Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (102)

Agrar, mesto za vlast da uzima pare!

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja mu je dodeljena za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

,,Kada je reč o agrarnoj mehanizaciji u Srbiji treba istaći da ona danas ima 451.983 upotrebljivih traktora i više od 25.000 kombajna. Poljoprivreda Srbije raspolaže sa 5.172.000 hektara zemljišta, od čega se koristi 3.476.000 hektara poseda. Od toga su porodična gazdinstva imaju 2.914.000 hektara (84 odsto), dok se kod gazdinstava pravnih lica nalazi 536.000 hektara (ili 16 odsto poseda). Zemljište je solidnog kvaliteta, ovladana je dobra i savremena tehnologija i ima dovoljno obučenih kadrova, što je potencijal za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane za preko 50 miliona stanovnika i izvoz od preko 10 milijardi evra godišnje. Procenjuje se da Srbija danas koristi blizu 500.000 traktora (tu se računaju i oni neregistrovani) čija je starost preko dve decenije, odnosno blizu 90 odsto njih, što uslovljava velike troškove održavanja i remonta i češće zastoje pri korišćenju. Taj broj mehanizacije ukazuje da je po broju hektara na kojima se koriste u Srbiji - to previše mehanizacije, ali loše i neupotrebljive. Jer, vlasnici od tri traktora u ekonomskim dvorištima sklapaju u jedan da bi mogli da izađu na njive. To znatno i nepovoljno utiče na izvršenje agrotehničkih operacija u optimalnim rokovima, a time i smanjenje prinosa svih biljnih kultura.", navodi prof dr Ratko Nikolić, redovni član Agroinženjerskih nauka.

Sad se u Srbiju godišnje uvozi oko 5.000 traktora od 38 proizvođača iz 14 zemalja. To je loša varijanta. Jer, otežava uspešno održavanje, remont i korišćenje. Najbolje rešenje bi bilo da se organizuje proizvodnja traktora u Srbiji za svoje sopstvene potrebe i izvoz. U tom centru, koji bi bio u Srbiji, proizvodilo bi se godišnje oko 20.000 traktora za domaće tržište i izvoz 10.000. To bi zaposlilo i 10.000 radnika. Takva proizvodnja bi bila ušteda za Srbiju od oko 320 miliona evra godišnje.

Ako se zna da je to stara mehanizacija, u proseku, više od tri decenije, da je deo nje stariji od većine svojih vlasnika, onda se se po tome i vidi da je Srbiji hitno potrebna nova mehanizacija. Onda bi se i povećao i rast godišnje proizvodnje koji poslednje tri i po decenije iznosi samo 0,45 odsto godišnje! To znači da se sad uvozi godišnje oko 5.000 traktora, što je nedovoljno. Potrebe su za uvozom godišnje od - najmanje 20.000 traktora. Naavno dok se ne osvoji domaća proizvodnja. Deo traktora se kupuje i preko IPARD programa. Međutim, treba istaći da je Srbija kasnila sa uvođenjem IPARD programa u svoju zemlju čak osam godina, Prema najnovijim podacima on se sad i nedovoljno koristi i to samo 10 odsto. Uzroka ima dosta, ali ponajviše su komplikovane procedure.

Obećanja i očekivanja!

Prema podacima u koje je teško poverovati, bar poznavaocima prilika u stočarstvu Srbije, oni pre liče na nameštenu statističku grešku. Po tim podacima u Srbiji se godišnje pojede po stanovniku i 60 kilograma mesa i mesnih prerađevina. Mi toliko nemamo za naš narod. Odnosno tolika proizvodnja i potrošnja mesa u Srbiji je bila pre nepune tri i po decenije kada se u njoj godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i i trošilo po stanovniku godišnje oko 65 kilograma. Sad je to prošlost koja se može pronaći iz tog vremena samo u statističkim podacima. Da bi to sad ostvarili prvo, što znači da našu budućnost, moramo tražiti u prošlosti. Ni naš narod u Srbiji odo onog što zarađuje nema novca da u proseku kupuje toliko mesa godišnje za potrošnju!

U 2022. godini BDP Srbije je bio samo 64 milijarde dolara. To jeste znatno više nego pre dve ili tri decenije. Ali, nekadašnja članica SFRJ, Slovenija, koja danas ima samo dva miliona stanovnika, ostvaruje veći BDP nego Srbija sa tri puta više žitelja. U Sloveniji agrar u BDP zemlje učestvuje samo sa jedan odsto, dok je to u Srbiji oko deset odsto! Karakteristika podatka iz Slovenije je da tako rade visoko razvijene zemlje, dok podatak iz Srbije ukazuje na činjenicu da je stanje takvo u nerazvijenom svetu u kom se i ona nalazi.

Jer, stočarstvo u Srbiji učestvuje samo sa 28,1 odsto u BDP poljoprivrede, a to je karakteristika najnerazvijenijih zemalja sveta (sve što je ispod 60 odsto) spada u tu kategoriju. Naša industrija mesa i mesnih prerađevina može da zadovolji domaće tržište, ali i izvoz, kažu aktuelni kreatori agrarne politike.Tačno je da može, ali to ne radi jer su nam prazni obori, odnosno nema stoke. To je na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta, a to je sve ispod 60 odsto. Dakle, neki podaci su u suprotnosti naše aktuelne stvarnosti i mogućnosti. Ono što zvaničnici ističu, jesu mogućnosti, ali samo u njihovim željama U jednom govore o željenom bogatstvu ali, istovremeno i o siromaštvu Srbije. Jer, u njoj biljna proizvodnja u BDP agrara, najnovijim podacima sa početka 2023. godine, učestvuje sa 68 odsto, a usluge sa dva odsto. Prema najnovijem istom izvoru Srbija trenutno raspolaže sa 881.152 grla goveda, 3,26 miliona svinja, 1,79 miliona ovaca, 23,18 miliona živine, 218.397 koza... Najviše se proizvodi svinjsko meso trenutno oko 298.000 tona godišnje, živinsko 114.000, goveđe samo 71.000 tona i ovčije oko 34. 000 tona. Dakle, ove količine nisu dovoljne da podmire domaću potrošnju i željeni izvoz. Jer, smo kinezima obećali 500.000 tona junetine godišnje, a proizvedemo samo 71.000 tona!? Zna se da reeksport nije dozvoljen. Znači ta obećanja su bila nerealna i nestvarna! Zato su to bila i ostala samo obećanja i očekivanja!

Proizvodnja sve manja, a sve skuplja

Trenutno, za sve što ne ide kako treba u Srbiji, krivi se rat u Ukrajini, pa tako i za kretanja u poljoprivredi, koja je u 2021. godini imala pad od pet, a u 2022. godini čak od osam odsto. Uzrečicu da nevolja nikada ne dolazi sama potvrdila je i letošnja suša u celoj Evropi, koju su pratile alarmantne izjave da je "najveća u poslednjih pola veka". Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o kretanjima u poljoprivrednoj proizvodnji tokom prethodne decenije, međutim, pokazuje da i bez prepucavanja globalnih sila i istorijske suše, prinosi u domaćoj poljoprivredi su skloni velikim kolebanjima zahvaljujući jednoj konstataciji - da i dalje skoro isključivo zavise od trenutnih vremenskih uslova, odnosno ćudi Boga! Analiza pokazuje i da je uprkos rastu vrednosti izvoza poslednjih godina, većina drugih pokazatelja u padu. To je slučaj i sa obimom poljoprivredne proizvodnje, koja sa udelom od preko 97 odsto u strukturi domaće poljoprivrede ubedljivo dominira nad uslugama.

Tokom prethodne decenije, proizvodnja je porasla za 0,6 odsto u 2011. godini, naredne se survala za preko 17 odsto, a potom porasla za rekordnih 21,6 odsto u 2013. godini. Od tada se proizvodi sve manje, pa je rast u pandemijskoj 2020. iznosio svega 2,1 odsto, mada je RZS bio saopštio da je taj rast bio 4,6 odsto, ali su rezultati bili još lošiji u 2021. godini kada je proizvodnja pala za 6,7 odsto, a do nedavno je saopštavao da je to bilo pet odsto! U izveštaju se navodi da su ovakva kretanja, pre svega, posledica velikih oscilacija u biljnoj proizvodnji koja čini najveći deo poljoprivrednih proizvoda. To potvrđuje i podatak da je proizvodnja bilja bila rekordna upravo 2013. godine, sa rastom od skoro 33 odsto, dok je u 2020. povećana za samo četiri odsto, a u 2021. je zabeležen pad od skoro sedam odsto. Različiti podaci se saopštavaju zavisi od trenutka u kome ih neko od valdalaca prenosi narodu. Pa ako treba hvalisanje pad se smanjuje, a povećava brojka u rastu proizvodnje. Zato izazivaju i nevericu kod analitičara, ali i kod naroda, da ne postoji poverenje ni u onog ko ga saopštava niti u instituciju koja ga saopštava!

I dok svake godine imamo pad proizvodnje na naučnim, posebno na onim gde učestvuju aktuelni političari, samo se govori o velikim uspesima i rezultatima! A, istovremeno proizvodnja ili pada ili stagnira! Ali, vrhunsku proizvodnju, pune staje i obori, a to smo imali smo pre tri i po decenije, imali smo 5,4 miliona tovljenika, 1986. godine više od osam miliona tona kukuruza, 733.000 tona suncokreta pre pet godina, zatim 3.736.000 tona pšenice, u 1991. godini kada je počeo raspad Jugoslavije, rekordna proizvodnja od 93.620 tona raži bila je 1953. godine, pasulja smo ubrali 101.030 rekordnih tona 1955. godine, na 42 miliona stabala šljiva ubrano je 886.540 tona 1969. godine, rekordan rod paradajza bio je 1977. godine kada je ubrano 244.960 tona, pa je rekrodan rod šećerne repe bio 1989. godine kada je u kampanji prerađeno 4,92 miliona tona ,,slatkog korena''. U novije vreme kada smo imali rekordnu proizvodnju jabuka bila je 2013. godina kada je bilo ubrano 516.411 tona ovog voća, pa je po podacima RZS 2020. godine bilo ubrano oko 120.00.000 tona malina, u šta je takođe teško poverovati, ako se ne računaju i zalihe koje smo imali u to vreme. Krompira koji sad moramo da uvozimo, daleke 1974. godine imali smo rekordnu proizvodnju od 1.148.660 tona... Dakle, svega smo nekad imali u izobilju pa smo tržišne viškove izvozili u više od 100 nesvrstanih zemalja, a sve to sad moramo da uvozimo. Zato i kažemo da se budućnost Srbije u proizvodnji u agraru nalazi u povratku u prošlost! Na to ukazuju i zvanični državni podaci sa rekordnim prinosima na tadašnje, a posebno i na skorašnje i današnje vreme. Ako se tadašnji uporede sa sadašnjim prinosima, kada je nauka mnogo napredovala, pa ako se ovo pogleda, vlasti onda obmanjuju narod kako će svakim danom, i svake godine se sve bolje živeti. Oni svake godine proizvode sve manje i sve skuplju hranu! To je obmana ako se pogledaju ovi statistički podaci koje nam je upravo dala država koja nas obmanjuje, ako se poveruje svim tim podacima. Jer, praksa i život daju drugačije činjenice! Kome onda verovati?

Posmatrano prema ostvarenoj vrednosti, prošle 2021. godine godine su najveći udeo imala žita koja su činila gotovo dve petine ukupne vrednosti, voćna proizvodnja je činila jednu petinu, a slede proizvodnja industrijskog bilja (16,4 odsto) i vina (9,4 odsto). Prethodne godine je u poređenju sa godinom ranije, u Srbiji zasejano više pšenice, raži, ovsa, kukuruza, šećerne repe i soje, a manje ječma, uljane repice i suncokreta. U odnosu na desetogodišnji prosek, zasejane površine pod pšenicom povećane su za pet odsto, kukuruza za tri odsto, suncokreta za 4,8 odsto, a soje za skoro 29 odsto. I pored toga što je ukupna biljna proizvodnja zabeležila veliki pad u 2021. godini, uvećala je svoje učešće na račun stočarstva, dostigavši udeo od 75 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Stočarska proizvodnja je tokom prethodne decenije dostigla najveći rast od preko 10 odsto u 2015. godini, ali je u 2020. pala za 2,2 odsto, a 2021. godine je bila manja za 6,5 odsto.

Proizvodnja agrara Srbije je u 2021. godini bila manja za pet, odnosno za 6,7 odsto prema najnovijim podacima, a u 2022. godini čak za osam odsto! Važeća strategija koja je doneta 2014. pa važi do 2024. godine obećava avala je rast od 9,1 ili ako bude lošija godina od najmanje 6,1 odsto! To su bila nerealna obećanja za bolji život od agrara koje nam je tada napisalo 240 naših istaknutih eksperata kako vlasti govore, napisana na 145 strana. To nerealno, netačno i neostvareno obećanje narodu su naplatili od donacija koje su stigle i Francuske u iznosu od 8,2 miliona evra!

Sledi nestašica i više cene

Po rečima predsednika Udruženja stočara tovne junadi Agroprofit u Novom Sadu, Čedomira Kece, očekuje se velika nestašica junećeg mesa, naročito sledeće godine, ali se baš zato isplati baviti se uzgajanjem jer su otkupne cene visoke i postoji potražnja. "Sada je broj junadi u tovu proseku šest grla po farmi. Većinu ponude čine male farme, čije postojanje nije opravdano ekonomski niti njihovi vlasnici vode računa koliko košta taj tov, već proizvode junad za sezonu, pred prolećnu setvu. Tada prodaju recimo po 4-5 bikova. To su oblici pomoćnog finansiranja, što utiče na cenu kvalitetne junadi. Mali proizvođači prodaju samo da bi prodali i cena bude nerealno niska, tako da su oni koji se ozbiljno bave uzgojem su u problemu", kaže Keco. U Srbiji se godišnje proizvodi oko 77.000 tona ovog mesa i troši po stanovniku tek oko četiri kilograma.

Fokus na zaštiti prirodnog resursa

Zemljište je neobnovljiv prirodni resurs. Poljoprivreda, krčenje šuma i drugi faktori su degradirali i erodirali gornji sloj zemljišta alarmantnom brzinom. Globalno, 52 odsto poljoprivrednog zemljišta je već degradirano. Zbog toga je svaki 5. decembar posvećen upravo zemljištu i njegovoj izuzetno složenoj ulozi. Ovaj dan je prvi put obeležen 2013. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pomenuti datum proglasila za Svetski dan zemljišta i od tada je fokus uvek na očuvanju kvaliteta zemljišta, njegovoj zaštiti, ali i podsticanju održivog upravljanja obradivim površinama. Po rečima šefice Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Jordane Ninkov, Svetski dan zemljišta je prilika da ukažemo na značaj zemljišta, koga ima sve manje i manje. "Trenutno je aktivan najveći svetski ekološki pokret "Svesna planeta" za očuvanje površinskog sloja zemljišta i to sa fokusom na očuvanje organske materije u zemljištu. Cilj ovog pokreta je da skrene pažnju šire javnosti o presudnom značaju zemljišta u svetlu nadolazećih klimatskih promena spram toga koliko je ono već degradirano. Ovaj pokret je veoma ambiciozan i njegov cilj jeste da 3,5 milijardi ljudi sazna za ovaj problem zato što je to onaj deo populacije koji ima pravo glasa", objašnjava Ninkov.

Najčešći uzrok degradacije zemljišta je rapidni gubitak organske materije u zemljištu. Kod nas već godinama ne postoji mogućnost đubrenja stajnjakom zbog devastirane stočarske proizvodnje. Humus je sa pet odsto u Vojvodini između dva i tri odsto. Da bi se jedan santimetar vratio potrebno je da prođe 100 godina! Ako bi se obećalo navodnjavanje u Vojvodini, prema podacima RZS, ono je u 2021. godini u Sribiji iznosilo samo 52.236 hektara, a u 2022. godini tek 54.639 hektara je navodnjvano. Da ne bi imali štete od vode, kada bi navodnjavali njive, trebalo bi da imamo u Vojvodini 100.000 junadi. Tada bi imali znatno više junetine za ishranu, pa bi imali i 8.875 tona ,,bebi bifa'' za izvoz u EU. Jer, podsetimo se samo da je 1990. godine u SFRJ u svet bilo izvezeno 54.000 tona ,,bebi bifa'', a od toga iz Srbije 30.000 tona. Sad su prazne staje u Srbiji, uništeno je stočarstvo koje u BDP agrara učestvuje sa 28,1 odsto, pa nema ni ,,bebi bifa''za izvoz. Prema podacima PKS sad se godišnje izvozi samo oko 400 tona ili 100 puta manje nego pre tri decenije.

Zemljište sa jednim procentom organske materije je degradirano i više se ne može popraviti. Kako dodaje, zemljište je najveći ekosistem, nauka je priznala prošle 2021. godine da je determinisano samo jedan odsto zemljišnih mikroorganizama, 99 odsto njih još čeka da bude otkriveno, te vrste možda i nestaju kao što nestaju i one poznate. "Očuvanje živog sveta u zemljištu je najvažnije. To možemo postići na dva načina - minimalnom mehanizovanom obradom zemljišta i tako što zemljište mora da bude pod stalnom vegetacijom, ne nužnom zelenom, već i pod žetvenim ostacima. Zemljište ne može biti braon, golo, neotkriveno, kao što smo nekada davno savetovali kada se podrazumevala redovna upotreba stajnjaka.

Ove godine rast BDP-a od dva do tri odsto

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da će, prema projekciji NBS, stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ove 2023. godine biti u rasponu od dva do tri odsto.NBS je još saopštila da je priliv stranih direktnih investicija u 2022. godini bio je 4,4 milijarde evra, što je 7,1 posto BDP-a. Navedeno je da su devizne rezerve u januaru bile 20,9 milijardi evra, što je najviši zabeležen nivo i garantuje stabilnost ekonomije. Ona je na konferenciji za novinare rekla da se pod pretpostavkom oporavka svetske ekonomije, a time i eksterne tražnje od druge polovine godine, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega, putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. godine očekuje ubrzanje rasta BDP na raspon od tri do četiri odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje.

Niža projekcija inflacije

Prvi put za poslednje dve godine februarska projekcija inflacije na nižem je nivou od novembarske, a efekti će biti još vidljiviji u 2024. godini zbog slabljenja troškovnih pritisaka za energente, navodi se u danas predstavljenom Izveštaju o inflacija NBS.

Tabakovićeva je izrazila očekivanje da će se inflacije u granice cilja vratiti sredinom sledeće godine, što je nešto brže od prethodnih očekivanja. S obzirom da su rizici manje izraženi, ona je navela da postoji jednaka mogućnost da inflacija u 2023. i 2024. godini bude niža od projektovane. Navela je da je inflaciji od 15 posto iz poslednjeg kvartala 2022, u obimu od dve trećine doprineo rast cena hrane i energenata. Tabaković je istakla da se doprinos cena energenata inflaciji smanjuje, a hrane raste, i da je bazna inflacija u decembru bila 10,1 posto međugodišnje.

Guverner je istakla da se očekuje da međugodišnja inflacija ima rast i u prvom tromesečju ove godine. "Nakon toga sledi opadajući put. A, u granice cilja inflacija će se vratiti sredinom 2024. godine što je ranije od očekivanog", rekla je Tabaković.

Tokom četvrtog tromesečja 2022, međugodišnja inflacija iznosila je 15 posto, što je neznatno niže od novembarskih očekivanja centralne banke. NBS ocenjuje da globalna inflacija pokazuje znake usporavanja, što će biti nastavljeno u narednom periodu, zahvaljujući nižim cenama energenata, poboljšanju u globalnim lancima snabdevanja i slabijoj tražnji.

Zamenik generalnog direktora sektora za ekonomska istraživanja i projekcije NBS, Milan Trajković, izneo je očekivanje da će međugodišnja inflacija u decembru biti 7-8 odsto. Rizike za projektovanu inflaciju i BDP, NBS ocenjuje kao simetrične i manje izražene, pa će centralna banka procenjivati da li ima potrebe za reagovanje novim merama. Iako je projektovana stopa rasta BDP za ovu godinu dva do tri posto, sada je izvesnije nego u novembru da će biti ostvarena, jer su manji rizici iz međunarodnog okruženja, naveli su u NBS. Radi podsećanja u prethodnom period nastavila su da se zaoštravaju monetarni uslove, ali umerenijim tempom.

Prenošenje efekata zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, ukazuje na efikasno delovanje transmisionog mehanizma putem kanala kamatnih stopa, ocenenjeno je u NBS. Kako je istaknuto, mere NBS oko kamata bile su umerenije nego ranije, te su uz održavanje stabilnosti kursa, doprinele ublažavanju efekata prenošenja stranih na domaće cene.

U srednjem roku projektuje se smanjenje konsolidovanog fiskalnog deficita, uz zadržavanje učešća javnog duga u BDP ispod 60 procenata, što obezbeđuje održivost javnih finansija. Deficit tekućeg računa u 2022. godini bio je manji od očekivanog u novembru, pre svega, zbog manjeg trgovinskog deficita, i osmu godinu u punoj je meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.

Guverner NBS je ocenila da je taj deficit bio manji od očekivanog, kao rezultat bržeg rasta izvoza robe i usluga, i manjeg uvoza energije, te da i u ovoj godini NBS očekuje sličan nivo. Potvrdu stabilnosti ekonomije i izgleda za rast, vidi i u visokoj tražnji za državne hartije od vrednosti. Ona je još rekla da je NBS kupovinom deviza od jedne milijarde evra sprečila prekomerno jačanje dinara. Istakla je da je učešće zlata u deviznim rezervama na 10,8 posto, što Srbiju približava proseku koje imaju razvijene zemlje. Navodeći da su problematični krediti tek na tri posto, Tabaković je ocenila da je kvalitet aktive banaka očuvana kao i finansijsko stanje.

Posle rata za energente dolazi i "rat za hranu"

Međunarodni monetarni fond procenjuje da se svet suočava sa najvećom nestašicom hrane od 2008. godine. S tim problemom već se suočava 345 miliona ljudi, saopštavaju Ujedinjene nacije. Strepnju da li će, uz stalna poskupljenja, hrana moći da se priušti, nadvladava strah da li će je uopšte biti. U Srbiji, kažu stručnjaci, strateških namirnica ima više nego dovoljno. Nedoumica je samo šta raditi sa viškovima - čuvati ih ili izvoziti.

Pandemija, rat u Ukrajini, suša, usporeni lanci snabdevanja i sve skuplja proizvodnja jesu poljuljali, ali ne i ugrozili domaći prehrambeni suverenitet. Žitarica, mesa, ulja, krompira, jabuke i šljive imamo više nego što trošimo.

"Na našu sreću još uvek imamo selo koje jeste u problemima, ali gde živi oko 40 posto stanovništva, i u najkriznijim godinama, dakle, da bi se obezbedila prehrambena sigurnost, selo je najveći amortizer", kaže Milan Prostran, agroekonomista. On još dodaje da je ulaganje u male i mlade poljoprivrednike nova strategija Evropske unije za proizvodnju većih količina hrane u zdravijoj životnoj sredini. Hrana jeste strateška roba, ali je i motor ekonomskog rasta.

"Ako je svetska kriza to samo znači da će cene tih namirnica u inostranstvu biti više pa u skladu sa tim će i naši poljoprivrednici i naši prerađivači moći da zarade više sredstava prodajući taj višak koji ovde ostvaruju. A, ako bude ovde ograničenja, cena će moći da kompenzuju eventualno te razlike ograničene cene na domaćem tržištu kroz recimo ekstra profit koji bi eventualno mogli da ostvare izvozom te robe na drugo tržište", objašnjava Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja biljne proizvodnje u Privrednoj komori Srbije.

"Ukoliko bi sprečavanja izvoza bilo, naravno poljoprivrednici bi imali niže cene i samim tim ne bi mogli da investiraju, to jest manje bi mogli da investiraju tako da bi to osetili već u sledećim godinama", kaže dr Vlado Kovačević sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Pored primamljivih ponuda iz inostranstva za otkup naših zaliha, hranu moramo da čuvamo za sebe, rekao je nedavno predsednik Srbije. Upozorava da u svetu posle rata za energente dolazi i "rat za hranu".

Osam zastrašujućih činjenica o gladi u svetu

Dok na stotine miliona ljudi u svetu pati od neuhranjenosti, a deca umiru od gladi, sa druge strane se hrana vredna milijarde dolara baci tokom godine.

Ovo je devet neverovatnih činjenica o gladi u svetu koje donosi sajt Mic.com.

Oko 11 odsto sveta ili oko 811 miliona ljudi je neuhranjeno

Gotovo 800 miliona ljudi u svetu, prema izveštaju UN-a, nema dovoljno hrane, a većina njih, oko 98 odsto živi u zemljama u razvoju. Oko 13,5 posto stanovništva sveta u razvoju ili jedan od osam ljudi je neuhranjen.

Dok je statistička rasprostranjenost gladnih u Africi padala od 1990. godine, aktuelne brojke neuhranjenih ljudi narasle su sa 182 na 233 miliona, s obzirom na kontinuitet rasta broja stanovnika u poslednjih 25 godina.

Šest odsto neuhranjenih su žene

S obzirom na polne razlike širom sveta, posebno u siromašnim zemljama, devojke i žene pate od nedostatka osnovnih potrepština, ali nemaju ni dovoljno hrane. U pojedinim zemljama žene mogu da jedu tek nakon što se svi muškarci u domaćinstvu najedu. To utiče na trudnice, što znači da se približno jedno od šest dece u zemljama u razvoju rađa sa malom težinom.

Približno 16.500 dece dnevno u svetu umre od gladi, a većina ima manje od pet godina

Više od šest miliona dece umire od bolesti povezanih sa glađu i neuhranjenošću svake godine, prema UN-ovom izveštaju, dok je jedno od četvoro dece u zemljama u razvoju neuhranjeno. No, to je tek početak problema. Milioni dece koji prežive neuhranjenost osetljivi su na zaostajanje ili nerazvijenost tela i mozga zbog nedostatka hrane. Više od 160 miliona dece ispod 5 godina bili su žrtve gladi 2013. godine.

Godišnje se proizvede dovoljno hrane da se nahrani ceo svet, ali se velike količine bace

Svet proizvede dovoljno hrane da se nahrani svako, ali oko trećine propadne zbog tehničkih ili finansijskih ograničenja, preranih žetvi, što je oko 1,3 milijardi tona hrane godišnje.

Amerika baci oko 222 miliona tona ili oko trećine nacionalne hrane, što je jednako vrednosti većoj od 48 milijardi dolara, prema UN-ovim izveštajima. To je otprilike godišnja neto proizvodnja hrane za sve subsaharske države Afrike.

Gotovo četvrtina svih stanovnika subsaharske Afrike su gladni!

Klimatske promene su odigrale značajnu ulogu u tome zašto je više od 220 miliona gladnih u subsaharskoj Africi. Sve češće ekstremne klimatske promene i prirodne katastrofe uzimaju svoj danak u ljudskim životima i nanose privrednu štetu, ometaju napore koji bi inače mogli da omoguće da dostupnost hrane bude bolja i šira. Na to utiču sukobi i stalne borbe koje su takođe doprinele nedostatku hrane.

Glad bi mogla da se smanji za više od 150 miliona ljudi ako bi ženama bila data veća moć odlučivanja u domaćinstvima

„Kada žene imaju veći uticaj na privredne odluke, porodice izdvajaju više prihoda za hranu, zdravlje, obrazovanje, dečiju odjeću i dečiju ishranu", izjavili su u UNFAO-u. Osnaživanje žena u zemljama u razvoju je jedan od najpouzdanijih načina za borbu protiv siromaštva i zaštite dece.

U istom izveštaju navedeno je da se kod žena sa većim uticajem deca bolje hrane. Žene, naime, više novca nego muškarci troše na osnovne potrebe svoje dece kao što su obrazovanje, zdravlje i domaćinstvo.

Zbog gladi se više umire nego od malarije, tuberkuloze i AIDS-a

Nedostatak hrane ili pravilne ishrane ubija više ljudi nego AIDS, malarija i tuberkuloza zajedno. Iako je nesumnjivo važno pitanje rešavanja ovih bolesti, ovakva statistika naglašava hitno rešavanje gladi. Dok se milioni dolara troše na traženje leka za AIDS, lek za glad već postoji: hrana treba da se preraspodeli.

Moguće je zaustaviti glad u svetu, ali to još uvek nije učinjeno

Iako izgledaju kao nepremostive posledice, završetak gladi u svetu je moguć, prema Hunger projektu.Glavni koraci su napravljeni tokom poslednjih 25 godina: procenat ljudi koji žive u izuzetnom siromaštvu je prepolovljen od 1990. godine, a svaki dan umire 17.000 dece manje.

Najnoviji podaci UN FAO pokazuju da je više od tri milijarde ljudi na planeti pothranjeno!

Uprkos poskupljenjima u Srbiji još uvek se ne gladuje, za razliku od afričkih i azijskih zemalja!

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO), više od tri milijarde ljudi nije sebi moglo da priušti zdravu ishranu u 2020. godini, što je približno 112 miliona ljudi više nego godinu dana ranije. U izveštaju FAO isticano je da je povećanje broja pothranjenih ljudi na planeti delom posledica rasta cena hrane, sa prosečnim troškovima za prehranu višim za 3,3 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine. Te brojke bile su dovoljno sumorne i bez svih negativnih uticaja koji su se dogodili u međuvremenu.

FAO globalni indeks cena hrane za avgust 2022. godine pokazuje cenovni rast od 40,6 odsto u odnosu na prosečne nivoe iz 2020. godine. Koliko li će tek taj skok ostaviti gladnih i pothranjenih ljudi? Osim ako se nivoi ličnih primanja ne povećaju za sličan obim, kriza ishrane će se verovatno pogoršati, posebno u zemljama sa niskim prosečnim prihodima koje doživljavaju ogroman rast cena hrane. (Ne)pristupačnost hrane se prema Ujedinjenim nacijama meri upoređivanjem cene zdrave ishrane sa nivoom prosečnih ličnih prihoda u nekoj zemlji. Ako trošak na hranu prelazi 52 odsto prihoda prosečnog domaćinstva, zdrava (i energetski dovoljna) ishrana se tada smatra nepristupačnom.

Kolaps mesne industrije

Vlasnik klanice "Đurđević", Milenko Đurđević, rekao je da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen, pe nekoliko godina. Pored drugih razloga bila je i u pandemija. "Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca", rekao je Đurđević. Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije su prihvatili inicijativu Udruženja ,,Agroprofit'' i Proizvodne grupe tovljača i odgajivača tovnih rasa da država dodatnim podsticajima i merama da se pomogne i da se nađe rešenje za otkup između 12.000 do i 15.000.

Stočarstvo Srbije se nalazi u dubokoj krizi. Broj stoke i proizvodnja mesa su na nivou Srbije koja je bila pred Prvi svetski rat. Sa smanjivanejm broja stoke, smanjuje se i narod u Srbiji. A, smanjivanje broja žitelja u Srbiji je posledica opadanja broja sela. Sela u Srbiji su bila i mesta gde se najviše rađalo dece! Jer, od 4.709 sela 1.200 je u fazi nestajanja i nestaće sa mapa već za deceniju i po. Najbolja potvrda takvog stanja je činjenica da broj stanovnika opada u 86 odsto sela u Srbiji! U mnogim selima pitaju se ko će sahraniti poslednjeg!? Nestaju ljudi, nestaju i sela. Ako nema ljudi ni sela, onda nema ni stoke, manje je naroda, manje se proizvodi i jede mesa. Kada je manje naroda (pre korone tri decenije u Srbiji je godišnje umiralo 102.000 ljudi, a rađalo se manje od 65.000) onda će biti i manje onih koji glasaju! Kada je manje naroda uz selima biće i manja proizvodnja, naravno i potrošnja mesa. To se videlo poslednje četiri decenije, kada stočarstvo opada godišnje po stopi od dva do tri odsto godišnje. Sad smo od izvoznika mesa i prerađevina postali njegovi uvoznici!

U vreme raspada SFRJ u Srbiji se godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma. Danas se proizvodi oko 440.000 tona svih vrsta mesa, a kada želimo da prikažemo kako živimo dobro, kako svi jedemo sarmu (kupus i meso) onda se povećava potrošnja u analizama, zavisno za koje potrebe i za koga se te analize rade. Realno po visini zarada i bruto domaćem proizvodu danas u Srbiji, broju stoke, uvozu mesa, godišnja potrošnja po jednom stanovniku iznosi oko 40 kilograma!

Stiže pomoć za tovljače junadi

Nakon što su na nekoliko dana zaustavili prodaju bikova i što su odbili kupca, pa su tražili pomoć i od resornog ministarstva, konačno je stigao odgovor: biće pomoć od dva miliona evra pomoći za tovljače junadi! Proizvodna grupa u okviru ,,Agroprofita'', trenutno raspolaže sa oko 15.000 junadi za izvoz. Poručuju da izvoznicima žive junadi treba omogućiti da učestvuju u razrešenju ove krize. Da u svakom slučaju nove premije pripadaju proizvođačima, a ne izvoznicima klaničarima. "Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije su prihvatili inicijativu Udruženja Agroprofit i Proizvodne grupe tovljača i odgajivača tovnih rasa da država dodatnim podsticajima i merama za najduže deset dana pomogne i da se nađe rešenje za otkup između 12 i 15 hiljada junadi '', rekao je za Čedomir Keco, predsednik Udruženja stočara za tovne junadi ,,Agroprofit''.

Dva miliona evra pomoći za junad

Predlog modela pomoći koji je predložilo Udruženje Agroprofit odnosi se, pre svega, na dodatne podsticaje po prodatom biku, dodaje Keco. "Ovo je rešeno. Biće izdvojena dva miliona eura. Samo je ostalo da se pronađe najbolji model za raspodelu kojom će farmeri biti zadovoljni i kako bi nastavili sa proizvodnjom. Klaničari da pokušaju da nađu rešenje u izvozu i preradi. To znači da će za nekoliko dana naša agonija u tovnom govedarstvu biti prekinuta. Naš predlog koji će biti prihvaćen ne u celosti, ali 90 odsto predloga hoće, je da onaj ko preuzme junad od farmera mora odmah da mu plati po dogovorenoj ceni. Mi se sad zalažemo da bude 1,6-1,7 eura, a da država za premiju dodatnu od 30 hiljada dinara po junetu, a da onih sadašnjih 15 hiljada dinara ostane, naravno", objašnjava Keco. To za naše tovljače znači da bi prodali junad po većoj ceni od 2,15 eura za kilogram žive mere. To je trenutno i najveća cena u regionu, dodaje naš sagovornik.

Proizvodna grupa udruženja ,,Agroprofit" okuplja 240 stočara. Njih 160 sada nudi više od 3.000 junadi, a grupi su se priključile i dve farme sa po još 3.000 junadi. Dugoročno rešenje ovog problema nalazi se u tome da se hitno formira zemljoradnička zadruga koja će se baviti isključivo izvozom tovne junadi. To treba da bude i prelazno rešenje sve dok se ne stvore giganti poput nekadašnjih ,,Geneksa'', ,,Progresa '' i sličnih firmi koji su se bavili izvozom. Jer, zahvaljujući izvozu Jugoslavija je godišnje u svet svake godine izvozila po 54.450 tona samo ,,bebi bifa'', na stotine hiljada svinja... Danas više od toga mnogo uvozimo zamrznutrog mesa. A, istovremeno imamo stočare koji mogu da proizvedu, ali nemamo sposobne kreatore agroekonomske politike koji će da ih upute kako da prodaju i unovče svoj znoj. Potrebe za takvom hranom su u svetu velike. Jer, samo EU godišnje uvozi više od 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine, a ta stoka je trošila GMO hranu. Znači, mnogo jeftinija i meso lošijeg kvaltieta od onog što nudi Srbija. Ali, našim kreatorima agroekonomske politike više se isplati uvoz nego izvoz. Zato ih se većina bavim tim poslom koji im donosi profit, nego sa ovim na kome bi država i država imala zaradu.

Akcija revizora...

Videvši da opada proizvodnja i potrošnja mesa, sadašnja vladajuća garnitura Srbije je donela odluku da stanje poboljša, pa je u vremenu od 2016. do 2018. godine u nameri da se poveća stočni fond, naravno i potrošnja mesa kao i njegov izvoz, u ovu delatnost, kao podsticaje, ubrizgala 28 milijardi dinara! Da bi videli kakvi su efekti ovog ulaganja u stočarstvo Srbije, Državna revizorska institucija Srbije je obavila kontrolu trošenja para i u izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja podnela izveštaj ,,Efektivnost podsticaja u stočarstvu pod brojem: 400-1115/2019-04/15'', od 17. decembra 2019. godine. Evo između ostalog šta u njemu piše: Iako je u periodu 2016 - 2018. godine Republika Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva! Analiza o ovom problem, u DRI je urađena na 85 strana i nju je potpisao generalni državni revizor dr Duško Pejović.

Stočarska proizvodnja u Republici Srbiji suočava se sa brojnim problemima koji kao posledicu imaju smanjenje broja grla i pad proizvodnje pojedinih vrsta mesa.

U izveštaju se između ostalog se ističe: Ministarstvo poljoprivrede upravljanjem nije obezbedilo stalnu i predvidljivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu. Prilikom planiranja nije polazilo od potreba poljoprivrednika (u zemlji ima blizu 565.000 gazdinstava - primedba B.G,) već se prilagođavalo dobijenim sredstvima kroz česte izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede je vršilo delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja.

Uprava za agrarna plaćanja ne uspeva da obradi sve zahteve korisnicima za podsticaje u stočarstvu pa, iz godine u godinu, neizmirene obaveze iz prethodnih godina čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini. Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva i kada podnesu uredne zahteve jer odlučivanje po zahtevima predugo traje! Zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća što stvara nesigurnost kod korisnika podsticaja da će im podsticajna sredstva biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus. Uprava nema ni propisane interne procedure u postupku dodele podsticajnih sredstava pa postoji rizik da poslovni procesi između ostalog i zbog toga dugo traju.

I pored pogodnih prirodnih resursa za razvoj stočarstva, kaže se u izveštaju DRI, mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja. Ministarstvo poljoprivrede je kreator Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji kao i Nacionalnog programa za poljoprivredu, međutim navedena dokumenta u sebi sadrže više opisne nego merljive ciljeve i smernice pa je nemoguće oceniti da li je stepen razvoja stočarstva u revidiranom periodu ostvario strateške ciljeve.

Na osnovu ovakvog zaključka potrošeno je 28 milijardi dinara. Oni koji žele da opravdaju nadležne za nestanak ovih para, iz ministarstva poljoprivrede, ističu da su one otišle za infrastrukturu koja je na prvom mestu za ulaganje novca sadašnjih vlasti, državnog (čitaj narodnog) novca uz naglasak da nije greh što su one nenamenski potrošene!? Posle utvrđivanja tih činjenica o neurađenim poslovima i gubitku traga za ogromnim novcem, DRI je donela i sledeće preporuke ministarstvu i Vladi, ali nema rezultata da li su one prihvaćene, jer posle toga stočarstvo je ,,pušteno niz vodu'' i otišlo u ambis. Sad se pokušava samo da se u toj oblasti kroz reči oni koji nas svaki danas spasavaju od nekog treba ,,ugasiti požar'' kroz nekoliko uredbi. A, uredbe nikada do sada proteklih pola veka nijednoj vlasti nisu donekle ništa dugoročno dobro. Tako je bila samo trenutna akcija da se smire strasti, da se deluje socijalno, i da prevareni ovaj put stočari, odlože svoj najavljeni izlazak na ulicu da potraže rešavanje problema. Jer, jedino tako se čuje njihov glas. Ali, poljoprivreda po govorima premijerke i predsednika države, bar još jednu deceniju neće biti strateškka grana niti će imati pravo prvenstva u rešavanju problema. Ali, će uvek biti mesto za uzimanje novca vlasti od onih koji rade i proizvode.

Prema uputstvima DRI Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da:

-Obezbedi planska dokumenta kojima će se na kratkoročnom nivou, po godinama, utvrditi ostvarenje ciljeva, očekivani rezultat, kao i oblik, vrstu, namenu i obim podsticaja;

-Obezbedi neophodne uslove da se podsticajna sredstva realizuju u razumnim rokovima da bi se obezbedila sigurnost poljoprivrednih proizvođača;

-Utvrdi razloge zašto mere podsticaja u stočarstvu nisu dovele do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje posmatranih vrsta životinja i predloži rešenja za dalji razvoj stočarske proizvodnje;

Uprava za agrarna plaćanja treba da:

-Sačini pisane procedure kojima se definiše način kako zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja postupaju u svom radu i dokumentuju poslovne procese i obezbediti da naknadne kontrole sačinjenih akata obavljaju lica kojima to spada i opis poslova!

-U skladu sa mogućnostima da organizuje edukaciju za novozaposlene u cilju njihove potpune pripremljenosti za vrstu i obim poslova koje moraju da obave u procesu kontrole zahteva za podsticaje;

U izveštaju o e budžeta Srbije između ostalog revizori navode: Obim budžetakih sredstava za agrar ne može biti manji od pet odsto budžeta Republike Srbije za određenu godinu u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem. Ovo je zakona koji je donet još 1996. godine. Samo tada i nikada više on nije poštovan, što znači da je Agrarni budžet uvek bio ispod zakonskih pet odsto ukupnog budžeta Srbije! Na osnovu Zakona o budžetu za 2016. godinu sredstva raspodeljena Ministarstvu poljoprivrede iznosila su 40,5 milijardi dinara, što je predstavljalo 4,9 odsto budžeta Srbije. U 2017. godini budžet za agrar je iznosio 43,8 milijardi dinara, što je bilo 4,8 odsto obaveza, a u 2018. godini budžet agrara je bio 44,1 milijardu dinara , što je manje za 0,7 odsto nego prethodne godine. Ni u ovoj 2023. godini kada se hvale sa nikad većim Agrarnim budžetom od blizu 80 milijardi dinara, nije poštovan zakon kad aje reč o budžetu za agrar. Možda se nešto novca pronađe ako izađu na ulicu ili kada dođe vreme izbora ili rebalansa budžeta, pa da vlast pokaže svoju milost prema grani koja joj uvek pomaže.

(Nastaviće se)

KULTURNO PROSVETNA ZAJEDNICA SRBIJE

Zlatna značka Branislavu Gulanu

Analitičar, publicista i književnik Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka'' Kulturno - prosvetne zajednice Srbije. Značka se tradicionalno dodeljuje istaknutim pojedincima za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti i za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Visoko priznanje Branislavu Gulanu uručeno je u Narodnom pozorištu Srbije. Novinarsku karijeru započeo je u NOVOSTIMA u kojima je objavio više od 10.000 priloga. U kući ,,BORBA'' proveo je više od dve decenije!

Visoko priznanje Branislavu Gulanu dodeljeno je za poluvekovni rad. Ponajviše se bavio ekonomskim temama, a poslednjih deceneja kako spasiti selo u Srbiji. Jer, od 4.700 sela, svako čestajanja. Po njegovom istraživanju, nakon čega je formirano i ministarstvo za brigu o selu predstavlja i spas sa opstanak i ostanak Srbije. On je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, novinar, publicista i književnik. Autor i koautor je u oko 30 knjiga.

On se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. (B.G)