Redovno obraćanje, vanredno obraćanje, udarno obraćanje.... sve sem da se Obraćator obrati lekaru. E, isto je i u lokalu, u Banatu, u Zrenjaninu... Gradonačelnik se svakodnevno obraća građanima uglavnom nebulozno. Sve su to neke nebitne i providne vesti iz nesvesti, ali mora da drži pažnju onih koji još imaju snage da se bave primitivnom kampanjom. Jadan, prevrće reči u izjavama po nekoliko puta i obaveštava narod o koječemu. Poslednja objava je vezana za Vojsku Srbije koja obaveštava javnost da će se u aprilu vršiti artiljerijska gađanja ciljeva na kopnu i vodi u zoni reke Tise. Moli se stanovništvo da u navedene dane i naznačeno vreme iz opasnog područja evakuiše stanovništvo i stoku, zabrani kretanje po kopnu i plovidbu plovila i čamaca po reci Tisi. Upozoravaju stanovništvo da je najstrožije zabranjeno prikupljanje i diranje neeksplodiranih zrna i njihovih delova jer su ista OPASNA PO ŽIVOT.
Milica Gardinovački
Sve to samo na nekoliko dana pre Prvomajskog uranka i Vaskrsa. Sve to na izletištu uz Tisu.... Bar nikome neće da bude dosadno, moći će da traže čaure. U svakom slučaju nikome neće da bude ni jasno zašto se takva vežba gađanja sprovodi pored naseljenog mesta, izletišta i gde je urbana zona. Postoje ljudske karikature koje i najveće pacifiste podstaknu da maštaju o sadističkim batinama.
Inače, gradonačelnik je uručio 40 kaciga nekim učenicima saobraćajne škole na dan početka moto sezone. Družio se na trgu sa članovima raznih motociklističkih klubova i udruženja, a nedelju dana ranije je delio sedišta za kola bebama rođenim u prvom tromesečju ove godine. Neverovatno je koliko je postao široke ruke uoči lokalnih izbora.
Kabinet pomenutog je objavio subvencije za nabavku bicikla onima koji pokažu interesovanje za nabavku bicikla. Takođe se grad sprema da posle uloženih oko 560 miliona u gradski stadion konačno privede kraju radove i svečano otvori stadion uoči samih izbora. Sve je to postalo toliko odvratno da su građani spremni da poveruju da će režim u gradu da privatni klub RADNIČKI preseli na gradski stadion.
Privatni klub je već na teretu održavanja u javnom preduzeću sportski objekti tako da bi ovo preseljenje na gradski stadion bio samo potez po inerciji za uzurpaciju gradskog od privatnog. Sve se to dešava zbog toga što su sadašnji vlasnici vlasti u Zrenjaninu neiskazani sportisti, posebno fudbaleri i nekakvi navijači i itekako im je značajan poduhvat privatizacije gradskog stadiona. Ko zna, možda nateraju odbornike i direktore firmi da prisustvuju prvoj utakmici na otvaranju stadiona i tako pokažu da zrenjaninci sa radošću čekaju da vide obnovljen stadion koji nema gradski fudbalski klub ni u najavi.
Inače, LINGLONG prerasta u špansku seriju. Za kraj aprila je zakazano suđenje protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i grada Zrenjanina zbog kineske gumare.Tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu. Tužba je podneta još 2020. i ističe se potreba da LINGLONG uradi jedinstvenu i integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu umesto parcijalnih studija iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. Tužba sadrži i povrede koje su zakonom propisane među kojima je najznačajniji izostanak javne rasprave.
Istog dana i pred istim sudom biće održano ročište protiv grada Zrenjanina zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju LINGLONGA. Ovakvo postupanje predstavlja poznatu taktiku koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja koje je štetno i zakonski nedozvoljeno.
I dok traje nagađanje da li je moguće da zaživi istina LINGLONG najavljuje plan za izgradnju objekta za neopasni otpad. Da li je moguće da režim može da stane iza svake idiotske ideje kineske gumare? Ko će da se okuraži i stavi potpis na ovo odobrenje? Uzalud pitanja jer je gradska uprava LINGLONGU još početkom aprila dozvolila izgradnju skladišta otpada bez izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. U okviru fabrike gradiće se objekat skladišta 700 kilograma otpada po danu bez izrade studija,tačnije protivno zakonu.
Protivno zakonu je bilo i postavljanje prve cigle za izgradnju gumare, no kineska kompanija je jača od pravne države jer Obraćatori koji imaju ovako sjajne ideje su i jedini koji odlučuju. Kinezi olako preuzimaju i druge delatnosti u gradu i mimo fabrike. Na osnovu zakona Kine žive i rade u Zrenjaninu. Voze neregistrovana vozila i to bez validne vozačke dozvole, pojeli su sve što leti, trči i gmiže u rezervatu Carska bara i šire, niko ne zna gde sahranjuju umrle pa se govori da ih samo pohranjuju u temelje fabrike u izgradnji. Postoje teorije zavere, ali se mora da prizna da su sa realnom osnovom.
Koliko vrsta deponija u srcu Banata treba da se dese da bi neko shvatio da smo postali mega đubrište Kine i EU? Umesto da se ponosimo prinosima žita i kukuruza mi otpad pohranjujemo do dubine od tri kilometra u plodnu žitnicu. Postignuta je potpuna gotovost- gotovi smo. Mislim da kinezima treba sada u LINGLONGU i ambasadu da otvorimo jer ionako su država u državi. Zaboravljamo trgovinu ljudima koju sprovode bez kontrole naše vlasti kao i dodatna zanimanja dilera narkoticima, kockanje i prostitucija.... Sve po sistemu brže, bolje i jače. Preostaje još da zrenjaninci počnu da tetovitaju na plećkama Gorski Vijenac na kineskom i... eto fajront mentalni. Najveće zlo je što je režim ubedio narod da je siromaštvo neminovnost.
Zrenjanin ne zaostaje za Beogradom po idejama režima.... i u gradu se sve češće dešavaju požari na lokacijama koje su interesantne za neke SNS investitore. Poslednji koju pamtimo je požar u nekadašnjem bioskopu SINEMA u zgradi bivšeg komiteta,a odmah uz prostorije gradskog odbora SNS. Da li bi bila teorija zavere ako bi se primetilo da je požar sumnjiv i da je snsovcima zatrebao dodatni prostor?
Grad je raspisao i jednu fantastičnu javnu nabavku. U pitanju je nabavka peska za kupalište koje se zove PESKARA. U pitanju je javna nabavka vredna 1.780.000 dinara. Peskara je pozajmište sa koga se vadi pesak i koristi za sve namene. Sada treba sa tog pozajmišta da se uzme pesak i prenese na drugi kraj peskare koji je vađenjem peska i nadolaženjem podzemnih voda postao kupalište.Navodno treba uz vodu da se prilaz naspe peskom (koga ima u izobilju) i da se to nasipanje plati 1.780.000 dinara.
Za kupalište je zaduženo javno preduzeće Gradska stambena agencija. Nekada, ne tako davno je pesak vadio i distribuirao Aleksandar Farkaš, ali kada je postao konzul u Budimpešti poverovalo se da je neko drugi je preuzeo posao. Greška. Ova javna nabavka je očigledno neki dug SNS ili gradske uprave prema njemu. Sve u svemu kompletan idiotizam. Iz peskare se vadi pesak koji se prenosi na drugi kraj iste peskare gde je napravljeno kupalište i za čije potrebe se pesak dovlači i plaća gotovo dva miliona. Neko je smislio novu kravu muzaru u žednom gradu.
Zanimljivo je da je otvorena i javna nabavka za obezbeđivanje zaposlenih spasilaca na kupalištu na Peskari... na onoj istoj na kojoj nedostaje ovogodišnji (lanjski zanemarujemo) obalski pesak za koji grad ima nameru da potroši zamalo pa dva miliona dinara. Spasioci bi trebalo da budu angažovani od juna do kraja avgusta i za to će biti izdvojeno osam miliona iz budžeta grada.
Neverovatno, ali na peskari će spasioci biti bolje plaćeni nego rudari u dubokim kopovima. Režim je svaku meru izgubio, a narod je definitivno otupeo na svaku novu krađu i prevaru. Već postoji vodotoranj bez bilo kakve vode, most na suvom, poluizgrađena bolnica gradskim parama, a predata pod ingerenciju pokrajine, Dani piva sa pivarom prodatom u staro gvožđe... Vodena mafija radosno trlja ruke... Nije u pitanju strah građana već, na žalost, glupost.
Raduje se narod kada se na trgu organizuje pečenje paprika ili koncert ispred gradske uprave, a u međuvremenu sve što vredi u gradu (ako još nešto vredi) se ili proda ili sruši. Zabava za narod je dovela do toga da ni u jednoj ulici ili ma kom mestu u gradu ne postoji nenaplativ parking iako je većina tih parking mesta zapravo oduzeta površina od kolovoza koja je pretvorena u parking mesta.
Na gradskoj pijaci ima više novih stambenih zgrada nego prodajnih tezgi, parking je pretvoren za prodaju polovne robe. Ulice su toliko mračne da posle prvog sumraka ostaju prazne. Ako i postoji gradska rasveta onda je to u najužem centru grada ili je ulično svetlo proređeno pa čkiljave žute svetiljke rade na svakoj petoj banderi.
Odgovornima u gradu nije važno što ni semafori na magistrali na raskrsnicama ne rade nedeljama, ali je itekako važno da svaku nedelju proglase saobraćajno značajnom pa svake nedelje spopadaju vozače proverom na alkohol i droge,onda proveravaju telefoniranje u vožnji, vezivanje pojaseva, dečija sedišta u kolima i tako unedogled. Pred Prvi maj i Vaskrs će verovatno imati masovnu akciju brige u saobraćaju jer je budžet navek mali i treba orobiti građane domišljato.
Što se kampanje za predstojeće izbore tiče, e- tu je mrka kapa. Oni koji su se poput Sonje Pernat iz SSP uhlebili kao poslanici zaboravili su da postoji provincija iz koje su potekli. Shvatili su građani da je Zrenjanin samo stepenik i odskočna daska za Beograd ili (utešno) Novi Sad. Takvi kao Sonja samo prepevaju licemerno-pogani tekst ONE Marinike i plasiraju ga mutavom provincijskom narodu koji je još raspoložen da sluša. Ako i ne sluša, još bolje... bar neće da bude komentara, oponiranja, traženja dlake u jajetu. Zaboraviće narod da je njegovim glasovima dobila poslaničku apanažu, plaćene doprinose i staž i odličan prosek plate za buduću penziju.
Još uvek smo u fazi da razmišljamo da li je neko lep, zgodan i da li ima nove zube i potkajlano poprsje umesto da slušamo poruku koju nam šalje. Da nije tako odavno bi se našao neko čija retorika prerasta u stvarnost koja nam rasanjuje um i ima perspektivu u budućem. Ovako slušamo trabunjanja politikanata kojima je i to kompliment. Neka ujedinjena opozicija i trojka Igor Kovačić, Alisa Kockar i Nataša Velemir su tražile sastanak sa gradonačelnikom Salapurom kako bi pre početka izborne kampanje razgovarali o ravnopravnim uslovima za rad političkih stranaka vlasti i opozicije. To je neka nova igra gluvih telefona jer njih troje (uz dužno poštovanje) ne mogu ni svoju familiju da organizuju da za njih glasa. Kovačić (nekada u DS) nikada nije bio potencijal za ma kakvo političko delovanje.
Tih i bezbojan možda i ima opoziciono stremljenje, ali tu je i kraj svega što može da doprinese. Kockar od pionirskih dana pokušava da bude primećena u ma kojoj sferi javnog života pa je sada kada se DS sasvim rasformirao u gradu i kada su sva značajna imena sa nekom političkom težinom istupila postala predvodnik ONOJ maloj grupi sličnoj pesmi koju su IDOLI pevali. Velemir verovatno pokušava da se igra politike jer je toliko neuka da joj je čitanje kolumni Dalibora Bubnjevića iz lokalnog lista verovatno najveći izvor informacija. Takođe bi bilo lepo da obelodani koliko članova ta njena podrška Aleksiću ima jer dok je bila u Jeremićevoj stranci za dolazak lidera stranke okupilo se manje od tuce ljudi brojeći i ovdašnje i pristigle.
Ovo je sve vrlo značajno jer ako od ovakve opozicije zrenjaninci očekuju spas od režima onda cela priča postaje definitivno tragična. Nemaju građani prečesto prljavi imperativ kao funkciju mentalnog pražnjenja, a možda bi trebalo... Istine radi.... budućnosti radi... ali ne budućnosti za tri opoziciona luzera i neku Sonju iz SSP nego generalno. To su pojedinci bez političkog i biračkog uporišta. Da li je vreme da im se kaže narodski... onako... opušteno? Možda bi bilo bolje... ko zna? Sigurno bi istina bila bliža, a možda bi istina iznedrila neke istinske borce protiv režimske nesreće koja je zadesila narod... Zrenjanin ima zvanično 87.720 punoletnih građana, a ima 99.765 glasača. Pametnom dosta.
Ljudi reaguju tek kada im stane neko na žulj. Kada im stanu na srce još pre. Zrenjanin očekuje to reagovanje. Bol zbog nemaštine, obespravljenosti i svega onoga što živote ograničava i unazađuje boli, ali sa predugim trajanjem prestaje da boli. Bol se sama na sebe navikne.Kako iz takvog stanja pokrenuti ljude? Skoro pa nikako. MI-glas iz naroda se ne eksponira u gradu. Postoje neke objave na mrežama, ali konkretno delovanje u Zrenjaninu ne postoji. Grad je kao selo u Bijafri kome je jedino važno da za ručak ima šta da se stavi na sto i da sunce greje. Čak ni voda više nikog ne interesuje i pominje je samo promotivno.... Sve po sistemu: ako nemaš o čemu, a ti pomeni vodu za piće. Toliko pohlepe, sujete, spremnosti za podvalu,krađu, laž.
Pre nekog vremena slušam priču u centru Zrenjanina. Pričaju dve žene u nekim godinama."Gde ti je onaj kaput od prošle godine, stoji ti bolje nego ta jakna?" odgovor: "Prodala sam, nije mi se sviđao".... i komentar prve: "Za čizme onda neću ni da te pitam... znam"..... a sve u zemlji i gradu ekonomskog tigra u kome takve gospođe željno iščekuju da dobiju paket sa dve boce ulja, testeninom i pirinčom i nekoliko rolni toalet papira...
U zemlji u kojoj je prosečna penzija po nekoj državnoj statistici oko 90.000 dinara iako više od polovine penzionera imaju penzije oko 25.000 i manje. Pa jasno je zašto su nam životi u zakrpama. Ni glas da se podigne, ni oči da ne gledaju i da se ne čuje ništa. Tone grad u ništavilo bespovratno.