Postdemokratija

Penzioneri svih generacija, ujedinite se!

Sindikat penzionera Srbije zakazao protest za 15.april, a onda se oglasio premijer najavljujući povećanja plata i penzija do kraja godine, sa očiglednom namerom da zavara jedan broj penzionera pred lokalne, pokrajinske, a verovatno i opšte izbore. Šta će da poveća, koliko, na osnovu čega? Nisu penzije njegova dedovina pa da može da ih smanjuje i povećava kako mu dune. Nisu penzioneri prosjaci da im on udeljuje milostinju. Oni su to pošteno zaradili, za razliku od njega i njegovih partijskih jurišnika koji nemaju ni dana radnog staža, pre nego što su počeli da žive od politike i nedostatka dokaza.

Piše: Mile Isakov

Već dugo penzioneri ćute i trpe zbog protivzakonito smanjenog kućnog budžeta, koristeći samo pravna sredstva da povrate svoja stečena prava iz rada, svoju ušteđevinu u penzionom fondu i svoje dostojanstvo. Uputili su bezbroj inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti zakona kojim su im umanjene penzije, kao i nekoliko stotina zahteva PIO fondu da im izda nova rešenja sa novim, umanjenim, iznosom penzije, kako bi na to mogli da se žale redovnim sudovima, ali i administracija ćuti.

Muk i tišinu, prekinuo je premijer Aleksandar Vučić, ničim izazvan najavljujući povećanje penzija. Ali, ni to nije uradio bez razloga. Kao i sve što govori i to je prevara, sračunata da obmane birače pred izbore. Kako se u poslednje vreme Vučić i njegovi telali sve češće pozivaju na primer Kneza Miloša, prosto se nameće asocijacija na anegdotu o Knjazu i ćutanju naroda. Naime, Miloš je imao običaj da svoje čauše propituje o stanju narodnog duha pitanjem: Šta kaže narod? Buni se Knjaže, kažu mu, a on odgovara: Onda steži! Šta kaže narod, opet će posle izvesnog vremena Knez? Grdi nas i psuje! Steži još jače! Ali kad je jednom dobio odgovor da se narod ućutao, Knjaz Miloš je naredio: Popuštaj!

Biće da je i Vučić osetio opasnost od gromoglasne tišine u kojoj su penzioneri stojički trpeli njegov namet. Posle četiri meseca čekanja da se oglasi Ustavni sud, koji uporno odbija da se izjasni o ustavnosti zakona o smanjenju penzija, penzioneri su odlučili da izađu na ulicu, da vlast i sudove podsete na svoje legitmne zahteve. Strpljivo su čekali da se nadležni dozovu pameti i poznaniju prava, ali pošto se to ne događa, Sindikat penzionera Srbije i Savez penzionera Vojvodine, dogovorili su se da otpočnu sa javnim protestima. Prvo okupljanje zakazali su na Trgu Nikole Pašića, za sredu 15. aprila, u pet do 12. Ako to ne pomogne sledeće će biti tačno u podne. I gle čuda, već sutradan, dok još nisu ni objavili poziv na miting, premijer izlazi u javnost sa najavom da će do kraja godine povećati penzije, ako mu MMF dozvoli! Ako ne dozvoli, šta se tu može! Dakle, isti onaj premijer koji je na inauguraciji obećao da penzije neće dirati, pa ih onda smanjio, sad obećava da će ih povećati. I onda se vadio na MMF, koji je navodno izričito zahtevao smanjenje naših minornih plata i penzija, kao da nema boljih rešenja za našu krizu.

Njegova poruka je jasna, on je dobar i milostiv, on nas razume i saoseća sa nama, ali taj lihvarski međunarodni finasijski policajac mu sedi za vratom. A on mora da ga sluša, jer inače Srbija će bankrotirati, mada svi znamo da su Slovenija i Mađarska, naprimer, mnogo bolje prošle kad su otkazale poslušnost MMF-u. Razlika je, međutim, u tome što su oni imali svoj jasan program reformi i sprovodili ga, a Vučić samo fingira reforme, pa mu treba babaroga kojom će plašiti narod kao malu decu. On se, eto, bori koliko može i za penzionere i za prosvetne radnike i za one u zdravstvu i vojsci i policiji, ali to je bitka Davida i golijata, teška i neizvesna. Pa ipak, mogao bih se kladiti, ako bude opštih izbora u decembru ili početkom naredne godine, kako se naslućuje, on će ipak pobediti. I povećaće plate i penzije, za neku siću, za recimo tri-četiri procenta, pa mi treba da mu budemo zahvalno do groba, kojem smo sve bliže. Ako kojim slučajem ne poveća, biće kriv MMF i međunarodna zavera protiv njega, kao borca za interese Srbije i njenih građana. Ali ako poveća, makar i za jedan procenat, biće to njegova velika zasluga i žrtva, koja će ućutkati sva zakerala koja bi eventualno cepidlačila zbog toga što je smanjenje bilo deset i više procenata. Doći će opet neki izbori, biće još procenata. Istina nas neće biti, ali biće njega. Moramo i mi njega razumeti, zbog nas se toliko zamerio svetskim moćnicima, da mu neprestano rade o glavi. Eto naprimer, prvo su na njega pustili Šešelja, a sad traže da im ga vrati. Uzimala-davala.

Ta politika nam je poznata iz priče o penzijama. Neće biti smanjenja-mora biti bar dvadeset posto- ipak samo deset- pa sad kao nekakvo povećanje. On rekao, on porekao. On uzeo, on vraća, delić. Nije važno šta o tome misle građani, penzioneri, da li su saglasni ili ne. Šta misle sudovi, da li to može ili ne može po zakonu. Nije važno šta će da kaže Ustavni sud, a šta Narodna Skupština o povećanju, kad je koliko juče donela zakon o smanjenju plata i penzija. Šta nam je time rekao Aleksandar Vučić? Hteo je da nam se pohvali i preporuči, a zapravo nam je poručio da od njega zavisimo, da on može da donosi i menja zakone kako mu se prohte.

Priznao je da u ovoj zemlji ne postoji podela vlasti, nego da je on i zakonodavna i sudska i izvršna vlast, koja ne priznaje ni Ustav, ni zakone, samo MMF.

Priznao je da ovom državom ne upravljaju domaće institucije sistema, nego centri finansijske moći ljudožderskog kapitalizma, koji se staraju samo o tome kako će male države vraćati dugove sa pripadajućom kamatom i koje nije briga kako će narod u njima živeti. Priznao je da on, kao izvršilac te moći, ne razume baš najbolje reforme koje treba da sprovede. Shvatio je samo da mora da se štedi po svaku cenu, pa je udario po platama i penzijama, kao da su tu najveći troškovi države i najveće rezerve. Ne razume i zato ne mari što oni koji su se već spuštali niz to uže, Grci, Italijani, Španci, Portugalci, Francuzi, to nazivaju merkelizmom i definišu kao ubijanje štednjom.

Prema tome, smanjenje penzija nije problem samo ove generacije penzionera, nego svih koji će to sutra postati, a penzija neće biti. Ovo je samo priprema, treniranje strogoće i obuka penzionera, i sadašnjih i budućih, za vožnju kroz život na rezervi, jer će penzije biti sve manje i manje. Ako se ovako nastavi, buduće generacije penzionera će umesto penzija dobijati bonove sa kojima će plaćati stan, struju, vodu, grejanje i sa ostatkom pazariti hranu i odeću u Narodnom Magazinu.

Ovo nisu reforme, ovo nije čak ni štednja, ovo su sankcije građanima Srbije. Ako se setimo kako su nam te reformske sankcije uvedene, znaćemo i šta će se dalje događati. Tada su neki ministri i Fiskalni savet tražili smanjenje plata i penzija za 20-25 procenata, a onda se vlada pokazala humanom i umanjila ih „samo" za 10%, pa su svi odahnuli. Sada je isto tako, Vučić najavljuje povećanje, Fiskalni savet i plaćeni eksperti su skeptični, a odlučiće MMF. I svi ćemo zaboraviti da nije rešenje ni u kakvom povećanju, nego da penzije moraju biti vraćene na pređašnji nivo, da mora biti tako zbog Ustava i zakona koji to garantuju, i da to treba da uradi prevosuđe ove zemlje, a ne premijer, još manje MMF. Ako oni o tome budu odlučivali, to će zavisiti od svega samo ne od prava i pravne države.

Zavisiće od toga da li će biti izbora ili ne, a to će opet zavisiti od toga koliko su njegovi mentori zadovoljni Vučićem. Ako od merkelizma dobije prelaznu ocenu on će, opet pod firmom štednje, svakako pokušati da istovremeno sa lokalnim izborima sprovede i pokrajinske i opšte izbore, ne bi li dobio još jedan mandat dok još ima podršku većine. A da li će imati podršku svetskih moćnika najmanje će zavisiti od toga kolike su nam plate i penzije. Što se njih tiče može i da ih potpuno ukine. Tako bi im bio najdraži, jer bi izgubio svaku podršku u zemlji i još više samo od njih zavisio.

Njih zanima pre svega lova, a to znači da nam nametnu dužničko ropstvo, pa da stežemo kajiš da bismo to vraćali dok ne ostanemo bez vazduha, a onda, da bismo došli do daha, vlast treba domaću privredu da učini potpuno zavisnom od njihove, da im proda preostale vredne firme i resurse, a građane disciplinuje i nauči da budu jeftina najamna radna snaga, koja se ništa ne pita i ni o čemu ne odlučuje. Da od nas napravi njihovo roblje. I naravno, da im konačno preda Kosovo, da se što više približi NATO-u, a udalji od Rusije. Dok to Vučić bude izvršavao, imaće njihovu podršku, ali uvek i nove testove lojalnosti, kao što je ovaj sa Šešeljem. I kad obavi veći deo tog prljavog posla, koji nema kraja, odbaciće ga kao krpu koja je previše umrljana i naći nekog novog sa puterom na glavi, koji će zbog toga biti poslušan kao i on, samo još gladniji vlasti, časti i masti.

Obrni okreni, ispada da samo penzioneri tome mogu da stanu na put, jer poseduju najveću pamet i iskustvo. Samo penzioneri znaju o čemu se radi, jer puno pamte, ne pristaju, jer znaju i za bolje, i mogu da se suprotstave jer nemaju šta da izgube. A, ipak, stalo im je zbog budućnosti njihove dece i unučadi. I zbog budućnosti države koju su gradili i u koju su uložili sve što su umeli i mogli. Oni su iškolovali i Vučića i sve njegove trabante i jedini imaju pravo da im kažu da nisu položili ispit.