Smena ili promena

Vođa je celu državu gurnuo u podezemlje, gde su nestale razlike između političara, sudija, policajaca i razbojnika, lopova i secikesa.

Hoće li ga zameniti trgovci pokajnicima

Srbiju je pljačkala svaka vlast, nijedna kao naprednjačka. Kartel Aleksandra Vučića je stvorio kastu novobogataša, pohlepnih primitivaca koji su oteli sve što su mogli. Napravili su privatne imperije, ugradili se u unosne državne poslove, napunili sefove i bankarske račune, prisvojili javne resurse i tuđu imovinu, pa sad, kad stiže vreme za svođenje računa, traže način da izbegnu odgovornost i legalizuju sve što su stekli kriminalom i korupcijom. Bratije Vučić, Mali, Brnabić, kumovi Petrović, Kokeza, Stefanović, saučesnici Vulin, Gašić i ostali, pa čak i oni lokalni šerifi, na sve načine pokušaće da sačuvaju opljačkano. Pokušaće da, kao i njihovi prethodnici, delom otetog novca otkupe slobodu i izbegnu kaznu za sve zločine nad državom i narodom. Da se to ne bi desilo neophodno je lopove privesti pravdi, sprovesti fer istrage i sudske postupke i, primenom zakona, vratiti opljačkanu imovinu i kazniti pljačkaše.

Predrag Popović

Iza Aleksandra Vučića ostaće opljačkana zemlja i osiromašen i ponižen narod. Ko god dođe na vlast posle naprednjačke pošasti, moraće da oslobodi državne institucije i medije, obračuna se s kriminalom, oživi ostatke razorene privrede i demokratizuje političku scenu. Sledeću vlast čeka težak posao. Dug je spisak problema koji traže hitna rešenja. Istovremeno treba tražiti načine da se obezbedi gola egzistencija stotinama hiljada ugroženih porodica, zaustavi spoljno-politički sunovrat i prevaziđu podele u društvu. Ipak, prvi zadatak mora da bude privođenje pravdi svih učesnika u naprednjačkom zločinačkom poduhvatu, koji je Srbiju zavio u crno.

“Onaj ko hoće da se obogati za dan, biće obešen za godinu”, upozoravao je Leonardo Da Vinči. Briga naprednjake, oni i ne znaju ko je taj džangrizavi moralista. Od svih Da Vinčija znaju samo za Vesnu, a i to samo zbog toga što je okružena misicama.

Bez straha od vešanja, zahvaljujući Vučiću za dan, koji traje već devet godina, obogatilo se oko 30.000 pripadnika naprednjačkog kartela. Vođa je celu državu gurnuo u podezemlje, gde su nestale razlike između političara, sudija, policajaca i razbojnika, lopova i secikesa. U Vučićevoj Srbiji sve propada, urušen je finansijski sistem, privreda, zdravstvo, prosveta, sport, sve... Ništa nije organizovano, osim kriminala.

U takvim uslovima, članovi familije Vučić, kumovi i ostali pripadnici dvorske svite dobili su priliku da otmu sve što im zapne za oko. Ovajdili su se i paraziti iz drugog, trećeg, desetog ešalona. Svako je zgrabio u meri svojih mogućnosti. Neki su prisvojili fabrike, poljoprivredno zemljište, rudnike, šume i reke. Neki su se ugradili u javne poslove, a većina je morala da se zadovolji konvertibilnim milionskim “mrvicama” od provizija i reketiranja. Tako je formiran ceo novi društveni sloj štetočina, koje raspolažu s ogromnim količinama novca.

Na sudbini tih naprednjačkih milionera i milijardera prelamaće se sudbina Srbije. Nema sumnje, kad Vučić padne s vlasti svi će - baš svi, uključujući i brata Andreja - pokušati da opljačkanim novcem kupe slobodu, pa i da legalizuju plen.

Ako uspeju u tome, ako izmaknu pravdi, neće biti važno ko će biti na vlasti, ko u opoziciji. I posle promena, sve će ostati isto. Naprednjački kriminalci će ostati vanknjižni vlasnici Srbije, sve će biti njihovo. Zadržaće tuđu imovinu, poslovne kombinacije, pare, moć i uticaj. Neće se promeniti ni položaj žrtava njihovih lopovluka i prevara. Normalni ljudi nastaviće da balansiraju na ivici egzistencije, osuđeni na život u robovlasničkom sistemu, bez šanse da za sebe stvore neku bolju budućnost.

Kad i kako god se to desi, Vučićev kartel oboriće građani Srbije. No, to nije dovoljno. Tek tada, posle smene, na red dolazi teži deo posla. Građani će morati da prinude novu vlast da izvrši dekontaminaciju društva.

U praksi, to znači da treba sprečiti mogućnost rasprodaje oprosta grehova. Nema sumnje da će u sledećoj vladajućoj garnituri biti mnogo pojedinaca koji će pokušati da, za određenu apanažu, zažmure na oba oka na zločince, koji su spremni da otvore kasu i bogato plate tu vrstu pomoći. Da se to ne bi desilo, neophodno je sprovođenje pravde prepustiti državnim institucijama, isključivo u skladu sa zakonima, a ne s interesima nakupaca uticaja.

Vodeće opozicione organizacije, Narodna stranka i Stranka slobode i pravde, deklarativno se zalažu za privođenje pravdi zlikovaca iz naprednjačkog kartela.

- Kraj aktuelne vlasti bliži je nego što mnogima deluje. Smenjivanje Vučića je važan, ali tek prvi korak ka konačnom cilju promene sistema. Pred nama je veliki posao, 2000. godine je izostao 6. oktobar, a 2008. godine je pokušano pomirenje sa snagama iz devedesetih i danas smo tu gde jesmo. Sada bi trebalo pokušati nešto drugo, a to je nemilosrdno privođenje pravdi i oduzimanje imovine svima koji su se ogrešili o pravne i moralne norme, i to bez prava na kupovinu pokajnice. To će zahtevati donošenje zakona o lustraciji i poreklu imovine i nemilosrdnu primenu tih zakona na sve - tvrdi Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

Stranka slobode i pravde je u martu predstavila “Plan za dan posle”, u kome su navedeni prvi potezi koje bi povukla po eventualnom dolasku na vlast. Taj plan predviđa uspostavljanje institucije specijalnog tužioca za borbu protiv korupcije, koji će imati zadatak da pokrene istrage koruptivnih radnji svih javnih funkcionera, od predsednika države i vlade, ministara i gradonačelnika, do poslednjih šrafova u naprednjačkoj vlasti koji su se ogrešili o zakone davanjem i primanjem mita, trgovinom uticajem i na druge načine.

Instituciju aktikorupcijskog tužioca u Rumuniji je vodila Laura Kodruta Kovesi, koja je iza rešetaka strpala dva bivša premijera, nekoliko desetina parlamentaraca i još 2.300 državnih funkcionera. Po tom modelu, SSP je već pripremila predloge novih zakona o poreklu imovine i lustraciji, koji će poslužiti kao alati za čišćenje vučićevskih Augijevih štala. Čelni ljudi SSP-a su oročili obećanje o nemilosrdnoj borbi protiv korumpiranih i kriminalizovanih naprednjaka. Dragan Đilas, Marinika Tepić, Borko Stefanović i Dejan Bulatović su potpisali izjavu, kojom garantuju i obavezuju se da će u roku od šest meseci sprovesti “Plan za dan posle”! Ukoliko to ne urade, trajno će se povući iz politike.

Jeremić i Đilas su shvatili da građani traže pravdu. Obećanja ulivaju nadu, još samo da ne budu zaboravljena dok ne dođe promene vlasti.

Ako bude političke volje, ako predstavnici sledeće vlasti odbiju primamljive ponude za prodaju pokajnica, oslobođenim državnim institucijama ostaće lakši deo posla.

Naprednjački lopovi ostavili su mnogo tragova, dokaza i svedoka svojih zločina. Najveći spomenik Vučićevog megalomanskog kriminala je “Beograd na vodi”. U njega su ugrađena brojna krivična dela. Baš zato može dobro da posluži za čišćenje države od kriminalaca svake vrste.

Krupni kriminalci će pasti zbog pranja novca ukroz taj projekat. Istražni organi neće imati problema da utvrde poreklo para, koje su braća Vučić oprali u “Beogradu na vodi”. Pre četiri godine već su pali njihovi ortaci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pašće i ostali kriminalci, bez obzira da li su iz Crne Gore, Švajcarske, Rusije, Kine...

Pored prevaranata međunarodnog kalibra, “Beogradu na vodi” je raskrinkao i mnoge sitnije primerke domaćeg kriminala, skorojeviće koji su kupili stanove u tim betonskim krletkama. Danas im ta adresa služi kao statusni simbol. Tamo su se udomili tajkunčići u usponu, estradne zvezde, bivši sportisti i spoljni saradnici kartela, kakav je, recimo, Marko Uljarević, direktor IPSOS-a, koji u Vučićevom interesu obavlja značajne manipulacije javnim mnjenjem, naročito pred izbore. Ono što su Malovići, Panić i Belivuk u predizbornim kampanjama radili s bejzbol palicama, Uljarević je obavljao istraživanjima. I, eto ga u “Beogradu na vodi”. Nije usamljen, tamo se smestilo mnogo vučićevaca, koji će morati da objasne poreklo novca kojim su kupili preskupe stanove. Dovoljno je izvući jednu nit, jednog tajkunčića, pa će se odmrsiti celo kriminalno klupko.

Svi tragovi vuku prema braći Vučić. Nema sumnje da su oni glavni inspiratori i organizatori projekta koji predstavlja najveću evropsku praonicu prljavog novca. Lako će se utvrditi koliko su zaradili na provizijama, koliko su sami investirali i oprali, od koga su koliko uzeli.

Ništa teža neće biti ni istraga zločinačke prodaje Poljoprivrednog kombinata “Beograd”. U oktobru 2018. godine izvršena je privatizacija PKB-a. Na najprimitivniji način, braća Vučić su sami sebi namestili posao na kome su, jednim potpisom, zgrnuli 106 miliona evra. Istim potpisom stvorili su uslove da, kad rasprodaju zemljište i imovinu PKB-a, uzmu još trostruko više.

Fantomska kompanija Al Dahra - Irig, čija direktorka i jedina zaposlena u trenutku kupovine PKB-a je bila Jelena Sandić, sekretarica Andreja Vučića. Četiri dana nakon što je Al Dahra privatizovala najveći srpski poljoprivredni kombinat, za njenog direktora je postavljen Vojin Lazarević, tajkun koji je upamćen po malverzacjama u prodaji električne energije.

Al Dahra je platila PKB 121 milion evra, što je 106 miliona evra manje od knjigovodstvene vrednosti. Nekoliko meseci kasnije, Al Dahra je oglasila prodaju dela zemljišta po ceni od 38.700 evra za hektar. A, taj hektar je kupila za 4.700 evra.

Uprošćeno rečeno, Aleksandar Vučić je bratu Andreju omogućio da po bagatelnoj ceni kupi zemljište, koje sad za 34.000 evra po hektaru prodaje državi Srbiji. Razmere pljačke najbolje se vide iz podatka da će država kupiti 6.000 hektara Al Dahrinog zemljišta, namenjenog gradnji autoputa od Beograda do Zrenjanina. Samo na tom poslu braća će zgrnuti dodatnih 204 miliona evra.

Uveren da je najpametniji na svetu, bahati prevarant Aleksandar Vučić je samo u tom slučaju ostavio dovoljno tragova da na dugogodišnju robiju spakuje sebe, svog brata, svog ortaka Lazarevića i sve ostale saučesnike u pljački imovine PKB-a i Srbije.

Po tom modelu, Aleksandar Vučić je oteo 200 miliona iz državne kompanije Telekom, kojoj je prodao kablovskog operatera Kopernikus. Vlasnici Kopernikusa, braća Srđan i Zvezdan Milovanović, ugledni niški majstori za instalaciju klima-uređaja i satelitskih antena, u svetu biznisa su bili poznati po vezama s pevaljkama poput Jovane Tipšin. Poslovni i politički uspon su napravili kad su pristali da učestvuju u Vučićevoj prevari, kojom je 200 miliona evra oteto od građana, da bi za njih diktator kupio dve televizije s nacionalnom frekvencijom - B92 i Prva - plus beogradski buvljak. Zemljište u Bloku 43 plaćeno je 20 miliona evra, a na njemu će biti podignuto naselje, koje će investitorima doneti zaradu veću od sto miliona evra. Naravno, zarada će završiti u Vučićevom džepu, a Milovanovići će se zadovoljiti skromnom provizijom.

Na dugom spisku Vučićevih zločina nad Srbijom nalaze se masne prevare na izgradnji auto-puteva, bolnica, nabavci medicinske opreme, svemu... Pod njegovim pokroviteljstvom organizovane su i pljačkaške akcije u kojima su imovinu vrednu desetine i stotine miliona evra prigrabili ostali vrhovnici naprednjačkog kartela. Nenad Kovač, zvani Neša Roming, postao je milijarder zahvaljujući zastupništvu kineske kompanije Huavei, ćiju tehničku opremu prodaje Telekomu, MUP-u i ostalim ministarstvima, opštinskim upravama i svim državnim institucijama.

U nezvaničnom partnerstvu s Andrejem Vučićem, Kovač kontroliše IT tržište, koje donosi milijardu evra godišnje dobiti. Samo na muljanju oko kompanije Vin Vin, koju je Kovač nedavno kupio za 130 miliona evra, donosi veliki profit i istu toliku zatvorsku kaznu. Kad se tu uračuna i zarada iz biznisa s mini hidroelektranama, u kojoj učestvuje svemoćni kum Nikola Petrović, vidi se sva brutalnost novobogataša iz kartela, koji su prisvojili i prirodne resurse, reke i planine, samo da bi zgrnuli što više novca.

Siniša Mali je postao veliki tajkun. U njegovom vlasništvu, prikrivenom tuđim imenima, nalaze se zgrade “Beograđanka” i BIGZ-a, kao i desetak krupnih kompanija i pedesetak sitnijih preduzeća. U saradnji s bratom Predragom, Siniša Mali ne propušta nijednu priliku da uzme sve što mu se svidi. Milion po milion i eto njega pri vrhu liste najbogatijih srpskih tajkuna.

Na toj listi dobro se kotira i Slaviša Kokeza. Fudbaler iz Zenice uspon u svetu biznisa je počeo tako što je na Kraljičinoj plaži u Budvi šetao magarca. Turistima je naplaćivao evro za slikanje s magarcem. Igrom slučaja, tada se i sam slikao s Vučićima, pa ga je krenuo i posao. Prvo je napredovao do funkcije konobara u novobeogradskom kafiću “Kontakt” i honorarnog telohranitelja Aleksandra Vučića.

Kokeza nema kapacitete kao Kovač, Petrović ili Mali, pa ne ume da pravi manipulativne šeme, ali dobro se snalazi u švercu duvana i slične robe. Toliko uspešno je muljao na Carini da je to zasmetalo i gospodaru Vučiću, koji ga je optužio za pljačku vrednu 640 miliona evra.

Istraga protiv Kokeze je stala onog trenutka kad je on propevao. Miran i opušten, na saslušanju u policiji detaljno je opisao švercerski model, koji je godinama primenjivao. Objasnio je kako je nabavljao robu, kako ju je transportovao i pretovarao i plasirao na tržište. Oduševljeni policajci su zabeležili brojeve registracija kamiona i telefona posrednika u poslu.

Taman kad su pomislili da je slučaj uspešno rešen, Kokeza im je otkrio da su mu glavni partneri u švercu bili Aleksandar i Andrej Vučić. Pokazao je sms poruke i transkripte snimljenih razgovora s njima. Istog trena istraga je obustavljena, a Kokeza je pušten na slobodu. Smenjen je s mesta predsednika Fudbalskog saveza, ali baš ga briga, driblinzima na Vučićevom terenu zaradio je više novca nego Lionel Mesi.

Nije potrebna Laura Kovesi, istragu spornog poslovanja Zvonka Veselinovića i Nebojše Petrića, najvećih srpskih neimara, može uspešno da sprovede svaki tužilački ruki. Izgradnjom “nekretnina od kokaina”, koje niču u Beogradu, Novom Sadu i većini ostalih gradova, oprane su milijarde evra novca stečenog kriminalom.

Javna je tajna da novosadski Galens razvija biznis uz podršku braće Vučić i njihovog prekodrinskog partnera Milorada Dodika. Dovoljno je proveriti kako su Veselinovićeve i Petrićeve firme dobijale zemljište i građevinske dozvole, pa da se razotkrije šema po kojoj su razvili biznis. To bi otkrilo i identitet nižerangiranih pojedinaca iz vladajućih struktura, koji su pristali da učestvuju u zajedničkom zločinačkom projektu.

Kad Vučićevi blatoidi objave podatke o imovini Nebojše Stefanovića i otkriju da u sefu drži 15 miliona evra, a na zidu dnevne sobe u vili na Dedinju dve slike vredne po tri miliona evra, jasno je da to predstavlja samo upozorenje. Za devet godina učešća u vlasti, dr Stefanović je stekao desetostruko veću imovinu. Uslovljen sirotinjskim karakterom, odrastao u porodici kafanskog harmonikaša, Stefanović je samo deo stečenog novca investirao u poslove, a većinu štekuje u kešu. Briga je opravdana. Vlasništvo u, recimo, hotelima “Tonati” može lako da nestane, ali ne i novčanice, koje je sakrio u sef.

U tom stilu ponaša se i Aleksandar Vulin. Obučavan na komunističkim klasicima, Vulin je davno shvatio značaj misli Fridriha Engelsa: “Od prvog dana do danas, puka pohlepa je bila pokretački duh civilizacije”. Vulin je to bukvalno shvatio, pa se prepustio pohlepi, da ga ona pokreće. Dobro, pokreću ga i neke supstance, ali to je druga tema. Postao je ponosni vlasnik vile na Bežanijskoj kosi i stana na Zvezdari. Novac za stan, tričavih 220.000 evra, kaže, pozajmila mu je ženina tetka iz Kanade. Dobro upućeni izvori tvrde da nije tetka, nego ćelavi teča s Kosova, ugledni naprednjački narko diler i neimar Zvonko.

Na nešto nižem nivou, ispod medijskih radara, imperije su napravili i mnogi drugi pripadnici kartela. S odobrenjem vođe ili po njegovom naređenju organizovali su prevare prilikom privatizacija, uzimanja bankarskih kredita koje su zaboravili da vrate, nameštanja tendera i ugrađivanja u poslove s državom. Oteli su mnogo, a sve što imaju nije njihovo. Svaki evro kojim raspolažu, zapravo nije njihov. Svaki delić njihove imovine natopljen je suzama opljačkanih građana, koji jedva krpe kraj s krajem.

Pripadnici kaste Vučićevih bogatih razbojnika imaju razloga i za nadu i za strah. Nadu im daje tradicija, koja se zasniva na devizi “vrana vrani oči ne vadi”.

Od obnove višestranačja, na vlasti su bile sve stranke. Svaka je pljačkala koliko god je mogla, a, posle pada u opoziciju, niko nikad nije odgovarao.

Režim Slobodana Miloševića je pljačkao narod na sto načina. Ne baš originalna, ali vrlo uspešna pljačka izvršena je preko piramidalne štednje. Naivni građani, uplašeni tadašnjom astronomskom inflacijom i ohrabreni istim takvim kamatama, poverovali su državnoj propagandi. Većina običnog sveta je ostala bez novca, a obogatili su se paraziti iz vlasti. Iz budžeta, novcem građana, kasnije je građanima vraćen deo novca.

Nikad nije sprovedena istraga koja bi utvrdila koliki plen su zgrabili i zadržali Slobodan Milošević i Mira Marković, Radoje Kontić, Aleksandar Bakočević, Slobodanka Gruden, Borislav Mikelić, Brana Crnčević i mnogi drugi simboli slobizma. Propao je i pokušaj da se naplati porez na ekstraprofit. Sa spiska najvežih dužnika samo je Bogoljub Karić platio 44 miliona maraka, a i to mu je vraćeno kad je poništen zakon o ekstra oporezivanju lopova.

Zoran Đinđić je uspešno sprovodio trgovinu pokajnicama. Miloševićevi tajkuni, poput Miroslava Miškovića, Slobodana Radulovića, pa i Milutina Mrkonjića nisu štedeli na otkupu greha. Dragan Tomić, gazda “Simpa”, pokušao je da vrda, odbijao je da plati svih 10 miliona maraka, koliko mu je zacrtano. Na kraju, dao je pet i rešen problem. Vladari iz DOS-a to nisu ubacili u budžet, nego u svoje džepove.

Tog principa se držao i Vučić. Kad je došao na vlast pritegao je Miškovića, Beka i ostale tajkune. Stečeno reketiranjem stavio je na svoje račune, a onda im je oteto vratio kroz poslove s državom, opet o trošku opljačkanih građana.

Prema zvaničnim podacima, iz Srbije su iznete 54 milijarde evra. Nezvanične procene pokazuju da je cifra trostruko veća. To dokazuje da je Srbija velika i bogata zemlja, čim je uspela da pretrpi toliku pljačku. Ovde, u najsiromašnijoj evropskoj državi, stvorena je kasta najbogatijih politikanata.

Tri decenije nekažnjenog pljačkanja stvorile su društvo bede i očaja. Vučićevi lopovi su završili prljav posao, više nemaju šta da otimaju, ostalo im je samo da gule kožu s leđa građana. Podižu poreze, naplaćuju vodu i vazduh, angažovali su razbojničke odrede javnih izvršitelja da otimaju poslednju imovinu očerupanih dužnika, hapse i zatvaraju svakoga ko nema ni za hleb ili lekove.

Istovremeno, Vučićevi mediji beskrupulozno lažu svoje žrtve. Lažu o zlatnom dobu i ekonomskom tigru, lažu i o svojoj skromnosti i poštenju. Ako je kod Aleksandra Jovičića, predsednika beogradske opštine Palilula, pronađeno 350.000 evra u kešu, kao i dokazi o vlasništvu nad nekoliko stanova, čak ni Predrag Sarapa ne može da poveruje u Vučićevu priču o tome da ima samo garsonjeru od 32 kvadrata i nula dinara ušteđevine.

Aleksandar Vučić je, po dolasku na vlast, poželeo da se obogati za dan. U pravnoj i pravednoj državi stigla bi ga kazna kakvu je predložio Leonardo Da Vinči. Visio bi na Terazijama. No, ni kad se u Srbiju vrati pravda - a, mora, inače je neće biti - nije neophodno da Vučić i njegovi saučesnici u zločinu budu obešeni, ma koliko ta ideja izgledala privlačno mnogim njihovim žrtvama. Dovoljno je da državne institucije, posle oslobođenja, rade svoj posao.

Poštene istrage i sudski postupci, u skladu sa zakonima, ali bez selektivne primene, omogućiće da pravdi budu privedeni svi naprednjački banditi. Imovina, koju su nezakonito prisvojili, biće vraćena pravim vlasnicima, a oni sankcionisani i upućeni na izdržavanje primerenih kazni. To je osnovna obaveza sledeće vlasti, koja će, čim se uspostavi, morati da izabere da li će spasiti Srbiju ili će se pridružiti spisku štetočina. Za opšte, pa i njihovo dobro, neophodno je da se sledeći vladari prihvate prljavog posla i prekinu tradiciju kriminala i korupcije.

antrfile

Pinku se crno piše

Na jednom od nedavnih ročišta, Dragan Đilas je odbio ponudu Željka Mitrovića za izmirenje. Đilasovu tvrdnju da se neće izvući i da će biti kažnjen, Mitrović je shvatio kao pretnju. Vuk Jeremić je mnogo konkretniji od Đilasa.

- Lično bih srušio zgradu Pinka, naravno po zakonu. Sigurno postoji neki komunalni razlog da ta zgrada ne bude na tom mestu. Verujem da bi detaljni uvid u poslovne i druge akte Željka Mitrovića doneo i određene krivične reprekusije - kaže Jeremić.