Do koske
Režimski revizor
ili kako zaraditi platu bez sukoba sa
poslodavcem
Gogolj ovo
nije video
Slučaj srpskog državnog revizora Radoslava Sretenovića koji stidljivo povremeno proviri tamo gde mu "vrhovi odlučivanja" kažu da je "sve čisto" najbolji je dokaz da priča o brzom
ulasku u Evropsku uniju predstavlja običnu sprdačinu
Nikola Vlahović
Čuveno
delo ruskog klasika Nikolaja Vasiljeviča Gogolja Revizor počinje scenom
u kojoj se gradonačelnik obraća svojim saradnicima: "Gospodo, pozvao sam
vas da vam saopštim veoma neprijatnu vest. Dolazi nam
revizor". Posle kraćeg šoka svi gradski funkcioneri odmah su počeli da
zataškavaju nepravilnosti u svom poslu.
Gogolj
je u Revizoru pokazao kako vladaju bahatost, primitivizam i korupcija i
da političari vrlo dobro znaju šta je opšti interes, ali da o njemu brinu samo
onda kada moraju.
Da
ne bi doživljavala šokove i čistila
tragove prljavih poslova, današnja srpska državna birokratija odredila je sebi
revizora koji će potpuno okrenuti Gogoljevu priču naopako. Srpski revizor ne
odlazi u provinciju kao što
odlazi onaj Gogoljev, nego dolazi iz provincije!
Čovek
koji obavlja poslove iz nadležnosti državnog revizora zove se Radoslav
Sretenović, pismen je, Srbin je, brkove i bradu brije, ponaša se svesno u prostoru i motorika mu je sasvim normalna.
Sve govori da je reč o ličnosti koja odgovara predviđenim zadacima.
Da
nešto ipak nije u redu, postalo je jasno
posle15 meseci od njegovog izbora na ovu neobično važnu dužnost, jer Državna
revizorska institucija nije obavila nijednu kontrolu trošenja budžeta.
Sretenović se zbog toga diskretno požalio javnosti da ne može da proceni štetu
koja se time nanosi državi, ali da je to veliki posao jer treba proveriti više
od osam hiljada budžetskih korisnika.
Kad
već ništa nije uradio po tom pitanju, Sretenović je odlučio da donese niz
pravilnika o svom radu! U njemu nigde ne piše da će dati ostavku ako autonomija
u njegovim radu bude ugrožena. Zato je i naglasio da ne može podneti ostavku
jer "to ne bi ništa promenilo". Ili, ako bi promenilo, to bi bila
promena u njegovom ličnom životu, jer mu je plata na ovoj funkciji 160.000.
dinara. Njegovim pomoćnicima po 140.000. dinara.
Kad
pitaju Sretenovića zašto revizori ne
kontrolišu državne finansije, on lakonski odgovara: "Vlada nam nije
obezbedila uslove za rad".
Ipak,
uprkos tako nemogućim uslovima za rad, ovaj državni službenik je krenuo da
"izvrši reviziju" u par nekih "bezopasnih" ministarstava,
kakvo je Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, ali mu na pamet nije palo da
ode u Ministarstvo zdravlja ili Ministarstvo ekonomije, gde se pitaju Tomica
Milosavljević i Mlađan Dinkić, a ne neki tamo revizor Sretenović.
Namera vlade i predsednika (Tadića) nije bila da revizor zabada nos tamo gde mu
nije mesto, i potraga za pogodnom osobom trajala je prilično dugo, sve dok
konačno rešenje nije viđeno u ovoj krotkoj i beskonfliktnoj osobi.
Radoslav
Sretenović je rođen 1953. godine u Nišu, gde je diplomirao na Ekonomskom
fakultetu. Ima radno iskustvo od skoro tri decenije kao ekonomista u različitim
sektorima. U bivšem SDK radio je 15 godina, zatim u Službi za platni promet,
najpre u Nišu a potom u centrali u Beogradu. Radio je i u NBS-u na različitim
poslovima, između ostalog, i kao viši stručni saradnik, savetnik inspektora,
pomoćnik direktora Filijale u Nišu. Dakle, nije neko ko ne zna zanat... Ali, da
pored stručnosti raspolaže kapacitetom neograničene servilnosti, poslušničkog
duha i sličnih talenata, nigde u konkursu nije pisalo. To se naprosto
podrazumevalo.
Srbija
je tako dobila revizora sa znatnim zakašnjenjem u odnosu na ostale zemlje u
regionu, ali ga je ipak dobila. I kao brojni njemu slični kadrovi, počev od Mirka
Cvetkovića pa sve do direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Zorane
Marković, i Sretenović je izvukao srećku: niti ga ko šta pita, niti on kome
šta odgovara, ali prima više nego pristojnu platu na visokoj državnoj
funkciji, ide tamo gde mu se kaže, sklanja se od koga treba da se skloni, ne
čačka po putevima budžetskim, niti iznosi u javnost ako šta o njima zna...
Čemu
nas uči primer srpskog državnog revizora? Vremena su ružna, vlada jedna klika
pseudorevolucionara, uverenih da drmaju Jugoistočnom Evropom a ne samo Srbijom.
Prilike su takve da ne treba talasati jer neoprezan čovek uveren u pravo na
slobodu mišljenja ili, ne daj bože, pravo na autonomiju institucije (u ovom
slučaju revizorske), mogao bi da dopadne zatvora odlukom par mlađanih bilmeza
koji ne znaju ni za pravo, ni za pravdu, ali im je u nadležnosti sprovođenje
prekog suda.
Mora
da je i nesrećni Sretenović sve to znao kad su ga dovukli iz Niša u Beograd,
ali je smatrao da mu funkcija prirodno pripada nakon cele strukovne piramide
koju je prošao. Često je čoveku njegova sujeta jača
od isto tako prirodne potrebe za samopoštovanjem. Da je drukčije, Sretenović bi i sa ovo malo kadrova u Državnoj
revizorskoj instituciji napravio čudo, samo da ima odrešene ruke. Ali,
nažalost, nema. Njega su (oba)vezanog i doveli, samo on o tome ništa nije znao.
Sada, kada mu je sve jasno, odlučio je da svoj prijatan boravak na funkciji
lojalnog službenika učini što dužim. Istu ideju imaju i oni koji su ga tu
postavili.