Evropa
Cinizam bez granica: Nobelova
nagrade za marionete i petokolonaše
Toplo bratstvo i bankarsko jedinstvo
Prošle godine u oktobru dodeljena je
Nobelova nagrada za mir. Srećan dobitnik je bila EU, koja već 60 godina radi na
očuvanju mira i širenju toplog bratstva i bankarskog jedinstva. Ima li lepše ideje
od original hipi filozofije, Peace and Love! Samo, treba znati da
naj-nagradu za čovekoljublje ne dodeljuje neki kolegijum svetskih predsednika i
ministara, niti sabor naučnika i filosofa, pa čak ni penzionersko društvo
starih nobelovaca. Ne. Nagradu za mir dodeljuje ista ona organizacija koja vodi
sve "mirovne operacije", zapravo, agresivne ratove, a to je CIA.
Posredno, preko Stejt departmenta i uticajem jednog jedinog čoveka, Komitet za
Nobelovu nagradu postaje deo američke spoljne politike. Svi važni ljudi to
znaju a zašto o tome do sada niko nigde nije pisao, pita se poznati francuski
profesor i bivši vladin inspektor finansija, Fransoa Aselino
Mile Urošević
(dopisnik iz Pariza)
Sve je danas moguće i logika nije dobar
savetnik. Na primer, čovek koji je izmislio dinamit i implicitno usmrtio bar
pola milijarde ljudi, već preko sto godina je simbol mira i humanosti! Da nije
u pitanju jedna cenjena i skupa nagrada, čovek bi pomislio da je neka zafrkancija.
Osim Evropske Unije koja je nagrađena prošle godine, nobelovu nagradu za mir
su od 1990 dobijali sve veoma cenjeni mirotvorci: Barak Obama, Marti Ahtisari,
Kofi Anan, Kušnerovi "Lekari bez granica", Jaser Arafat ili Gorbačov?
Ali, i ranije je bilo lažiranja kako bi
pojedine ličnosti zaradile u autoritetu i kešu...
Mnogo toga se krilo od
javnosti. Tek kada otvorene tajne arhive Nobelovog instituta za
period od 1990. do 1953. ispostavilo se da su za nagradu bili predlagani i neki
drugi mirovnjaci kao što su: Adolf Hitler, imenovan 1939. od strane Erika
Branta, člana švedskog parlamenta.
Benito Musolini je takođe bio predlagan još 1935. a Staljin je
čak dva puta (1945. i 1948. god.) mogao da ponese nagradu kojom se danas diči EU!
Kako je krenulo, možda će uskoro istu nagradu ponuditi Tačiju i Ketrin Ešton
za večni mir na Kosovu, ili humanitarnom kolektivu NATO Sarkoziju za
njihove mirnodopske operacije u Libiji i Avganistanu!
Da se čovek zapita ko to određuje nosioca
ovako važnog priznanja? Ispada da je norveški ček od milion dolara jedna super
diploma za poslušnost ili neka vrsta mita za usluge koje zapad očekuje od
eminentnih ličnosti ili belosvetskih poturica.
Cinizam bez granica se tako služi
plemenitim idejama za svoje prljave poslove i preko marioneta na vlasti ili petokolonaša
u opoziciji uspostavlja novi svetski poredak. Od kako je Ruzvelt uveo tehniku
postavljanja marioneta po savezničkim državama i finansiranje izdajničkih
opozicija po ostalima.
Kada se polovinom XIX veka Florens Najtingejl
vratila sa ratišta krimskog rata, ona se obratila Gustavu Nobelu sa
predlogom da pakleni naučnik nakon svoje smrti svu svoju imovinu ostavi fondu
za iskup grehova, koji će nositi njegovo ime. Ova mlada Engleskinja je bila
prva medicinska sestra na svetu čije je angažovanje izazvao horor strave
i užasa prvog modernog rata. Tada je Nobel, tata dinamita, sročio testament i
zaradio rajska vrata na onom svetu 1896. godine, dok je velikim ljudima
na ovom svetu odredio čistu desetku, u milionima švedskih kruna, naravno.
Pored klasičnih predmeta iz literature,
fizike, hemije ili matematike, koji se nagrađuju u Švedskoj 1900. godine, u
Norveškoj je uvedeno i pomoćno odelenje za nagradu iz dobrog vladanja i mir u
društvu. U to vreme Švedska i Norveška su bile jedno Skandinavsko carstvo sa
zajedničkim parlamentom i jednom krunom.
Balkanizovali su se (čitaj, podžapali i
definitivno rasturili), tek 1905. Prvu Nobelovu nagradu za mir, bratstvo i
humanost dobili su osnivači crvenog krsta; Anri Dunan i Frederik Pasi.
Već 1906. godine nagradu za pacifizam
je dobio gore pomenuti militarista; Teodor Ruzvelt. Bilo je i drugih
lažnih pacifista. Ipak najveće promene su se dogodile nakon hladnog rata i pada
Berlinskog zida. Razlog je jednostavan. CIA je tada nesmetano umešala svoje
duge prste i pripitomila žiri za izbor mis mirovnjaka. Ovako se
izjašnjava francuski profesor Fransoa Aselino, politički toliko nepogodan
čovek da mu se već više puta onemogućilo da se kandiduje na predsedničkim
izborima.
Za Norvešku se zna de je jedna od glavnih
pudlica u NATO paktu, gde ima za zadatak da čuva granicu NATO-Rusija i
tako štiti svet od boljševičke invazije sa poluostrva Koli. Takođe je
interesantno za naše politikaše kako je norveški narod na dva referenduma
odbio da uđe u EU. Verovatno jer je njihovo morsko dno veliki rezervoar petrola.
Zbog pomenutih objektivnosti nije ni čudo
da je američka ambasada, predimezionisano velika zgrada za ovako malu državu. U
toj zgradi, koja je na samo sto koraka od ambasade, zaseda komisija za dodelu
Nobelove nagrade za mir. Odluka se donosi većinski. Da ne bi bilo primedbi,
imena i funkcije tog žirija od pet lokalnih političara su javna i njih imenuje
norveški parlament, poznat kao Stortinget.
Prvi i najvažniji član nobelovog
komiteta je čovek sa dva kačketa, Jagland Thorbord. Iako autodidakt ovaj
pametnjaković je već bio ministar spoljnih poslova Norveške da bi kasnije
ubo ni manje ni više nego fotelju sekretara Saveta Evrope. Te iste EU, u koju
njegova zemlja neće da se upiše! I sad je on taj koji je odlučio prošle jeseni
da se Nobelova nagrada dodeli EU, firmi, koja ga zapošljava!
Ostali članovi komiteta za dodelu Nobela
su dame: Kaci Kuliman je potpredsednik, Berit Rais Andesrson i Inger
Mari Iterhorn su u opoziciji i nacionalisti, dok je peti član ekipe, Agota
Vale, socijalista ali i aktivni član anti-evropske organizacije Nei Til
EU, koja je većinska u Norveškoj.
Vrlo je interesantna činjenica da je na
dan glasanja za dodelu nagrade Evropi ova dama bila na bolovanju. Da je bila
zdrava, Evropa bi izvisila. Zato je umesto Agote glasao jedan šaptač ili čovek
iz senke, misteriozni Geir Lundestad. Iako je zvanično samo
sekretar komiteta on već 23 godine okupira i kancelariju direktora Nobelovog
Instituta.
Tako, od sedam milijardi ljudi na svetu,
spada na jednog jedinog koji treba da nam kaže koga teba nagraditi.
Ne treba zaboraviti: Institut Nobel i
Komitet su dve firme. Prva je neka vrsta biblioteke i tu je da sakuplja podatke
i predlaže kandidate komitetu. Ponekada od 200 kandidovanih izaberu jednog. U
principu je tako, ali je u stvarnosti malo drugačije...
Da bi se shvatilo u čemu je razlika treba
pogledati u radnu knjižicu svuda prisutnog Geira Lundestada. Geir je od
1978. do 1983. radio kao istraživač na čuvenom Harvard univerzitetu. Kasnije je
proveo dve godine u Vašingtonu kao istraživač u Njoodronj Njilson centru
čiji je član i Hilari Klinton. Koje slučajnosti!
Čim su ga postavili na mesto sekretara Nobelovog
Komiteta 1990, iz šešira je za nagradu izvučen Mihail Gorbačov. Od
tada pa na dalje, sve su nagrade pomalo sumnjive, a neke su i očigledno
zlonamerne. Pre EU, milion i po dolara i lovorike je dobio mirotočivi Barak
Husein Obama. Čovek koji izmislio novu vrstu ilegalnog ratovanje putem
igrački za ubijanje. Svakog meseca u podrumu Bele kuće sastaje se neko
društvance stručnjaka za prisluškivanje i likvidaciju nepodobnih, da odrede
plan leta ubojitih dronova.
Na čiju adresu da se programira dronska
letilica. Pre Obame za svetskog šampiona u humanosti određen je kineski
disident Liu Xiaobo, koji je već bio u zatvoru lokalne diktature.
Bilo bi nepošteno prećutati da je hrabri
nobelovac Liu imao privilegovane odnose sa SAD. Do 1989. je radio
kao profesor na Havajima i na Kolumbija univerzitetu. Kao predsednik CPC
organizacije za demokratiju i slobodu u Kini, čiji je centar u Švedskoj,
Liu prima platu pa je 1995. naplatio 23. 000 dolara što je u Kini ogromno bogatstvo.
U nekoliko navrata Liu tvrdi da su svi
američki ratovi opravdani i da su primer kako treba ratovati u modernoj
civilizaciji. Čestitao je Bušu za agresiju na Irak i napisao famoznu
frazu kako bi trebalo 300 godine kolonizacije da bi Kina dostigla zapadnu
civilizaciju.
Iako je sve to hrabro i u mnogome
može da se opravda, borba opozicije protiv vladajuće klase ipak bode oči pravi
razlog zbog koga je Liu postao nobelovac. Nagrada je vrsta oružja na
međunarodnom planu i ohrabrenje svim opozicionarima da ruše svoje sisteme i
uvode mondijalizam na čelu sa SAD kao spasiocima sveta.
Ima i drugih primera omalovažavanja
Nobelove nagrade. Šta je to tako veliko učinila Elena Džonson Sirleaf
predsednik Liberije, da zasluži put u Oslo? Doduše, pre Nobela ona je bila
proglašena za najhabriju ženu godine i dobila medalju lično od Hilari Klinton.
Poreklom Turkinja i gospođa Karman Kavakul je dobila isto priznanje.
Mlada članica islamske partije Al-Islah
Karman je postala i najmlađa nobelovka kada je sa svojih 32 godine
smislila Jemensko udruženje novinarki bez lanaca i tako, verovali ili
ne, spasila svetsko novinarstvo i sve medije svemira, cinično primećuje autor
predavanja o zakulisnim radnjama Nobelovog komiteta.
Za to vreme Džulijan Asanž je
proglašen za svetskog neprijatelja broj jedan, i čuva glavu od evroameričke demokratije
sakriven u jednoj ambasadi u Londonu. On sigurno neće dobiti Nobela za
mir ove godine kao ni udruženje Džejn Fonde koje se na američkom tlu
bori protiv hegemonije svoje vlade i njene desnice, ali zato obnažena Femenke
ili bradati Rami Abulrahman koji iz Londona vodi sirijsku opoziciju,
imaju velike šanse da bude sledeći nobelovci i da dobije sve što ide uz titulu,
pa i vojnu pomoć da i u Siriji kao i u ostalim zemljama u tom delu sveta
islamisti dođu na vlast. Istorijska nelogičnost je i u tome da, na primer,
Gandi, nikada nije imao tu čast da ode u Oslo po Nobela za mir.