Đilas

 

Kako je Beograd bankrotirao pod teretom megalomanske pljačke Dragana Đilasa

 

Zaradi još neku paricu, dok ne odeš u maricu!

 

Građanima Beograda je konačno dozlogrdilo da trpe šikaniranja koja je naredio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas u sklopu akcije nametanja Bus-Plus sistema naplate karata u javnom prevozu. Konačno su stanovnici srpske prestonice odlučili da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke.

 

Milan Glamočanin

 

   Posle niza incidenata u kojima su putnici bez vozne karte fizički bili zlostavljani od strane komunalnih policajaca, većina pripadnika ove parapolicijske jedinice (formirane inače da bude Đilasova pretorijanska garda) pokazala je da i tamo ima poštenih ljudi, pa je odbila da i dalje po gradonačelnikovom naređenju prebija one koji GSP koriste bez plaćanja karte. Zbog toga je pomahnitali vladar iz Starog dvora naredio da iste metode počnu da primenjuju regularno zaposleni u javnom gradskom prevozniku, što su oni sa gađenjem odbili i protestujući izašli na ulice. Uz njih su rame uz rame demonstrirali i pripadnici regularne policije.

   Koji su motivi koji su Dragana Đilasa naveli da se tako otvoreno stavi na stranu protiv sopstvenih građana? Očigledno je - finansijski.

   Kako se vidi iz priloženog zahteva sindikata iz samog GSP-a, nikome u ovoj zemlji nije do kraja poznato ko se zapravo krije iza konzorcijuma koji je uveo Bus-Plus. Poznato je, međutim, da su preduzeća koja direktno kontroliše, ali i poseduje Dragan Đilas jedini korisnici reklamnog prostora u sredstvima javnog prevoza i na stajalištima. Drugi, koji bi tu da se oglase, prostor po paprenim cenama moraju da zakupe od Đilasa.

   Finansijska sprega između vlasti Beograda i konzorcijuma Bus-Plus je vidljiva i iz načina finansiranja ovog sistema naplate karata. Kao menadžer preduzeća koje stoji na čelu konzorcijuma navodi se izvesni mlađani Veljko Vlahović, dok je stvarna vlasnička struktura celog konzorcijuma pod velom tajne. Teško bi bilo objasniti činjenicu da je Vlahović, kao golobradi klinac na čelu preduzeća koje je u tom trenutku imalo kapital od samo 500 evra, istome obezbedio kredit Erste banke u visini od 2,5 miliona evra, za koji je jedina garancija bilo "Mame mi, vratiću pare", da nije bilo snažne podrške gradskih vlasti.

   Takođe, Erste banka je masivno finansijski podržala medijsku kampanju uvođenja Bus-Plus kartica parama prikupljenim od građana Beograda, istih onih koji su posle tokom akcije disciplinovanja prebijani od strane Đilasovih jurišnika. Znaju li komintenti ove banke gde idu njihovi depoziti?

   Još nešto je postalo belodano iz pomenutog proglasa sindikata: Beograd je bankrotirao!

   Poslednjim rebalansom budžeta od 12. jula 2012. predviđeno je dalje zaduživanje prestonice kod stranih banaka u iznosu od 79,6 miliona evra. Najveći deo tih para (50 miliona evra) otišao je, navodno, za izgradnju pristupnih puteva mostu na Adi. Daljih 20,2 miliona evra (i to upravo onih dobijenih od opskurne Evropske banke za obnovu i razvoj) bilo je namenjeno poboljšanju javnog saobraćaja i infrastrukture, dok je ostatak planiran za paušalnu odrednicu "obnova Beograda". Još oko šest miliona evra u dinarima (tačnije 677,8 miliona dinara) grad je planirao da pozajmi od domaćih banaka i to za potrebe poboljšanja pretškolskih ustanova.

   Očigledno da nešto nije odrađeno kako je zamišljeno, jer bez obzira na navodnu investiciju u GSP tamo je stanje iz dana u dan sve gore, o čemu svedoči i apel sindikata. Da bi smanjili troškove za plate zaposlenih u javnom prevozu, gradski oci na čelu sa Đilasom došli su na ideju da većinu radnika prebace u privatne firme koje obavljaju poslove za GSP (tu je, između ostalih, i Bus-Plus konzorcijum), a koje sa svoje strane ne osećaju potrebu da radnicima redovno isplaćuju plate.

   Gde je, onda, otišla razlika para? U Đilasove džepove, zna se.

   Više je nego očigledno da grad uprkos prebacivanju velikog dela zaposlenih iz javno-komunalnih preduzeća u privatne firme u kasi više nema para. Trik koji je primenjen je krajnje jednostavan i viđen je i ranije: privatne kompanije koje su preuzele zaposlene iz javnih preduzeća angažuju se na istim onim poslovima na kojima su prethodno radili zaposleni koji su iz javnog prešli u privatni sektor, privatnicima grad plaća čak i više nego što je pre plaćao za zaposlene, koji od privatnika, ako uopšte, od plate dobijaju samo mrvice. Ovako prikupljena sredstva privatnik zatim deli sa onima iz gradske vlasti koji su mu omogućili da tako posluje.

   Nekada je JKP Parking servis bio jedan od glavnih finansijskih donatora stranke na vlasti. Danas je kasa ovog preduzeća do te mere opljačkana da je ono nedavno moralo da podigne kredit kod komercijalnih banaka da bi isplatilo plate svojim zaposlenima.

   Identična je situacija u svim javnim preduzećima Beograda - plate kasne ili ih uopšte nema, a sredstva se namiču ili dotacijama iz gradskog budžeta (koji je i sam prazan) ili pozajmicama od banaka.

   Da bi isplivao iz dugova, grad je po poslednjem rebalansu budžeta odredio i prodaju dela sopstvene finansijske imovine u visini od 85 miliona dinara, kao i dodatno zaduživanje kod domaćih banaka u visini od 1,09 milijardi dinara i kod stranih finansijskih institucija od 9,55 milijardi dinara. Prevedeno na srpski ovo znači da će samo za pokrivanje dosadašnjih rashoda Beograd dodatno da se zaduži za 100 miliona evra, plus što će iz rezervi stvorenih prethodnih godina da povuče još 1,38 milijardi dinara, a za nove investicije će da pozajmi 85 miliona evra. Uz sve to ovogodišnji deficit neće biti manji od 8,64 milijarde dinara. Samo ove godine na naplatu su dospeli dugovi iz prethodnog perioda u visini od 3,46 milijardi dinara koji nisu mogli da budu izmireni bez novog zaduživanja.

Pomenuti novac je manjim delom otišao za dobrobit stanovnika prestonice, a najvećim delom je utrošen na megalomanske i nepotrebne projekte od kojih jedinu korist imaju Đilas i njegovi sledbenici. Još godinu dana ovakve rasipničke i bezobzirne vlasti Beograd neće moći da preživi.

 

A 1.

 

Tražimo policijsku istragu!

 

Zahtevi sindikata (Evrovozač, Sindikat vozača GSP i Sindikat GSP, sindikatima radnika GSP pridružili su se još i Sindikat radnika policije i Beogradska unija sindikata) su sledeći:

1) Prestanak maltretiranja beograđana Bus Plusom - tačkaste kontrole i represivna pravila u javnom prevozu ne poboljšavaju uslugu prevoza, već naprotiv pogoršavaju. Građani se gotovo svakodnevno nađu u stresnim situacijama i kasne na posao.

2) Prestanak maltretiranja zaposlenih u GSP-u - zbog revolta građana nakon represije komunalne policije i negativne reakcije radnika u komunalnoj policiji na odluku grada, iz Bus Plus-a su rešili da zaduženja komunalne policije u gradskom prevozu svale na radnike GSP-a. Vozači i kontrolori će uskoro biti prinuđeni da na sličan način kao komunalna policija vrše tačkaste kontrole i maltretiraju građane.

3) Prestanak maltretiranja zaposlenih u manjinskim sindikatima - nakon što su neki sindikati zaposlenih počeli da se bune zbog Bus Plus-a, izvršen je pritisak na manje sindikate da prestanu sa protestima i organizovanjem štrajkova. Članovi sindikata su bili ucenjeni da pređu u veće sindikate koji su pod kontrolom direkcije za javni prevoz i gradskih vlasti. Ovakvo ponašanje je nelegalno i bezobrazno.

4) Povratak svih izdvojenih službi iz GSP-a u GSP - da se sistem naplate karata vrati GSP-u. Kontrola, prodaja i sve ostale usluge koje su privatizovane.

5) Prestanak zaduživanja GSP-a kreditima - grad Beograd ima zakonsku obavezu da obezbedi kvalitetnu uslugu prevoza. Međutim, grad Beograd finansijska zaduživanja stavlja na teret GSP-u. Sva komunalna preduzeća su već prezadužena nabavkom osnovnih sredstava, a čak i u parking servisu podizani krediti da bi se isplatile zarade radnicima.

Građanski pokret 99 posto (www. 99 posto. org <http://www.99posto.org>) pridružuje se sindikatima u borbi protiv Bus Plus-a i represije. Njihovi zahtevi slični su zahtevima sindikata:

1) Tražimo da se ukine Bus Plus zbog:

a) korupcije i nepotizma - netransparentan tender i poslovanje Bus Plus-a, zapošljavanje rođaka i članova porodice.

b) materijalne štete koju sistem nanosi građanima.

c) kršenja građanskih prava

d) kršenja radničkih prava zaposlenih u GSP-u

2) Tražimo da se ukinu tačkaste kontrole zbog:

a) represivnog delovanja nad građanima i ranije pomenute materijalne štete koja se time nanosi.

b) činjenice da svrha komunalne policije nije ta da bude uterivač privatnoj firmi.

c) dokazane neefikasnosti. Posle mesec i po dana, kvalitet usluge prevoza ni malo nije poboljšan. Šta više, prevoz je postao gori zbog gužvi koje se stvaraju, stresa koji građani trpe zbog kašnjenja na posao ili fakultet.

3) Tražimo da se pokrene policijska istraga:

a) da nadležni organi istraže i javnosti obelodane sve radnje vezane za tender kao i tačnu vlasničku strukturu konzorcijuma firmi koje su zadužene za Bus Plus, kompletan istorijat Apex-a i firmi koje su u lancu, ukupne prihode i rashode.

b)  da se pokrene krivična odgovornost zbog materijalne štete koja je naneta građanima, GSP-u i radnicima, kao i zbog nedozvoljenog, protivustavnog progona građana.

   Javni protesti se nastavljaju.