Francuska

Predsednički izbori u domovini demokratije ili obračun Rotšilda i Putina

Bitka za Francusku

Kvalifikacija i najverovatnije pobeda jednog žutokljunca koji je do juče bio Rotšildov bankar i pripravnik na dvoru Olanda da bi ga u pravi čas lansirali za svog čoveka na vrh piramide. Niko od francuskih novinara ili stranih medija nije video celu ovu igru, sve do poslednjeg trenutka. Baš niko. Magazin Tabloid još u septembru prošle godine namirisao iznenađenje koje je čista logika, jer su stari ispušeni političari dosadili Francuzima i da je potrebna nova krv. "...Oland i Sarkozi bi da se ponovo sretnu u finalu ali su šanse male. Stigli su neki novi klinci kao na primer ministar ekonomije Emanuel Makron", pisao je Magazin Tabloid (broj 65) u vreme kada ni jedan novinar Francuske nije verovao da je mladi Makron mogući zamenik Olanda. O ovoj francuskoj izbornoj drami i tragikomediji, piše Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Žulijan Asanž je iz svog londonskog" zatvora " najavio da je i on znao da Makron mora da bude Predsednik, a saznao je od gospođe Hilari! Doduše nenamerno je to pročitao u jednom njenom mejlu iz 2012., što daje novo svetlo na francuske izbore i misterioznog kandidata koji, kao da je pao s neba, pravo u predsoblje Jelisejske palate. Da li će da pređe prag i ulegne u fotelju, znaće se veću nedelju 7. maja.

Rotšild misli da hoće i da mora tvrde marinovci, a Putin se nada da Emanuel, (koga ruska štampa ponekad naziva Emanuela), da dalje neće moći! Bar zvaničnim i nezvaničnim izjavama jednih i drugih. Makron se žali da ga Putinovi hakeri iz Dombasa provaljuju i da žele da organizuju novu Trampijadu u Francuskoj. Sa druge strane pljušti drvlje i kamenje na Rotšilda i celu finansijsku kliku, koja nakon totalne ekonomske vlasti, sada žudi da preuzme i svu političku vlast i tako postane apsolutni gospodar sveta.

Razočarani glasači i posmatrači kontraši javno tvrde da je u toku najobičniji hladni puč od strane finansijskih lobija i svetskih bankara koji žele totalnu vlast ne samo nad Francuskom, već i celom Evropom. Nije slučajno da se i van granica Francuske, cela EU ujedinila u olajavanju Lepenove.

Normalno, jer je ona ljuti neprijatelj Briselske mafije i smatra da bi 60 godina stara, korumpirana i antidemokratska EU mogla u penziju a i više od toga. Kažu da se u Briselu već oseća miris jelove daske, jer bez Francuske, ostaje samo velika Nemačka sa ono malo beznačajnih državica okolo-naokolo, za potkusurivanje i jeftinu radnu snagu. Da ne bi uginula EU koka, koja nosi zlatna jaja, mađioničari sa Vol strita i njihovi čauši su zamislili scenario za jedan lep film. Iskrcavanje u Francusku i zauzimanje politički strateških mesta.

Francuska je najpogodnija za takvu igru jer bi, kako kažu, i prazna stolica pobedila fašistkinju Marinu ako se narodu lepo objasni da je ona Hitler. Narod ko narod, voli kad ga neko lepo laže i plaši hordom bradatih muslimana-islamista kao i obrijanih glava ekstremnih levičara tabaroškog smera, koji su spremni da naprave haos i podignu krvavi ustanak samo pet minuta nakon objavljivanja rezultata.

Imali u tome istine, teško je reći i bolje da se ne proverava, ali, fakat je da su nemiri i paljevine autimobila izbili iste noći nakon prvog kruga iako su svi ubeđeni da je komedija gotova i da je Makron de fakto već jednom nogom šutnuo Olanda a drugom će i Marinu za koji dan. U međuvremenu, celokupna uvlakačka banda eliminisanih kandidata prevrtača se utrkuje ko će bolje i brže de se dodvori novom lideru, dok se novinari takmiče ko če žešće da ocrni belu vešticu Marinu i odbrojavaju joj dane pred klasični nokaut! Pobeda im nije dovoljna hoće da je ponize kao njenog oca 2002. kada je Širak odneo premiju sa preko 80% glasova.

Kada bi postojalo svetsko prvenstvo u nepristrasnom obaveštavanju publike, francuski zvanični mediji bi odneli zlatnu medalju. A, mediji su produžena ruka vlasti koja se preko medija bori da ostane na vlasti pa makar kako bilo.

Lansiran kao novi prašak za veš koji pere još belje nego čisto belo, Makron je ubačen u mašinu za propagandu neviđenih razmera i zaštićen od strane medija bolje nego beli medvedi. Svi gresi iz vremena dok je bio u vladi Olanda su mu oprošteni i sve njegove tajne veze i bankarska prošlost namerno zaboravljeni. A ima šta da se kaže u vezi pristrasnosti medija koje pripadaju jednom čoveku, prijatelju Makrona. Da bi bila slikovitija ova predizborna kampanja, zamislite da je Vučić kandidat i za francuske izbore i da ga intervjuišu novinari RTS a, eto tako otprilike tretiraju Makrona u odnosu na pravi lov na veštice i navalentno 24 na 24 pljuju po Lepenovoj. Zavera postaje toliko vidljiva da čak 30 % levičarskih birača tvrde da će za inat da glasaju za nju, jer ako je omrznuti oligarsi toliko mrze i kude, mora da je se oni sami još više plaše! I ne samo nje, već su u panici za svoja radnih mesta i privilegije onih koji komanduju. Nakon trideset godina alternative, levo pa desno, ja tebi ti meni, socijalisti i kapitalisti su se toliko ogadili ljudima i toliko srozali francuski način života i sam standard da sada novi siromasi jedva čekaju da vide leđa novim bogatašima i spremni su da glasaju za bilo koga ko ih do sada nije lagao, samo ako obeća da će biti bolje nego sa Gospodinom Katastrofa ili puding, kako tepaju Olandu. E, evo sad imaju izbori između kuge i kolere, mondijalista i nacionalista na mesto klasični prevaranata i lažova levice i desnice koji u civilu jedu iz istog tanjira. Pirova pobeda je na vidiku i lako se može desiti da Francuzi zažale nespretnog neženju Olanda.

Koje je dečko koji obećava?

To veče, od 11 kandidata ostala su samo dva, On i Ona. Francuski Kenedi u liku plavookog Manuela Makrona, Rotšildove bebe i plavokose Marine Le Pen, Putinove štićenice, koju mediji vole da predstave i kao, Hitlerovu i Musolinijevu naslednicu. I tako već mesecima, od jutra do mraka traju prepucavanja i pljuvanja na svim raspoloživim medijima ne samo u Francuskoj već i celoj EU. Sve sve samo ona Ne! Sa druge strane pesmica je ista, Sve sve samo Makron Ne!

Teorije se ukrštaju i obilno kljukaju u glave glasača. Sa Makronom, Francuska nestaje, ima da je nema, jer će da se utopi u evropski mondijalizam i definitivno izgubi suverenitet, tvrdi Ona. A tek sa Lepenovom, još gore ! Država će da se otcepi od EU i rasparča u građanskom ratu, predviđa On! Može lako da se desi da planeta ispadne iz orbite i padne i upadne u crnu rupu Andromede! Bitno je da scenarijio nabija strah u kosti i listiće u njihovu kutiju. Strah je oduvek bio tata Velikog brata i dobar savetnik za glasače.

Kvalifikacija Marine Le Pen u finale i nije neko iznenađenje obzirom da je populizam već duže vreme na putu da zbriše oligarhijski sistem klasičnih i gramzivih partija koje u svojim kandžama drže sistem vlasti putem isfolirane demokratije, lažiranih izbora i podobnih medija! Tako je od Holandije do Austrije od Mađarske do Amerike. Na pomolu je novi sistem; Degažizam ili u prevodu Sistem metla za sve ispušene muštikle.

Eliminacija dve velike partije je iznenađenje samo za neupućene pratioce finansijskih lobija koji aktuelno kupuju celu planet pa I Francusku!Makron je način da se ostvari projekat, jedan misteriozni kandidat koji nastupa maskiran i nasmejan, zavodi i hipnotizira naivne birače i mondijaliste, one ljude koji više vole tuđe nego svoje. Makron ne voli Francusku tvrde u familiji Lepen. On je izdajnik čuje se na više strana. Ovakvi i slični epiteti dolaze iz tabora nacionalista ili patriota!

Taj čovek u svojih 39 godina života nikada nije učestvovao ni na jednim izborima, sem što ga je u svoje vreme izabrala njegova profesorka klavira, dama dvadeset i kusur godina starija. Sve ostalo je išlo preko veze, po preporuci, od susreta sa Ročildom i mesta pripravnika kod poznatog mondijalističkog pametnjakovića Atalija, koji ga je preko Olandovog kuma Žujea uvalio u Jelisejsku palatu, da bi ovaj od žutokljunca napravio tigra u ministarstvu ekonomije i gordo uzviknuo Makron to sam ja.

Bravo majstore! Reforme koje je dečko napravio su možda su dobre za vlasnike i akcionare a za anarhiste koji su na glasu, Makronove reforme su najveća pljačka veka, teške preko 100 milijardi (samo do sada) i to samo u samo nekoliko bolnih i skupih poteza u dve godine bankarovog komandovanja i sve na na račun francuskih obveznika. Na primer, zakoni o zapošljavanju i o rastu privrede, koje je ministarče progurao na silu u stilu Napoleona (bez glasanja u parlamentu) danas koštaju državu 40 milijardi godišnje a da ni jedno radno mesto nije proizišlo iz ovog plana. I svake godine još toliko jer je taj zakon na snazi.To ustvari i nije samo zakon, već je manje više prijateljski poklon kapitalistima u vidu poreskih i finansijskih olakšica ali bez ikakve zakonske obaveze da stvarno zapošljavaju.

Samo ako baš hoće. Tako se zemlja slobode obogatila za još milion slobodnih ljudi, kojima niko ne može da komanduje jer više nemaju ni gazdu, ni radno mesto, samo malu milostinju, kolko da prežive. Ali, šlag na Makron-tortu je prodaja medijskih i bisera gramzivom i korumpiranom biznismenu Drahiju iz Luksemburga koji je za bud-zašto dobio od ministra Makrona ekonomije zeleno svetlo da otkupi najvažnije medijske kanale, od le Monda, Liberationa, l'Ekspresa, BFM TVa, RMCTV ...itd, da bi ga u odlučno, momentu obilno hvali i progurali tim istim pacovskim kanalima sve do vrha vlasti, u dnu podzemlja.

Ovim velikim aferama mogu da se dodaju i mnoge manje prevare i korupcije koje najavljuju jedan savršeni strava plan! Primer koji se sada gura u javnost je pokušaj korupcije od strane farmaceutskog lobija laboratorije Servier i poznatog po smrtonosnom leku Mediator koji je bi izlečio od života oko 2.000 ljudi i pretvorio ih u leševe. Kada je Kanar Enšene objavio plan Makrona u kome se daje prednost pri kupovini lekova laboratorije Servier, njegov savetnik za zdravstvo, gospodin Mourad, inače brat direktora laboratorije je dao ostavku da se afera smiri.

Izdajnik ili genije?

Henri Guaino bivši Sarkozijev prvi savetnik tvrdi da je Makron izdajnik i u isto vreme odbija ideju da je Marina fašista. Ni Alen Žipe nije bio mnogo oduševljen Makronom i smatra da onaj ko zabada noć u leđa nije dobar saveznik već dobar izdajnik ali je ipak pozvao da se zaustavi Lepenova. Kandidat koji za dlaku izgubio finale, nepotčinljivi, Žan Luk Melenšon, inače ljuti neprijatelj Marine, ipak je odbio je da se pridruži koaliciji za Makrona jer je u završnoj reči jasno upozorio da će u slučaju izbora Marine le Pen ili Makrona, Francuzi da pljuju krv. Drugim rečima Makron je gori od Lepena i ono što mediji rade je užas za ljudski rod. Oni žele da izbrišu svaku slobodu misli i da od ljudi naprave ovce koje će da glasaju kako im se kaže.

Ipak za Francuze koji se plaše islama najčudnija je podrška velike pariske dwqčije koja poziva sve muslimane da glasaju kao jedan za Makrona. Možda ni samom Makronu ova podrška kao ni ona od strane Olanda i nisu nešto dobrodošle jer on voli sve što je maglovito i nedorečeno pošto su Francuzi još uvek u dilemi, Makron or not Makron! Mada ni ta pobeda ne bi bila trijumf, već polazna tačka za vlast.

Naime njegov pokret "Napred" nije velika partija već jedan skup oligarha, medijskih ulizica i recikliranih gubitnika Socijalista kao i Republikanaca i ako bankar pobedi u nedelju, već u ponedeljak je talac Sarkozijeve partije koja ima najveće šanse da pobedi na parlamentarnim izborima koji se održavaju u junu.Tako se može opet stvoriti kohabitacija vlade i predsednika. Kao u vreme Miterana.

Ako Makron je kao ličnost lepuškast, zgodan i simpatičan momak, idealan zet kome na mitinzima žene kliču, "Ženi me Emanuele" a njegov program je đavolska rabota. To su sve same bolne i neostvarljive reforme, ukidanje radnih mesta, produžetak radnog vremena i starosti za penziju, PDVa kao i potpisivanje ugovora o slobodnoj razmeni sa SAD, Kanadom, Australijom i svim grobarima EU, koji maštaju da je porobe ekonomski i što dalje odvoje od Rusije. Po bankarskoj navici, i obavezama prema onima koji su ga doveli do velikih vrata, on ima na umu da reformira evropski sistem finansija tako što bi svu lovu članica EU stavio na gomilu u jedan budžet i tu kasu poverio nekom ministru finansija evrozone. Nekom koga poznaje možda. E, i tata bi sine, al her Šojble i mama Angela neće ni da čuju za takvo udruživanje silnih i bednih. Lova je nemačko strateško oružje i punkt! Francuska je tržište i prolaz za Špansko more, pa nije čudo da Nemci mole Boga da Marina ne dođe na vlast, pa da zatvori granice i krene engleskom stazom ka "fregzitu" u samostalnost i suverenitet. Bio bi to udarac od sto megatona, daleko jači od "bregzita " pa čak možda i kraj same EU. Drugim rečima, francusko glasanje za predsednika je ustvari referendum za ili protiv EU kao tutora i mondijalizma kao državne religije, po želji Putina. Ili možda puč finansijskih oligarha na čelu sa Rokfelerom. U nedelju stiže odgovor!

Uhlebljenje za poražene

Makron je sin kakvog bi voleo da imam, rekao je Oland pre nego što ga je i on proglasio za izdajnika. Sada opet obrće gunj i poziva Francuze da glasaju za svog bivšeg sina, potpuno isto kao i Sarkozi, sa istim i neskrivenim namerama da recikliraju svoje ljude. Nije bitno ko je u Jelisejskoj palati ako je mafija uhlebljena i ostala bliska vlasti. Nije ni čudo da je u prvom kolu kvalifikacija bili puno manipulacija, brisanja sa glasačkog spiska ili dupliranje izbornih kartica, zbog čega su čak podignute tužbe ali naravno bez ikakvih posledica. Sve se odvija po planu i dolazak mladog Makrona u Jelisejsku palatu se čini neizbežnim još od trenutka kada su proglašeni prvi rezultati i kada je celokupna klapa od 150 bogataša, političara, glumaca, pevača i TV zvezda pohrlila u skupi restoran La Rotonda da se uz šampanjac proslavi buduće ustoličenje novog Napoleona, dve nedelje pre drugog kruga koji je samo formalnost za Makronovu ekipu. Ali, stvari se ne odvijaju baš glat.

Socijalisti su ga u svoje vreme proglasili za "izdajnika" kada je napustio Olanda i krenuo solo da zavodi iste one Francuze koji su razočarani istom onom vladom u kojoj je i sam učestvovao. Paradoks je u Francuskoj normalnost. I kao da se već zaboravilo da on taj koji je dozvolio da prodavnice rade nedeljom, kad je vreme za familiju. Gospodin voli luksuz i za dve godine je pojeo po restoranima pet zvezdica raznih specijaliteta za 120.000 evra, na račun države. Toliko je odvojio i za svoju partiju a od tri miliona evra koliko je zaradio kod Rotšilda ne ostaje mu ni kinte pa je prijavio neku siću kao svoju baštinu. To ga je ipak koštalo poreske ispravke za tri godine u nazad ali bez kazne. Možda ga kazna čeka u nedelju posle Đurđevdana, a možda lova ipak buši tamo gde ni glasačka burgija neće.