Beli kriminal
Srpska lekarska komora:
Četvoročlana banda hara nekažnjeno
Iz
komore u ćelije
Kad jedna suptilna cehovska institucija, kakva
je Lekarska komora, služi za bogaćenje i perverzno iživljavanje samozvanih
bosova nad zaprepašćenom većinom, onda je to istovremeno posao i za
psihijatriju i za policiju
M.
Grabež
Pokušavajući
da reformiše srpsko zdravstvo po merilima omražene i mafijaške Svetske
zdravstvene organizacije, ministar zdravlja (u četiri mandata) Tomica
Milosavljević nametnuo je lekarima i stomatolozima obavezu da se učlane u
Lekarsku i Stomatološku komoru Srbije.
U osnivanju
komora srpski ministar i njegova mafijaška družina videli su šansu da ućutkaju
bele mantile, da im uteraju strah i potom da opelješe zdravstvene fondove,
donacije i pacijente.
Lekarska
komora Srbije leglo je neviđenog kriminala.
Ovom komorom,
za račun ministra zdravlja, vlada četvoročlana klika u čijim rukama je ogroman
novac.
Svi lekari u
Srbiji moraju da budu članovi Komore, jer im ona izdaje - licencu za rad. Osim
što za svoj rad odgovaraju pred nadležnim organima u zdravstvenim ustanovama,
klinikama, domovima zdravlja i medicinskim fakultetima, lekari sada strahuju da
im la banda dei
quattro ne oduzme licencu za
rad. A može, sve je u njihovim rukama.
Lekarska
komora Srbije osnovana je 2006. godine. Njen rad je nelegalan, jer na
osnivačkoj skupštini nije usvojen statut LKS! Iako Statut nije
usvojen, pomoćnica ministra zdravlja dr Nevena Karanović, i pored
upozorenja predsednika konstitutivne skupštine Lekarske komore Srbije profesora
dr Dragoslava V. Ercegovca, daje saglasnost da se on objavi u Službenom
glasniku Srbije.
A povodom
neregularnog usvajanja statuta LKS Srbije, profesor Ercegovac je 1. decembra
2006. godine uputio pismo pomoćnici ministra zdravlja Neveni Karanović, u kojem
piše: "Nisam potpisao saglasnost na završnu verziju sastanka koji je
samoinicijativno sazvao dr Zoran Bulatović. Obavestio sam ga da sam od strane
informisanih pravnika upozoren da u skladu sa zakonom ne smem da
potpišem tekstualnu verziju Statuta, sve dok se ne razjasni opravdanost i
neopravdanost brojnih primedbi delegata privatnih lekara."
Ministarstvo
zdravlja, ministar i njegova pomoćnica - protrljali su ruke. Proglasili su
Statut LKS punovažnim. Pljačka je mogla da počne, a i ljudi su njihovi, na
pravim mestima.
Lekari su
podneli ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije tražeći da se poništi Statut LKS.
Četiri godine Ustavni sud Srbije ćuti. Njih je sve na ovu funkciju predložio
predsednik Demokratske stranke (a i Srbije) Boris Tadić. Usta im ostaše
zavezana.
Lekarska
komora Srbije ima jedinstven račun, mada u sastavu ove komore deluju regionalne
lekarske komore u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu.
Za
predsednika Lekarske komore Srbije postavljena je prijateljica ministra zdravlja
dr Tatjana Radosavljević sa Instituta za plućne bolesti u Beogradu.
Članovi njene družine su i dr Zoran Bulatović, direktor Regionalne
lekarske komore u Novom Sadu, dr Miljko Pejić, direktor Regionalne
komore u Kragujevcu, i profesor dr Milan Antonić, predsednik Skupštine
LKS.
U Lekarsku
komoru Srbije moralo je da se upiše 28.000 lekara koji rade u državnim
ustanovama, kao i lekari koji rade u privatnim ordinacijama i klinikama. Svaki
lekar je morao da plati upisninu u dinarskoj protivrednosti od oko 100 evra. Na
račun LKS slilo se oko 5,5 miliona evra! Plus što svaki godine lekari
moraju da plaćaju članarinu, od koje Lekarska komora Srbije inkasira još 1,6
miliona evra. Pada para na paricu.
Direktorka
LKS dr Tatjana Radosavljević ume da troši novac na putovanja, na seminare.
Opremila je prostorije LKS kao da u njima radi Barak Obama. Tako izgledaju i
prostorije regionalnih komora.
Gospođa
Radosavljević je teško bolesna od maligne bolesti, sa lošom prognozom. Zato je
svom suprugu, patologu Radoslavu Radosavljeviću, opremila ordinaciju uloživši
oko pola miliona evra! I nije to sve: njen suprug je član Suda časti Regionalne
lekarske komore Beograda. On je za člana Suda časti izabran na telefonskoj
sednici! Doktorka Radosavljević žuri da zbrine muža za života.
O kakvoj
bandi koja hara Lekarskom komorom Srbije je reč govori i podatak da je, iako je
rad Komore nezakonit jer je osnovana na osnovu nevažećeg statuta, predsednik
Skupštine Lekarske komore Srbije dr Milan Antonić zakazao sednicu Skupštine,
koja je održana 28. decembra prošle godine, sa samo jednom tačkom dnevnog reda
- "Donošenje odluke Skupštine LKS o potvrđivanju i verifikaciji Statuta
LKS donetog na Drugoj konstitutivnoj sednici LSK održanoj 28.9.2006 godine i
potvrđivanju i verifikaciji svih akata i Odluka organa LKS donetih od
28.9.2006. godine do dana donošenja predmetne odluke." (?!)
Skoro četiri
godine Lekarska komora Srbije je radila nelegalno! Direktorka Radosavljević je
nemilice trošila pare od upisnine i članarine. Čak je preostali novac - oročila!
Srpski lekari
su jedini u svetu koji plaćaju članarinu onima koji iznad njihovih glava drže
motku. Zamislite spodobe, poput dr Tatjane Radosavljević, koje odlučuju o
licencama profesora medicinskih fakulteta u Srbiji, o njihovoj stručnosti i
podobnosti!
La banda dei
quattro, rekli bi Italijani za četvoročlanu bandu koja hara Lekarskom komorom
Srbije i njenim regionalnim komorama.
Superluksuzna
perverzija
Prvi broj Glasnika LKS Srbije štampan je
u tiražu od 28.000 primeraka, na superluksuznom papiru sa premazom. Koliko ova
perverzija košta srpske lekare, koji nekom štamparu stavljaju u džep svoje
teško zarađene novce? U pripremi je i drugi broj Glasnika. Neko i na
ovom poslu zaradi lepu paricu.
Uprava LKS je produžena motka ministra zdravlja
(u četiri mandata), njegovih mnogobrojnih pomoćnika, državnih sekretara i
direktora kliničkih centara, od kojih su neki već završili u zatvoru.
Novi prilozi za
biografiju besmrtnog ministra zdravlja Tomice Milosavljevića
Hapsolutna hapstinencija
Tomica Milosavljević je loš ministar, loš čovek
i loš rukovodilac. Njegovo vladanje je bahato, neprofesionalno, nevaspitano.
Među svojim kolegama je omražen i prihvaćen kao čovek sklon svim vrstama
kriminalnih radnji kojima je cilj lična korist i bogaćenje. Pa kako opstaje!
Milica Grabež
Pitanja za
možda doživotnog ministra zdravlja svakim danom je sve više. Kako, na primer,
niko nije pitao ministra zašto Torlak, veliki proizvođač, od 2000.
godine nema dozvolu za pravljenje vakcina, koju je te godine izgubio. Kako to
da devet godina nisu uspeli da povrate dozvolu i da sada Torlak na vreme
proizvede vakcinu, za koju su soj H1N1 svi dobili besplatno.
Da li je to
zato što se Tomica Milosavljević i saradnici bogate na uvozu sezonske
vakcine i "renoviraju" Torlak već devet godina. Zašto ministar
nije na vreme, kada se već 10 godina zna da će biti pandemije, još 2008.
rezervisao vakcine ako je već Torlak sistematski uništen. Ovo može da
potvrdi i radna grupa za pandemije. Kako to da je naša vakcina najskuplja i dolazi
poslednja! Kako ministar to objašnjava? Da su povratili licencu Institutu i
završili fantomsku rekonstrukciju mi bismo sada prodavali pandemijsku
vakcinu i godinama unazad izvozili, umesto što smo uvozili sezonsku.
Tendere za
neuspešne rekonstrukcije vodila je sad već čuvena i čudesna Jedinica za
upravljanje projektima Ministarstva zdravlja, koja je klasičan poligon za lako
bogaćenje. U tim tenderima, velikim tenderima za rekonstrukciju Torlaka,
koji još nije završen, ali sad najavljuju da će od sledeće godine vratiti
licencu, obogatili su se ljudi iz Jedinice a niko im ne staje na put.
A ako vakcina
nije razlog da ministar ode, onda je pitanje kako je izgoreo "Dragiša
Mišović". Da li je tačno da su pacijenti tog jutra znali da će biti
evakuisani, zašto je VMA bio obavešten da će biti interventnog prijema iz
"Dragiše Mišovića", kako to da je izgorela dokumentacija o rekonstrukciji
(opet rekonstrukcija) četvrtog sprata.
A o njegovim
prijateljima i kumovima, kao što su dr Ivan Jovanović, koji su bar tri puta
godišnje na "školovanju" u inostranstvu, od Japana do Amerike, preko
Grčke, Nemačke i Pariza, pa do krstarenja i plaćenih kongresa, preskupih
dnevnica i otmenih poklona, može se saznati od svakog lekara na
Gastroenterološkoj klinici, a i u KCS. Kakav javašluk vlada može da se vidi i
iz činjenice da je dotični Jovanović, prosečan lekar i čovek, pored svega
navedenog, a bilo ga je mnogo, posle članstva u Agenciji za licenciranje, sada
zamenik predsednika Upravnog odbora Instituta za onkologiju. Zar pored tolikih
velikih doktora opet Tomičini puleni?
Konačno, da
li ikome smeta što je i na mesto gradskog sekretara, posle skandaloznog
pritiska i ostavke časne profesorke Dragane Jovanović, postavljen
ministrov drug sa studija dr Zoran Blagojević, za koga je Tomica odmah
izjavio da sada može da sarađuje sa gradskim sekretarom, i marioneta koja će mu
pomoći da nastavi najsramniju krađu u istoriji srpskog zdravstva.
Ovde treba
još jedanput podsetiti na najčuveniju, fantomsku i lopovsku sektu, Jedinicu za
implementaciju tendera Svetske banke, koja se od pre nekoliko meseci zove
Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova, Jedinica za poverene poslove. U
njoj sede isti ljudi, isto kradu i ništa im ne fali.
Tabloid je već pisao
o Rikanoviću i društvu, a novo otkriće je da je firma koja je obogatila čuvenog
dr Dragstora, ili dr Aleksandra Milojkovića, TRIVAX VV,
koju je on čak nekoliko puta nasankao tvrdeći njenom vlasniku Vladimiru Trikiću
da mu je namestio tender koji je već tada bio najpovoljniji. Dr Milojković je u
novoosnovanoj agenciji - specijalista za javne nabavke.
Treba, pre
svega, znati da ministar Milosavljević zna za enormno bogaćenje svog regionalnog
koordinatora KCS pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj, jer je njegov kum,
dr Ivan Jovanović, blizak prijatelj korumpiranog Milojkovića. Apsolutno su
pouzdane i proverljive informacije da je Milojković najunosnije tendere
nameštao sa poslovnim partnerom Vladimirom Trikićem, vlasnikom firme TRIVAX VV,
koji živi u njegovoj zgradi u ulici Velisava Vulovića 47a, dok je Milojković u
broju 47b u istoj ulici, a bavi se medicinskom opremom. Dotična firma je za
četiri godine Milojkoviću donela četiri stana, automobile i sve što se meri
stotinama hiljada evra. Za fingiranje tendera Milojković uzima i do 80.000 evra.
Spisak tendera koje je
Milojković namestio TRIVAX-u
24.6.2005.
Medicinski instrumenti i oprema za Dom zdravlja
Obrenovac;
9.1.2006.
Set za reanimaciju, komplet, za Dom zdravlja
"Novi Sad", Novi Sad;
9.1.2006.
Tiha komora za Dom zdravlja "Novi
Sad", Novi Sad;
9. 1.2006.
Medicinska oprema: aspirator (2 komada), daske
za medicinsko-terenski rad, za povrede kičme (8 komada) za Dom zdravlja Novi
Sad;
27.1.2006.
Aparat za elektromioneurografiju sa svociranim
potencijalom za Zdravstveni centar Zrenjanin;
7.3.2006.
Elektronske vage sa visinometrom, ZC "Dr
Dragiša Mišović", Čačak;
7.3.2006.
Aparati za merenje krvnog pritiska i stetoskopi çŕ Zdravstveni
centar "Dr Dragiša Mišović", Čačak;
16.5.2006.
Monitoring kardiorespiratornih funkcija za
Klinički centar Novi Sad;
13.10.2006.
Aparat za litotripsiju, neurohirurški
mikroskopi, za Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Beograd;
13.10.2006.
Vitroretinalni mikroskop sa biomom, mikroskop za
prednji segment oka, oftalmološki mikroskop sa biomom za Ministarstvo zdravlja
Republike Srbije, Beograd;
23.2.2007.
Monitor za praćenje vitalnih funkcija za
Zdravstveni centar Užice;
9.7.2007.
Mikroskopi za Institut za onkologiju i
radiologiju - IORS, Beograd;
26.10.2007.
Medicinska oprema za Dom zdravlja "Savski
venac", Beograd;
29.10.2007.
Održavanje medicinske opreme za potrebe Bolničke
zdravstvene zaštite u Distriktu Brčko, BiH;
6.11.2007.
EKG za Gradski zavod za plućne bolesti i
tuberkulozu, Beograd;
28.11.2007.
EKG aparat, autokeratorefraktometar, za Dom
zdravlja "Voždovac", Beograd;
3.10.2008.
Laserska oprema za Univerzitetsku dečju kliniku
Beograd;
3.10.2008.
Fetal monitor - aparat za nazalni neonatalni
SRAR - za GAK "Narodni front", Beograd;
6.10.2008.
Servisiranje medicinskih uređaja, aparata i
druge opreme za potrebe Pododjeljenja za bolničku zdravstvenu zaštitu i
Pododjeljenja za primarnu zdravstvenu zaštitu Distrikta Brčko, BiH;
5.5.2009.
40 kompleta portabilnih EKG za Ministarstvo
odbrane Republike Srbije;
9.6.2009.
Portabilni EKG za Ministarstvo odbrane Republike
Srbije;
23.9.2009.
Nastavci za operacioni sto za Institut za
ortopedsko-hirurške bolesti Banjica;
21.10.2009.
Medicinska oprema - aspirator - za Zavod za
hitnu medicinsku pomoć Novi Sad;
2.11.2009.
Ventilator za mehaničku ventilaciju pluća sa
setom za respiratornu podršku za Zdravstveni centar Subotica.
Zna li Đilas?
Pismo
sa Bežanije, bežanija na skijanje
...
U bolnici na Bežanijskoj
kosi dogodila se havarija. Pukla je greda, pa je stao skener. Postavljen je
novi skener mnogo teži od starog, a da se niko nije upitao da li je to
dozvoljeno. Zar se tako rukuje imovinom posle namerno izazvanog požara u KBC
"Dragiša Mišović", čije razloge još ne znamo?
Direktor dr Vladimir
Kovčin se naljutio i otišao na skijanje u Italiju.
Sve se dogodilo u petak
19. februara 2010. godine.
To mu je drugo po redu
skijanje u ovoj godini, ali prvo u Italiji (pre toga je bio u Austriji). Sve mu
je aminovao njegov mentor, poznati mešetar iz G17 dr Dragomir Marisavljević.
Osoba koja radi na četiri radna mesta i svuda prima punu platu. Na Bežaniju
dolazi samo jednom nedeljno, a sve ostalo završava telefonima. Istog dana kad
dođe na Bežaniju, obavi nastavničke i doktorske dužnosti. Onda
ide u "Hemofarm
-Vršac", koji
je uspeo da potpuno posvađa sa svojom strankom G17.
Tamo
prima platu od 7.000 evra. Pošteno, po modelu G17!
Toliko o odgovornosti u
vlasti koju predvodi Dragan Đilas.
Ima još gorih stvari.
Isti direktor Kovčin je pre nekoliko dana u taj KBC doveo na mesto pomoćnika
direktora pravnika Marijana Zovića (četvrti pravnik u KBC!). Marijan je
bio šef kabineta Radomira-Radeta Markovića i telefonski koordinirao
zločinačku bandu koja je napravila masakr na Ibarskoj magistrali,
atentate u Budvi i drugim lokacijama po
Beogradu. On je bio Radetova desna ruka i leva sablja. A Rade je pravosnažno
osuđen. Vešto je nestao i izbegao progone posle oktobarskih promena. Sad se
pojavio u novom beogradskom javašluku koji predvodi Dragan Đilas.
Kovčin je takođe, iz
Bolnice "Dragiša Mišović", doveo dr Svetlanu
Jelić, koja je tamo dobila otkaz jer je učinila neke kriminalne radnje
(prijem na posao za novac i sl.). I o tome je upoznat g. Dragan Đilas! U
današnjoj Srbiji sve se može, pa i to.
Ali, ako se, posle
svega, pitate šta je tu kriv Dragan Đilas, odgovor je prost - ništa!
Samo je mnogo više reda obećavao, nego što je
ispunjavao.
Haos! Neka Đilas kaže da ovo nije znao! Ako nije znao, evo sad zna! Da li je to
put koji vodi u Evropsku uniju.
Radnici KBC
Bežanijska kos