Stav

 

USTANI, SRBIJO!

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

Kako da objasnimo sve ovo što se dešava u politici? Ne treba biti previše pametan da bi se shvatila agonija u kojoj živimo. Najavljivao sam poslednjih nekoliko godina da ćemo upasti u ovo pomračeno stanje političke svesti. Opominjao sam građane i političare da vode računa kako glasaju i koga biraju, da političko delovanje ne shvataju kao privilegovanu mogućnost za legalno otimanje novca od građana i države, da je vođenje države ozbiljan, težak, mukotrpan i odgovoran posao koji treba da rade najumniji i najverniji ljudi u našoj zajednici, da su teška i opasna vremena pred nama, da nemamo pravo da uništavamo budućnost naših potomaka i da brukamo naše pretke, koji su se žrtvovali da bismo mi danas živeli u nezavisnosti i slobodi. Pisao sam, nastupao u medijima, koliko mi je prostora bilo ustupano, sve sam uradio što je bilo u mojoj moći da bih sprečio tragediju koja nam se desila i trudio sam se da ponudim rešenja za spas države i nacije. Uprkos svemu, nažalost, ništa nije vredelo. Danas smo upalii u ovo komatozno stanje. Gde je problem?

Problem je u tome, gospodo drugovi, što se u ozbiljnim i istorijskim vremenima politikom bave diletanti, neodgovorni i neozbiljni ljudi koji će, ako se ovo potpirivanje vatrenih strasti nastavi, dovesti do rasula države i međusobnih obračuna građana na ulicama. To bi bila završnica jednog perverznog scenarija kažnjavanja varvarskih Srba za sve one istorijske remetilačke događaje koji su se desili od doba kada se naš daleki čupavi predak spustio sa drveta, pa sve do dana kada smo sami sebe proglasili za genocidan narod. Bratoubilački rat unutar srpskog nacionalnog korpusa bi bio poslednji dokaz da smo mi, Srbi, ljudožderi koji se, uprkos vekovnim pokušajima moćnih kriminalaca iz sveta da nas istrebljivanjem disciplinuju, nikako ne mogu civilizovati, pa je nekako najbolje rešenje izabrano da se Srbi gurnu na druge Srbe kako bi se međusobno poubijali, na opšte zadovoljstvo međunarodne birokratije, koja bi održala prigodan govor na sahrani naroda koji je sam sebe istrebio i proglasio ludim.

Sve što se danas dešava u našem društvu, svi događaji koji dobijaju sve luđe i luđe obrise, svi zločini koji se svakodnevno dešavaju tu, kraj nas, u našem komšiliku, među našom familijom, samo pokazuju da je naše društvo opasno bolesno i da moramo da ga hitno lečimo. Ukoliko želimo da opstanemo kao istorijski narod, ukoliko želimo da trajemo kroz povest civilizacije, ukoliko želimo da učestvujemo u duhovnom preporodu civilizacije koja je izgubila dušu i svaki smisao, onda je naš zadatak da danas, upravo sada, ovoga trenutka, bez ikakvog dvoumljenja, krenemo u ozdravljenje i lečenje našeg bolesnog društva. Nema prečeg posla od toga. Ništa nije važnije u Srbiji danas od toga. Danas treba da sprečimo dalju tragediju koja nam se nadvila nad glavom.

Kako ništa nismo naučili od istorije učiteljice života, kako smo stalno ponavljali jedne te iste, kobne greške, plaćajući tu našu, srpsku naivnost, glavama miliona nevinih sunarodnika, kako smo iz godine u godinu propadali sve više i više, našavši se danas na granici bratoubilačkog i građanskog rata, pozivam sve svoje sunarodnike i sve građane Srbije da se urazume, dozovu pameti, da stišaju strasti i da, verujući duboko u snagu vlastitog razuma i u dobrotu srca, bez trunke mržnje i zavisti počnu da rade na spasavanju države i naroda.

Građani Srbije, uzmite stvari u svoje ruke! Ne glasajte više za političare! Ne slušajte više te brbljivce i lažove! Ne gubite vreme na ludake i diletante! Građani Srbije moraju da shvate da nema ko drugi da spase Srbiju osim njih samih. Ne smemo više sudbinu države i nacije da prepustimo političarima. Već sam napisao da je moje mišljenje o svim političarima, koje sam lično upoznao još od 1989. godine do danas, da su oni svi isti - ološ! Srpski političar je spreman da žrtvuje svoj narod da bi sačuvao svoju usranu političku funkciju, svoj oteti kapital, svoje kuće i stanove i svoju zlikovačku stranku preko koje sprovodi organizovani zločin. Srpski političari su glavni krivci za tragediju koja nam se desila i njih treba da izvedemo na sud istorije i da im sudimo. Srpski političari su najveći neprijatelji srpskom narodu. Nije uopše važno da li su to srpski političari radili pod ideologijom vlasti radničke klase, dok su oni bili crvena buržoazija radničkog pokreta u umiranju, da li su radili pod nacionalsocijalističkim zastavama, dok su oni bili srednjovekovni raspojasani boljari u pijanstvu, ili su to radili u ime euroatlantskih integracija, ljudskih prava i slobodnog tržišta, dok su oni, preko noći, družeći se sa kriminalcima tranzicije, rasprodajući sva nacionalna bogatstva, postajali tajkuni tranzicije. Nije važno pod kojom ideologijom su to radili srpski političari, istina je samo jedna, da srpski političari nemaju nikakvu uzvišenu ideologiju, da nemaju nikakvu ideju vodilju, da nemaju viziju, da im ništa nije sveto i da jedino u šta oni veruju jeste samo njihov lični interes.

Srpski političari osim sopstvenog sebičnog interesa ne veruju ni u kakvu drugu politiku. Srpski političari se ponašaju uvek isto: kada su na vlasti kradu, pljačkaju, manipulišu, špekulišu, bogate se, zabranjuju medije, prete, ucenjuju, podmićuju, potkupljuju i ne daju nikakve prevremene izbore. Kada su na vlasti srpski političari bi potpuno ukinuli izbore jer su nepotrebni, jer ih ometaju u njihovom pljačkanju države i naroda, jer nisu dobri u trenucima kada predajemo kandidaturu za ulazak u bankrotiranu EU, jer nisu dobri zato što nismo rešili pitanja vlasti radničke klase, nacije, ili pitanja slobodnog tržišta, jer nisu dobri ni kada je zima, jer je prehladno, niti su dobri u leto, jer je pretoplo, pa tako, na osnovu svega ukradenog i otetog, srpski režim misli da je najbolje da se ti glupi slobodni izbori jednom za sva vremena i ukinu i da srpski političari dobiju vreme u narednih nekoliko vekova da dalje mrcvare, ponižavaju, pljačkaju i vređaju svoj nezaklani nebeski narod.

Kada su, pak, u opoziciji, srpski političari traže da se svake nedelje održavaju izbori, da se uhapse svi oni koji su krali a nisu članovi njihove gangsterske bande, da se otvore mediji koje su oni zatvorili za svaku kritičku misao, dok su bili na vlasti, da se uhapse svi tajkuni, osim onih koji njih finansiraju, da se nacionalizuje imovina svim političarima i kriminalcima, osim njima i njihovim pajtosima, traže srpski političari u opoziciji da mi, koji ne pripadamo nijednom političkom kriminalnom gangu, koji smo istinski stručni, moralni i nezavisni, podržimo ponovo te iste da dođu na vlast i da nam rade sve ono i još gore što su nam već radili ili što nam radi sadašnji režim, a nekadašnja njihova opozicija. Takvi su srpski političari.

Ono što je zajednička osobina srpskih političara, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, jeste da smatraju da su baš oni izabrani da postanu od golja velike gazde, da vile, kuće i veliki stanovi treba da pripadnu baš njima, da oni treba da nose najskuplja svetska markirana odela, da letuju na mondenskim rivijerama i voze preskupe automobile, da imaju privatnu vojsku telohranitelja i da budu svaki dan na svim medijima, da se krevelje u šou emisijama, da trtljaju, brabonjaju, mrsomude, da se zabavljanju, da nas zajebavaju u zdrav mozak, da nam se sprdaju u lice, zajedno sa njihovim silikonskim pevaljkama, njihovim idiotskim glumcima i angažovanim estradnim kvaziintelektualcima i političkim analitičarima, koji tezgare kod svih političara koji su na vlasti, ubeđujući nas da živimo u najboljem društvu i da, prirodno, više nije potrebno održavati izbore.

Sve što bih dalje napisao o srpskim političarima je suvišno. Ne samo zbog toga što je sve to već napisano bezbroj puta, već zbog toga što osiromašeni i opljačkani građani znaju dobro kako danas žive. Kako onda dalje? Kako izaći iz ovog političkog ludila? Kako da sprečimo da ne dođe do bratoubilačkog klanja? Jedini način da se spasemo bede je da građani ne glasaju ni za jednu političku stranku, jer su sve iste i jer su sve bile na vlasti, nego da se napravi novi narodni pokret. Ako se opredelite za manje zlo, vi, ipak, podržavate zlo. To što je zlo manje od onoga na vlasti, to je samo privid. Kada manje zlo dođe na vlast vrlo brzo se pretvara u veliko zlo. I to smo od 1990. sve već prošli.

Šta još treba da se desi da građani odbiju saradnju sa svim srpskim političarima? Građani Srbije, najljubaznije vas molim, prestanite da glasate za političare. Ako imate potrebu da izađete na izbore, vršeći građansku dužnost, onda precrtajte listić. Kada bude 80 odsto precrtanih listića, to je znak da smo na dobrom putu. Pre toga čina treba uraditi sledeće: pozvati ugledne ljude iz zemlje i rasejanja koji nikada nisu bili u politici ili na vlasti da se nađu na okruglom stolu za spas Srbije. Mora se napraviti jedan široki narodni front koji će sistemski promeniti politiku u Srbiji. Kako izabrati prave ljude? Vrlo lako. Nemojte da komplikujemo i izmišljamo rupu na saksiji. Kako se u kompaniji biraju čelni ljudi? Svi koji hoće da se bave politikom moraju da konkurišu za to radno mesto. Prvo što moraju da imaju jeste moralni integritet i radna biografija. Ne može niko da konkuriše ko je čitav radni vek živeo od politike, ko je bio samo političar ili ko je bio na nekoj državnoj funkciji. Trebaju nam potpuno novi ljudi. Ljudi koji nisu zatrovani političkim ludilom. Ti novi ljudi moraju da imaju svoju, nazovimo je tako, referentnu listu koja ih kandiduje za visoke državne funkcije. Srbija je mala država i svi se, koji godinama živimo na tržištu, dobro poznajemo. Tačno znamo ko je ko u struci. I zato su nam potrebni novi ljudi koji bi doneli novu politiku. Takvih ljudi imamo u zemlji i u rasejanju. Oni danas neće da se uključe u politiku, zato što su srpski političari napravili od politike ludnicu i kaljugu.

Kada se budu u okviru narodnog pokreta postavili novi politički odnosi, mnogi vredni, stručni i pošteni ljudi će ući u politiku. Ne da žive od politike, nego da politički pomognu da postanemo normalna država. Znam mnoge koji su spremni da iskreno pomognu tu novu politiku, ali oni neće da se bave politikom. Izbor tih ljudi u narodnom pokretu bi se izvršio na unutrašnjim slobodnim izborima u okviru samog pokreta. Tako bi se obezbedila demokratičnost i legitimitet. Mi koji budemo podržavali te naše izabrane kandidate nastavljamo da radimo svoj profesionalni posao, ali jedan deo svog radnog vremena besplatno poklanjamo u projekat za spas države i nacije. Recimo, zašto bih ja, koji sam skoro tri decenije na svetskom finansijskom i robnom tržištu, napuštao posao koji vrhunski dobro radim, koji mi je doneo međunarodnu reputaciju i priznanje stranih partnera, posao sa kojim mogu dovesti velike investicije i nove tehnologije sa razvijenih tržišta u Srbiju, zašto bih ja, dakle, sve to napuštao da bih bio državni činovnik? Takvih ljudi, sličnih meni, imamo na desetine hiljada. Mi smo idealni da pomognemo našoj državi i našem narodu, radeći na tržištu ono što najbolje znamo.

Zašto bi se mi bavili politikom! Grupacija poslovnih ljudi koje ja predvodim, a ja sam samo kapiten međunarodnog tima koji hoće da pobedi na svetskoj tržišnoj utakmici, spremna je da se uključi u takav narodni pokret. Spremni smo da potpišemo izjave da ne želimo da se bavimo politikom i da nećemo da uzmemo nikakve državne funkcije. Nama samo treba organizovano tržište i pravila igre koja važe za sve. I mi ćemo napraviti novac za sve: državu, građane, kompaniju, naše porodice i nas. Pustite ljude koji znaju i hoće da rade da se bogate na tržištu i oni će stvoriti bogatu državu. Narodni pokret će tako okupiti stručnjake iz svih delatnosti koji su nam potrebni da spasemo državu i naciju.

Svi oni koji budu ušli u politiku imaju moralnu obavezu da potpišu da će se, nakon završetka mandata, povući i da se više nikada neće baviti politikom. I moraće svu svoju ličnu imovinu da stave pod hipoteku da se obezbedimo od eventualnih zloupotreba.

Tako se, gospodo drugovi, stvara nova politika. Tako dobijamo nove ljude. Novi ljudi donose novu politiku. Novi ljudi su privremeno u politici, dok ne dođu neki novi. Politika neće postati unosno mesto za pravljenje para. Ko bude hteo da učestvuje u pravljenju novca, imaće priliku da bude sa nama na

tržištu. Slobodna konkurencija je spas za Srbiju. Ukinimo sve monopole! Ukinimo dosadašnju politiku! Ne glasajte za političare! Glasajte za najbolje među vama!

Građani Srbije moraju da ustanu u odbranu svoje države. Nema više čekanja! Imamo politički i ekonomski program! Imamo ljude! Ostalo je samo da građani ustanu za spas države i nacije! Ustani, Srbijo!

 

 

 

 

Građani Srbije, uzmite stvari u svoje ruke! Ne glasajte više za političare! Ne slušajte više te brbljivce i lažove! Ne gubite vreme na ludake i diletante! Građani Srbije moraju da shvate da nema ko drugi da spase Srbiju osim njih samih.