(Pr)osudite sami

Kako upokojiti diktaturu

Milovan Brkić

Diktatura se ne obara glasanjem.

U nedelju, 4. marta, milioni građana Srbije su u očaju posmatrali pirovanje zgužvanog srpskog diktatora Aleksandra Vučića. Dopingovanog su ga izveli da se obrati iz sedišta stranke, što kao predsednik Srbije, ne bi smeo po Ustavu.

Ovaj smrtno bolesni šizofrenik upriličio je izbore, da o istom trošku proslavi i svoj poslednji, 48 rođendan.

Glasanje u Beogradu je bilo predstava nasilja nad građanima. Kupovani su glasovi od gladnih Roma, siromašnih penzionera. Stotinu hiljada siromašnih iz unutrašnjosti su prijavljeni u Beogradu, da glasaju. Na glasačkom mestu na Vračaru u biračkom spisku su dva puta upisali ime potpisanog novinara!

Predizborna kampanja je bila surova. Opozicija nije imala šansu. Ismevana je na svim te-ve stanicama, listovima, javnim skupovima.

Vučić boluje od sarkoma male karlice (sarkom plevis) i side. U mukama je, a leči se tako što je ceo dan pred kamerama, uveren da zbog toga neće umreti.

Počeo je da silazi s uma, pa je u svakodnevnoj nastupljivosti pred kamerama PINK-a izjavio da je rano ostao bez oca!

Kriminalna i zločinačka klika iz Brisela, koju je instalirala nemačka kancelarka Merkel, klonirana kćerka Adolfa Hitlera, diskretno se dinstancira od mafijaških vlada sa Balkana, ostavljajući ih Merkelovoj da sa njima ostvari svoje paklene planove.

Srbija je označena kao jedina evropska narko država, koja trguje oružjem za islamske pokrete, trguje belim robljem i služi kao praonica novca...Takvom politikom je impresionirana gospođa Merkel, ocvala dama koja nema porodicu, niti zvanično proverljivu biografiju.

Srbija je među najsiromašnijim državama na planeti. U predinstitucionalnom je društvu. Njome vlada jedna surovo bahata porodica. Toliko je bahata da njena Velika propaganda laži huli na strane ambasadore, na američkog predsednika Trampa, objavljuje neizrečene pohvale na svoj račun od strane predsednika Putina i obećanja da će ovu bandu braniti i ruskim oružjem. I pored činjenice da šizofreni diktator sa svojim bratom i kartelom švercuje oružje za sirijske pobunjenike i islamiste.

Srbija je danas crna rupe Evrope.

Nekoliko miliona građana stenje pod teretom najcrnje diktature. Milion građana je pobeglo iz Srbije koliko ih noge nose, da budu sluge u evropskim državama, samo očima da ne gledaju šizofrenog diktatora.

Hiljade građana boluju od raka duše. Treba očima gledati kako jedan raspomamljeni ludak sa svojim kartelom prodaje imovinu koju su sticale generacije i ginule za slobodu ove države.

Ali, ako Vučići ne vide da su opkoljeni, vide članovi njihovog kartela, koji žele da sačuvaju opljačkane milione i stečenu imovinu. Oni ozbiljno razmišljaju da budu dovoljno daleko od njega kada on bude otišao.

Njegova opsednutost idejom da prizna Kosovo, mimo ustavnih ovlaštenja i volje građana, da pre smrti vrati dug albanskoj narko mafiji za primljene pare, ima prepreke. Ministar Dačić, podržan od Vašingtona i Moskve, otvoreno zastupa stavove koje Vučić još ne sme da napadne, jer zna ko iza odlikovanog Ivice stoji.

Svetski mediji otvoreno pišu o Vučićevoj diktaturi, oštro zamerajući vladama svojih zemalja što sa njim održavaju bilo kakvu komunikaciju i podržavaju njegovu despotiju. Osim Merkelove, Vučića više ne žele da vide među živima i obaveštajne službe za koje je činio loša dela. Sa svakim sa kim se rukovao Vučić ga je prevario. On je jedini političar koji u svom životu nije izgovorio istinitu rečenicu. Očekujem da će uskoro reći da ga nije rodila Angelina, da je on samonikli, da zato i najviše na svetu voli svog brata Andreja, kome toleriše pljačku milijarde evra.

Početak bune protiv dahija ima stih koji poziva ''da svako svoga ubije subašu''. Nekoliko hiljada Vučićevih sledbenika mora biti izvedeno na sud. Da se utvrde njihova nedela, bez montiranja procesa, da im se oduzme imovina, a građanima Srbije vrati nada da će postati građani u čijoj državi je svanulo sunce slobode.

Proleće je, a mi još živimo u Vučićevoj Srbiji