Austrija
Tolerancija: Zašto nekažnjeno prolaze pretnje
najbrutalnijom odmazdom
Masakr nad bogatima, tetošenje siromašnih
Pozivanje na masovna ubistva je politički korektno i ne povlači krivične
sankcije ako potiče od onih koji zastupaju ideju multikulturnog društva i seksualne ravnopravnosti. Svi ostali su fašisti
Miloš Jovanović,
dopisnik iz Beča
Evropa se taman polako smiruje posle masakra u Norveškoj,
a već se pojavljuju najave novih masovnih ubistava, ovoga puta u Austriji, i to
od strane funkcionera jedne parlamentarne stranke, koja je, uz to, još i deo
vladajuće koalicije.
Predsednik austrijske socijal-demokratske omladine u
okrugu Mura Sebastijan Zajdlic otvoreno je na svom fejsbuk-profilu
pozvao na ubistvo ("masakriranje") bogatih. Osim toga, on je pozvao
da oni budu prvo mučeni, a da posle njihovog ubistva u njihove kuće budu
naseljeni socijalno ugroženi građani. Zajdlic je javno zatražio masovna ubistva
po receptu Norvežanina Brejvika, ali ovog puta
ciljana i ubistva pripadnika određene socijalne grupacije, a da inače zvanično
protiv nasilja orijentisani austrijski mediji uopšte nisu reagovali. Zajdlicove partijske kolege su mu čak pružile i podršku.
Ono što još više skreće pažnju na aferu jeste činjenica
da se ni austrijsko pravosuđe uopšte nije zainteresovalo za ovaj slučaj. Kako
je to moguće?
Ćutanje na levo
Moguće je baš iz razloga što Socijaldemokratska partija
Austrije (SPA) zastupa ciljeve protiv kojih je Brejvik istupio. U svetu u kome
je globalizam na vlasti, globalisti nemaju čega da se plaše.
SPA se u svom izbornom programu iz 2008. založila za multikulturno društvo u Austriji, integraciju (ali ne i asimilaciju) imigranata i
ravnopravnost homoseksualaca. Kada takvi pozivaju na masovna ubistva, onda je
to politički korektno, kada bi neko od toga da se odbrani onda dobija etiketu
fašiste.
Mladi socijaldemokratski političar Sebastijan Zajdlic
objavio je svoj zahtev da "izađemo na ulice i svi će razumeti da je došao
kraj bogatima... Gledaćemo ih u oči dok ih masakriramo i njihova imanja
podelićemo beskućnicima. Oduzećemo vlast tim svinjama, koje nam se podsmevaju,
ali ćemo prisvojiti njihovo bogatstvo, a onda ćemo ih mučiti..."
Citirani deo je očigledno preuzet iz neke pesme, jer se
rimuje u nemačkom originalu. Da li je Zajdlic autor pesme ili ju je od nekoga
prepisao još nije poznato.
Dok je deo vođstva SPA jednostavno ignorisao ispad svog
mladog funkcionera, ima i onih koji su mu pružili otvorenu podršku. Kao na primer poslanik te stranke u pokrajinskom
parlamentu i predsednik oblasnog odbora Mihael Pajner iz mesta Bruk na
Muri.
Tako su zatim pristalice austrijske Socijaldemokratske
partije 13. avgusta 2011. tokom gradskog festivala u Bruku javno diskutovali po
kojim kriterijumima treba birati one koji će biti "masakrirani" i
zatim opljačkani.
Zapitani od strane novinara Uda Ulfkotea zašto o
ovome ne izveštavaju, urednici većine medija su ćutali, dok je članica
redakcije radija Krone Hit iz Beča prokomentarisala: "Izveštavali bismo o
tome da se radi o ultradesničarskoj Slobodarskoj partiji Austrije koja
polarizuje mase."
Pomenuti novinar je posle toga u nemačkom magazinu Kopp
zaključio da austrijski socijaldemokrati imaju slobodu dvorskih budala: sve
smeju da kažu, a da im se ništa ne desi. I dalje u tekstu: "U borbi protiv kriminala Adolfovi
levičarski naslednici su očigledno slepi."
Komentar novinarke radija Krone Hit pogađa tačno u
centar i savršeno dobro, bolje nego više strana teške studije objašnjava pravo stanje
stvari u austrijskom društvu.
Površno posmatrano zaključuje se samo kako je levičarski ekstremizam politički prihvatljiv.
Dovoljno je da se zalažete za ravnopravnost etničkih, verskih i seksualnih
manjina, pa da vam establišment
dozvoli da pozivate na ubistva koga god drugoga želite.
Tako se i Peko Baksant, omladinski funkcioner i
poslanik SPA u bečkom parlamentu, na svojoj internet prezentaciji založio za
repera Nazara, Bečliju poreklom iz Irana, koji otvoreno poziva na
nasilje protiv belaca i hrišćana i slavi 11. septembar kada su srušene Kule
bliznakinje u Njujorku.
Cela istina je, međutim, nešto dublja.
Značajni "nemanjići"
Kroz usta svog omladinskog predvodnika SPA nije pozvala
na ubijanje pripadnika neke ekstremističke grupe, niti samo na nečije ubijanje,
već i na njegovo pljačkanje i podelu imovine sirotinji. U Austriji je
predizborna godina kada se veoma dobro pazi šta se i kako javno govori. Koliko
je austrijsko mnjenje osetljivo na izjave svojih političara dokazuje i sudbina
prethodne vlade koju su činile iste stranke koje su i danas na vlasti.
Tadašnji
vice kancelar Vilhelm Molterer iz Austrijske narodne partije (ANP)
istupio je 7. jula 2008. iz koalicije. Razlog je bilo jedno pismo koje su Alfred
Guzenbauer i Verner Fajman, odlazeći i dolazeći predsednik SPA,
uputili bečkoj novini Kronen Zeitung. U svom pismu dvojica lidera su se
izjasnila za to da će, ubuduće, Austrija sprovoditi referendum u slučaju promena
Ugovora Evropske Unije, koji bi mogli da zadiru u austrijske interese.
Posle povlačenja Guzenbauera sa političke scene, koji je
od strane stranačkog vođstva već pre afere sa pismom bio skrajnut u korist
Fajmana, koji je dužnost prvog čoveka SPA formalno preuzeo mesec dana po
raspuštanju vlade, i nakon izbora septembra 2008. oformljena je identična
vladajuća koalicija kao i pre izbora.
Ako je jedno obično pismo, sa čijom sadržinom se, inače i
ANP slagao, ali ne i sa načinom njegovog slanja i objavljivanja, moglo da
isprovocira vanredne izbore, šta sve mogu da učine pozivi slični onima
Zajdlicovim?
Rukovodstvo SPA je svesno da građanski orijentisana ANP
može ovo da iskoristi kao važan razlog da raspusti ovu vladu i isprovocira nove
vanredne izbore. Ali, SPA jednostavno ne vidi neku drugu mogućnost da povrati
stari uticaj u biračkom telu posle katastrofalno loših rezultata iz 2008.
godine, osim da oštro zaokrene ulevo.
Zajdlicov proglas i reakcije njegovih kolega pokazuju da
SPA svoju šansu vidi u koketiranju sa komunističkim idejama od pre Prvog
svetskog rata, sa pozivima na raspodelu bogatstva otimanjem od onih koji imaju
i davanjem onima koji nemaju. A ti "nemanjići" su danas značajna
biračka snaga u austrijskom društvu.
Nije samo Evropa tropa, već i sama ideja socijalno
pravične države. I u jednoj inače bogatoj Austriji sve je više teške sirotinje
koja nema nikakvu perspektivu osim pukog preživljavanja uz pomoć socijalne
pomoći. Raslojavanje austrijskog društva na one koji nemaju ništa i one koji
imaju sve, poprimilo je alarmantne razmere koje su uporedive samo sa stanjem iz
Habzburške monarhije pre zemljišnih reformi i ukidanja kmetstva.
I onda je, kao što to danas veruju Zajdlic i njegovi sledbenici, do promena moglo da dođe
samo radikalnim merama. "Smrt palatama, mir kolibama" bila je
parola Velike francuske revolucije. "Smrt bogatima, mir sirotinji"
mogao bi da bude slogan Zajdlicovih novih austrijskih socijaldemokrata.
Austrijski maoistički eksperiment mogao bi da bude pelcer
za slične pokrete u celoj inače polumrtvoj Evropi.
Socijalni radikalizam
Austrijska
Socijaldemokratska partija (SPA) je dete revolucije iz 1848. godine. Na uličnim
barikadama u Beču tada su bili radnici koji još nisu imali jasnu klasnu svest,
već su samo želeli da primoraju apsolutističku vlast na davanje više sloboda.
Tek
u godinama 1888. i 1889. došlo
je do stvaranja austrijske Socijaldemokratske radničke partije (SDAP) po ugledu
na istoimenu partiju u nemačkom rajhu.
Pod
ovim imenom je stranka postojala sve do njene zabrane 1934. koja je usledila na
pritisak nemačkog firera Adolfa
Hitlera, čija je stranka imala skraćenicu NSDAP.
Pošto je 1945. obnovila rad,
SPA je prvobitno uzela ime Socijalistička partija Austrije. U Srbiji
najpoznatiji lider te stranke bio je Bruno
Krajski, veliki prijatelj i poštovalac Josipa Broza Tita.
U
tom periodu, i pored svog imena, SPA se zalagala za umerenu socijal-demokratsku
politiku. Tada i nije moglo da bude drugačije, ako se setimo da je američka
administracija osamdesetih godina višestruko većoj Italiji pretila ekonomskim i
političkim sankcijama ako u vladu pusti komuniste.
Posleratna
Austrija je bila čedo međusobnog dogovora SAD i SSSR i turbulencije u toj
zemlji koja je, formalno, isto kao i Nemačka bila podeljena na okupacione zone
(s tim da Sovjeti svoju zonu nikada nisu zauzeli), mogle su da se odraze na
stabilnost celog Starog kontinenta.
Istorijska
zasluga Krajskog je bila baš u tome što je vešto manevrišući uspeo da stekne ne
samo poverenje velikih sila, posebno onih zapadnih, već i sopstvenog biračkog
tela i da, istovremeno, ostane blizak i sa vođama iz realsocijalističkog dela
Evrope.
Sadašnje ime, Socijaldemokratska
partija Austrije, ova stranka je uzela 1991. godine.
Dok
se zvala socijalistička, SPA je vodila umerenu socijaldemokratsku politiku,
danas kada se krsti kao socijaldemokratska ova stranka se zalaže za metode najradikalnijeg
komunizma.