Do koske

Srpska opozicija diže glavu, spremna da se bori protiv Vučića i njegovih saveznika, ako ih on uopšte danas ima

Na ljutu ranu, ljutu travu

Aleksandar Vučić je jedini autokrata u Evropi koji (je) ima(o) podršku zapadnih sila. Za sedam i po godina vlasti uništio je državne institucije, pravosuđe je pretvorio u privatni servis za progon opozicije, ukinuo je slobodu medija, pogazio ljudska prava, zaustavio demokratizaciju društva i pomogao širenje organizovanog kriminala. Ipak, predstavnici Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije do juče su ga hvalili kao reformatora koji Srbiju vodi ka političkom i privrednom oporavku...

Milica Grabež

Režim Srpske napredne stranke dobijao je otvorenu podršku najuticajnijih zapadnih država i instititucija. Metju Palmer, šef deska za Balkan u Stejt departmentu i od nedavno specijalni predstavnik američkog državnog sekretara Majka Pompea, godinama je odbacivao kritike na Vučićev račun tvrdnjom da Srbija u poslednje tri decenijenije nije imala bolju vlast.

„U Miloševićevo vreme postojale su masovne grobnice, u Đinđićevo nekontrolisani kriminal, u Tadićevo korupcija, a sada toga nema", govorio je Palmer.

Nemački ambasador u Srbiji, Tomas Šib, isticao je da Vučić zaslužuje podršku, jer je „napravio zaokret u srpskoj politici i prihvatio stav kancelarke Angele Merkel da u Evropi više nema menjanja državnih granica", što je potvrdio i potpisom Briselskog sporazuma.

Uz američke i nemačke državnike, Vučića su podržavali i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, koji su pozitivno ocenjivali njegove represivne mere u finansijskom i privrednom sektoru, iako su svi pokazatelji upozoravali na značajan rast državnih dugova i pad standarda stanovništva, uz Moldaviju, najsiromašnijeg u Evropi.

U poslednjih nekoliko meseci splasnula je podrška Vučiću. Promenu je, u najvećoj meri, izazvao sam Vučić. Odbijanjem zahteva SAD da prekine vojnu i bezbednosnu saradnju s Rusijom izgubio je status pouzdanog partnera. Čak je i njegov mentor Palmer promenio ton.

U razgovorima s liderima opozicije više ga ne brani onako odlučno, već ih moli da se strpe, da ga ne obaraju pre nego što ispuni preuzete obaveze i potpiše sporazum o dobrosusedskim odnosima s Kosovom, kojim bi se Srbija odrekla diplomatskih i pravnih zahteva za povlačenjem jednostranog proglašenja nezavisnosti.

I Angela Merkel se distancirala od Vučića. Promene u njihovom odnosu objasnio je Bodo Veber, analitičar Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina.

- Kancelarka Merkel odredila je okvir dijaloga između Beograda i Prištine, a u tom kontekstu Vučić je prihvatio ulogu racionalnog partnera, koji je razumeo da Srbija više ne može da laže da je Kosovo srpsko i da ga treba vratiti, već se koncentrisao na rešavanje položaja kosovskih Srba. Problem je nastao kad je, po dolasku Federike Mogerini na funkciju komesarke za spoljnu politiku EU, dijalog Beograda i Prištine upao u krizu. U poslednjih godinu i po dana došlo je do spinovanja i povratka srpske pozicije prema Kosovu kakve su bile pre potpisivanja Briselskog sporazuma. Vučić je počeo da forsira ideju o razmeni teritorija, što je uticalo na pogoršanje odnosa s kancelarkom Merkel. Računajući na slabosti Zapada, Vučić je mislio da će mu proći politika razmene teritorije. I Slobodan Milošević je pokušao da iskoristi slabosti Zapada, pa smo videli kako se to kobno završilo za regiju, a najviše za Srbiju. I u Miloševićevom i u Vučićevom slučaju to je bilo taktiziranje bez strategije. Pokazalo se da je Vučić slaba kopija Miloševića, da se njegova politika svodi na taktiku i spinovanje, bez dugoročne strategije. Angela Merkel mu je u zatvorenim razgovorima rekla da prestane sa crtanjem mapa - kaže Veber.

Vlastitim greškama, Vučić je stvorio uslove u kojima su međunarodni predstavnici bolje čuli i razumeli kritiku srpskih opozicionara. Tanja Fajon, kopredsedavajuća Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, upozorila je predsednika Srbije da postoji ozbiljna briga Brisela zbog „Kineza, poslova s prodajom oružjem, stanja u pravosuđu" i naročito u pitanju slobode medija.

- Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, Srbija je pala na lestvici kad je u pitanju sloboda medija. Nije bilo ni malo napretka, još imamo informacije o nasilju i pretnjama novinarima i nejasnom finansiranju medija. To je ozbiljna kritika. Sloboda medija je jedan od prvih uslova opozicije koja traži demokratske i fer izbore - rekla je Fajon.

Upravo zbog najave bojkota izbora, američki i evropski državnici aktivnije su se uključili u rešavanje problema koje je izazvao Vučićev apsolutizam. Iako i dalje pokušavaju da ubede lidere srpske opozicije da učestvuju na izborima, ne kriju zabrinutost da sledeća vlast, u slučaju bojkota, neće imati pun legitimitet. Opozicioni lideri, nemoćni da sami prinude režim na fer uslove, traže podršku stranaca.

- Evropska unija je koren problema s balkanskim autokratama. Usmeravanjem protesta ka EU, oni koji podržavaju EU će moći da provere licemernost pred velikim brojem građana. Za one koji su protiv EU, to je prilika da se uključimo u evropski talas nezadovoljstva Evropskom unijom. Obe grupe su na dobitku. Protestne šetnje treba usmeriti od ambasade do ambasade zemalja koje podržavaju autokratu i sve što radi u Srbiji. Da mediji u njihovim zemljama prenesu kako je ispred njihove ambasade u Beogradu protestovao veliki broj građana, jer su njihove vlade zaboravile „evropske vrednosti" i podržavaju Vučića - tvrdi Saša Radulović, predsednik pokreta Dosta je bilo.

Još radikalniji predlog iznosi Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde. Kako bi stranim diplomatama ilustrovao nasilje koje režimski mediji vrše nad njim, nedavno je Palmeru poklonio nekoliko naslovnih strana Informera, na kojima je umesto svog imena i fotografije ubacio Palmerovu. To će deliti i drugim diplomatama, da na svom primeru vide kakvi se uslovi stvaraju monstruoznom medijskom kampanjom režima protiv opozicije.

Ukoliko Sjedinjene Američke Države i Evropska Unija nastave da podržavaju Vučića i posle izbora, koje će Savez za Srbiju bojkotovati, Đilas predlaže da nekoliko predstavnika opozicije ode u Brisel, da protestuje pred sedištem EU.

- Mi ćemo to uraditi, pa neka oni objašnjavaju svojim građanima i medijima zašto neki ljudi iz Srbije protestuju u Briselu - kaže Đilas.

Podrškom apsolutiste Aleksandra Vučića, SAD i EU pokazale su da im je stalo samo do rešenja kosovskog pitanja. Sve drugo je palo u drugi plan.

Sudeći po tome, treba verovati insajderima iz evropske birokratske centrale u Briselu, koji su tvrdili da je Vučić dobio odrešene ruke da u Srbiji radi šta hoće, ako obeća da će potpisati sporazum sa Kosovom. Prema tim izvorima, ne bi dobio podršku da organizuje ubistvo nekog kritičara, ali neće mu grubo prigovarati na ostalim načinima obračuna s političkim protivnicima.

U izmenjenim okolnostima, kad je završen Vučićev sedmogodišnji „medeni mesec" sa zapadnim centrima moći, mogu da se očekuju sve žešći pritisci na njega i njegovu kriminogenu vladajuću nomenklaturu.

Pod američkom presijom došlo je do drastičnih promena na političkoj sceni Kosova. Ramuš Haradinaj će iz premijerske fotelje otići na hašku optuženičku klupu. U pritvorskoj jedinici društvo će mu praviti Hašim Tači, Kadri Veselji i drugi ratni zločinci.

Po tom stimulativnom modelu, iako drugim povodima, SAD i EU mogu da pomognu u čišćenju srpske političke scene. Ni njima, kao ni građanima Srbije, ne odgovara simbioza vlasti i kriminala, sistemska podrška švercu narkotika i oružja, pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma.

Podrškom Aleksandru Vučiću, Vašington i Brisel već su naneli nesagledivu štetu Srbiji. Vreme je da isprave grešku i pomognu oslobođenju od diktature.