Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (103)

Svi su povezani, umesto da su svezani

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Dok god bude moguće da se pripadnici takozvane treće grane vlasti neometano bave organizovanim kriminalnim radnjama, i dok faktički ne postoji unutrašnja kontrola te grane vlasti, od pravne države u Srbiji neće biti ništa. U prilog ovoj svima znanoj činjenici, povremeno se oglase strani posmatrači i njihove državne institucije.

Tako je američki Stejt department objavio 3. marta ove godine Izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu, a u delu koji se odnosi na Srbiju konstatuje se da se najozbiljnija kršenja ljudskih prava odnose na diskriminaciju i socijalno nasilje. Uznemiravanje novinara i autocenzura takođe su naznačeni kao jedan od velikih problema.

Stejt department je konstatovao da su neefikasan sistem pravosuđa i dužina pritvora doveli do predugačkih suđenja, ali i da su negativno uticali na pristup pravdi. Ostali problemi koji su prijavljeni tokom godine uključuju i optužbe da policija povremeno prebija zatvorenike, posebno prilikom hapšenja ili privođenja ili dok ne dobije priznanje, navodi se u izveštaju u kome se još kaže da su zatvori u Srbiji ozbiljno prebukirani, sa lošim sanitarijama, osvetljenjem i ventilacijom, te da je nasilje među zatvorenicima takođe poseban problem.

U izveštajima se skreće pažnja na optužbe da "...vlasti u Beogradu nisu uspele da poštuju zabranu ometanja prepiske i komunikacije" i da je zastupljena velika korupcija u pravosuđu.

Sa druge strane, najnoviji Izveštaj o efikasnosti pravosuđa evropskih zemalja, koji objavljuje Evropska komisija za efikasnost pravosuđa (osnovana od strane Saveta Evrope 2002. godine), sve same bajke i basne!

Naime, ova organizacija uopšte nije radila sopstveno istraživanje, nego je slepo prenela ono što joj je Ministarstvo pravde u Beogradu "spakovalo". A, tamo piše da u parničnoj materiji (građanski i privredni sporovi), u pogledu stope ažurnosti sudova (savladavanja priliva predmeta), Srbija prati evropski trend, te da Srbija beleži pozitivan trend u pogledu ažurnosti upravnih sudova! U krivičnoj materiji, Srbija je, kaže najnoviji izveštaj Evropske komisije za efikasnost pravosuđa "...neznatno ispod evropskog proseka u pogledu ažurnosti sudova i dužine trajanja krivičnih postupaka"!

Kako baš ništa od ovoga nije tačno, valja se vratiti na podatke američkog Stejt departmenta (koji su uvek praćeni odličnim obaveštajnim podacima "sa terena"). Bez obzira na političke zakulisne radnje i na interese ove velike sile na ovom delu Balkana, službe u Vašingtonu su poslednjih pet godina, od kako je Vučić na vlasti, uporno zahtevale da se u Srbiji poštuje pravna država. Jer su pravni temelji na kojima počiva SAD takvi da niko nije iznad onoga što piše u Ustavu i zakonima. Nezavisno pravosuđe i građanske slobode su sačuvali tu veliku zemlju od unutrašnjeg urušavanja. Čuvaju je i danas.

Evropska komisija (EK) je od dolaska Aleksandra Vučića na vlast svake godine zahtevala od Vlade Srbije da reši pitanje donošenja zakona po hitnom postupku i bez javne rasprave, netransparentnosti sudske prakse, neažurnosti pravosuđa, političkog uticaja na nezavisnost pravosuđa i niz drugih problema koje ova vlast ne želi da reši. Takođe, Evropska komisija je više puta dala informaciju o tome da je osamdeset odsto zakona u Srbiji doneto po hitnom postupku, što znači bez javne rasprave, opominjući i Savet za borbu protiv korupcije da je dužan da stavlja primedbe, bar u onom delu koji se odnosi na korupciju.

Evropska komisija je u više navrata dobijala iz srpskog pravosuđa i anonimne dopise u vezi sa finansijskim sredstvima u kojima piše da je mnogo sudova i tužilaštava bilo u situaciji da im računi budu blokirani. EK konstatuje u jednom od svojih izveštaja da je došlo do provere nekoliko od tih anonimnih dopisa te je konstatovano: "...Ne znamo da li su ti računi bili blokirani zato što vlast nije obezbedila sredstva za funkcionisanje tih sudova i tužilaštava ili su sudovi i tužilaštva zapravo ugovarali određene usluge koje nisu bile potrebne za njihov rad. Nikakvih sankcija i odgovornosti u tom delu nema."

Nastojeći da održe Vučića na vlasti, kao čoveka koji slepo izvršava sve njihove naloge, evropski komesari godinama žmure, na oba oka, kada su u pitanju poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda u Srbiji.

Tek dolaskom Trampa na vlast, komesari su okrenuli list, pa je i jedan od najboljih slugu Vučićeve kamarile Johanes Han nedavno preneo i jasnu poruku i pretnju srpskom ministru spoljnih Ivici Dačiću da srpsko rukovodstvo mora da pregovara sa demonstrantima, da mora da reši i odmah okonča slučajeve kršenja prava, kao što je Savamala i drugi sudski procesi.

Manjajući odnos prema Vučićevom režimu, zbog ozbiljnih istraga koje se vode protiv njegovog barata Andreja i članova njegovog kartela, i evropski komesari i američki zvaničnici menjaju retoriku i traže od Srbije da poštuje zakone i ljudska i građanska prava.

Ovi zahtevi šokiraju Vučićev kartel, jer se on i tužilaštvom i sudovima koriste kao udarnom pesnicom za tlačenjem građana i pravdanjem ogromne korupcije i pljačke fondova, budžeta, banaka, ustanova i javnih preduzeća.

Vučić uspešno vodi samo kadrovsku politiku. Brutalno postavlja svoje odane ljude na tužilačke funkcije i za predsednike sudova. Sudije su danas biznismeni, prodavci (ne)pravde.

Istražni tim Evropske komisije raspolaže preciznim podacima o korupciji skoro svakog tužioca i sudije. Sve optužnice i sudske presude i odluke su na njihovom stolu. Sprega sudija, advokata, tužilaca i izvršitelja je skoro neraskidiva.

Citiramo dopis v.f., zamenika predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu Violete Saveljić Dolašević, koji je sastavljen 14. aprila, a uručen 27. aprila glavnom uredniku Magazin Tbloid, Milovanu Brkiću, koji se predstavkom obratio predsednici tog suda, u slučaju izvršenja jedne presude koja se ne odnosi na njega, a koju je sudija dostavila izvršitelju Mirjani Dimitrijević, doskorašnjem sudiji i šefu izvršnog odeljenja ovog suda, koja je prinudno skinula novac sa računa Milovana Brkića.

Zamenica predsednika suda ocenjuje u dopisu da je Brkićeva predstavka na rad suda osnovana, a na rad sudije je neosnovana.

''...Radi ocene Vaših navoda iz pritužbe izvršen je uvid u predmetne spis......pa je utvrđeno da je predmetom od 17. 10. 2016. godine zadužena sudija Milena Stevović. U navedenom predmetu rešenje o izvršenju je doneto 21.10. 2016. godine. Izvršni dužnik Milovan Brkić je podneo prigovor 19. 12. 2016. godine... Dana 5. januara javni izvršitelj (Mirjana Dimitrijević) je obavestio sud da nije uručeno rešenje o izvršenju Milovanu Brkiću jer nije pronađen na adresi ul. Savski trg broj 9...., Spisi predmeta su u periodu od 31. 1. 2017. godine do 16 03. 2017. godine bili izgubljeni i izvršnoj pisarnici, te nakon pronalaska predmeta isti je 17. 03. 2017. godine iznet sudiji u rad...''.

Rok za odlučivanje po prigovoru na rešenje o dozvoli izvršenja je pet radnih dana, kako to izričito propisuje zakon. Ali, ako je građanin nepodoban, spisi se i zagube, jer su javni izvršitelji ostavili u sudu svoje kolege i službenike, koji rade u njihovu korist. Predmet koji smo naveli biće rešen tek krajem 2018. godine.

Građani masovno dostavlaju redakciji Magazina Tabloid dokaze o sprezi sudija i javnih izvršitelja. Građani svojim telima brane kompanije da im javni izvršitelji, podržani pohlepnim sudijama, ne prodaju kuće, za dug od 1.000 evra.

Tako je javni izvršitelj iz Arilja dva puta u roku od tri dana pokušao da iz kuće iseli Stojanku Vukotić a Gvozdena Lazovića iz lokala čliji je vlasnik. Sve je ovo overila sudija Osnovnog suda u Požegi Selena Filipović. Lazoviću je izvršitelj, uz pomoć policije, oteo lokal, kuću Stojanke Vučetić odbranili su svojim telima građani. Policija je odbila da po treći put asistira, jer se oglasio i Aleksandar Vučić oštrim upozorenjem da treba hitno ispitati rad sudije Selene Filipović, koja je saslušana u svojstvu osumnjičene i izjavila da je zapisnik o licitaciji falisfikovan!

Osnovni sud u Požegi u vlasništvu je direktora za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde Milana Stevovića, koji je bio sudija ovog suda, a zbog mahinacija je razrešen i upisao se u advokate, onda u radikale i sada je i u Beogradu na pljačkanju.

Srpsko pravosuđe može očistiti od zla samo prepadni vod. Jer sudije, tužioci, advokati, veštaci, izvršitelji su nersakidvo povezani, umesto da su svi vezani! U lance!

A 1. I sudija voli evre

Beograđanin Milić Gajić je svojevremeno platio lekaru Dušanu Gligorijeviću za svoje i lečenje svoje sestre. Do koga nije došlo. Iznerviran ovakvim ponašanjem doktora koji je samo uzimao pare, stvari i usluge, a za uzvrat ništa nije činio, Gajić mu avgusta 2012. šalje poruku na mobilni: „Reketašu, mešetaru, prevarantu, lažovu, sve, ono što si mi uzeo da vratiš u roku od 15 dana ili u protivnom da platiš 1.500 evra, jer će te koštati puno više". Doktor policiji prijavljuje pokušaj iznude, policija spise prosleđuje Osnovnom javnom tužilaštvu, koje podiže optužnicu i predmet dospeva do sudije Katarine Stanković u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Sudija Stankovićeva odbija da sasluša svedoka, advokata koji je u Gajićevo ime pisao pomenutu poruku, jer optuženi ima više od 70 godina i ne ume da piše SMS poruke. Ne želi ni da izvrši uvid u dokaze koje optuženi prilaže da nije pretio navodno oštećenom, već da je prvo tražio da ispoštuje dogovor, a zatim, kada se uverio da ga doktor izbegava, tražio da mu vrati sve što je dobio (između ostalih i jednu umetničku sliku koju je Gligorijević na prevaran način uzeo iz kuće optuženog) ili da mu isplati pravičnu novčanu nadoknadu.

Umesto da se bavi dokazima zvanično predloženim tokom suđenja, sudija Stankovićeva optuženog zove na njegov privatni mobilni telefon. Po dopisu od 13. oktobra 2016. koji je uputio Milić Gajić samoj sudiji, proizilazi da mu je ona tada tražila 10.000 evra, navodno za kaznu. Istog dana sa istim zahtevom se sudija, navodno, obratila i ćerki Gajića. Pošto se optuženi ne oseća krivim, niti ima traženu sumu, nije platio, pa je na kraju osuđen na kaznu zatvora i to samo zato što je tražio da mu doktor vrati ono što mu je uzeo.

Sa druge strane, niko, pa ni sam Gligorijević nije negirao tokom suđenja da je dobijao izvesne poklone od Gajića, ali ni tužilaštvo ni sud nisu smatrali da su dužni da doktora prijave zbog sumnje da je primao mito. Niko nije istražio ni navode Gajića da je sudija od njega i njegove ćerke tražila 10.000 evra. U ovoj zemlji su samo obični građani krivi i kada nisu krivi, ali su zato određeni slojevi društva oslobođeni svake krivične odgovornosti.

A 2. Tužilac na belom prahu, građani na belom hlebu

Ni Više javno tužilaštvo, ni policiju u Vranju uopšte ne interesuje kako je jedno preduzeće u samo jednoj godini, navodno, uvezlo skoro 2.000 tona espreso kafe iz Italije, bez faktura. Niko nije zainteresovan ni da činjenicu da je ista firma, protivno propisima, uvezla i preko 200 polovnih aparata za espreso. Nikoga to ne interesuje, jer se iza šverca kafe i aparata u suštini krije uvoz kokaina iz Južne Amerike, od koga zaradu imaju i tužioci i policajci i carinici.

Igor Milanović

„Montplus2 Co" doo iz Vranja po nalazima Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju u 2015. godini je iz Italije uvezao espreso kafu u ukupnoj vrednosti od 8.661.788,04 evra. Kako se vidi iz službene beleške od 18. maja 2016. Višeg javnog tužilaštva u Vranju, potpisanog od strane višeg tužilačkog pomoćnika Dušana Boroja, postojala su saznanja kako je u periodu od 2008. do 2014. uvoznik prijavljivao cenu kilograma kafe od 2,1 do 2,2 evra, dok je pomenute 2015. prijavio cenu od 4,9 evra po kilogramu (u zavisnosti od kvaliteta, kafa je u tom periodu u Italiji koštala između 7,5 i 10,44 evra po kilogramu). Samim tim je on te godine uvezao skoro dva miliona kilograma espreso kafe, dok je ukupno tada u Srbiji potrošeno oko 30.000 tona svih vrsta kafe. Po ovome bi „Montplus2" bio dominantni uvoznik i distributer espreso kafe u Srbiji

Po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju, koji je direktor i vlasnik „Montplusa2" Dragan Popović predao za 2015. godinu, proizilazi da je njegovo preduzeće te godine imalo ukupne poslovne rashode u visini od 47.460.000 dinara, odnosno manje od pola miliona evra, po tadašnjem kursu. Šta se desilo sa razlikom do preko 8,6 miliona evra?

Iz službene beleške iz maja 2016. proizilazi da je Saša Stojković (eventualno Stojanović, kako se navodi u jednom drugom dokumentu), prevodilac firme „Montplus2", svedoku Ivici Petruševiću rekao kako su novac u gotovini iz Srbije iznosili on, Slađan Bogatinović i jedna ženska osoba poznata samo po nadimku „Trička". Na našoj carini nema faktura o kupovini kafe od italijanskih dobavljača, već je njih, preko pomenutog svedoka, Stojković predao tužilaštvu.

Isti Saša, ovog puta zaveden kao Stojanović, prevodilac firme koji živi u Vićenci, Italija, o svemu daje 8 oktobra 2016. detaljnu izjavu Policijskoj upravi u Vranju, zavedenu pod brojem PO-137/15.

Viši javni tužilac u Vranju Danijela Trajković, ignoriše ove dokaze i od Uprave carine traži dokumenta o uvozu koji je obavilo preduzeće „Montplus2". U dostavljenim dokumentima, na osnovu kojih je Trajkovićeva u martu 2017. obustavila istragu nalazi se sve i svašta, samo ne i fakture o plaćenoj kafi. Umesto njih, uvoznik je, po Višem javnom tužilaštvu, predao dokaz o isplati novca iz kredita dobijenog od jedne italijanske banke?!? Iako zakon jasno nalaže da se prilikom uvoza robe mora priložiti faktura kojom se dokazuje da je ista legalno nabavljena i na osnovu koje se vrši carinjenje, Uprava carina i viša javna tužiteljka prihvataju kao merodavni dokument dokaz o uzimanju kredita na osnovu koga je, navodno, izvršeno plaćanje kafe, mada se iz tog papira ne vidi ni količina, a ni vrednost preuzete robe. Ostaje nejasno kako je na osnovu toga uopšte moglo da bude obavljeno carinjenje.

Sve ovo ukazuje na šverc kafe na veliko, ali je prava istina još gora.

„Montplus2" na osnovu, navodno, daleko ispod cene kupljene kafe u Italiji, istu prodaje domaćim ugostiteljima po cenama takođe nižim od prosečnih i time stiče kontrolu nad tržištem. Novac kojim se pokriva razlika između stvarne nabavne cene i prodajne cene potiče ne od popusta, koji ionako nije dobijen od veletrgovca u Italiji, već od šverca droge koji se odvija paralelno sa uvozom kafe.

Viši sud u Podgorici je presudom Ks.br.30/2011 od 23. decembra 2012. osudio na po sedam i po godina dve osobe iz Crne Gore zbog pokušaja unošenja velike količine kokaina u ovu zemlju. U obrazložeju presude, između ostalog, stoji kako su papiri za uvoz jednog kontejnera robe iz Venecuele, u kome je nađena droga, glasili na izvesno preduzeće „Montplus" iz Vranja. Uprkos ovome, u Srbiji nikada nije vođena nikakva istraga ovim povodom, iako je svedok Petrušević o svemu upoznao Više javno tužilaštvo u Vranju 9. juna 2016. godine, što je pismeno potvrdio tužilački pomoćnik Boroja.

„Montplus2" je do 2014. uvezao 188 aparat za espreso kafu, a u 2015. još 22 komada. Aparati uopšte na carini nisu kontrolisani, što se jasno vidi po činjenici da su polovni, a njihov uvoz u komercijalne svrhe je strogo zabranjen. Iz istog razloga niko nije proverio ni da li su aparati prazni, ili u njima ima nečega.

Obavešteni smatraju da Dragana Popovića i njegovo preduzeće „Montplus2" direktno štiti Saša Nedeljković, načelnik Odeljenja privrednog kriminala PU u Vranju, zbog čega nikada nije ni pokrenuta istraga o očiglednom nelegalnom uvozu kafe i espreso-aparata, jer bi se time otkrila i dobro razrađena mreža šverca kokaina iz Južne Amerike.