodilo u tim akvizicijama? Veliki kriminal. Akvizicije kojima je Telekom Srbija iz državnog budžeta za 500 miliona evra kupio nekoliko kablovskih operatera po višestruko većim cenama.

Šta se u APR-u može utvrditi, a šta nije utvrdio Generalni revizor: FIRMA VREDNOST U MILIONIMA € TELEKOM (SRBIJA) PLATIO U MILIONIMA € Kopernikus technology 10 195 Radijus vekto 4,5 110 Av.com O,8 12

Poruka za političare i pozicije i opozicije: Državna uprava treba da bude servis građana a njenu reviziju (kontrolu) sa ovakvim kadrovima nije moguće valjano sprovesti.