Kriminal
Kad prljavi policajci komanduje
tužilaštvom, a prljavi kapital stmuliše prljavu policiju
Svi za jednog, jedan za sebe
Tabloidovi izvori u Smederevu
istraživali su slučajeve nedovršenih istraga i prekinutih sudskih procesa
protiv nekoliko moćnih i očigledno neuništivih "poslovođa" koji duže
od jedne decenije, uz pomoć svojih veza u policiji i tužilaštvu, izbegavaju
odgovornost za svoje kriminalno poslovanje.
Milan Glamočanin
Milija Barović je u Smederevo došao kao
sportista, odbojkaš. Posle završene sportske
karijere zaposlio se u Stambenoj zadruzi Smederevo, i to kao diplomirani
ekonomista gde je bio ujedno i suosnivač sa svojim partnerima, Rodoljubom Rašićem
i Dobricom Simićem...
Posle izvesnog vremena, početkom
devedesetih godina, oni se razilaze i osnivaju svoja privatna preduzeća čija je
pretežna delatnost izgradnja stanova.
Pored angažovanja u radu svog preduzeća
I.T.G. Smederevo, Milija Barović je
postao i trener Odbojkaškog kluba Smederevo, sa reputacijom bivšeg igrača ovog
kluba...
Među glavnim sponzorima kluba
bila je i Fabrika železničkih vagona, Želvoz, koja je u to vreme upošljavala
oko 2000 radnika. Polovinom devedesetih godina, Barović stupa u kontakt sa poslovodstvom
Želvoza, gde se pojavljuje kao prodavac stanova za potrebe fabrike.
Za potrebe Želvoza, izgradio je oko
pedesetak stanova, a osoba iz Želvoza sa kojom je većinu tih poslova
završavao, bila je Ružica Đurđević, direktor za komercijalne i
finansijske poslove.
Zbog zloupotrebe službenog
položaja u poslovanju Želvoza i preduzeća Jela-promet koje je bilo vlasništvo njene kćerke, u decembru
mesecu 2000. godine, Ružica Đurdević biva uhapšena. Za advokata angažuje Milana
Kaljevića koji je posle dva meseca postavljen od strane ondašnje DOS-ove
vlasti za načelnika SUP-a Smederevo!
Kontrola poslovanja između Želvoza i
preduzeća I.T.G. kao i kontrola poslovanja samog preduzeća I.T.G. vršena je (po dolasku Kaljevića na mesto
Načelnika SUP-a Smederevo), tako da je praktično nije ni bilo! Izveštaje o tome
pisao je Odsek za suzbijanje privrednog kriminaliteta, tačnije, Vladimir
Samardžić, koji je, Barovićev zet! Njemu se na tom poslu pridružio i Srećko
Čevanović, Barovićev pašenog! Dakle, sve namešteno, i ništa od krivice! Gde
će svoj na svoga, govorilo se u Smederevu među upućenim građanima!
Ipak, od strane pojedinih
savesnih policijskih službenika, zatražena je bila Barovićeva dokumentacija o
izgradnji stanova, sa tvrdnjom da su plaćani po ceni većoj i za 500 ondašnjih
maraka po kvadratnom metru, te da mu je omogućena protivpravna imovinska
korist od najmanje milion tadašnjih
maraka! Naravno, ništa od procesuiranja nije bilo.
Početkom 2000. godine, kandidat
za zasnivanje radnog odnosa u Odseku za suzbijanje privrednog kriminaliteta PU
Smederevo, bio je Vladimir Šarenac, diplomirani ekonomista, takođe pašenog
Milije Barovića!
Zidanje smederevskih kula
Šarenac je na svoje ime imao samostalne
zanatske radnje za iskop zemlje koje su radile za potrebe preduzeća ITG
čiji je vlasnik Milija Barović, za šta su plaćani milionski iznosi. Da li su
bili stvarni ili fiktivni radovi, to niko nije proveravao. Ipak, desilo se da
Šarenac nije zasnovao radni odnos u SUP Smederevo, a firme povezane sa
Barovićem je u međuvremenu odjavio. Njegova
supruga Verica, bila je sve do hapšenja Ružice Đurđević, zaposlena u Želvozu
kao diplomirani ekonomista na poslovima plaćanja dobavljača. Sada je
direktorka preduzeća I.T.G.
Sudski postupak protiv Ružice Đurđević u smederevskom sudu još nije okončan ni
posle više veštačenja.
U toku 2003. godine, Milija
Barović, odnosno njegovo preduzeće, sazidalo je kuću Milanu Kaljeviću u
Smederevu ul. 25. maja br. 5 (Naselje Jugovo na obali reke Dunav) veličine oko
300 kvadratnih metara!
Na istom placu koji se nalazi pored puta
Smederevo-Beograd sazidan je i pomoćni objekat. Pored kuće koju je stekao u
toku mandata, Kaljević je kupio i stan u Beogradu u Šamačkoj ulici, i, po svemu
sudeći, nekoliko lokala u Smederevu (neke na svoje ime a neke na tuđa imena).
Vila Barović počela da radi
U aprilu mesecu 2004. godine, Kaljević
je smenjen sa mesta načelnika SUP-a. Posle smene, zapošljava se u privatnom
preduzeću Dušana Matkovića, bivšeg generalnog direktora Sartida,
gde ostaje da radi dve godine a potom opet počinje da radi kao advokat, posao
kojim se bavio i pre nego što je postao načelnik.
Posle izbora 2000. godine, Kaljević
zajedno sa Draganom Anđelkovićem,
(tada su obojica bili članovi DHSS), odlazi kod Matkovića i vrše pritisak na
njega da podnese ostavku. Uprkos tome, nisu uspeli da ga smene, jer je ta ideja
zaustavljena "na višem nivou".
Dok je bio načelnik SUP-a, Milan Kaljević je,
izgleda, tražio i novac od Matkovića (koji je, u međuvremenu umro, prim. red.),
kako bi ga" štitio", te je, takođe, u nekoliko navrata Matković
naređivao Žiki Novakoviću, tadašnjem finansijskom direktoru, da
"nosi i preda" sume od 50 do 100 hiljada tadašnjih maraka, Kaljeviću
"na ruke".
O ovome i danas javno priča
Zorica Novaković, supruga Žike Novakovića. Ona je, inače, zaposlena u
Osiguravajućem društvu Dunav.
Polovinom 2004. godine, Milija Barović poklanja trosoban stan pašenogu
Srećku Stevanoviću u ulici Ante
Protića u Smederevu, u zgradi koju je zidalo njegovo preduzeće, pa sada
Stevanović stanuje u centru grada, a ne na periferiji, u naselju Kovačićevo,
gde ima sazidanu porodičnu kuću u koju se doselio polovinom 1999. godine,
došavši sa Kosova i Metohije, isto kao Barovićev zet, Vladimir Samardžić.
Početkom jeseni ove godine, na Zlatiboru počeo je da radi Barovićev
hotel, pod nazivom Vila Barović. Kapacitet hotela je 100 ležajeva a
prema procenama poznavaoca građevinskih poslova, vrednost mu je oko dva miliona
evra, i sazidan za manje od dve godine.
Politički uspon
Početkom 2011. godine, na
kongresu Socijalističke partije Srbije, Barović je izabran za člana Glavnog
odbora stranke. U lokalnoj vlasti je član Gradskog veća zadužen za rad Javnih
preduzeća. Zgradu koju je sazidao Barović u centru grada na mestu gde je bio Jugošped,
sa lokalima i stanovima, sazidao je dva sprata više od dozvoljenog, a nema ni
dovoljan broj parking prostora, te ne bi mogao da legalizuje objekat kad bi
zakona za njega bilo.
U toku 2011. godine, u Smederevu je nekoliko
privatnih preduzeća osnovalo takozvanu Slobodnu zonu Smederevo a među
osnivačima su i PP Jela-promet,
Ružice Đurđević i njene ćerke Jelene, PP Pink-trade, PP Mitrašinović
i drugi. Predsednik Upravnog odbora ove Slobodne zone je lokalni
"vrhovnik" Demokratske stranke, Predrag Umićević,
gradonačelnik Smedereva, a Milija Barović je član Upravnog odbora sa još
nekoliko sebi bliskih osoba.
Poslovanje u sklopu Slobodne
zone je privilegovano po pitanju fiskalnih obaveza prema državi, a šta se
još valja iza njenog osnivanja, vreme će pokazati.
Posle pritvora, Ružica Đurdević osniva svoje
privatno preduzeće koje radi za Fabriku vagona Želvoz, i to, reparacija
točkova u pogonu koji se nalazio u selu Skorenovac u opštini Kovin, gde se
zadržava nekoliko godina dok poslednjih pet do šest godina širi svoje poslove
za Želvoz i to tako što zakupljuje pogone Stare železare u Smederevu,
gde upošljava najmanje 50 radnika.
Ugovor o čuvanju
Sprovođenje istrage u Okružnom
sudu u Smederevu u vezi njenog poslovanja, kao i samo suđenje, bilo je pod
nadzorom Milana Kaljevića koji je, dakle, bio načelnim smederevskog SUP-a u
periodu od 2001- 2004. godine a kasnije nastupao i kao advokat Ružice Đurđević.
Dvanaest godina je prošlo, a krivični postupak protiv nje nije završen.
Deo dokumentacije-dokaza, koji su
je teretili za mahinacije, po svemu sudeći nestao je iz sudskih spisa a za to je upravo Kaljević
bio zaslužan u vreme dok je bio moćan da sve uradi kako u sudu tako i u tužilaštvu.
Kaljević je svojevremeno naložio Baroviću, da
pokloni stanove dvojici radnika SUP-a Smederevo, i to u zgradi koja je bila
namenjena za Želvozove radnike, ali, da bi to prikrio, jer nije bilo po
zakonu, sačinio je "ugovore o čuvanju" sa radnicima SUP-a Smederevo Vladanom Gavrilovićem i Milićem Pešićem
koji potpisuju akt sa Kaljevićem kao "davaocem stanova na čuvanje".
Milić Pešić je došao sa Kosova,
1999. godine, kupio je u Smederevu plac i kuću "pod pločom", od izvesnog
Bešira Ujkanovića za tadašnjih 18 hiljada maraka, a 2010. godine je tu
kuću ponovo prodao Ujkanoviću za 12 000 evra!
Konačno, ne treba zaboraviti ni
to da su Kaljević i Pešić sve predmete koji su se vodili protiv Milije Barovića
(dok su bili u fazi obrade u SUP-u Smederevo) godinama držali pod svojom
kontrolom. Rađeni su po njihovom nalogu namerno površno, a tužilaštvo nije
smelo da se suprotstavi Kaljeviću koji se i tu nametnuo kao da im je nadređen.
Kaljević je Baroviću namestio i
neke poslove u Požarevcu, poput renoviranja zgrade ZOIL Dunav, a pomoć mu je davao čovek poznat
po nadimku Trale, zapravo, Milorad Janković, takođe bivši
načelnik SUP-a Požarevac (službovao u periodu između 2003 i 2004. godina). Na
taj način je Barović, osim izgradnje stanova u godominskom polju, kupio je od PK
Godomin i tovilišta gde je imao i farmu krava... Ali, to je već jedna druga
priča, jer je spisak njegovih poslova, njegovih mahinacija, rodbinskih,
partijskih, policijskih, pravosudnih i drugih veza takav, da bi se i on sam zbunio na nekom poštenom
suđenju, koga, očito, neće biti...