O tome se (ne)govori

Šapić od Vučića otima stranku, kadrove i poslove

Davitelj protiv davitelja

Otkad je postavljen na mesto gradonačelnika Beograda, Aleksandar Šapić je preuzeo potpunu kontrolu nad gradskim odborom Srpske napredne stranke, ali i nad svim unosnim poslovima. U kratkom roku Šapić je raskinuo nekoliko krupnih ugovora s firmama koje su povezane s braćom Vučić i Goranom Vesićem, a pre nekoliko dana formirao je novo gradsko preduzeće, koje je preuzelo naplatu karata od kompanije Kentkart, iza koje stoje Dragan Đilas i Nenad Kovač. Kao najveći plen, Šapić vidi kalemegdanski plato s koga namerava da izmesti Zoološki vrt i omogući izgradnju kompleksa "Despot Stefan".

Predrag Popović

Aleksandar Šapić je bio najbolji vaterpolista na svetu. Kad je izašao iz bazena i uskočio u politiku, dokazao je da još bolje pliva u mulju. Bez po muke potopio je svoje političke i poslovne ortake Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića, a usput i Gorana Vesića.

Magazin Tabloid je u martu 2021. godine objavio ekskluzivnu informaciju o kolektivnom učlanjenju Šapićevog pokreta SPAS u Srpsku naprednu stranku. Niko u to nije poverovao. Opozicioni političari i analitičari su podsećali da je Šapić izjavio da bi "bio ljudska krpa kad bi pristao na saradnju sa SNS-om" i da bi "odustao od ljudskog dostojanstva, od karaktera i od onoga u šta veruje kao čovek, zato sa naprednjacima neće sarađivati ni na jedan način".

Međutim, što je najavljeno na stranicama našeg Magazina, realizovano je dva meseca kasnije. Osim što je upotpunio kolekciju prebega iz "žutog preduzeća" na naprednjačku deponiju, Vučić je Šapića iskoristio da počisti nepodobne kadrove u beogradskom odboru SNS-a i gradskoj upravi. Beogradsku stranačku infrastrukturu napravio je Nebojša Stefanović, a kontrolisao Goran Vesić.

Vremenom, ta frakcija je ojačala i osamostalila se. Da bi zaštitio svoje političke i poslovne interese, Vučić je, posle brutalne kampanje, najurio Stefanovića, a Vesića pomerio iz gradske u republičku vlast. Teži deo posla - dubinsku kadrovsku čistku - mogao je da obavi samo neko sa strane, neko ko nema obaveze prema starosedeocima, a ima strasnu želju da se osveti Vesiću i mnogima iz njegove ekipe za višegodišnju političku, pravosudnu i medijsku kompromitaciju.

Javnost, uključujući i sve političke aktere, percipirala je Šapića kao netalentovanog i iskompleksiranog primitivca. Takav utisak je stekao i Vučić, koji je procenio da će se Šapić zadovoljiti ulogom močuge. Greška, teška greška.

Šapić se zaista ponaša kao Gangula i priča kao doktor iz Nambije, ali izgled vara, on nije samo takav. Vučić je provukao Šapića kroz medijsko i stranačko blato, a pola njegove rodbine kroz pritvorske ćelije i sudske postupke. Godinu dana ga je držao na ledu, bez namere da ispuni dogovor i postavi ga na čelo gradske partijske organizacije i promoviše u kandidata za gradonačelnika. Šapić je junački, bez nervoze, podneo šikaniranje i izrugivanje. Sa istom vrstom strpljenja s kojom je Vučić trpeo manipulacije Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, Šapić je dočekao trenutak za osvetu. Čim je zaseo u fotelju gradonačelnika pokazao je svoje pravo lice, koje po mnogim crtama podseća na odraz u Vučićevom ogledalu.

- Aleksandar Vučić jeste predsednik moje stranke, SNS-a, i predsednik države ali on nije nastavnik, pa da idem da ga pitam svakog dana kako da radim svoj posao - rekao je Šapić u intervjuu za jednu režimsku televiziju.

Odmah je s reči prešao na dela. Vučića je istisnuo iz svih političkih i propagandnih akcija u Beogradu. Novac iz gradskog budžeta trošio je na vlastitu promociju, u kojoj nije bilo mesta za Vučića. Omogućio je besplatne udžbenike i vrtiće, kao i vaučere za Beograđane. Prisvojio je sve zasluge, ni ne pomenuvši Vučića.

Za Vučića nije bilo mesta ni u Šapićevim poslovnim kombinacijama. Novi gradonačelnik je ekspresno raskinuo desetak krupnih ugovora s firmama koje su povezane s braćom Vučić. Bez posla je ostala marketinška agencija koja je zakupljivala reklamni prostor na vozilima Gradskog saobraćajnog preduzeća, kao i nekoliko firmi, koje su snabdevale uniformama i ostalom opremom Komunalnu miliciju. Na kraju, Šapić je udario tamo gde najviše boli Vučić i Đilasa, po Bus plusu.

Na Šapićevu inicijativu, Grad Beograd je osnovala Javno preduzeće "Naplata prevozne usluge Beograd", koje je pre nekoliko dana preuzelo naplatu karata, koju je 13 godina vršila kompanija Kentkart, koja je registrovana u Turskoj, a iza koje stoje srpski tajkuni Dragan Đilas i Nenad Kovač, zvani Neša Roming, i advokat Savo Terzić.

- Naše javno preduzeće neće raditi samo u GSP-u, biće uključeno u čitav rad javnog prevoza, biće deo sistema javnog prevoza i učestvovaće u svemu što ćemo činiti da poboljšamo javni prevoz, a to podrazumeva potpunu kontrolu, naplatu karata i kontrolu svakog dinara. Novac od naplate više neće ići u ruke privatnika, nego u gradsku kasu - rekao je Šapić, koji je objasnio da gradski prevoz koristi 800.000 Beograđana, a da je Bus plus sistem uspevao da naplati samo 20 odsto karata.

Šapić nije obavestio javnost o uslovima pod kojima je raskinut ugovor s Kentkartom. Gradonačelnik je tvrdio da Beograd neće platiti nikakve penale jer je naplata karata bila 50 odsto bolja pre nego što je uveden Bus plus sistem. Pošto je Kentkard ostvarivao godišnju zaradu od oko sto miliona evra, za šta je imao ugovor do 2034. godine, sigurno nije pristao da bez adekvatnog obeštećenja napusti taj posao. Prema najavama gradske vlasti, GSP će nastaviti da koristi validatore Bus plusa, ali iznajmljivanje tog sistema ne može da zadovolji ambicije Kentkarta.

Kako je ta "turska" kompanija dobila posao u Beogradu, tako je i ostala bez njega - privatnim dogovorima, bez transparentnosti. Đilas je 2010. godine angažovao firmu Apeks da naplaćuje karte u beogradskom javnom prevozu. Posao je sklopljen bez tendera, neposrednim dogovorom gradonačelnika Đilasa i njegovog poslovnog partnera Kovača.

Po ugovoru, Apeks je dobijao 8,5 odsto od prihoda od naplate karata. Ugovor je istekao 2020, pa je Apeks godinu dana radio po inerciji, mimo zakona. Grad Beograd i Kentkart (novi naziv Apeksa) 2021. potpisali su ugovor o saradnji do 2034. godine, iako su obe strane bile nezadovoljne ostvarenim poslovnim rezultatima. Grad nije dobio očekivani priliv novca od naplate karata, a "turska" kompanija je ostvarila zaradu od "samo" milijardu evra za prvih deset godina.

Odlukom o raskidu ugovora s Kentkartom, Šapić je Vučiću, Đilasu, Neši Romingu i ostalim učesnicima u toj koruptivnoj kombinaciji izvukao iz džepa sto miliona evra godišnje, odnosno više od milijardu evra do isteka ugovora. Vučić nije mogao da sportski prihvati poraz, ali doveden je pred svršen čin, bez šanse da spreči Šapićevu odluku o raskidu ugovora.

Ni Đilas nije mogao da spreči Šapića da raskine ugovor s Kartkartom. Ostalo mu je samo da lično, a i preko svojih medijskih promotera, kuka zbog izgubljene dobiti.

- Grad Beograd je iz posla eliminisao posrednika, koji je trebalo da poboljša naplatu karata. Ubačen je novi posrednik, novoosnovano gradsko preduzeće. Osnivanje tog preduzeća je građane koštalo 7,4 miliona evra, a ono će biti subvencionisano s više novca nego što je uzimao prethodni posrednik. Ovo neće pomoći u povećanju naplate karata, već samo gomilanje birokratije i javnih preduzeća u kojima će se zapošljavati razni partijski jurišnici i funkcioneri, kako bi se namirivali iz budžeta Beograda - kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.

Po klasičnoj naprednjačkoj matrici, koju je osmislio Vučić, Šapić javnu funkciju koristi za privatne biznis varijante. To je radio i dok je bio predsednik opštine Novi Beograd, a potpuno se opustio i razmahnuo na mestu gradonačelnika.

Kao što je Vučić organizovao projekat "Beograd na vodi", tako je Šapić počeo da priprema uslove za izgradnju hotelsko-rezidencijalnog kompleksa "Despot Stefan" na Kalemegdanu. Šapić je pre dva meseca pokrenuo inicijativu za izmeštanje beogradskog Zoološkog vrta s Kalemegdana na Adu Ciganliju. I ranije su postojale ideje o preseljenju Zoo-vrta na neku drugu lokaciju, ali uvek se sve završavalo na priči o namerama. Međutim, Šapić je preduzeo konkretne poteze. Uz medijsku promociju, kojom je najavio pojekat izgradnje "Ade Safari", počeo je i da radi na projektu "Despot Stefan".

Prema informacijama iz vrha SNS-a, za koje ne treba sumnjati da potiču direktno od Vučića, novo naselje uz ušće Save i Dunava, trebalo bi da gradi firma Jadran, čiji vlasnik je Nikola Malbaša, Šapićev dugogodišnji prijatelj i saradnik. Kad je osnovao vaterpolo klub Novi Beograd, Šapić je na mesto predsednika postavio Malbašu, koji je doprineo ostvarenju vrhunskih rezultata. Sada taj tandem namerava da sportski uspeh ponovi u biznisu. Po njihovom planu, kad Zoo-vrt bude prebačen na Adu, na tom prostoru će izgraditi stambeni kompleks. Projekat je rasterećen megalomanskih ambicija, investitori neće praviti solitere, nego objekte spratnosti pet plus jedan. S obzirom na lokaciju i prostornu celinu koja je podobna za gradnju, procenjuje se da će vrednost tog komplesa ići preko milijardu evra. Projektovanje je završeno, a očekuje se da radovi na raščišćavanju terena počnu sredinom sledeće godine, kada bude preseljen Zoo-vrt.

Naprednjačka vlast je još pre pet godina počela da uništava kalemegdansku kulturnu i istorijsku baštinu staru dva milenijuma. Stampeno-poslovni kompleks K distrikt podignut je u zaštićenom području Donjeg grada Beogradske tvrđave, neposredno uz arheološko nalazište iz 15. i 18. veka. Desetak spratova visoke zgrade zaklonile su pogled s Kalemegdana na Ušće, a podzemne garaže zauvek su uništile tragove vekovne istorije. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda donela je rešenje 1965. godine kojim je Beogradska tvrđava proglažena kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Iako je to najveći stepen zaštite koji država može da dodeli, to ništa ne znači Vučićevom kartelu. Zakon, propisi, istorija i kultura, za Vučića, ne mogu da budu važniji od profita.

Od 1867. godine, kad je usvojen prvi urbanistički plan, na Kalemegdanu nije bila dozvoljena izgradnja trajnih objekata. Tek 2003. godine izvršena je prenamena tog prostora u stambeno-komercijalnu zonu, da bi Detaljnim urbanističkim planom iz 2012. odobreno podizanje solitera u Donjem gradu, koji nadvisuju plato Pobednika. Zavod za zaštitu spomenika je 2018. godine dopustio gradnju na tom delu Kalemegdana, koji je proglašen za stambeno-poslovnu zonu Beogradske tvrđave.

- Ovo je najveća destrukcija kulturne baštine u skorijoj istoriji Beograda. Nesporno je da se nove zgrade nalaze u zoni zaštićenog područja i da se naslanjaju na vidljive delove utvrđenja Donjeg grada iz 18. veka. Nikada nećemo saznati šta je nepovratno uništeno od ostataka na terenu koji nikada nije arheološki ispitan. Ako ništa drugo, ceo Sremski odred je tu poginuo 1915. i tu su, prilikom kopanja rupe za podvožnjak, pronađena 53 skeleta vojnika iz Prvog svetskog rata. Izgradnjom podzemnih garaža uništeni su mnogi ostaci, a kosti vojnika i zidine austrijske tvrđave, kao i artifakti iz ranijih perioda završili su na deponiji - ocenio je arhitekta Marko Radosavljević, koji se godinama bavio nasleđem Kalemegdana i planovima za revitalizaciju tog prostora.

Uzalud su normalni ljudi ukazivali na štetu koja će nastati, istorija je zabetonirana, a na njenom mestu je nikao K distrikt. Kompleks su gradile holandska kompanije Pinnade i domaća firma AGNS Invest, koja je deo Aleksandar Grupe iz Novog Sada. Vojislav Gajić, vlasnik firme Aleksandar, nekada je važio za uticajnog člana "građevinske mafije Bojana Pajtića". Krajem 2013. godine je uhapšen zbog malverzacija s novosadskim građevinskim zemljištem. Kad je prešao u tabor naprednjaka, Gajiću su oproštene mnoge kriminalne i korupcionaške afere, pa je dobio sertifikat o podobnosti za učlanjenje u Vučićev kartel. U uništavanju Kalemegdana učestvovao je i Milutin Folić, tadašnji gradski urbanista, koji je govorio da je K distrikt odličan projekat, što dokazuje i činjenica da je veći broj stanova prodat i pre nego što je kompleks dobio dozvolu za gradnju.

I Šapićev ortak Nikola Malbaša dobio je dozvolu za punopravno članstvo u naprednjačkom kartelu. Malbašina firma Jadran je prošle godine skopila stotinak poslova sa državnim institucijama i javnim preduzećima. Jadran je na tenderima učestvovao u raznim konzorcijumima, na kojima je dobijao izuzetno unosne poslove, ali nije odbijao ni one s malom zaradom. Javno preduzeće Vojvodina vode dodelilo je četiri posla Jadranu, koji se na tenderima pojaviljivao s firmom Tamiš Dunav. Vrednost poslova uređenja kanalske mreže u četiri banatske opštine nije velika, kreće se od 90.000 do 150.000 evra.

Jadran je zgrabio mnogo veći plen (čak 45 miliona evra) u poslu sa Milenijum Timom i firmom Telesec. Na tenderima, koje je raspisala Elektroprivreda Srbije, Malbašina firma je dobila desetak poslova, među kojima je najunosniji bio vredan oko 4,5 miliona evra, a Jadran ga je dobio u saradnji s kompanijama Energotehna Južna Bačka, Hidro Tan i Securiton. Jadran je sa Elektromrežom Srbije sklopio nekoliko ugovora različite visine, od 600.000 evra do 1,9 miliona evra za košenje trave i sečenje rastinja.

Firma Jadran osnovana je 1950. godine, a obavljala je molersko-farbarske radove. Svi projekti na kojima je do sada radila ne vrede ni polovinu onoga što obećava izgradnja hotelsko-rezidencijalnog centra "Despot Stefan", koji će biti izgrađen na mestu današnjeg Zoološkog vrta. Iako Šapić u Vučićevom stilu odlučno demantuje vesti koje se plasiraju iz vrha SNS-a.

- Izmeštanje Zoološkog vrta je dobra i važna stvar. Znaćete koliko ono košta i pod kojim uslovima će biti napravljen novi projekat. Za sada, znamo da je poručje na Adi, na koje bi trebalo da se preseli Zoo-vrt, tri puta veće od sadašnjeg, ima oko 20 hektara i svoje prirodno jezero u sredini, nalazi se blizu cntra grada i ima sve uslove koji su potrebni. S druge strane, Kalemegdansku tvrđavu ćemo konzervirati na jedan kvalitetan način, da vidimo da li možemo da dođemo do zaštite UNESKO. Nikakva gradnja tamo neće biti moguća. Nemojte da lažete ljude i da igrate najnižim strastima. Kakvi soliteri crni! Kakve zgrade u Kalemegdanskom parku! To nema veze sa istinom - rekao je Šapić podjednako energičnim tonom kakvim je tvrdio da nije "ljudska krpa i gnjida" pa da sarađuje sa Srpskom naprednom strankom, i kao da na Kalemegdanu već nije izgrađen stambeni kompleks K distrikt.

Ambicije Aleksandra Šapića ne završavaju se na tom projektu. Naprotiv, on namerava da proširi i ubrza neimarsku delatnost, kojom je Goran Vesić četiri godine devastirao Beograd. Upravo njihovi interesi, Šapićevi i Vesićevi, sudaraju se i na stranačkom, ali i na poslovnom nivou.

Vesić je u proceduru progurao Nacrt izmene i dopune zakona o planiranju i izgradnji, koji u članu 42 određuje da je "stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole" samo investitor. Tim rešenjem iz postupka se isključuje stručna javnost, ali i građani čija imovina može da bude ugrožena projektima investitora. Ukoliko u postupak odlučivanja o izdavanju građevinskih dozvola budu uključeni samo predstavnici vlasti i investitor, građani neće moći da zaštite svoje interese.

Što kaže Bojana Novaković, to neće biti legalizacija, nego kolonizacija. To najviše odgovara Vučiću, Vesiću i njihovim tzv. investitorima. U poslednjih desetak godina, građevinska industrija je u Beogradu ostvarivala prihode vredne oko milijardu evra godišnje. Ovakva zakonska rešenja, kakva su predviđena Nacrtom izmene i dopune zakona o planiranju i izgradnji, značajno će ubrzati otimačinu najboljih lokacija za podizanje nekretnina.

Ni Šapić ne sedi skrštenih ruku. Pošto ne može da utiče na republičku zakonodavnu i izvršnu vlast, morao je da se zadovolji mešetarenjem na gradskom nivou. Ipak, i u tome se pokazao vešt. Šapić i njegovi saradnici oštrije od opozicije kritikuju predložene izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Oni optužuju autore izmena i dopuna Zakona da stvara uslove za "duplu korupciju" time što se predviđa mogućnost da investitor traži građevinske dozvole na dve adrese, ili u gradskoj ili u republičkoj vlasti.

- Na građevinske dozvole u prestonici čeka se zbog toga što ne možemo sve da postignemo sa 88 ljudi. Da li ste svesni da nama 200 zahteva stigne dnevno? Nije sporno da se čeka duže od onoga što je zakonom propisano. Ako pričamo o korupciji, prvo što ću reći da u predloženim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji... Evo, kao vi, laik totalni... Predloženo je da vi možete, ako kao investitor gradite 20.000 metara kvadratnih... Samo mi recite... Vi možete da birate da li ćete zahtev podneti jedinici lokalne samouprave ili ministarstvu. Ideja je da ne budemo korumpirani. Dakle, vi birate da li ćete otići "vamo ili tamo". Meni se čini da je to dupla korupcija - rekla je Bojana Radaković, gradska sekretarka za urbanizam i građevinske poslove u Upravi grada Beograda, u intervjuu za RTS.

U skladu sa svojim intelektualnim kapacitetima, Radaković nije uspela da poveže detalje kritike u smislenu celinu, ali to ne znači da nije u pravu. Kad Zakon o planiranju i izgradnji bude usvojen, gradska uprava više neće biti jedina ovlašćena za izdavanje građevinskih dozvola, odnosno za korupciju. U praksi, to znači da će Vesićevo ministarstvo dobiti ovlašćenja da deli i one lokacije na koje je bacio oko Šapić. Naravno, Vesić to ne bi smeo i mogao da sprovede bez Vučićevog naređenja ili odobrenja.

Šapić je pokvario mnoge poslove bratije Vučić, ali i bratije Vesić, Mali i Brnabić, uključujući i pobratime Đilasa i Kovača. I oni njemu kvare kombinacije, a sve na štetu građana Beograda i Srbije. Ipak, u nekim korupcionaškim akcijama lako i brzo nađu zajednički interes. To potvrđuje primer beogradskog Sajma, koji će, kako se planira, uskoro biti prepušten lažnim arapskim investitorima projekta "Beograd na vodi".

Novi Generalni urbanistički plan, čija priprema se privodi kraju, predviđa prebacivanje Sajma na lokaciju između Novog Beograda i Surčina, nedaleko mesta na kome će biti izgrađen fudbalski Nacionalni stadion. Sadašnji sajamski prostor i zgrade, među kojima se ističe Hala 1, koja je arhitektonsko remek-delo, preći će u vlasništvo "Beograda na vodi". Na tom lokalitetu može da se podigne još više solitera i drugih poslovno-stambenih objekata nego u Bari Venecija, odnosno Savamali. Tu kombinaciju je, kao i sve prethodne korupcionaške afere, osmislio Vučić, a na nju je pristao Šapić.

U njihovoj saradnji priprema se i izgradnja groblja kućnih ljubimaca i spalionica organskog i medicinskog otpada na Bežanijskoj kosi. Svi moderni evropski gradovi imaju groblja kućnih ljubimaca, ali nijedan nema spalionicu medicinskog otpada u tako gusto naseljenoj gradskoj četvrti. Beograd je već postao svetski šampion u zagađenosti vazduha, a tu titulu će potvrditi kad podigne spalionicu štetnih i otrovnih materijala. Republička i gradska vlast ne mare za to. Kao što im nisu bitni kulturni i istorijski spomenici, ne zanima ih ni zaštita životne sredine.

Dok se Vučić i Šapić otimaju oko plena, stradaju Beograd i Srbija. Vlast Srpske napredne stranke je već promenila izgled i funkcionalnost glavnog grada i cele države. Naprednjački kartel je naneo Beogradu više štete nego svi prethodni okupatori, a s tim, kao što se vidi, ne namerava da se zadovolji. Pljačka i otimačina će se nastaviti dok god se Beograd i Srbija ne oslobode, dok s vlasti ne budu oterani i Vučić i Šapić, kao i ostali saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.

Za normalne ljude nema satisfakcije u tome što oni nanose ratnu štetu jedan drugome. Da, dobro je što se sukobljavaju, ali građani moraju sami da odbrane svoje pravo na život, na budućnost bez naprednjačkog kartela.