O tome se (ne) govori

Alibaba, njegovi botovi i 12 televizijskih kanala sa nacionalnom frekvencijom

VUNA KIĆO

Zlo koje se uselilo u Srbiju, direktno iz zločinačkog radikalsko-kriminalnog podzemlja, već punu deceniju personifikuje Aleksandar Vučić. Ukupno trideset godina ovaj čovek živi na leđima građana, najpre kao narodni poslanik SRS, a kad se dokopao „visoke vlasti" i državnih budžeta, kad se skoro proglasio za doživotnog predsednika, živi kao car sa neograničenom slobodom da uzme koliko god zahvati i da radi šta god ga je volja. I bez obzira što ga u svakom trenutku ništa ne organičava da živi bolje nego što živi, svakome je vidljivo da ovaj ozbiljno bolestan čovek ne zna da živi. Ni sa novcem i privilegijama ni bez njih. Hteo je da bude opasan momak a ispao je smešan. Hteo je da bude huligan a ispao je kukavica. Hteo je da bude vladar a ispao je diktator. Ovih dana ga doslovno satire jedan „twiteraš", koji je „hakovao"- provalio u lične podatke SNS „botova" u svim gradovima Srbije. Provala je masovna, pa se može reći da je skoro u pitanju „srpski Wikilekas", iz čega se vidi zločinački karakter Vučićevog režima. Takozvani „hešteg" koji upućuje na podatke, zove se #vunakico, i vrlo simbolično govori o strahu u kome se "Kićo" (AV), danas nalazi

Nikola Vlahović

Nedavno je predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga i član komiteta Socijaldemokratske partije Nemačke (SDP) Mišel Rot, obavestio sve koje je mogao, kako članove svoga oarlamenta tako i najširu javnost preko društvene mreže Twiter, da je Aleksandar Vučić, odlazeći predsednik Srbije, lično dao nalog da ga na konferenciji za štampu (u vezi stanja na Kosovu) snima 12 televizija sa nacionalnom frekvencijom u istom trenutku, među kojima (podrazumeva se) i javni servis RTS.

Istu ovu informaciju, Mišel Rot je podelio na nekoliko društvenih mreža i nadležnim regulatornim telima u EU, jer je Srbija kao zemlja kandidat za EU, potpisala neke obaveze u vezi sa medijima. Rot se tu nije zdržao nego je napisao i ovo: „Evropska unija i Sjedinjene države zakasnile su da preoblikuju strategiju u vezi sa Zapadnim Balkanom i Srbijom. Predsednik Vučić podriva principe EU, podgreva nacionalizam i mržnju. Ono što nam je zaista potrebno jeste hrabro vođstvo koje će negovati pomirenje, vladavinu zakona i demokratiju". Ukratko, pomenuti predsednik parlamentarnog odbora za spoljne poslove Nemnačke, još uvek najmoćnije evropske države, dao je do znanja da njegova vlada, dok je Vučić na vlasti u Srbiji, neće ćutati o njegovoj diktaturi.

Vučićev rat sa parlamentarcima u nemačkom Bundestagu, počeo je onog dana kad je napao Heinrich Boell Stiftung, fondaciju koju je optužio da finansira proteste u Srbiji. Iz Nemačke je stigao odgovor da su „ovakve tvrdnje neosnovane i samo služe da kompromituju proteste u Srbiji i prikažu ih kao stranu akciju a ne reakciju srpskog naroda na stanje u zemlji". Bilo je ovo neposredno nakon što je Vučićev ministar Bratislav Gašić optužio Nemačku da je „ubila Olivera Ivanovića", te da on raspolaže snimcima i dokazima koji govore odakle je došao i gde je otišao navodni ubica. Iz ministarstva spoljnih poslova Nemačke stigao je brz i oštar demanti ovakvih tvrdnji, a koliko je kvalifikovanom izvoru ovog magazina poznato, nadležno ministarstvo u Berlinu već vrši istragu ovakvih podmetanja, te, ukoliko je Gašiću „dostavljeno nešto", utvrdiće se šta i od koga. Jer, su i Vučić i Gašić, kako kaže pomenuti izvor, „uvek daleko od istine uvek blizu falsifikatima".

Istina je da, uprkos velikom broju nemačkih kompanija koje rade u Srbiji, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke intenzivno radi na „preoblikovanju" odnosa prema Vučićevom režimu, otkako je stranka CDU Angele Merkel izgubila vlast. Takođe, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke uputilo je preko svojih službenika jasnu poruku Vučiću: "Poboljšajte svoje demokratske standarde, dozvolite medijske slobode, poštujte kritičare i nevladine organizacije, zaštitite novinare, procesuirajte sve od Jovanjice do Savamale, uključite se konstruktivno u dijalog sa Kosovom i svi koji dolaze iz Srbije imaće veliko razumevanje u Berlinu. Ali, ako otpuštate tužioce samo zato što su dirnuli u korupcijske šeme EPS ili imaju REM koji ostaje gluv za Pink i Hepi, onda imamo suštinski problem sa osnovama medijskiih sloboda i vladavinom prava".

Možda ni Nemačka niti bilo koja država na svetu ne treba da se meša u unutrašnje poslove države Srbije, ali, ako znamo da je Vučićev režim potpisao tokom jedne decenije mnoge obaveze od strane onih koji od njega očekuju sve prethodno nabrojano, onda nema razloga za ljutnju. I ne samo to: kao što je već rečeno, Srbija kao kandidat za EU ima određene obaveze, uglavnom milion puta pomenute na svakom sastanku sa birokratijom iz Brisela. Te lekcije su došle opravdano: oko 300 miliona evra se godišnje nađe u budžetu Srbije iz fondova EU. Onaj ko plaća ovakvog bilmeza ima pravo i da ga povuče za uši, da zaboli ako treba. Uostalom, mnogo otvoreniji i jasniji je bio Gabrijel Eskobar (Escobar) izaslanik SAD za Zapadni Balkan, koji je doslovno rekao da je Vučić potrošio svoje kredite, ali da je anglo američkoj politi za Balkan, „još izvesno vreme potreban".

Ovo, naravno, ne obavezuje Nemačku da potpuno revidira svoj odnos prema njemu. Početkom jula 2023., u Beču je Vučić zajedno sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom i mađarskim premijerom Orbanom, imao „trojni pakt" u vezi energenata i migranata. Ni manje ni više od toga. Ali, kao i uvek, tu priliku je iskoristio da u svih svojih 12 vodećih televizija sa nacionalnom frekvencijom, predstavi sebe kao „člana koalicije", kao stratega koji odlučuje o velikim evropskim poslovima.

I dok se on ovako neumorno sprda sa građanima Srbije, dok ih kleveće što uopšte idu na odmor, pa još ako se usude da odu u inostranstvo (jer je to samo njegova privilegija) ili na more, istovremeno se evropski tužilac sa sedištem (još uvek) u Zagrebu, pobrinuo da prikupi na hiljade strana materijala koji ga teško optužuju za veze sa organizovanim kriminalom, pa čak i za stvaranje organizovane kriminalne grupe.

Taj evropski tužilac se takođe sprema da strpa u zatvor premijera Hrvatske Andreja Plenkovića i pola vlade Hrvatske, zbog multimilionske pljačke državnog novca u aferi oko prodaje gasa. Pa, ako bi to bio već drugi premijer Hrvatske u zatvoru, šta bi evropsko tužilaštvo sprečilo da to isto uradi i sa Vučićem i njegovim kumovima, ministrima, rodbinom? Čak je i rok koji mu je dao Gabrijel Eskobar („još malo nam treba"), ograničen na najviše nekoliko meseci. Vučić ne može ni na kakav način izbeći odgovornost za kriminalne poslove, za nasilje nad građanima Srbije, za zatvaranje jedinog stvarno slobodnog novinara u Srbiji, za progon drugih novinara i slobodoumnih ljudi koji su sposobni da mu kažu u lice ko je i šta je.

A, dok traje haos, njegovi „savetnici" žive kao Rim pred propast: Nebojša Krstić zajedno sa Jasminom Džesi Stojanov dobija od RTS 2022. godine posao vredan više od 1,7 miliona dinara. Iz ugovora se jasno vidi da je RTS dodelio taj novac u februaru 2022. godine firmi „Nova communications". U pitanju je navodni posao „medijskog planiranja i praćenja sa analizom". Vrednost ugovora je 1,73 miliona dinara (sa PDV). Inače, „Nova communications", registrovana je kao preduzeće za tržišne komunikacije i propagandu, do početka septembra 2017. godine bila je u vlasništvu tadašnjeg člana Upravnog odbora Radio-televizije Srbije i medijskog savetnika bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića Nebojše Krstića, koji je posle stupanja na funkciju vlasništvo preneo na saradnicu Jasminu Stojanov koja je takođe, kao šef informativne službe, radila u Tadićevom kabinetu. Javnost je u više navrata bila izveštavana o poslovima Stojanov, odnosno Krstića. Između ostalog, firma je 2018. godine za posao oglašavanja dobila 90 miliona dinara od Gradske uprave Beograda.

Podsetimo, navodni marketinški stručnjak blizak svakog vlasti nastavio je i danas da vređa i preti građanima na društvenim mrežama. U nizu tvitova u kojima targetira, vređa i napada sve one koji drugačije misle, Krstić je ostavio još jedan skandalozan i sramotan komentar. Ovoga puta prešao je svaku granicu, budući da je napisao da učesnici protesta „Srbija protiv nasilja" treba da budu zahvalni K. K. (14), zbog zločina koji je počinio u školi „Vladislav Ribnikar" 3. maja.

Vučić koristi svoje „zaustavno vreme" tako što je još više angažovao na desetine hiljada svojih „botova" koji više nisu obična nego brutalna vojska iz čijih usta izlaze najgore ljudske gadosti, koji su spremni da svakome ko „nije za Vučića", prete nasiljem, pronalaženjem adrese stanovanja, fizičkim progonom i slično i koji sve to svakodnevno objavljuju na svim društvenim mrežeme i forumima.

Poslednjih nedelja, izašlo je na videlo kakav je zločin u pitanju i kako Vučić doslovno konaduje tom armijom. Naime, na društvenoj mreži Twiter, pojavio se takozvani „hešteg" #vunakico putem koga svako može da se upozna sa imenima Vučićevih botova, prezimenima, ulogama u SNS i oko njega, državnim poslivima koje rade i slično, što već sada ozbiljno liči na srpski Wikilleaks, gde se već uključila masa ljudi, da bi saznala ko u kom gradu u Srbiji „botuje". Mnogi su doživeli težak šok kad su shvatuli da čak i članovi porodica ne znaju jedan za drugig da potajno plaćenički rade u smernama na pljuvanju, vređanju, ponižavanju svojih sugrađana i građana širom Srbije. Afera je uveliko u toku, a da tužilaštva u Srbiji ima kao što nema, odavno bi već počelo masovno hapšenje i pre svega privođenje građanina Aleksandra Vučića koji je sve ovo odobrio i „pokrio", a, naravno, i debelo platio iz budžeta, tačnije iz džepova građana.

Radikalski teror ima sve ambicije da satre Srbiju, onu Srbiju koja im nije po volji, ona koja ne liči na njihov primitivni koncept države, kulture, građanskog društva. Vučićevo radikalsko nasleđe ima u koštanoj srži mržnju prema takvoj Srbiji, toliko da je smišljen i „prigodan" termin, „drugoisrbijanac", da bi radikalski talog, svojim psećim refleksom još jače ugrizao ruku koja ih je hranila i postavila na pijedestal, da bolje uriniraju po svakome ko drukčije misli.

Sa spiskova ovakvih „botova" koji svakodnevno izlaze na videlo, jedna bivša „bot" službenica, izvesna Lana Đurašković, koja je sada postala pomoćnik Vladanke Malović, Vučićeve „sive eminencije". Malovićka je inače bila hapšena za prevare sa stanovima, ali se Vučiću dopala u jednoj predizbornoj kampanji, a potuno dokazala u poslu pljuvanja po građanima Srbije, kao neviđeno zlo, opasno oružje u rukama diktatora. I adekvatno je i napredovala zbog toga. Provaljen je i izvesni Željko Radosavljević - Direktor sportskog centra Mionica i Željko Maksić bivši direktor Komunalnog preduzeća Mionica, te Vesna Pajić vd direktor Biblioteke „Milovan Glišić" Mionica, svi botovi SNS. Nemanja Bošković, upravnik fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, Marko Nikolić, zamenik predsednika opštine vranjska banja i Dragana Dimitrijević u vezi sa načelnikom gradske uprave Aritonović Dušanom. I svi se nalaze na: #vunakico

A, koliko koštaju botovi? Evo nekih proračuna: 14310 botova x 70.000 mesecno = 1 milijarda dinara = 8 miliona evra mesecno = 100 miliona evra godisnje. Sa ovim novcem se može sagraditi 50 škola godišnje. Ali, onaj ko je računao i doprinose +65% od plate i prevoz. 1.698.597.000 rsd mesečno 14.480.792,8 evra mesečno 173.769.514 miliona godišnje! I, još nešto: zanimljivo da niko od opozicionih medija nije objavio da postoji spisak Botova SNS-a i da su na spisku visoki funkcioneri i mnogi direktori.

Iz raznih direkcija javnih komunalnih preduzeća „botuju" razne kurve i konkubine, lopovi i mizerije. Tako je na Tviteru upisana izvesna Tanja Aleksic13. Prema izvorima iz Kruševca, bila je ljubavnica Bobana Gašića, brata ministra Bratislava Gašića. Izvesna Milena Karan, na crvenoj interpolovoj poternici zbog prevara na teritoriji Hrvatske. Dok je interpol traži, ona „botuje" za SNS sektu. Pa onda izvesna Dragana Lukić, poslanica, kažu upućeni veliki lobista koji promoviše zloglasnu rudarsku globalističku pošast Rio Tinto, takođe je bila ljubavnica lokalnog moćnika, vlasnica je tri stana i dva lokala a, za lobiranje u Jadru od kompanije Rio Tinto dobila je čitavih 500.000 evra. Ovaj ozbiljan „bot", ima i svoje podređene, treba sve to platiti, namiriti...

I Vučićev kum, Darko Glišić, „provaljen" je preko agilnog „tviteraša", koji je odlučio da se režimu revanšira za svo slo koje mu je naneto, pa je „hakovao" kompletne podatke i sve prepiske bivših i sadašnjih botova, te šemu kako funkcioniše ovaj opasni mentalni karcinim koinima zadatak da izludi čitavu Srbiju. Naime, Glišićeva fotografija sa ljubavnicom, već je objavljena na Twiteru. Gospođica je zaposlena je kao direktorka poštanske štedionice u Vrnjačkoj Banji, a pomenuti Vučićev kum joj je kupio stanove u Beogradu, Kraljevu i Vrnjačkoj banji. Njenu rođenu sestru zaposlio je u Upravi carina. Ova afera koja već uveliko trese Srbiju, nikako da dopre do ključnih 12 Vučićevih televizija sa nacionalnom frekvencijom, mada bi u svakoj državi ovo bila „afera do neba", jer je u pitanju par stotina miliona evra potrošenih na brutalnu antisrpsku kampanju koju sprovodi najgori mrzitelj civilizovane evropske Srbije, Aleksandar Vučić.

Kad je afera krenula, javili su se glasovi iz redova lažne opozicije, zapravo raznih „služnihih otpada", koji su brže-bolje „politički korektno" rekli kako je ova provala spiskova i lica koja su „botovali", zapravo „targetiranje ljudi". A, naravno, to bi bilo tačno da ta mafija ne čini udruženi zločinaki poduhvat, u najmanju ruku, diskriminaciju, povredu radnog prava, štete budžetu Srbije i zloupotrebu privilegovanog položaja, te beskrajan niz teških krivičnih dela i prekršaja. U međuvremenu, kako bi skrenuo pažnju sa brutalne pljačke i širenja do sada neviđenih podela u društvu, Vučić je odlučio da, vidi čuda, sprovede finansijsku istragu protiv britanske parlamentarke Alicie Kearns, kako bi vladu Velike Britanije, kao njen „provereni prijatelj" u redov službi MI6, upoznao sa njenim „nepočinstvom", te ko joj daje pare i sa kim spava.

Vučić se već duže vremena pred evro-američkim diplomatama predstavlja ugroženim od „ruskog carstva", te da je veliki borac protiv Putinovog režima, dokazani prijatelj Ukrajine i zagovornik slobode. I on zna da mu niko ne veruje. Ni Rusi, ni Amerikanci. Ni Nemačka ni Velika Britanija. Onaj ko mu u Srbiji navodno veruje, radi za pare i privilegije, ili radi za „službu", pa mora. Botuje ili je doušnik. Ili i jedno i drugo. Puno radno vreme.

Glosa

U državi koja gori od organizovanog kriminala, dok se Srbija raspada od nasilja, mafije i korupcije, zatrpana gomilom afera, izvesna Zagorka Dolovac, mitsko biće slabo poznato javnosti, a zapravo po funkciji Republički javni tužilac, debelo plaćena parama poreskih obveznika, živi svojim mirnim i ničim ugoženim životom. Kažu i da mirno spava. A, Nataša Krivokapić, njen „bodigard", Viši javni tužilac, zaslužna za skrivanje slučaja "Cvijan", da li ona možda nagovorila svoje kolege koje su se potrudile da prijava advokata Ninića protiv nje zastari. Hoće li i ona sutra reći "stidim se" i nastaviti normalnim životom?

A 1.

Ko je tamo glavni?

Kako Vučić intenzivno laže, tako intenzivno već godinama odlično sarađuje sa svakom vladom samoproglašenig Kosova. Evo jedog od dokaza da je to tako...

Kontra-bot: transkript dela razgovora o energetici na Kosovu, između bivšeg predsednika Srpske liste Slavka Simića i predsednice Poslaničke grupe Samoopredeljenja Mimoze Kusari-Ljilje

Ko je glavni u stranci? Rakić ili Milan?

Slavko Simić: Znači, ja sam razgovarao, znaš da sam te spajao sa Milanom, pričali ste po 30, 40 minuta, samo da se nađe neko rešenje.

Kusari Ljilja: Po dva-tri minuta. (Kusari Ljilja telefonom naručuje: Molim vas za jedan espreso, jedan mali makijato, i jednu običnu vodu).

Kusari Ljilja: Slušaj Slavko, meni je stvarno žao zbog svega što se dešava, ja bih od svih ljudi ovde htela da prvo, parlament funkcioniše kako treba.

Simić: Je l' ste pričali po pet - šest minuta?

Kusari Ljija: Dva - tri minuta.

Simić: Pa jednom ste pričali dugo, ono kad smo pričali oko energetike, nebitno koliko je trajala minutaža.

Kusari Ljilja: Da, oko struje za Sever.

Simić: Prvo neko rešenje, i pokušavali smo da napravimo neki partnerski odnos, i onda šta se desi, desi se da, znači, čovek od kojeg bih rekao - dobijamo instrukcije, mislim normalno, sa kojim se konsultujemo, znači, on ima mnogo širu sliku od svih nas naravno, na te neke odluke koje mi, recimo, donosimo zajedno sa njim, na to ne može ni Vučić da utiče, niti bilo ko.

Kusari Ljilja: Ni Rakić? Ko je glavni u stranci? Rakić ili Milan (Radoičić, prim.red)?

Simić: On je samo predsednik stranke i član vlade. Što se tiče svih tih odluka, mislim da nema potrebe to da me pitaš, ti znaš da smo već pričali o tome i ja sam ti objasnio kako funkcioniše. Prvo, čovek nije zaslužio uopšte takvo ophođenje prema njemu. Stavili ste ga na „stop" listu ovde za neki slučaj koji nema blage veze sa njim. Ti si meni tada rekla da ćeš da razgovaraš sa premijerom, da će premijer, Enver, da vidi o čemu se radi i da će da razgovara sa ministrom pravde i ministrom policije. Da li je tako bilo? Onda kad smo imali situaciju oko izbora, znači, ja ti samo vraćam tu neku retrospektivu, da imaš.. mislim, ti imaš tu širu sliku, ja sam ti pričao o njemu - znači, sve što se tiče i lokalnih izbora 2013. godine koji su održani na Severu, i sklanjanju barikada. Znači, čovek nije uopšte tu neki destruktivan element prema Kosovu. To je taj partnerski odnos i samo se time pitaš za zakon lokalne samouprave. Mi imamo mnogo većih problema od zakona.

Kusari Ljilja: Ali znam Slavko, ali sada su uslov ove tačke, ono što je na agendi sednice, i neće se skinuti, ako i mi ne glasamo kao što smo pričali o tome, ili ako ih Vlada ne povuče. A on je tražio, ti znaš i sam, Enver je tražio...

Simić: Samo da ti kažem, mi smo prvo konstruktivni bili po tom pitanju, samim tim što nismo glasali protiv da to propadne.

Kusari Ljilja: Znam.

Simić: Ti si danas rekla, čuo sam te šta si rekla na predsedništvu „ili glasajte da to propadne ili...."

Kusari Ljilja: Da, ja to iskreno mislim.

Simić: Ja sam isto iskreno rekao, mi da smo hteli da to propadne od samog početka, to bi propalo.

Kusari Ljilja: Znam. Preko nekoliko meseci, sada smo već od meseca februara, marta, aprila, maja i evo i juna meseca.