Svaka nova sedmica donosi nove aktuelnosti, koje zabavljaju ili zabrinjavaju francusku raju. Zimska olimpijada je završena, medalje su podeljene i od najvažnijih vesti za prosečne Francuze ostaju i dalje rokenrol testament Džoni Holideja i ugruvan čukalj brazilca Nejmara. Ko će da nasledi autorska prava preminule pop zvezde, četvrta žena ili dvoje rođene dece i da li će najskuplji fudbaler Pari Sen Žermena biti spreman za nove okršaje u borbi za titulu koja para vredi. Osim ovih udarnih vesti i masovnih briga oko učesnika u kvizu The Voice, i poskupljenja života i pada popularnosti Makrona, prođu i neke druge vesti kao što su: rat u Siriji, seljačka gunđanja ratara i stočara i najavljeni štrajk železničara, navala migranata ili pretnje od terorista koji se vraćaju kući. O svim pariskim glavoboljama izveštava Mile Urošević, naš dopisnik iz Pariza.
Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)
Kako si glasao, tako si naseo
Kako se prepoznaje jedna zdrava i bogata zemlja? Prosto ko pasulj! Čista matematika! Ako država ima bar 2.200 milijardi javnog duga i nekih 3.000 beskućnika svih uzrasta u oba pola, i koji spavaju po parkovima, haustorima i trotoarima glavnog grada, onda je to super bogata zajednica i peta ekonomska sila sveta. Migranti se ne računaju u ovaj humanizam i renesansu ljudskih prava jer novodođoši u Francuskoj imaju poseban status i dobru perspektivu! Uskoro će čak neki biti i usvojeni od strane srdačnih Francuza. Postoji predlog jednog deputata (koji vlada podržava) da svako primi na stan i hranu po jednog migranta, što bi dokazalo svetu da je Francuska zemlja gostoljubiva i prvak sveta u oblasti ljudskih prava i multikulturalizma.
Povrh svega smanjuje mu se porez na prihod za 1.000 evra po usvojenom migrantu. Osim što bi se tako ispunila građanska dužnost, tu je i perspektiva za masovni metisaž kao jedini izlaz iz situacije velikog priliva bede iz celog sveta i rasizma koji se širi. Zli jezici nazivaju ovakve brige zamenom stanovništva i uništavanjem francuskog identiteta, što je, naravno, zakonom zabranjeno, jer se tretira kao antivladina propaganda. Ovakve i slične lažne informacije (zvane fejk njuz) već su na tapetu zabrana koje stižu u bujicama. U francuskoj štampi se često navode zabrane koje pretvarajun zemlju slobode u zemlju svih zabrana. Daleko je vreme studentskih manifestacija iz 1968. kada je na Sorboni pisalo Zabranjeno je zabranjivati!
Danas u francuskoj knjizi zakona već je upisano 10.500 raznih odredbi plus 127.500 dekreta i dvadesetak hiljada drugih pravila i uredbi, koje po zakonu svaki građanin treba da zna napamet i da poštuje bez prigovora. Zabrane idu od udvaranja na ulici, s obzirom na to da se danas veze sklapaju preko mobilnih ili interneta, pa sve do širenja neproverenih i nepodobnih vesti, preko prekoračenja brzine koja je često 30 km na sat, pa do ulaska dizelašima u Pariz, Lion ili Marselj.
Na putu ka diktaturi sve zemlje imaju jedinstven izgovor: opasnost od atentata i migrantska kriza. Na svu sreću, tu su Turska ili Srbija koje mogu dosta pomoći ako im se tutne neka lova da prihvate u svoja prihvatilišta neprihvatljive za bogati Zapad, uglavnom nekvalifikovane i opasne mladiće. Migrante sa diplomama ili zanatima koji vrede, i one koji znaju znanje, država ljudskih prava prihvata raširenih ruku i protiv volje svog naroda. Ko im je kriv kad su glasali za kako su glasali. Novim predlogom zakona, Jupiter se angažuje da ukaže gostoprimstvo, obezbedi gajbu i neku šljaku novim migrantima nakon što ih malo pofrancuzi i nauči da pišu ili bar govore jezik Voltera i Igoa! Za domaću bedu i tradicionalne folklorne klošare pa čak i žene i decu na ulicama ostaje status kvo, lepe ulice i široki bulevari da zalegnu gde god ima neko zgodno mesto koje nije zaštićeno antiklošarskim sistemima za obijanje bubrega ili zalivanje. Pojedini ulazi u garaže ili depoe su čak ekipirani specijalnim metalnim preprekama ili tuševima sa fotoćelijama koji prskanjem rasteruju nepoželjne spavače u zavetrini ili zakišini.
Jedino kada je ciča zima otvore se neka prihvatilištva na dan ili dva, da sirotinja ne umire na javnim mestima. Prošle sedmice je živa u termometru sišla na minimum jednog klasičnog zamrzivača, kao posledica sibirskog prodora hladnog talasa zvanog Moskva-Pariz koga je verovatno sam Putin dunuo da se osveti Makronu za ponižavanje u Versaju. Za Francuske medije izgleda da je Moskva u Sibiru ili bar tako formatiraju javno mnjenje. Šalu na stranu, ali zaista u nazivu fenomena hladnog talasa Moskva-Pariz, koji je paralizovao Francusku postoji jedno implicitno i simbolično predstavljanje zahlađenja i na političkom planu između dve velike sile. Francuska želi svoj deo slave u Siriji i vreba momenat da izbombarduje koju bazu ili kasarnu tek koliko da se i ostali prisete da je i ona jedna atomska sila, član Saveta bezbednosti i da nema rešenja bez potpisa Jupitera Makrona. Naravno, Evropljani, i oni koji bi po svaku cenu da što pre ulegnu na jasle EU, ne mogu da budu izbeglice ni migranti, jer u njihovim državama vladaju mir i sigurnost pa i blagostanje, (pogledaj oko sebe), te ste dobrodošli samo kao turisti. Novi predlog zakona o migrantima je ponovo podelio državu na dva tabora, Fašiste i Humaniste, ili Patriote i Mondijaliste, bar kako jedni druge nazivaju, u zavisnosti za koga su glasali pre samo nekoliko meseci.
Za tanjir variva
Filosofija Makrona je vrlo prosta: ko ima malo je privilegovan u odnosu na onoga ko nema ništa. Što se tiče zemljoradnika njima sleduje nova raspodela subvencija u prevodu: ukidanje pomoći koje Brisel odobrava Francuskoj u visini od milijardu evra da podeli seljacima u nemaštini. Neki će ostati kratkih rukava niskih prodajnih cena i velikog prezira i verovatno se obesiti kao stotine drugih koji sebi presude na ovaj način. Ni vozovima se ne piše bolje. Deutsche Bahn, Trenitalia, ili francuski SNCF kao i sve druge nacionalne vozne kompanije moraju da se otvore za privatnu konkurenciju po želji briselske mafije i po nalogu njihovih sponzora . Ništa ne sme da bude u narodnim rukama i sve mora da bude u rukama mafijaša.
Tako narod vidi reforme koje Jupiter Makron sprovodi i koje prolaze ko ladna voda. Iako su železničari spremi na dugi štrajk, dok su seljaci u stanju belog usijanja jer im je jasno da nemaju nikakve šanse da se odbrane od američkog navalenstva da Ujka Sem utrči u EU kao glavni snabdevač izmanipulisanom hranom i ostalim boflukom od koga se teško leči i lako umire.
Da bi u takvoj atmosferi otvorio sajam poljoprivrede, na kome je lane dobio jaje po sred tintare, Makron se dosetio da (o narodnom trošku) organizuje seljober-žurku u svom dvorcu i pozove 1.000 mladih morona da ih počasti, ugosti i pomalo zaduži na principu Ezava i Jakova koji su ostali poznati u istoriji hrišćanstva kao poslovica brat bratu lepo smesti za tanjir variva. Ruka koja hrani i poji ne ujeda se. U Jelisejskoj nije bilo sočiva u meniju, već samo malo grickalica uz šampanjac i sokove. Zavođenje je samo polovično upalilo: na otvaranju sajma ipak je bio pozdravljen burnim zviždanjem i poklicima, lažovu!
Mladi Jupiter ne haje na provokacije i ne odustaje od svojih bolnih reformi na principu, kako uzeti od siromašnh i dati bednima a da bogati to ne osete na svojoj koži? Misli se verovatno na kožna sedišta po jahtama i limuzinama. Njegova hokus-pokus tehnika reformi je na brzaka i na silu. Bez nepotrebnih diskusija i naglabanja u parlamentu, nego onako muški, direktno po naređenju odozgo, pa kome ne odgovara nek se žali ili neka menja posao. Nema zezanja u državi koja gradi i sprovodi mondijalizam i ugađa bankarima i bogatim investitorima. Nije ni čudo da popularnost predsednika pada u svetu siromašne većine i skače među privilegovanim prijateljima bogatašima i braći bankarima koji očekuju nove bolne reforme ne bi li ućarili malo više od mnogo, koje već imaju. Najaktuelnija reforma gađa po sred srca komunističko-sindikalnog lobija francuske železnice koja treba da pređe u ruke privatnika i otvori svoje šine stranim konkurentima. Predlog je da se železničari odreknu svih privilegija, milom ili silom, da im se produži radni staž i radno vreme, na šta zainteresovani odgovaraju pretnjom štrajka od bar mesec dana. Nadaju se da će raja da pobesni i natera Jupitera da pregovara dok ne prođe voz. Jer je otimačina prekardašila na sve strane u bogatoj i prelepoj Francuskoj državi koja je stala uz američki mondijalizam, puritanizam, privatizam i otimačinizam. Nakon privatizacije autoputeva, avio transporta, medija, energetike, telefonije, vode i ostalih vitalnih i državnih firmi, došlo je vreme da se i preostalo bogatstvo podeli bogatima! Pa i oni imaju decu, a migranti su tu da rade puno jeftinije od razmaženih Francuza, koji bi da se ništa ne menja u svetu koji su, Ameri, Arapi i Kinezi već izmenuli iz korena uz svestranu kolaboraciju kriminalnih lobija koji vršljaju po Briselu ili Volstritu. Ovakvo mišljenje sve više preovladava po selima i gradovima ne samo Francuske već i cele EU i nezadovoljsto, kuva li kuva, kao u ekspres loncu. Mnogi intelektualci upozoravaju na opasnost da se ne ode predaleko u zatezanju kaiša koji može da pukne i onda eto novih reformi odozdole koji bi bile bez milosti za one gore.
Ipak, narod kao narod, veoma je zabrinut kako će da se završi rat između Silvi Vartan i Leticije Holidej, prve i poslednje žene Džoni Holideja, koje simbolično čupaju kose jedna drugoj preko svih medija? I kako će PSG da preživi bez svoje zvezde Nejmara koga su skupo platili ili jeftino naseli? Panika, panika, fudbal je religija, a njegov bog je uganuo nogu i rezultat je logičan.