(P)likovi

Vučićeve diskusije sa pevanjem i pucanjem sa svojim kartelom imaju i svoj kraj

Šta to radiš kume

Aleksandar Vučić se, u jednoj rečenici, pohvalio da ima čak 75 kumova. U sledećoj, odrekao se svih. Nema veze s njima i njihovim poslovima. S mnogima je u sukobu, uglavnom iz poslovnih i privatnih razloga. Lagao ih je i varao, kompromitovao ih je u medijima, otimao im je biznis kombinacije, nameštao afere, optužnice i sudske postupke. Zato sad strepi, zna da svi jedva čekaju priliku da mu se osvete. U vrhu spiska se nalaze Nebojša Stefanović, Nikola Petrović, Slaviša Kokeza, Goran Veselinović i, naravno, Vojislav Šešelj. O tome ko će biti Vučićev kum Vujica piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj aktuelnog diktatora.

Predrag Popović

Da je Srbija pravna država, kumovi Aleksandra Vučića družili bi se svakodnevno. U zatvorskom dvorištu. Mnoge čeka takva sudbina, a neki će pokušati da je izbegnu svaljivanjem krivice na šefa naprednjačkog kartela. Hrabriji su već počeli da mu prete, a pametniji čekaju zgodnu priliku za osvetu.

Dok sedi u studiju Pinka ili Hepija, obljubljen Sarapinim i Marićevim pogledima i uzdasima, Vučić sam sebi izgleda kao pravi lider, ili, što bi Srbi rekli, vožd. Čini mu se da je hrabar i odlučan, spreman da žrtvuje sebe i svoje najmilije, sve za majku Srbiju.

Dok sedi u vinskom podrumu, opet se identifikuje s Karađorđem. Preslušava snimke presretnutih razgovora svojih kumova i saradnika, čita izveštaje operativaca, kojima je poverio njihovu obradu, pa mu zamak u Jajincima izgleda kao koliba Dragića Vojkića u Radovanjskom lugu. Među kumovima ima nekoliko istaknutih kandidata za uloge Miloša Obrenovića i Vujice Vulićevića, bar u političkom smislu. Svaki od njih je opasan, bilo kao neprijatan svedok ili kao ogorčeni osvetnik.

Na crnom spisku Karavučića nalaze se Nebojša dr Stefanović, Nikola Petrović, Slaviša Kokeza, Goran Veselinović i Vojislav Šešelj. Ne tim redom, ali svi su izloženi Vučićevim spletkama, koje za cilj imaju diskreditaciju i eliminaciju iz politike i biznisa.

Mimo svog običaja, Vučić je odlučio da krene u obračun sa svima odjednom. Po svom običaju, ne sme to da uradi otvoreno, javno. Neke targetovane kumove napada zloupotrebljavajući državne instutucije, nekima je pripremio političke klopke, a nekima kvari poslovne kombinacije. Sve ih provlači kroz svoje medije, često i uz posrednu saradnju s drugarima iz opozicionih stranaka.

Političku, pravosudnu i medijsku artiljerijsku paljbu Vučić je koncentrisao prema Nebojši Stefanoviću. Iako ima skromne intelektualne, organizacione i sve ostale kapacitete, Stefanović trenutno predstavlja najveću opasnost po Vučićevu naprednjačku piramidu. Tokom nekoliko poslednjih godina, bez obzira na zajedničke napore da otmu što više javne i tuđe privatne imovine, među njima je stvoreno iskreno i strasno neprijateljstvo.

Uzroka je mnogo, svi su opisani na stranicama našeg Magazina Tabloid. Vožd Vučić smatra, a to nije daleko od istine, da svi ortaci u klanu sve duguju njemu. A, Stefanović duguje mnogo - stranačke i državne funkcije, luksuzne vile po Bežanijskoj kosi i Dedinju, sefove i račune krcate prisvojenim novcem.

Kad je stekao sve to, Stefanović je, pod pritiskom stranaca, pokušao da imovinu i status odbrani napadom na svog tvorca. Na zahtev šefova američkih službi CIA, FBI i DEA, u maju 2019. godine, pokrenuo je aferu "Jovanjica". Istragu, kojom je otkrivena i zatvorena najveća evropska plantaža marihuane, rukovodila je DEA, američka agencija za borbu protiv narkotika.

Srpska policija, kojom je tada rukovodio Stefanović, samo je izvršila nalog i sprovela hapšenje Predraga Koluvije i njegovih saradnika. Uništen je državni sistem za proizvodnju i prodaju droge, čiji tragovi vuku prema braći Vučić.

Posle toga, svime što je radio, Stefanović je opravdao nadimak Slina. Ograničene inteligencije i sluzavog karaktera, nije mogao da pruži otpor Vučićevoj političkim sabotažama, javnoj kompromitaciji i tajnim pretnjama. Vučić ga je sklonio iz Ministarstva unutrašnjih poslova i rasterao njegove kadrove.

Istoj vrsti progona izloženi su Stefanovićevi ljudi od poverenja u Srpskoj naprednoj stranci. Uporedo s tim, u medijima se odvijala kampanja u kojoj je dokazano da dr Stefanović nema ni fakultetsku, a kamoli doktorsku diplomu. Satanizacija je obuhvatila i Branka Stefanovića, ministrovog tatu-granatu, koji je imao glavnu ulogu u aferi "Krušik".

Nikad nije pokrenuta istraga koja bi utvrdila koliko desetina miliona evra je stariji Stefanović zaradio na spornoj trgovini naoružanjem. Takođe, nije bilo ni istrage smrti Branka Stefanovića, navodno od posledica korona virusa.

Nebojša Stefanović se u propagandnom ratu s Vučićem branio ćutanjem. Iako je pokrenuo svoje dnevne novine, tzv. Objektiv, nastavio je tu praksu. Novine koristi da hvali sebe, bez i jedne reči protiv vožda. Ne sme ni da pisne. Poslednji put kad je to pokušao, na novembarskoj večeri naprednjačkih dahija u zemunskom restoranu "Reka", kažnjen je šamarom i izbacivanjem na ulicu.

Neoprezno, Stefanović je u razgovoru o pripremi suđenja optuženima za "Jovanjicu" pomenuo Andreja Vučića. Istog časa osetio je bes jurodivog Aleksandra Vučića, koji ga je optužio da je plasirao glasine o tome kako je Andrej oteo restoran "Franš", a skriva da je njegov, tada već pokojni, tata Branko uzeo nekada kultni etno restoran "Daka".

Od toga, Vučić je mnogo težim rečima optužio Stefanovića za saradnju sa bandom, koja se predstavljala kao Partizanova navijačka grupa "Janjičari". Vučić je cinično pohvalio bivšeg miljenika za to što je trenirao krosfit u teretani "Spartanci" na Lekinom brdu.

Priznao je da je gledao snimke bezbednosnih kamera, koje su zabeležile kako dr Nebojša udara maljem po kamionskim gumama i pravi sklekove. Na kraju, pitao je da li se tamo sretao i šta je pričao sa Aleksandrom Stankovićem, vođom "Janjičara". Stanković, poznat po nadimku Sale Mutavi, ubijen je 2016. godine, dok je izlazio upravo iz te teretane. Vučić je, u nastupu besa, pomenuo i povod za ubistvo, koje nikad nije razjašnjeno. Iako mediji šire teoriju o krvavom obračunu pripadnika škaljarskog i kavačkog klana, Vučić je Stefanovića pitao da li zna kom kriminalcu iz starije generacije je Sale Mutavi pretio da će mu oteti sina ako ne plati pet miliona evra reketa.

I taj kriminalac se svojevremeno isticao organizacijom kidnapovanja tajkuna i njihove dece, pa nije čekao skrštenih ruku. Stefanović nije sportski prihvatio insinuacije. U prvoj rečenici podsetio je vožda da njegov sin Danilo mnogo bolje zna šta rade "Janjičari". Drugu rečenicu nije stigao da završi, Vučić mu je zalepio šamar. Ko zna kako bi se završio obračun da ih nisu razdvojili ostali vrhovnici iz kartela.

- Sve što imamo da kažemo jedan drugom, mi to uradimo licem u lice - rekao je nedavno Vučić.

U pravu je. Samo što je propustio da prizna da jedan drugog optužuju za saradnju s opasnim razbojnicima, narko dilerima i ubicama. Diskusije s pevanjem i pucanjem šamara Vučić je početkom godine preneo u državne institucije i medije. Prvo je optužio pripadnike MUP-a da su pratili i prisluškivali njega i članove njegove porodice. Vučić tvrdi da ima nekoliko stotina dokaza i svedoka, koji potvrđuju da je špijuniranje bilo deo pripreme državnog udara.

S nezvanične pozicije glavnog urednika svih režimskih medija, Vučić je kampanju usmerio na Stefanovića i Dijanu Hrkalović. Pored objavljenih informacija, koje direktno optužuju Hrkalovićevu, poput one da je to potvrdio njen saradnik Dejan Milenković Bagzi, načelnik Službe za specijalne istražne metode u Upravi kriminalističke policije Beograda, Vučić je pripremio još mnoge dokaze, kojima zasad samo preti, ali nije isključeno da i njih plasira u medije.

U tom arsenalu optužbi nalazi se Hrkalovićkina sms prepiska sa Saletom Mutavim, Veljkom Belivukom i još nekim kriminalcima iz tog ganga. Pred zajedničkim saradnicima, za koje je znao da će preneti poruke na pravu adresu, Vučić je isticao da postoji prepiska i između vodećih ljudi klana: "D. je naredila da večeras budemo spremni na akciju", "D. kaže da pazimo na onoga iz Surčina", "D. nema vremena danas, ide kod našeg druga iz Zavoda..."

Svašta je D. poručivala ortacima iz ekipe Velje Nevolje. Vučić to ima, ali ne može da upotrebi. Ne može iz dva razloga. Prvo, kad bi tu prepisku iskoristio kao dokaz veze između Hrkalovićke i Belivuka, upropastio bi vlastitu strategiju kojom namerava da optužbe protiv glavoseča oroči na period od kraja 2019. do danas. Ako bi se policija i tužilaštvo bavilo ranijim radovima te bande, lakše bi se pronašli tragovi koji vuku prema braći Vučić i prestolonasledniku Danilu. Drugi, još veći problem predstavlja činjenica da Stefanović i Hrkalovićka takođe raspolažu bogatom kolekcijom presretnutih komunikacija i pikantnih saznanja, uredno dokumentovanih u arhivama MUP-a i BIA. Na pretnje da će u medije plasirati poruke koje je D. slala kriminalcima, Stefanović upozorava da bi, u tom slučaju, mogle da se pojave i poruke koje je Belivuk slao Darku Glišiću, u kojima ga obaveštava da ne želi s njim da komunicira, nego samo sa Aleksandrom Vučićem.

Kad je Dijana Hrkalović najurena s mesta državnog sekretara u MUP-u, Vučić je nameravao da njene obaveze, koje su vezane za saradnju i kontrolu Belivukovog klana, prebaci na Glišića, predsednika Izvršnog odbora SNS-a. Međutim, Belivuk nije pristao. Shvatio je da su kuriri skloni naglom nestanku, a to bi moglo da ugrozi njegove poslove. Da ne bi rizikovao, odlučio je da preskoči posrednika i da ubuduće dilove pravi direktno s voždom.

Naravno, Vučić nije hteo da to prihvati. Belivuk mu je bio potreban za kriminalne aktivnosti, prebijanje građana, predizborno uterivanje straha i slične zločine, ali ne i kao ortak s kojim bi mogao, pre ili kasnije, da podeli odgovornost.

Dok Vučić i Stefanović ucenama i pretnjama održavaju ravnotežu straha, kola će se slomiti na Belivuku, njegovim razbojnicima i nekoliko saradnika iz policije. Umesto čišćenja Srbije od mafije, Vučić namerava da se ratosilja nekoliko kompromitovanih pojedinaca, na čija mesta će instalirati iste takve, kako bi se kriminalni biznis nesmetano nastavio.

Po tom planu, ofiranje Stefanovića i Hrkalovićke završiće se na naslovnim stranama naprednjačkih biltena. Obračun s mafijom zaustaviće se na nižem niovu, na Vladimiru Rebiću. On je zgodan za političku i profesionalnu eliminaciju. Postoje dokazi da se i na javnim mestima sretao s Belivukom, a na to je lako nadograditi spekulacije o tome kako je i zašto odbio da učestvuje u njegovom hapšenju.

Direktor policije je, navodno, odbio da se pojavi na konferenciji za medije, na kojoj je slavodobitno objavljena vest o hapšenju vođe najjačeg kriminalnog klana u državi, s obrazloženjem: "Ne mogu, mokra mi je kosa, kupam se u bazenu". Nije ni bitno da li je to tačno, Rebić je potonuo do dna.

Belivuk je u pritvoru. Medijska satanizacija je u punom jeku, ali vremenom će popustiti. Dovoljno je nekoliko dana da se obnovi psihoza oko korona virusa ili da se, za potrebe sledećih vanrednih izbora, raširi optimizam pomoću tridesetak evra, koje će vlast podeliti, pa da Belivuk padne u zaborav.

Ko god se seća kako su završili Dragoslav Kosmajac, Branko Stefanović i inspektor Dejan Jović, neće biti iznenađen ako Pink objavi vest da je Belivuk podlegao infekciji Kovida 19. Predstava s Belivukom ne bi bila prva koju je Vučić režirao, a da ima tragičan kraj.

Umesto da odgovara za stvaranje Belivukovog klana, kome je na čuvanje poverio i svog sina, Vučić će se predstaviti kao heroj, koji je zaštitio Srbiju od mafije uvezene iz Crne Gore. Škaljarski i kavački zločinci su se tamanili u Beogradu sve dok ih nije obuzdao vožd Vučić. To je katastrofalan scenario za Srbiju, ali dobar za Vučića i Stefanovića, koji će konačni obračun odložiti za neko drugo vreme, u nekim drugim okolnostima i ko zna kojim povodom.

Do tada, javno razmenjuju zakletve u lojalnost. Još pre dve godine, kad je došlo do prvog otvorenog sukoba, u noći kad su održani lokalni izbori u Lučanima, Vučić je dao preteću predikciju odnosa sa Stefanovićem: "Kad budemo odlazili, otići ćemo zajedno. Stefanović će otići kad i ja." Kao omertu, tu mantru ponavljaju i sada.

- Ne postoji nijedna porodica u kojoj se neko s nekim nije posvađao. Srpska napredna stranka je velika partija u kojoj različiti ljudi imaju raznovrsne interese, ambicije i želje. S Nebojšom Stefanovićem sarađujem 20 godina. Krstio sam mu ćerku Ninu. Iako to ništa ne znači... Sve što imamo da kažemo jedan drugome, mi kažemo u lice. Ne mora niko da brani Nebojšu od mene, niti mene od njega. Da li imam nešto da zamerim Nebojši Stefanoviću? Što se tiče državnih interesa, on tu posvećeno radi svoj posao. Slušao sam priče, kad im se učinilo da bi mogli da razbiju SNS, pa su nekad hvalili Zoranu Mihajlović, pa Nebojšu Stefanovića, pa kad su videli da ne ide, onda hajde da ga srušimo jer neće Vučić protiv njega. Po Ustavu sam ja vrhovni komandant vojske i nas dvojica zajedno moramo da radimo na očuvanju mira, ali i da pokažemo da je Srbija dovoljno snažna da to i obezbedi - rekao je Vučić.

- Danima slušam spekulacije i kuloarska nagađanja u kojima se javno ili skriveno i perfidno implicira o mojim potencijalnim saznanjima u vezi sa prisluškivanjem predsednika Republike. Sve zlonamernike podsećam da je Aleksandar Vučić moj prijatelj, čovek s kojim delim svoju sudbinu više od 20 godina, državnik od koga sam naučio sve o politici i koga bezrezervno pratim od prvog dana našeg poznanstva i prijateljsta, i u političkom i svakom drugom smislu.

Svima poručujem da niko ne treba da brani predsednika Vučića od mene. Zahvaljujući njemu sve ovo vreme sam u politici i na funkcijama koje sam do sada obavljao, uključujući i sadašnju, tako da sam potpuno spreman da se na njegov poziv odmah povučem, ako je to u interesu naše zajedničke borbe za bolju Srbiju - rekao je Stefanović.

Razmena pohvala i zakletvi u stilu "ti meni vojvodo, ja tebi serdare, a obojica znamo kakva smo govna" trajaće dok ne pukne tikva. Kako sad izgleda, hapšenje Belivuka neće dovesti do toga, ali nema veze, pucanje je neizbežno.

Vučić je svu težinu udara usmerio prema Stefanoviću, ali nije zapostavio ni frontove prema ostalim kumovima. U obračunu s političko-kriminalnom grupom, koju predvodi Zlatibor Lončar, vožd se ostrvio i na dvostrukog kuma Nikolu Petroviću. U svom stilu, podlo i pokvareno, stimuliše medijsku kampanju u kojoj prikazuje Petrovića kao bahatog bogataša, koji spornim poslovima gradi multinacionalnu imperiju. Posle toga, javno se distancira i od kuma i od poslova koje mu je nabacio.

- Nikola Petrović se bavi privatnim biznisom. Nemam pojma šta on kupuje, čime se bavi. Nemam nikakve veze sa time. Nikad se nisam bavio privatnim biznisom, nikad se nisam vozio ni njegovim autobusima, avionima, niti bilo čime drugim... Reč je o čoveku koji je bio bogat mnogo pre politike, a jedinu vezu sa državom je imao kada mu je režim DS-a davao dozvole za neke hidroelektrane. U naše vreme ništa od toga nije dobio. Šta privatno radi, to je njegova stvar. Imam 75 kumova. Nemojte da odgovaram za svakoga od njih, a pri tome nemate šta da kažete, da je neko nešto ukrao. Čovek ima privatan posao, njegova stvar - rekao je Vučić.

Naravno, sve je slagao. U "Vučićevo vreme" Petrović je dobio sve što je poželeo: direktorsko mesto u državnom preduzeću Elektromreže Srbije, unosne poslove s državom, pa čak i mogućnost da zakonske prilagođava svojim interesima, naročito onima oko prikupljanja dozvola za izgradnju mini hidroelektrana i kupovinu Diposovih nekretnina. I Diposovu zgradu i vilu kod Partizanovog stadiona, čija procenjena vrednost ide do šest miliona evra, Petrović je pokušao da prikrije tako što su ih kupili, odnosno dobili dozvole njegovi poslovni ortaci, koji su mu ih ubrzo prodali po povoljnoj ceni. Na drugi način, ali sa istim ciljem, prikrivao je vlasništvo nad ofšor firmom registrovanom u Luksemburgu.

- Predsednik Srbije treba da bez odlaganja objasni javnosti odakle novac njegovom kumu i bivšem direktoru JP Elektromreže Srbije da kupi aviokompaniju "Air Posh". Nekada su u Srbiji sumnjivi funkcioneri kupovali skupocene automobile, ali nikada niko do dolaska Vučića nije kupovao avione. Nikola Petrović je do dolaska SNS-a na vlast živeo u zgradi na Novom Beogradu, danas živi u vili koja vredi više miliona evra na Dedinju. Beogradom se vozi u automobilu koji vredi više stotina hiljada evra. Samo nekoliko godina pre dolaska SNS-a na vlast biznis mu se uglavnom svodio na posedovanje kioska sa pljeskavicama na Zelenom vencu - navodi se u saopštenju Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa.

Dok je Vučić na vlasti, kum Petrović ne mora da brine za širenje imperije, sa lakoćom će na tenderima dobijati poslove koji mu se sviđaju. Tako je bilo i na konkursu za izgradnju kanalizaciono-crpne stanice "Krnjača 2", na kome je pobedio konzorcijum na čelu sa firmom "Hidro Tan".

- Vlasnik firme "Hidro Tan" i Nikola Petrović su suvlasnici firme "Eco Energo Group", registrovanoj na Novom Beogradu. Ugovor za izgradnju "Krnjače 2" vredi 570 miliona dinara, odnosno 4,85 miliona evra. U pitanju je kapitalan projekat, neophodan za dalju izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava u Beogradu, sa kojom se uveliko kasni i koja je prošle godine izostavljena iz budžeta - navodi se u saopštenju Centra za lokalnu samoupravu, čiji osnivač Nikola Jovanović kaže da sve važnije poslove u Beogradu dobijaju privilegovane firme čiji su vlasnici blisko povezani sa vladajućim strukturama.

Vučiću smeta Petrović zbog saradnje sa Zvonkom Veselinovićem, Zlatiborom Lončarom i Aleksandrom Đorđevićem, bivšim šefom BIA. Vožd je godinama pokušavao da razbije tu ekipu, uvek na isti način, medijskim kampanjama i kriminalizacijom preko posrednika. Uvek bez uspeha. Pokazalo se, Vučić ne može ni da ih zaplaši, ni da spreči da šire poslove.

Nije uspeo ni da zaplaši nekad najdražeg kuma, Zorana Bašanovića. Ipak, njemu je uspeo da ugasi Televiziju Naša. Stravičan medijski pritisak, u kome je i sam nazivao Bašanovića lopovom i kriminalcem, završen je pravosudnom spletkom, koja je uništila tu televiziju.

- Moj kum Bašanović je iz sve snage upro da me sruše, a poseduju pola Grčke i Makedonije, da se metaforično izrazim - tvrdi Vučić.

Više tajno, nego javno, on se žali i na kumove Slavišu Kokezu i Gorana Veselinovića, koje optužuje za nelojalno držanje. Dao im je sve što su hteli, a hteli su mnogo, napravio je od njih bogataše, a sad, kad je njemu teško, oni se distanciraju na bezbednu udaljenost. Mnogo pre njih, tim putem, što dalje od Vučića, krenuo je i kum Aleksandar Nikolić, zvani Foto Toni, čija supruga Maja Japundža Nikolić ima status zvezde na Televiziji Nova S.

U svim tim ratovima, Vučić se najviše plaši kuma Vojislava Šešelja. Kao danas Stefanović njemu, tako se i Vučić nekad zaklinjao u vernost Šešelju: "On mi je krstio Danila i Milicu. Krstiće mi i treće dete. Ako ga dobijem dok je Vojislav u Hagu, čekaću dok se ne vrati." I pre nego što se Šešelj vratio, Vučić ga je izdao. Kao Miloš Obrenović, Vučić je posao Vujice Vulićevića dao Tomislavu Nikoliću, još jednog od umreženih kumova.

Vučić je Šešelja prikazivao kao opskurnog primitivca, malog miša, koji kao veliki monstrum iz haške ćelije, preko supruge Jadranke, naručuje ubistva. Vučić je tvrdio da je Šešelj angažovao Luku Bojovića da likvidira i Nikolića i njega. Kad je razbijanje Srpske radikalne stranke završeno i kad se Šešelj vratio ih Haga, bivši učenik ga je pretvorio u rijaliti starletu, koja mora svakodnevno da baca đubre na svakoga ko kritikuje diktaturu.

Šešelj je, zasad, na kratkom povocu, ali i Vučić zna da bi vojvoda pre priznao šta je sa Jašarom radio u ćeliji zatvora u Zenici, nego što će njemu oprostiti izdaju. Kad oseti da je zgodan trenutak, da je počeo Vučićev pad, Šešelj će se otrgnuti i udariti svom snagom.

- Otići ćemo zajedno - rekao je Vučić kumu Stefanoviću.

Za Srbiju bi bilo dobro kad bi se to zaista desilo, što pre. Njih dvojicu, kao i mnoge druge zlikovce iz kumovskih kriminalnih šema, treba privesti pravdi, da bi, posle fer i poštenog suđenja, dobili mogućnost da zajedno okajavaju grehove u Zabeli ili nekoj sličnoj ustanovi. Dok su Vučić i njegovi kumovi na slobodi, Srbija je u zatvoru.