Prosveta

Zašto je školstvo u Srbiji poslednji problem kojim se vlasti bave, i kakvu cenu će Vučićev režim da plati zbog toga

Diktator na poslednjem ispitu

Prosveta u Srbiji nikad nije bila u gorem stanju nego danas. Njome haraju režimski "menadžeri" i lopovi svih kalibara, polupismeni doktori i magistri raznih apstraktnih nauka. Ministar prosvete je tajkun, biznismen, koji je od visokog školstva napravio milionske profite. Đaci i studenti nemaju nikakvog uzora niti su motivisani da školovanjem napreduju u životu i karijeri. Traže se kraći putevi. Oni koji su svesni važnosti znanja i školovanje, danas su na ulici, očajni, a mnogi od njih spremaju se za put u jednom pravcu, u inostranstvo. Mnogi od njih su već tamo.

Igor Milanović

I prosvetni radnici su na ulicama (a, masovni izlazak se tek očekuje) i ne protestuju više samo zbog jadno niskih plata, nego i zbog skandalozno loših uslova rada, a Vučićeva vlada je usred brutalnog zakidanja na platama prosveti (ali i zdravstvu, policiji...), našla za shodno da finansira internet portal nevladine organizacije "Kvirija centar", koji se bavi informisanjem homoseksualne populacije. Naime, NVO „Kvirija centar" je preko nadležnog ministarstva na konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, dobila podršku za dugogodišnji projekat te organizacije namenjen gej, lezbijskoj, biseksualnoj, transseksualnoj i transrodnoj populaciji. A, kako je poznato, i ova i neke druge njoj srodne organizacije, bave se intenzivno podrivanjem porodičnih vrednosti, promenom svesti školske omladine i gušenjem ionako malih prava prosvetnih radnika.

Nastavnici u svim školama u Srbiji dobili su zvaničnu preporuku da đacima sugerišu da u potpunosti izjednačavaju gej i heteroseksualnu ljubav, a Ministarstvo prosvete, koje je odgovorno za ovo, na prve kritike profesora i roditelja, cinično je konstatovalo rečenicom: "Moraćemo to da doradimo"! Da bude jasnije, u takozvanom "obrazovnom paketu" za učenje o temi seksualnog nasilja, koji je Ministarstvo prosvete podelilo svim školama, doslovce piše da učenicima treba objasniti da je "ljubav između dva dečaka potpuno isto osećanje kao ljubav dečaka i devojčice". Ovaj paket namenjen đacima osnovnih i srednjih škola za izučavanje na časovima biologije pedagozi i psiholozi smatraju skandaloznim "jer populiše homoseksualizam i liči na eksperiment".

I dok Vlada zajedno sa ovakvom gej-ideologijom ruši temelje ovog društva, u školstvu vlada haos i raspad, beznađe i divljaštvo (zakonski je sve tako "uređeno" da jedan maloletni nasilnik može da teroriše i svoje vršnjake i bedno plaćene nastavni i profesore, a da mu niko ništa ne sme). Zbog svega toga, ali i zbog činjenice da najveći broj škola izgleda kao da je iz kamenog doba, počeli su i stalni protesti.

Dana 17. marta ove godine, nakon višemesečnih pokušaja da dođu do dijaloga sa Ministarstvom prosvete, Unija sindikata prosvetnih radnika je ispred Vlade Srbije u Beogradu postavila ultimatum: ukoliko njihovi zahtevi za poboljšanje uslova rada ne budu ispunjeni, organizovaće potpunu obustavu nastave u školama.

U međuvremenu je resorni ministar Mladen Šarčević panično tražio od onog korumpiranog dela sindikalnih vođa, da "dobije na vremenu". Taj mali vakum još uvek traje. Deo prosvetnih radnika je stalno na ulicama sa pobunjenim studentima, sindikatima vojske i policije, opljačkanim malim akcionarima uništenih državnih preduzeća...

Da bi se bolje videlo kako prosveta tone, kao kroz živi pesak, treba se setiti i nekih, ne tako davnih događaja...U sred leta, avgusta meseca 2015. godine, tadašnji ministar prosvete Srđan Verbić (koji se pokazao na toj funkciji kao kompletan idiot), objavio je spiskove za otpuštanje prosvetnih radnika. Nastao je haos, spiskovi su "revidirani" u više navrata, pa je ceo posao predat u nadležnost direktora prosvetnih ustanova. Tek tada počinju međusobni obračuni među prosvetnim radnicima, a jedan stari deo korumpiranih sindikalnih predstavnika, stavio se po običaju na stranu režima.

Godinu dana kasnije, u decembru 2016. godine, pomoćnica ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković, pompezno je najavila da će Ministarstvo prosvete za narednu 2017. godinu godinu uvesti "niz novina". Znatno pre toga, na funkciju ministra prosvete umesto feminiziranog i sluđenog Verbića, došao je smireni ali opaki mešetar, Mladen Šarčević, Vučićev prijatelj i nekadašnji direktor škole koji je pomogao da njegov neuki sin Danilo dođe do diplome. Šarčević je za nagradu dobio odrešene ruke da otvara nekakve privatne više škole i univerzitete, usled čega se naglo obogatio. Velika vila na Dedinju, samo je simbolični deo imovine koju on danas poseduje u Srbiji i van nje.

Šta je ovom režimskom milioneru posle svega ostalo, nego da se bavi "reformama"! To je za ovdašnje prevarante i političare uvek bila posebna zabava. Tako je, sa pozicije ministra prosvete počeo da najavljuje "epohalne promene" u srpskom školstvu. Ne bilo kakve, nego istorijske! Tako je dao predlog da Osnovna škola traje devet, umesto sadašnjih osam godina, a deci se ne bi dodavala godina školovanja, već bi se sadašnje predškolsko računalo kao prvi razred. Takođe, osnovno obrazovanje bi bilo podeljeno u tri ciklusa, po tri razreda. Bilo je argumenata i za i protiv uvođenja ovog modela, koji nije pomenut u nacionalnoj strategiji razvoja obrazovanja.

Dilema je bila i ko bi izgubio i ko dobio - nastavnici ili učitelji. Da li bi učitelji predavali u četiri i po ili u pet razreda. Pomenuto je da bi period od četvrtog do šestog razreda bio kombinacija predmetne i razredne nastave.

Prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, povodom ove Šarčevićeve ideje, podsetio je na neke činjenice. Pre svega, da zbog uvođenja ovakvog sistema okolne države imaju niz problema i da se ta promena podstiče spolja, zbog ušteda u obrazovanju, koje nam nameću kreditori i finansijeri.

Lipkovski je takođe konstatovao da se "...za poslednjih 20 do 30 godina, obrazovni sistem se dosta promenio", i da su "...mnoge stvari rađene na brzinu, mnoge upropaštene, pa je sistem doveden u nezavidnu situaciju..."

Lipkovski je takođe izričit bio u pogledu izdvajanje za nauku, tražeći da se izdvajanja za nju povećaju sa tri na šest odsto i da se uvede jednosmenski rad u školama.

Tako misli stručnjak, a ministar Šarčević razmišlja kako da se još više dopadne Vođi, pa predlaže "istorijske" promene u srpskom školstvu koje danas više liči na sirotište, jer nema para ni za osnovna učila, za table i krede, u kome ima nekakve zastarele kompjuterske opreme (a, uglavnom je nema) i u kome glavnu reč vode lokalni političari i lovci u mutnom, a ne prosvetni radnici.

Ova, 2017. godina, počela je još jednim haosom, zbog nadoknade izgubljenih časova, a nastavak je usledio 29. marta, kad je ministar Šarčević najavio povećanje plata u prosveti, i to dva puta (jednom u junu, a drugi put pred kraj godine), da bi se na kraju pokazalo da laže, jer je istovremeno naglasio da "...o povećanjima plata odluke donosi Vlada". Za šta onda postoji ministar, pitali su ga pojedini besni prosvetni radnici i prisutni novinari. Ali, Šarčević ima "zadnju liniju odbrane", pa ga je njegova savetnica za medije doslovno izgurala sa pres-konferencije, kako ne bi upao u vrtlog pitanja na koje nema odgovor.

Uzgred, treba napomenuti da Mladen Šarčević ima čak 11 pomoćnika i četiri državna sekretara, sa platama od preko 130 hiljada dinara i raznim drugim finansijskim "prinadležnostima". U njegovom kabinetu sede još tri posebna savetnika, jedan savetnik, četiri državna sekretara i sekretar. Ovaj i ovakav ministar prosvete ima čak i pomoćnika za investicije, evropske integracije i inspekcijske poslove! Broj raznih stalnih i honorarnih savetnika nije poznat.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pozvala je 17. aprila svoje članove da podrže svakodnevne proteste omladine na ulicama većine srpskih gradova. Unija, međutim, nije najavila i organizovano priključenje tim protestima.

U trenutku kada nastaje ovaj tekst, još je neizvesno kada će i za koliko biti povećane plate prosvetnim radnicima i ostalim zaposlenim u prosveti, tako da USPRS ne želi radikalizacijom protesta i priključenjem svojim učenicima da dovede u opasnost finalizaciju skoro okončanih pregovora.

Naime, predsednica Unije Jasna Janković je još početkom ove godine iznela jasne zahteve sindikata od kojih se, kako je tada rečeno, neće odustajati. Po njenim rečima, zahtevi su, između ostalih, da se uvede odnos plata 1:2:3, pri čemu bi polazna osnova bile plate tetkica i domara, na sredini bi bilo administartivno osoblje sa najmanje četvrtim stepenom, a na vrhu bi bilo nastavno osoblje sa najmanje sedmim stručnim stepenom. Prema mišljenju Jankovićeve, u tom trenutku je odnos bio 1:1,8, pri čemu su najmanje plaćeni (higijeničarke i domari) imali plate na nivou zakonom zagarantovanog minimalca, što znači da su nastavnici imali prosečne plate ispod republičkog proseka.

Prema tadašnjim najavama, iz ministarstva obrazovanja, minimalci u prosveti neće biti obuhvaćeni povećanjem plata dogovorenim krajem 2016. godine u visini od šest odsto. Kako je Jankovićeva objasnila, minimalac se povećao sa 121 dinar na 130 dinara po satu, što je više od šest odsto obećanih prosvetarima. Ministarstvo je, očigledno, smatralo da bi zaposlenima u prosveti moglo da pozli, ako dobiju obećano linearno povećanje plata.

Posle tog, prošlogodišnjeg povećanja plata, Jankovićeva je izjavila kako su prosvetni radnici po platama i dalje ispod republičkog proseka i to za 14 odsto! Kako je onda, u takvim okolnostima, moguće stvarati modernu, savremenu, tehnološki osposobljenu državu sa školstvom u kome rade predavači koji su socijalni slučajevi?

Posle višemesečnih pregovora i štrajkova upozorenja, ministar prosvete Mladen Šarčević je pristao da se plate u prosveti povećaju 15 odsto i to iz dva dela: prvi put u junu 2017. i zatim u četvrtom kvartalu iste godine. Naravno, obećanje je palo 29. marta, tačno četiri dana pred predsedničke izbore, kad je Vučiću bilo najpotrebije! Još interesantnije je to što republička Vlada do trenutka nastanka ovog članka nije potvrdila ovaj dogovor. Uprkos svemu, prosvetari se ne priključuju masovnim protestima svojih učenika i studenata.

Međutim, i ako se ispune obećanja ministra Šarčevića, ovo povećanje bi u najboljem slučaju dovelo prosvetare na nivo prosečne plate u Republici, što je i dalje daleko ispod onoga što prosvetni radnici u Srbiji moraju da imaju, kako ne bi bili očajnici i socijalni slučajevi. Zato se može reći da su pobune prosvetnih radnika tek su počele. Bez obzira na ishode pregovora, status prosvetnih radnika se neće promeniti. I oni to znaju.

A 1. Podrška protestima: deo niških profesora stao uz studente!

Krajem aprila meseca, beogradski studenti pozvali su svoje profesore da im se pridruže u „Protestu protiv diktature", ali su na poziv studenata profesori uglavnom ostali nemi. Niški studenti nisu morali da zovu jer im se deo profesora sam pridružio. Reč je o nekolicini profesora koji šetnju uz studente vide kao svoju dužnost i zadatak. Na žalost, drski vlastodržac se lažnim obećanjima i siledžijskom propagandom umešao i među predavače i asistente, pa je tako jedan deo profesora niškog univerziteta, umesto uz svoje studente, stao je uz, Aleksandra Vučića kao predsedničkog kandidata, koji treba da zasedne na tu funkciju uskoro.

Tokom izborne kampanje, na sramnom spisku 650 javnih ličnosti, svojim potpisom Aleksandra Vučića podržali su rektor niškog Univerziteta, dekani Medicinskog i Građevinskog fakulteta u Nišu, ali i desetak profesora, uglavnom medicine.

Većina profesora niškog univerziteta studentske proteste posmatra sa distance i bez namere da im se pridruži. Većina. U manjini je dekan Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović koja je podržala svoje studente tom prilikom rekla: "...Oni nama iz večeri u veče pokazuju koliko još ima energije u ovoj zemlji, iako je Srbija, kao što znate, na vrhu onih država koje su izvezle svoju pamet...". Profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, Srđan Pešić, kratko je konstatovao: "...Ja mislim da su oni osetili momenat i da im je dovde svega, da vide da se jedan nakaradni sistem koji je iznedrio ovakvu vlast i sve političare u poslednjih 20 godina najzad mora promeniti, mora da bude malo drugačiji."

Profesor Pešić naglašava posebno da njegove kolege nemaju drugi zadatak, nego da budu uz svoje studente.