Zadnja strana

Lomača za novinare

Piše: Nebojša Bradić

Poštovani novinari, ja ništa nisam kriv! Nedavno me zvao šef, mislim, ovaj Dinkić, urla preko telefona na mene, viče: Zabranjuj, zabranjuj! Koga, pitam ja, a on meni: Šta koga, pa jesmo li te zato iz Kruševca dovukli u Beograd, da postavljaš tako glupa pitanja! Novine, novine zabranjuj, čuješ li ti šta narod priča, čitaš li ti šta o meni pišu?! Svaki drugi naslov, "Lopov", "Kriminalac", "Boli ga k..." i slične gadosti! Zabranjuj, odmah, danas, u podne!
E, pa nije moglo ni odmah ni u podne. Ima procedura. Ima Skupština. Rasprava. Šta da radim. Napali su me svi. Ispade da sam ja neka inkvizicija, neki veliki cenzor. A svi znate da nije tako. Ja sam iz Kruševca.
Dakle, došlo doba da u Skupštini pročitam šta je onaj ludak smislio, drhti mi glas, nije mi prijatno, napisao sam ja poveliko obrazloženje, sve finim rečima, onako da se baš ne vidi da je u pitanju najstrašniji staljinizam, ali nije pomoglo...
Mrak je mrak. Ne da se sakriti. Znate, ja ne koristim ružne reči, ali da mi nije ministarske fotelje, j... bi mu širu i užu familiju, dobro bi me zapamtio. Ali, naprosto nisam takav. Ja sam iz Kruševca, rekoh već.
Mislim, onako među nama, jedem ja Dinkićeva g... a kako mi je ovih dana, bolje da ne pričam. Treba, bre, usred moderne Evrope da predložim najgori zakon protiv medija kakav nije ni Pinoče u Čileu imao!
 Treba da kažem novinarima i javnosti u Srbiji da će ubuduće svako ko zine da bude surovo kažnjen, novčano ili zatvorom! Treba da se obratim finim rečima Skupštini i da predložim zakon kakav u Srbiji nije bio od Dušanovog carstva! Treba da kažem da ćemo j... mater svakome ko se usudi da nešto napiše protiv ministara i svake druge vlasti!
Ne znam šta da radim. Da pređem u Srpsku radikalnu stranku? Lepo me bilo sramota kad je ona fina radikalka, neka Marina, sve onako biranim rečima, počela da nabraja šta nas čeka ako izglasamo ovo Dinkićevo divljaštvo, ovo nezapamćeno sr... koje mi je lepo smestio pa se izmakao.
Da vam pravo kažem, ja jesam režirao svašta u životu, ali ovakvu sprdačinu sa javnošću, to je mogao da smisli samo teški kompleksaš, jedna umobolna ličnost, jedna kukavica koja se krije iza ovakvih kao ja.
Ako mislite da nije moralno da javno olajavam svoga šefa, predsednika svoje stranke, grdno se varate. U ovom momentu je i potrebno i osnovano. Potrebno je da javno kažem kako mi je uvalio onu stvar (da proguram taj zakon protiv novinara), a osnovano je da bi mu se naj... familije, ali ne mogu. Ja sam iz Kruševca.
Dakle, pod teretom sam teškim, slabo spavam, slabo jedem i pijem, gde je baš meni smestio da zamračim scenu, da utulim sveću slobodi govora! Pa dobro, jeste ga štampa razapinjala, ali retko bez razloga, ali i mene su! Pisalo je i ovde, Bradić peder i slične stvari. Pa šta. Niti sam jedini niti sam se bunio. Nisam čak ni tužio, nisam zvao telefonom, nisam pozivao na zabranu... Takve su prilike, kad je čovek javna ličnost, sve izađe na videlo. A Dinkić bi nešto da sakrije. Misli da će kaznama i zabranama da zatvori usta narodu. Pa to su pokušavali i malo veći igrači od njega pa su padali kao kruške! A novine su preživele.
Šta da radim? Da pređem u Srpsku radikalnu stranku ili da čekam da budala padne. A pašće, videćete. Molim vas, pa on je potpuno izgubio kompas, on ne zna šta priča, on laže, krade, podmeće, zabranjuje, vedri, oblači, i, evo, nagovara svoje najbolje ljude da to rade za njega.
Teško mi je sve ovo palo. Ja sam čovek širokih shvatanja. Moji su vidici mnogo dalji od njegovih. Njemu mašta ide od Slavije do Kalemegdana, od Narodne banke do Ministarstva finansija. Zamislite, obožava da se sanka. More, nasankaću ga ja, kao što ga niko nije nasankao u životu, ne zna on Bradića još, iz Kruševca sam ja!
Odakle si sele, iz Kruševca brale! A ne iz Vlasotinca kao Dinkić, j...lo ga poreklo i j... onaj ko ga je doveo u Beograd!
Ako smo već kod Kruševca, onda nek se zna da smo mi danas u Srbiji vlast! Gos'n Mišković,  pa direktor BIA-a Saša Vukadinović, te njegov zamenik Ivica Petrović, i glavni kadrovik u DS-u gos'n Srđan Milivojević. Da ne nabrajam, velika smo mi murija danas.
Izvin'te me što psujem, nemam gde, ne mogu u Skupštini, ne mogu ni u Ministarstvu. Moram negde. Pa, bre, zato i postoji sloboda govora i sloboda štampe da čovek može svoju muku da saopšti slobodno, svojim rečima, da se ne savija pred svakom šušom, da malo odstupi od pravila ako treba, samo da se istina jednom čuje!
Pa, gospodo, molim vas lepo, zar nije Jozef Pulicer lično stvorio tabloid kao formu novinarskog izražavanja, kao bastion slobodne štampe, pa zar nije ta ljubljena domovina demokratije, ta Amerika, takođe zaštitila pravo novinara da kritikuju, pa i neprikladnim rečima, sve javne ličnosti! Zar to nije prihvatio sav civilizovan svet! Zar nismo i mi to prihvatili, a Dinkić bi da menja tok istorije!
Da vam iskreno kažem, nadam se i verujem da će skupo platiti ovu avanturu.
Radujem se unapred, makar i ja morao da snosim istorijsku odgovornost za ovu svinjariju, jer sam pristao da budem njegov trbuhozborac, da pričam nešto protiv čega sam inače! Neka visi već jednom, makar ja klečao na kukuruzu u ćošku, makar me poslali kod Filareta i kod Pahomija na prevaspitanje, makar režirao predstave u zatvorskim pozorištima...
Eto, moj miran i smeran život u šta se pretvorio. Vidite li vi kroz kakvu dramu ja prolazim i kakve me muke more, kakav je ovo košmar. A sve je bilo lepo, išlo je sve svojim tokom... Pozivali su me na koktele, na modne revije, na zabave, sutradan bi štampa objavljivala sličice: Bradić sa misterioznim osmehom i čašom u ruci, Bradić sa damom u Koko Šanel kostimu, Bradić sa uglednim transseksualcem na prezentaciji svilenih gaća modne kuće te i te, Bradić svečano otvorio festival, koncert, igre, Bradić... Ma, sve u superlativu... A kako sad da izađem vani? Šta će sad o meni da govore? Znam, već znam. Biće da šapuću iza mene, eno ga onaj peder što zabranjuje novine, eno je ona p... što ne sme Dinkiću da stane na crtu, eno ga onaj smrad što je sluga pokorni svome šefu, i sve tako...
Razmišljam, idem da mu j... mater Mirosinku, da mu razbijem njušku, da ga zgazim kao g... Ne mogu ovu sramotu više da podnesem. Jeste da sam iz Kruševca, ali sve ima svoj kraj. Dosta mi je terora. Zašto, bre, da savijam glavu pred narodom, nisam ja čovek koji je skrojen da bude dvorska budala. Najviše što mogu da otrpim je da budem dvorska dama. Nisam rekao animir dama. Tačka.