Preko pune linije

U senci potonuća Vučićeve lažne imperije: dve vesti dana i dve priče o pljački koja još traje

PRILOZI ZA OPTUŽNICU I DRUGE PRIČE

Beskrupulozno, hladnokrvno i drsko, kao čopor hijena, familija Vučić pljačka, zastrašuje i „uklanja", kao okoreli kriminalci i patološki razbojnici. Odlazeći diktator i njegovi bližnji su prosto takvi. Nikad dovoljno „namireni", uvek „gladnih očiju", praznog srca i punih džepova, poverovali su da im niko nije ravan, da su carska familija, da im pripada sve što ugledaju: šume, oranice, čitavi planinski centri, jezera, priobalja reka, sav državni novac i svo zlato u trezoru. Glavni i odgovorni urednik ovog magazina, legenda jugoslovenskog i srpskog novinarstva, odavno je napisao da je ključna opasnost po Aleksandra Vučića, zapravo sam Aleksandar Vučić. Tu završnu scenu, kako diktator sam sebi „jede rep", upravo gledamo.

Luka Mitrović

Samo za neupućene na Zapadu, vest dana (01. jun 2023), bila je da se odlazeći diktator Srbije, na marginama velikog evropskog sastanka u Moldaviji (Kišinjev), sastao sa vođom režima u Kijevu, Volodimirom Zelenskim, tako što mu je sam prišao i „toplom" rečima, isporučio niz komplimenata na hrabrosti i junaštvu, te mu uzgred preneo „podršku srpskog naroda", koji je u realnosti listom za Rusiju.

Druga vest dana koja nije stigla u Vučićeve medije, bila je zapravo detaljna priča o žestokoj svađi u Vladi Srbije, istog dana oko 20 h. Glavni protagonista te svađe i teških reči bio je ocvali ministar nečega, Milan Krkobabić, sin ranijeg (sada počivšeg) ministra, a otac budućeg ministra (ukoliko ne ode u preuranjenu penziju ili mu se svet sruši padom zločinačkog režima kome odano služi). Ta neobjavljena vest kaže da je Milan Krkobabić te večeri (01. jun 2023., oko 20 h), napustio vladu, nakon velike svađe, pred kraj koje je rekao da „više nikad neće ući u zgradu Vlade", da bi pet minuta kasnije ušao u vozilo jedne beogradske taksi službe.

Čudno, ljutito, demonstrativno... Nije došao ni otišao službenim kolima, ali zvanično „duži" jedno vozilo marke „Škoda SuperB", najjače kubikaže, izuzetnog komfora.

Za razliku od njega, Ivicu Dačića vozi „zmaj" od automobila, Audi 8. Istom markom voze mu i partijskog druga, Dušana Bajatovića, uprkos tome što ima mesečnu platu veliku kao nečije tri godišnje plate.

Izvesnog preduzetnika bez poznavanja osnovne gramatike maternjeg jezika, javnosti poznatog kao Novica Tončev, takođe „opslužuje" Audi 8. Ministarku Maju Gojković vozi takođe „Audi 6", a Nikolu Selakovića, salonskog „patriotu" svilenih gaća, voze istom markom, Audi 6.

Smatra se da vozni park Vučićevih funkcionera košta koliko i godišnji budžet jednog većeg grada u Srbiji, a da je imovina njegove familije, kumova-tajkuna, prijatelja, stranačke mafije, raznih „spotskih radnika" i pratećeg bataljona raznih straleta i kurvi, ravna državnom budžetu jedne od država Zapadnog Balkana.

I dok se u tom prostačkom brlogu dešava grupno sladostrašće, nad Srbijom se nadvio poveliki crni oblak, nakon što je Tribunal u Hagu usled presude bivšim čelnicima službe Državne bezbednosti (Stanišiću i Simatoviću) došao do niza neoborivih dokaza da je Miloševićev režim učestvovao u ratu.

To sada otvara mogućnost da Bosna i Hercegovina i Hrvatska dođu u posed novih haških dokumenata kojima će, sasvim sigurno, pokrenuti postupak za naplatu ratne odštete. Srbija to neće ni hteti, a ni moći da plati. Sve do ove presude, dokazano je samo da je Hrvatska kao država napala državu Bosnu i Hercegovinu. Na isti način, to se sada može pripisati Srbiji. Posledice ovoga je teško sagledati. Vučićev režim nema kapaciteta da na nekom novom međunarodnom procesu pravno ospori bila šta u vezi sa tim.

Ali, ako zanemarimo i Tribunal u Hagu i potpunu diplomatsku, političku, ekonomsku i društvenu katastrofu koju je proizveo režim Aleksandra Vučića tokom poslednje decenije, nikako se ne može zanemariti njegov kriminalni, beskrupulozni i podli karakter kojim je krčio put ka vrhu države, koju toliko prezire. Rat iz devedesetih, koji su podsticale stranačke vođe Vučića i Dačića, a i oni sami na svoj način, tema je koja će se još decenijama razvlačiti u pravnim, istorijskim, političkim i sociološkim sukobima još živih učesnika ali i njihovih sledbenika.

Za Srbiju je mnogo urgentnija drama u kojoj se nalazi pod režimom A. Vučića, te kako tog diktatora izvesti pred lice pravde.

Samo dve, od stotinu sličnih priča, mogu da kažu više od romansirane biografije ovog, za Zapad, uvek „korisnog idiota". Te dve, od stotinu drugih „slika i prilika" iz kojih se vidi kakva ličnost je zajahala Srbiju, vredne su pomena, kako bi bio dopunjen nepregledan spisak razloga za njegovo hitno svrgavanje i procesuiranje.

Prva priča, tiče se njegovog nekada najbližeg druga, kuma i prijatelja, Zorana Bašanovića, estradnog menadžera, poznatijeg kao bivšeg momka i lažnog muža pevačice Dragane Mirković (navodno su se „venčali" ispred nekog kioska, negde u Meksiku).

Nepoznati bloger, pozabavio se „slučajem Bašanović", i „slučajem porodice Vučić i Skijališta Srbije", jer su simptomatični i govore sve o razlozima zašto odlazećem diktatoru treba naći mesto u Centralnom zatvoru, a potom, nakon temeljnog procesa, i u požarevačkoj „Zabeli". Što duže to bolje.

Prva priča počinje velikom bliskošću pomenutog Bašanovića i Aleksandra V., koja se dešava nakon što je napustio svoju bivšu suprugu Kseniju. „Bliskost" je bila tolika da je nekoliko godina živeo u kući Bašanovića. Tu je Bašanović učio „Aleka" da razlikuje vina, da troši voditeljke i starlete koje je uglavnom pre Aleka probao Bašanović. Tako se desila i Tamara.

Po dolasku na vlast, Bašanović postaje specijalni savetnik prvog potpredsednika Vlade i nosilac diplomatskog pasoša. Reketiranje je moglo da počne. Ko je hteo da sedne sa Kumom morao je Bašanoviću da plati 50.000 evra. Dolce Vita je počeo da bi se na volšeban način završio 2016. godine ostavkom Bašanovića na sve funkcije u stranci i na mestu savetnika. Ubrzo, Bašanović napušta Srbiju i počinje da radi kao savetnik Zorana Zaeva premijera Makedonije, njegovog „morskog druga" (njih dvojica imaju kuću do kuće u Grčkoj).

U Makedoniji, Bašanović glumi ljutog opozicionara i u posete kod Zaeva dovodi razne političare iz Srbije (Đilas, Čedomir Jovanović) ali i razne prevarante kao što su Darko Trifunović, lažni profesor Pravnog fakulteta, Vladimir Petrović bivši Ambasador u SAD itd.

Za sve to vreme, Bašanović luksuzno živi od IT poslova u Srbiji preko firmi u kojima figurira supruga Bojana kao vlasnik 50% npr. (Digital networks) dok drugih 50% pripada izvesnoj Ivi Pojić, supruzi kuma Mikelea (Miomir Pojić).

Dobijanje ogromnih poslova i izvlačenje novca preko mnoštva konsultantskih firmi uz stalno pljuvanje „Kuma Ace", rezultiralo je upadom finansijske policije i ustanovljavanja velikog broja kriminalnih radnji. Siniša Mali jedva dočekuje taj scenario i kreću kaznena rešenja.

Bašanović, videvši opasnost, napušta Makedoniju, posebno što mu je pulen, izvesni transvestit, „Boki 13", dobio čak devet godina zatvora zbog reketiranja.

Bašanović na sve načine pokušava da dođe do „kuma Ace" kako bi se izmirio ali ne uspeva. Spas donosi kum Zoran Stojadinović (fudbalski menadžer) i tadašnji (sada počivši) Patrijarh Irinej, koji mole Acu da se „pomiri" sa kumom. Uspevaju da ga ubede, pada mirenje, ali to više nije ni blizu one bliskosti od pre. Bašanović uspeva da ubedi „Acu" da se zaborave prekršaji u firmama i moli da dobije posao specijalnog softwarea za Carinu (2.4 miliona evra od toga posla uzima Bašanović) i moli da njegovog zeta Vladimira postave za „Predsednika nacionalnog saveta za E-sport" koji praktično ne postoji ali lepo zvuči, najavljujući mega investiciju od milijardu evra u to.

Posle samo par meseci, Bašanović naplaćuje 2.4 miliona evra i odmah svojoj galeriji od 10 luksuznih automobila, dodaje tri nova Ferarija i tri Rollce Royce-a.

Za sve to vreme, na dnevnoj vezi je sa Draganom Đilasom pokušavajući da ga na bilo koji način ubaci u vlast (sa Acom ili bez njega). Tu, naravno, nije kraj. Kraj će biti kad obojica budu u zatvoru.

Pre sedam godina, na volšeban način, smenjen je direktor JP Skijališta Srbije i za vršioca dužnosti direktora imenovan je do tada potpuno nepoznati Dejan Ćika, ekonomista iz Beograda. Dejan je uspeo za šest godina da tu veoma uspešnu firmu dovede na ivicu bankrotstva, investirajući i reinvestirajući sredstva koja nema. Skijalištima de facto upravlja Andrej Vučić i njegov otac Anđelko Vučić, a u poslednje tri godine su se u upravljanje uključili i Aleksandar Vučić i Siniša Mali.

Po nalogu Vučićevog brata, investirano je u garažu na Kopaoniku (zaduženjem kod banke), a po nalogu svih u firmi Gondola Kopaonik-Brzeće. Sve izvođače je birao Andrej Vučić, uz podršku njegove drugarice, izvršne direktorke skijališta, Katarine Lazić-Šušić, dok je za isporuku opreme bio zadužen kum Bratislava Gašića, izvesni Zoran Brzmin iz Brzeća. Gondola je koštala 27 miliona evra. Poređenja radi, gondola na Zlatiboru, koja je tri puta duža, koštala je više nego upola manje, 13 miliona evra. „Talovi" su bili neverovatni, a od dela „tala" je nastao hotel "Gorski" na Kopaoniku.

Pomenuti Dejan Ćika je redovno podnosio izveštaje Andreju, dok je sa tata-Anđelkom obavljao konsultacije po najekskluzivnijim restoranima u Beogradu. To traje i danas.

U poslednje vreme je u direktnoj komunikaciji i sa Aleksandrom Vučićem. Efekat njegovog rada je minus u preduzeću "Skijališta Srbije" od oko 20 miliona evra, garaža koja generiše dnevne gubitke i praktični bankrot zbog nedostatka prihoda. Dejan Ćika je Anđelka Vučića upoznao još devedesetih godina prošlog veka, kada je kao suvlasnik ovlaštenog uvoznika za Panasonic, uzimao od njega novac na kamatu i isplaćivao je, ili Anđelku, ili tada mlađanom Andreju na ruke.

Iz zahvalnosti za to vreme, Dejan Ćika je postao vršilac dužnosti preduzeća o kome je reč, a nakon učlanjenja u SNS i izabrani direktor.

Za svoj rad je nagrađen delom „tala" od kojih je kupljen: stan od 150m2 u Bregalničkoj ulici u Beogradu (oko 500.000 evra), plac na Dušanovcu (oko 500.000 evra), kuća sa bazenom i bungalovima u Orašcu (oko 350.000 evra), Mercedes GLE (oko 100.000 evra), BMW 440 Cabrio (oko 80.000 evra).

Dejan Ćika je udao i ćerku u restoranu "Topčiderac" i platio veselje za 400 gostiju oko 50.000 evra. Kao svadbeni poklon kćer je od tate dobila skupoceni Toyota Jeep, a zet Mercedes džip. Sva sreća, nije potrošio sav novac stečen od unosnih kombinacija sa porodicom Vučić, pa u dva sefa ima ušteđevinu od oko dva miliona evra.

Sve ovo je obavljano uz saglasnost Siniše Malog, Andreja i Anđelka Vučića, međutim, niko sada neće da pomogne da se izbegne bankrot. Dejan Ćika bi najradije izašao iz svega, ali ne zna kako. Ali, familija Vučić, prati svaki njegov korak. Za to vreme, njegova saradnica Katarina (inače drugarica Andreja Vučića) uglavnom je štedela u novcu, ako se izuzme kupovina jednog velelepnog stana i džipa Mercedes.

Ova „saga o Vučićima", sa dva različita „poslovna partnera" (Bašanović i Ćika), samo su mali, skoro beznačajni deo kriminalnog mozaika.

Tek kad svako od ovde pomenutih i nepomenutih sedne na optuženičku klupu, javnost u Srbiji (ma koliko da već sada zna) biće ipak zatečena razmerama jedne velike porodične pljačke teške stotinama miliona evra.