Kad slepci marširaju
Rajko Roki Dvizac
Nema tog sranja bezbojne vlade koje RTS neće oprati, nema
tog promašaja neodgovorne vlasti koji RTS neće
pretvoriti u pobedu. Baš kao u partizanskim
filmovima. Valter je branio Sarajevo, a Tijanić ''Evropsku Srbiju''. Na svaki njihov ćorak,
uvek se pronađe pogodna meta.
Preko leta, tu ulogu čistača vladinog smeća preuzela je
na sebe emisija ''TV oko''. Čim se nešto loše desi, a svaki dan se samo loše stvari dešavaju,
odmah se u ''TV oku'' pažljivo odabrani istomišljenici ubiše da pokažu brižnost
(čitaj - bezbrižnost) selektivne pameti vladajuće koalicije. Naravno, tu naroda
nigde nema, njegovih problema, znoja, muka, nepravdi... Nema nikog sa suprotnim
stavom. Čak i da je neispravan, pogrešan, vredi bar ponekad čuti drugačije
mišljenje. To je osnov svake nazovi demokratije. Ali ne, na snazi je
jednoumlje.
''Sve je isto samo njega nema'' - peva Tijana
Dapčević i ne sluteći koliko je u pravu . U ''TV oku'' sve je isplanirano,
ispeglano, našminkano i spakovano po propisima ''ne
talasaj''. ''TV oko'' žmuri. Sve i da hoće da virne ka izvoru istine - ne može.
Direktor Tijanić je za svaki slučaj stavio - flaster. Naše je pravo da ne vidimo ništa, da ne čujemo ništa. Samo praznu retoriku,
dosadnu, nakaznu, impotentnu, koja nikad ne daje plodove. Prave, zrele, sočne,
ukusne plodove istine. A gde nema istine, nema ni pravog rešenja. Samo obmana
za jednokratnu upotrebu. I dok trepneš okom, evo ga novi dan, novi problem, ali isti ''slepci'' sa istim
flasterom.
Kad ''slepci'' marširaju - ponor je njihov jedini mogući
cilj.
Ipak, vlasnik
flastera je u svojoj umišljenosti
i bahatosti načinio previd, ogromnu, gotovo početničku grešku. Promenio je
termin emitovanja ''TV oka'' i premestio ga iz predvečernjeg termina (pre
Dnevnika) u kasni večernji termin (oko 23 h). A to je vreme kada oni kojima je
žmurenje ''Oka'' namenjeno već uveliko odlaze da spavaju. TV bajke im ne
trebaju. Niko pametan neće da odsedi pred televizorom tih pola sata da bi
gledao njihove žmurke. Čist pucanj u prazno. A kako bi i drugačije i bilo kad ''slepci''
gađaju...
Šta je još nezaobilazno na RTS-u ovog leta. Miroslav Ilić
- Šutanovac je, kao nekada Zorica Brunclik, postao mirođija u svakoj čorbi.
Sećam se kako je Miroslavu svojevremeno smetalo šepurenje Zorice Brunclik. A
šta to on danas radi? Pevaču kao što je on ovakvo politikantsko guranje nije
potrebno. Ako pod hitno ne obustavi apetite svog neomiljenog zeta - izazvaće
samo kontraefekat. Bumerang se uvek vraća, čak i ''slepcima'' koji, navodno ne
vide šta nam rade.
RTS je na sva zvona objavio jedan trik, obmanu u službi
njegovog veličanstva. Dok u Srbiji svakog meseca 3.000 ljudi izgubi posao,
umesto da pričaju o tome i upere prstom u direktne krivce, RTS je namerno
skrenuo sa koloseka i pokrenuo akciju da zaposli 1000 mladih, talentovanih...
Svi dobrovoljci koji se jave volontiraće tri meseca i
''najbolji'' će biti primljeni u stalni radni odnos. Lični doprinos druga
Tijanića davnim obećanjima druga predsednika i njihovoj zajedničkoj borbi protiv
svetske ekonomske krize. Po njihovoj matematici veće je ovo 100 zaposlenih od
onih 3000 novih nezaposlenih svakog meseca.
Ako ne verujete njima, odmah će se oglasiti drug Bajec,
koji se baš ovih dana proslavio biserom - demantijem da nije tačno da je kupovna
moć građana opala za 60 posto. Ne zna narod da računa. Ne treba da veruje svom,
već Bajecovom novčaniku. Ako je i od Bajeca - mnogo je. Ali, vratimo se
konkursu. Šta mislite ko će biti zaposlen na RTS-u. Najbolji, najtalentovaniji
ili... što je sigurnije - najpodobniji, najposlušniji. Scenario u ovoj priči je
prepoznatljivo isti, napravljen po kalupima još iz Miloševićevog doba.
Miljenici vlasti napred, talentovani u red za pasoše pa pravac tuđina. Da ne smetaju ovoj naopakoj demokratiji. Kome trebaju
pametni a neposlušni novinari. Ovoj vlasti sigurno ne...
Da nije tako, ne bi posle ''one oktobarske revolucije'' za direktora jedne
lokalne radio stanice bio postavljen ulični prodavac novina. Do tada -
nezaposlen. Prvo radno mesto u životu - mesto direktora radija. Ni manje, ni više. Kako - lako. Po partijskoj liniji. A prodavac nameštaja postao je sportski reporter. Kako - lako. Po
partijskoj liniji. Pa kako onda da ne sumnjam u ''pravičnost'' ove
radno-predizborne akcije druga Tijanića. Kako - lako. Po partijskoj liniji. U
ovoj zemlji odavno talenat ocenjuju isključivo partijski drugovi čiji je jedini
talenat partijska knjižica. Zemlja Srbija je partijska država. Najveći greh u
njoj je biti apolitičan i ne pripadati ni jednoj stranci.
Ja sam apolitičan, pa zato nemam ni džip, ni jahtu, ni
posao, ni stan od 100-200-300...-1000 kvadrata, ni devizni račun u stranim
bankama u stranim zemljama. Ali o tim temama ''TV oko'' žmuri (a ni
''Insajder'' B92 nije ovlašćen da bi bio zainteresovan). Oni se ne stide, stidi
se narod umesto njih. I plaši
se. Mnogo se plaši jer ''slepci'' marširaju, ''slepci'' nas vode... do slobode.