Sramota
Prosveta: Tužna
sudbina kultne
kulturne i istorijske institucije u Srba
Kumo, kumo, izgore ti Geca
Dok se srpska
javnost s pravom uzrujala zbog bezočne krađe skulptura sa beogradskih ulica i
Tvrđave, dotle tiho umiranje naših knjižara gotovo da ni ne zavređuje medijsku
pažnju. Ništa čudno, ako znamo da većina krivaca za pljačkašku privatizaciju
pojma nema ni kako su im se zvali preci od pre više od veka, ni gde su živeli i
šta su radili, a za neke osnovano verujemo da su sveži potomci primata
Milan Malenović
Tradicija duga 110 godina, čuvena knjižara Gece Kona u
Knez-Mihailovoj ulici u Beogradu, prodata je u sklopu IP Prosvete
novokomponovanom izdavaču, biznismenu Dejanu Pantoviću, odnosno njegovom
preduzeću Media 11. septembra 2009. Pantović
postaje i jedan od direktora ovog izdavačkog
preduzeća sa dugom tradicijom. Ostala dva direktora su Nenad Jakšić i Vanja Tomić.
Cena za celu Prosvetu iznosila je 3.200.000 evra, dok upućeni tvrde
da je kupac dobio rok otplate od šest godina uz prvu ratu u visini od 900.000
evra.
Privatizacioni prospekt je radila firma Factis d.o.o., koju vode
preletači iz agencije CES Mekon, čiji je zaposlenik ranije bio i Mirko
Cvetković. CES Mekon je pod čudnovatim
okolnostima dobijala poslove privatizacionog savetnika dok je Mirko bio
direktor Agencije za privatizaciju. Sada tu tradiciju nastavlja Factis.
Samo pomenuta knjižara u Knez-Mihailovoj ima skoro 600 kvm poslovnog
prostora na tri nivoa i vredi više od dva miliona evra. A gde su ostali
objekti, takođe u centru Beograda, zatim magacinski prostori, zalihe knjiga, tržišni udeo...?
Ušao
pa zašao
Od samog početka bilo je jasno da se Prosveta bukvalno poklanja, ali
su se radnici nadali da će novi vlasnik domaćinski da posluje i sačuva radna
mesta.
U predlogu privatizacionog ugovora koji su odobrili i zaposleni Prosvete
stajalo je da novi kupac mora da nastavi sa pretežnom delatnošću preduzeća i da
ne sme da otuđi više od 10 odsto imovine. U finalnoj verziji ova brojka je
preko noći promenjena u - 30 odsto.
Postupajući, u ovom delu, u skladu sa ugovorom, Pantović je odmah prodao
odnosno založio neke od najvrednijih objekata kojih se dokopao za sitne pare.
Tako je već prodata i kuća Gece Kona u Dobračinoj ulici. Šta zna biznismen šta je tradicija?
Pošto, valjda, državi nije bilo dosta što je u bescenje raskrčmila imovinu
stvaranu generacijama, to je Fond za razvoj Pantoviću odobrio i višemilionski
kredit. Ne samo što je tom prilikom vansudski pod hipoteku stavljena preostala
nepokretna imovina Prosvete, jer zbog ograničenja od 30 odsto nije ni bilo moguće
dalje uknjižavanje hipotekarnih poverilaca, već je Fond džentlmenski prešao
preko činjenice da su sredstva nenamenski potrošena za isplatu zarada
zaposlenima.
Iako je umeo da u roku uđe u posed, Pantović je pri ispunjenju svojih
obaveza kasnio. Zbog toga nije još otkupio preostale akcije koje se nalaze u
posedu Akcijskog fonda, a i neredovno je plaćao plate zaposlenima. Na doprinose
je već potpuno zaboravio.
Ovakvo ponašanje novog vlasnika nateralo je radnike Prosvete, njih
62 od ukupno 66, da krajem januara ove godine stupe u štrajk. Osim direktora,
njih čak trojice na broju, koje sudbina preduzeća koje vode ionako ne dotiče, štrajku
se nije pridružio samo jedan radnik iz prodavnice u Gospodar Jovanovoj ulici u
Beogradu.
Pošto je preduzeće kojim upravlja Pantović u stalnoj blokadi (trenutno dug
iznosi 73 miliona dinara), zbog neplaćenih računa svim prodavnicama Prosvete
je isključena struja. Tako i pomenuta štrajkbreherska
prodavnica radi u mraku i bez fiskalne kase.
Zanimljivo je da nefiskalna prodaja u ovom slučaju nimalo ne uzbuđuje
ministra Mlađana Dinkića, inače veoma osetljivog na ovakve prekršaje.
Sam štrajk ga je, međutim, i te kako interesovao pa je u aprilu svojim
prisustvom udostojio radnike u prodavnici u Knez-Mihailovoj.
Doslovno je Dinkić tada radnicima poručio da ne sanjaju o nekom eventualnom poništavanju
privatizacije. Ovim potezom je ministar ekonomije praktično amnestirao Pantovića
od svih prošlih, ali i budućih kršenja ugovora. A to konkretno izgleda tako da
Agencija za privatizaciju uporno produžava rokove za ispunjenje ugovornih
obaveza koje Pantović niti može niti želi da poštuje.
Kada su u januaru radnici počeli štrajk, Pantović im je na brzinu uplatio
deo zaostalih plata, ali bez doprinosa. U vezi sa ovom obavezom novi vlasnik je
izjavio da je Republičkoj vladi podneo zahtev za spajanje radnog staža korišćenjem
sredstva iz budžeta. Srpski rečeno: svi građani Srbije treba solidarno da
finansiraju poslovanje Pantićevih preduzeća i da masnoj guski mažu rep.
Gladni
protiv preplaćenih
O daljoj isplati zarada Pantović upozorava radnike da "moraju da
shvate da plate mogu da ostvare samo iz poslovnih prihoda". Gazda je
jedino zaboravio da im objasni ko je zadužen za vođenje poslovne politike
jednog preduzeće: gladni radnici ili preplaćeni menadžment?
Istovremeno, radnici su Agenciji za privatizaciju skrenuli pažnju i na
ugovorenu obavezu neodgovornog novog vlasnika da nastavi primarnu delatnost IP Prosveta,
a da je još pre štrajka promet Prosvete pao za čak 63 odsto. Pošto se prekidom primarne delatnosti smatra pad prometa od 40 odsto, a
Agencija u ovom slučaju ništa
ne preduzima, jasno je da Pantović ima jaka leđa.
Među moćnim zaštitnicima upućeni, osim već pomenutog Mlađana Dinkića,
nalaze i Vojina Lazarevića, ali i bivšeg gradskog sekretara iz DS-a Goricu
Mojović.
Indikativno je da je pomenuta Gorica pre privatizacije umela da se slika za
medije ispred prodavnice Gece Kona u Knez-Mihailovoj, dok su građani
potpisivali peticiju za očuvanje ove tradicijom bogate knjižare. Otkako je država
novog vlasnika obavezala na čuvanje tradicije u trajanju od samo deset godina,
a radnici se pobunili tražeći zaštitu svojih prava, Gorice nigde više nema. Da
li zato što ima da rešava važnije probleme, ili zato što je u kumovskim
odnosima sa Dejanom Pantovićem?
Skoro 600 kvadrata prodajnog prostora u Knez-Mihailovoj nije mala stvar.
Nedavno je jedna prodavnica u samom komšiluku knjižare prodata po ceni od preko
40.000 evra za kvadratni metar. Iz tog ugla posmatrano, Pantović i kompanjoni
mogu da ulože i mnogo više od već uplaćenih 900.000 evra da bi do kraja
upropastili Prosvetu.
1001 način kako izigrati radnike
Osim IP Prosveta, IP
Rad, firme u vlasništvu tajkuna Dejana Pantovića i valjda žene mu
Teodore Pantović, još
su: IPS Holding d.o.o., Media II d.o.o. i IPS Media d.o.o., kao i Lola
Fluidomatik.
Od zaposlenih u njegovim
knjižarama Mamut saznajemo da se i tamo plate neredovno isplaćuju, a da
duguju svuda za kiriju i režijske troškove.
U Prosvetine knjižare
uoči štrajka stigao je kontingent knjiga koje je Pantović izdao, a koje nose
"prosvetiteljske" naslove kao "101 poza u seksu" i slično.
Sada radnici očekuju ediciju "1001 način kako izigrati radnike".
Koridorci
Uništavanje srpske kulture
u postupku tajkunizacije ima podugu tradiciju. U objektima NIP Nolit
danas su Zekstrine prodavnice sa krpicama za narod. Zekstra je Nolit
preprodala - Veterinarskom zavodu Zemun. Možda će uskoro tamo da se prodaje stočna
hrana, recimo, ako krpe ne budu dobro išle.
Upropašćena je i Jugoslovenska knjiga. Među akcionarima
nalazili su se, a delimično su još uvek prisutni: Leone d.o.o. (Miloš
Cicmil je vlasnik i hotela Evropa u Sremskoj ulici br. 1), Brošura ID
d.o.o. (u vlasništvu Leone d.o.o.),
Menzulana d.o.o. (društvo obrisano iz registra 31. marta 2009,
jer je pripojeno firmi Assistance d.o.o., čiji je vlasnik advokat i bivši
sudija Privrednog suda Milenko Ristivojević, danas jedan od direktora JK).
Milenko Ristivojević se inače
pominje i kao vlasnik preduzeća Inex-Budućnost a.d. iz Požege, kupljenog
u spornoj privatizaciji 27. decembra 2005., a koji sarađuje sa Momčilom
Cicmilom (verovatno bliski rođak Miloša Cicmila). Obojica su vlasnici zemljišta
na trasi Koridora 10.