KiM

Šta sve čini albanska propaganda da okrivi Srbe na Kosmetu

Broje “iskopane leševe” kojih nema

Svaki put kada Vučić ode na neki sastanak sa predstavnicima kosovskih separatista, na kome se zna da će naneti novu štetu, u medijima se pojavi novi "slučaj", saznanje ili svedok koji će podsetiti na "zločine" koje su Srbi činili nad Albancima. Neka su to zločini stari 20 godina o njima će se govoriti ali o zločinima nad Srbima koji se dešavaju neprekidno tih 20 godina sve do danas, neće biti ni reči. Tako se desilo i tokom Vučićevog odlaska u Vašington.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Prvog dana takozvanih "pregovora", 3. septembra, mediji su preneli vest da je na muslimanskom groblju u severnom delu Kosovske Mitrovice, u onom gde žive Srbi, pronađena masovna grobnica! I to u kojoj su iskopani "ostaci najmanje jedne žrtve rata na Kosovu".

Zanimljivo je da nikome nije izazvalo ni malo sumnje to što su ostaci pronađeni u obeleženom grobu. Kao ni tvrdnja da se radi o "žrtvi rata" a da ostaci još uvek nisu otkopani a kamoli ispitani.

„Trenutno se iskopavaju posmrtni ostaci jedne ratne žrtve. Posle toga će se nastaviti ispitivanja i zavisno od toga i analize DNK potvrdiće broj iskopanih osoba i njihov identitet", izjavio je Kuštrim Gara iz Komisije za nestala lica Kosova a pri separatističkoj "vladi" dok se još nije znalo ni koliko, ni čega tu ima.

Ovo skopavanje ide u prilog još jednom rušenju teza o Srbima kao dobrim momcima, a nije ih ostalo puno, naročito ne u zapadnim medijima. Muslimansko groblje u Kosovskoj Mitrovici ostalo je neoskrnavljeno dve decenije nakon završetka rata, iako u potpunosti okruženo Srbima, čak u zaleđini. Na drugoj, albanskoj strani, sva srpska groblja su porušena i razorena. Do sada nije ali će sada moći da se kaže da iako nije rušeno, to groblje je ipak mesto zločina, to je "masovna grobnica".

Sve se odvija prema prostom receptu. U ljudskoj je prirodi da odobrava, zapravo i zahteva, da zločinac bude poražen i propisno kažnjen, time se zadovoljava pravda. A ako će "kazniti", odnosno naneti gubitak i poraziti onoga ko nije kriv već ugrožen, onda je potrebno samo napraviti krivca od njega i sve teče po "prirodnom zakonu".

U svojoj knjizi "Balkanski holokaust? Srpska i hrvatska propaganda usredsređena na žrtve i rat u Jugoslaviji" (2002) autora Dejdiva B. Mekdonalda, profesora Političkih nauka na kanadskom univerzitetu Gelf, objašnjeno je da se da upravo na taj način mobiliše saosećanje sa žrtvom, naročito ako ona nekako može da se poveže sa holokaustom Jevreja, na čemu Albanci neprestano insistiraju.

Teško je da vas ne prožme jeza kada shvatite da se taktika predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i njegovih najbližih saradnika, ni malo ne razlikuje od one kojom uspešno barataju Soroševi plaćenici već decenijama - zamenom uloga dželata i žrtve ili makar zloupotrebom žrtava. A još jedna od prilika u kojoj je to učinjeno, možda čak i najupečatljiviji primer, jeste slučaj sa takođe lažnom grobnicom "Rudnica" kod Raške.

Mesec dana nakon dramatičnog pokušaja 2013. da separatistički izbori budu legalno održani na severu KiM i Vučićevih pretnji, pritisaka i zastrašivanja dok se zavodljivo smeškao sa krajnje degutantno prenatrpanih postera "Srpske liste" u gradu i okolini, otkrivena je navodna masovna grobnica u Rudnici.

Lokacija za koju se tvrdilo da je na njoj otkrivena grobnica, nalazi se na 2 kilometra od administartivnog prelaza na kome je godinu ranije instalirana prava i tvrda granična kontrola između dva dela Srbije.

Novinaru Magazina Tabloid nekoliko ljudi je potvrdilo da je sva priča oko masovne grobnice u Rudnici laž. Jedan od policajaca koji su obezbeđivali prilaz, tvrdi da je „...čuvar stovarišta (koje se na tom mestu nalazilo) video da su izvukli jednu kosku, sad kažu pronašli ostatke tri osobe". Srpski izvori naveli su kako su pronađeni ostaci tri a EULEKS čak pet osoba...

Jedan od meštana koji je bio tu i 1999. godine, kada se navodi da su tela zakopana, izričito tvrdi da to nije moguće i da bi on to video jer je po ceo dan pecao na Ibru koji prolazi ispod same lokacije i „da je jedan leš ovde sahranjen ja bih to video".

Jedan od ljudi koji su aktivno učestvovali na iskopavanju i "identifikaciji" tvrdio je da ostaci tela jesu pronađeni. Međutim, kada mu je novinar Magazina Tabloid izneo sva sakupljena saznanja kao i da su okolni meštani, inače sredine seoskog tipa, na tom mestu bacali ostatke i leševe uginulih životinja, on je naglo prekinuo razgovor i prestao da odgovara na pozive.

Najubedljiviji je svakako službenik EULEKS-a koji je radio upravo na tom slučaju i pokušavajući da alarmira medije, našem novinaru gotovo grozničavo i šokirano ponavljao da nikakvi ostaci nisu ponađeni i da leševa o kojima se govori u EULEKSOVIM mrtvačnicama nema!

Morbidno je da su albanskim porodicama koje tragaju za svojim nestalima, ipak predati ostaci na ime 50-tak osoba! Nije teško pretpostaviti nad kakvim kostima su porodice naricale.

Ali, ono što je najvažnije, tog dana kada je medijima izneto "saznanje" o navodnoj masonoj grobnici, u 08.09. minuta ujutru po prvi put u istoriji počinje zvanično da radi albanska carina!

Upravo ta carina je ono što je nekoliko godina kasnije, ratnom zločincu i koalicionom partneru Aleksandra Vučića, Ramušu Haradinaju, omogućilo da za 100% podigne takse na robu koja stiže iz centralne Srbije čime je izazvana politička, ekonomska ali i humanitarna kriza.

Tako je masovna grobnica poslužilada se u nju zakopa saznanje o tome ko je uveo carinu duboko u teritoriju države Srbije i tako je razgraničio mnogo pre nego što će tema razgraničenja uopšte biti aktuelna u srpskoj javnosti.

Rudnica ima nekoliko zajedničkh tačaka sa novom lokacijom u Kosovskoj Mitrovici. Obe su aktuelizovane na dan važnog događaja, obe se nalaze tik uz magistralni i veoma prometan put kraj koga niko ne bi mogao ni da prođe neopaženo a kamoli da zakopava leševe.

A u oba slučaja važnu ulogu je igrala Komisija za nestala lica Vlade Srbije, zajedno sa sličnom pri albanskom sistemu na KiM, što će reći da su sve akcije koordinisane.

Slično je i to da se posle prve vesti iz Kosovske Mitrvice s početka septembra, više nije bilo reči ni o kakvim pronađenim "ostacima".

Za sve to vreme, brojni napadi na Srbe, paljenje imovine, krađe, uznemiravnja pa ni fizički napadi ne mogu da dobiju svoj prostor ni vreme u medijima. Vučić, koji se "razume" u sve i svja, koji komentariše i kontroliše sve što u ovoj državi rade drugi od predsednika vlade i ministara do predsednika i službenika mesnih zajednica, ali i ekonomije, zdravlja, sporta, kulture, estrade, igra šah, bilijar, košarku...

Ni jednom jedinom rečju se ne osvrće na brutalne napade kosovskometohijskih Albanaca na Srbe. Jedino je tu oblast poverio drugom, jedino to nije njegova nadležnost!

Napadi se stalno dešavaju ali srećom slični onom od 29. avgusta u Babinom Mostu ne toliko često. Tada su četvorica srpskih srednjoškolaca prolazila su selom kada su naišla na šestoricu albanskih mladića.

Roditelj jednog od napadnutih dečaka rekao je du su ih Albanci najpre napali na seoskom putu. Kada su upotrebili noževe i "boksere" srednjoškolci su počeli da beže preko polja gde su ih Albanci sustigli i nastavili da ih tuku po glavi, stomaku, grudima" rekli su iz porodice Slavić.

Kao da se sve to događa u inostranstvu, porodice napadnutih dečaka posetio je službenik resora, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, naravno u pratnji nekolicine kamermana jer ako se ne vidi - nema potrebe ni da se čini.

Za Vučićev politički klan svaka je prilika deo promotivne kampanje. Promocija je jedina emocija koja ih izvodi u svet, među narod. Ni po čemu se ne razlikuje ni ovaj nekadašnji funkcioner DSS-a i vatreni protivnik Vučićeve politike prema KiM koji je i ovu priliku iskoristio da pozove "prištinske glave" da se same privedu poznaniju prava i da nekim magičnim štapićem prestanu da mrze i da proganjaju one koje je izdao upravo Petković i njemu ravni sledeći Vučićev put. Ali iznad svega, nije propustio da izreklamira Vođu.

„Činjenica da sam ovde ispred Vlade Republike Srbije i Kancelarije za KiM najbolje govori koliko predsednik Aleksandar Vučić i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić brinu o svakom našem čoveku na prostoru Kosova i Metohije" izjavio je Petković u Babinom Mostu ispred prebijenih i preplašenih Srba koji ne žele da vide istinu o tome koliko zaista njihova država brine o njima jer takva istina bi ih najpre i oterala sa KiM.

Želeći da veruju i da imaju nadu, sastali su se njim i ispričali šta se dogodilo zabrinuto dodajući da svoju decu od sada moraju da prate i do škole, uplašeni su za sebe i svoju decu, ne znaju šta da rade...

Za sve to dato im je 15 do 30 sekundi da ispričaju kako bi režim mogao i dalje da optužuje "prištinske glave" za nesaradnju i da time opravdava svoju izdaju i dobrovoljnu potčinenost upravo njima.

A ono što Albancima daje slobodu da to čine, zapravo onaj ko im daje slobodu, jeste upravo Aleksandar Vučić i njegova defanzivna i kukavička politika, izjave, jadikovke i ponavljanja da se već jednom odustane od Kosova i Metohije.

To ne samo da ohrabruje već i podstiče napadače čiji cilj i jeste da se ubrza konačno priznanje "nezavisnog" Kosova i Metohije od strane Beograda. Jedino što Albance brine jeste da ako Vučić ode sa vlasti, male su šanse da se opet pojavi neko spreman da to učini. Zato mora da ode, što pre.