Tragom vesti

Ko su režimske "krtice" ubačene u redove opozicije i građanskog protesta protiv Vučićevog režima

Vođin zimski maskenbal

Masovni protesti protiv Vučićeve diktatura u svim gradovima u Srbiji, na dramatičan način govore kako je njemu i njegovom režimu došao neminovan kraj. Kao i Milošević, uoči sloma svoje vladarske piramide, i Vučić je upregao sve bezbednosne službe i paradržavne (čitaj: kriminalne) organizacije u akciju odbrane ogoljene tiranije. Godina koja je tek počela, obeležena je napadima na građane, na njihov legitimno pravo na samoodbranu od pljačke, nasilja i medijske satanizacije. Na meti je i opozicija, koju Vučićev režim kleveće preko svih medija i partijskih biltena, 24 sata dnevno (a, to traje, punim kapacitetom, dvanaest meseci godišnje, već skoro čitavu deceniju!).

Igor Milanović

Odlazeći diktator Aleksandar Vučić, osim masovne kontrole društvenih mreža, štampanih izdanja, radija i televizije, uveliko radi i na ubacivanju provokatora u redove građanskog protesta, pa se ovih dana inscenirani incidenti sa režimskim glumcima i policajcima, pojavljuju po scenariju napisanom kao klasična predstava, "za sva vremena i u svimn prilikama".

Tako je, navodno levičarska organizacija „Marks 21" napala Dragana Đilasa tokom jedne protestne šetnje u Beogradu. Pripadnici te grupe su ga verbalno napali dok je išao sa svoje dvoje dece i pratiocima, na šta je burno odreagovao i samo je intervencija jednog od njegovih pratilaca sprečila da dođe i do fizičkog obračuna. Đilas je, prepričavajući kasnije incident, napomenuo kako je i ranije šetao u njihovoj blizini bez ikakvog sukoba, aludirajući na mogućnost da se radi o dirigovanoj režimskoj provokaciji.

Predvodnik te grupe iz „Marksa 21" bio je bivši student sociologije i filozofije Vuk Vuković koji je učestvova na parlamentarnim izborima 2016. i otvoreno se zalaže za nezavisnost Kosova, tvrdeći kako su Albanci skoro 100 godina bili izloženi progonu od strane Srba. Da li je pomenuti napad za cilj imao da Đilas dobije "opomenu" ili da ga vođa sadašnjeg režima podseti na to ko je "glavni"? U oba slučaja, reč je o napadu na jedinstvo opozicije, uprkos činjenici da ona nije homogena i da Đilas ima podugačak "rep" svojih greha iz prethodnog režima.

Bivši "otporaš" iz Kruševca i bivši narodni poslanik, Srđan Milivojević i njegovi saradnici iz organizacije kojom rukovodi (CANVAS), takođe se istakao među onima koji ne žele da u Srbiji dođe do korenitih promena, jer je uspostavljeni sistem sasvim u skladu sa interesima njihovih finansijera iz sveta krupnog kapitala. Ali, tu je reč o pokretima kojima rukovode razni "vladari iz senke", poput Soroševe fondacije i slično.

Portal „Voice" je pre tri godine objavio veliku reportažu o radu bot-timova naprednjaka, iz koje se vidi da Vučićeva partijska mafija svoje članove „plaća" obećanjima o poslu u državnoj upravi (bot je moderna skraćenica naziva „robot", po kojoj se vidi da osoba mehanički prenosi informacije koje dobija iz centrale). Naprednjački botovi već nekoliko godina koriste program pod nazivom „Fortres" (Tvrđava) koji im omogućuje da centralizovano navođeni na internetu komentarišu sve ono što vrh stranke smatra značajnim. Programer i novinar Dragan Murar krajem prošle godine uspeo je da upadne u njihovu bazu podataka i da dođe do imena velikog broja botova koja je objavio na svojim Tviter i Fejsbuk profilima. Još značajnije je bilo otkriće spiska takozvanih sigurnih glasova, odnosno osoba koje su spremne da za sitnu nadoknadu svoj glas na izborima daju Srpskoj naprednoj stranci.

U „Tvrđavi" su pronađeni i izveštaji Narodne banke Srbije o platnom prometu DS-a, PSG-a i Dveri, kao i imena, adrese i jedinstveni matični i brojevi telefona mnogih građana svrstanih u dve grupe: punoletni i stariji od 16 godina. Čemu služi ova arhiva, Murar nije uspeo da sazna.

Inače, prvi bot-tim je napravila organizacija „Otpor" još u vreme kada je internet bio slabo zastupljen u Srbiji (i Vučić je na njih gledao sa ljubomorom, ne znajući još uvek način na koji to funkcioniše!). U međuvremenu se pokazalo kako je internet veoma moćno oružje, pa je povećano investiranje u razvoj botova. Za razliku od članova Srpske radikalne stranke, kojima je kompjuter uglavnom služio za igranje šaha, naprednjaci su od početka shvatali značaj borbe putem interneta i danas imaju najrazvijeniju bot mrežu u Srbiji. Izvori Magazina Tabloid govore da je već pomenuta organizacija CANVAS ustupila naprednjacima program „Tvrđava", i to najnoviju verziju. Kako se vidi iz Murarovog izveštaja, najaktivniji naprednjački botovi su zaposleni u državnoj upravi ili u javnim preduzećima gde dobijaju visoke plate iz državnog budžeta, iako se bave navodno samo partijskim radom.

Kako je Murar objavio sredinom januara, „Tvrđava" je aktivirala novih 1.000 naloga za naprednjačke botove i ima ih trenutno 7.800 uvezanih. Među njima postoje i takozvani „lokatori" čiji je posao da na društvenim mrežama otkrivaju i prate one koji se ističu opozicionim delovanjem, kako bi ih drugi botovi napadali.

Već skoro jednu deceniju, Sorošove ispostave u Srbiji organizuju obuku "ispiranja mozga", tačnije, "ideološku prekompoziciju" mladih ljudi, koju sprovode nevladine organizacije sa platnog spiska ovog globalnog zlotvora. Između ostalih jedna grupa njih je bila angažovana i na projektu USAID-a zanimljivog naziva „Colored revolution - Revolution is a fashion line" (u prevodu: "Obojena revolucija - Revolucija je modna linija"). Mlađi Soroš je prilikom poslednje dve posete Vučiću, proveravao kako taj "tim" radi i Vučić mu se pohvalio da ih ima svugde, i da deluju i među "ekstremnom opozicijom" (predstavljajući sebe kao velikog demokratu).

Ima ih i na Institutu za evropske poslove, čiji su sponzori norveška, britanska i američka ambasada u Beogradu. Takozvana Akademija liberalne politike, kako se zove jedna NVO, takođe je "popunjena" ovim "kadrom".

Potpuno u skladu sa svojim obrazovanjem i željama sponzora, ona ne samo da propagira nezavisnost Kosova (bila je u delegaciji koja je pod pokroviteljstvom OEBS-a pokušala da organizuje susret studenata iz Srbije sa onima iz samoproklamovane Republike Kosovo), već je i protivnik opstanka srpskog naroda u južnoj pokrajini. Početkom 2017. izvesna Jelena Anasonović (jedna iz pomenutog "tima" i takođe lažna levičarka ubačena u opozicione redove), na internetu je širila laži kako je Francuz Arno Gujon, veliki poštovalac Srbije i veliki humanitarac koji pomaže Srbe na Kosmetu, u mladosti bio rasista i fašista, zalažući se da mu se iz tog razloga ograniči delovanje u Srbiji!

U isto to vreme trudila se i da onemogući nastavak demonstracija protiv izbora Aleksandra Vučića za predsednika Srbije pod nazivom "Protiv diktature", što je svojevremeno potvrdio i glumac Nikola Kojo. Tada joj je to pošlo za rukom, ali nije uspela i da rasturi demonstracije koje je pokrenula posle jednog incidenta u Kruševcu. Kako nije uspela da prekine demonstracije, odlučila je da ih kompromituje i tako razbije.

Informacije iz takozvane „Tvrđave", koje je prikupio Dragan Murar, pokazuju kako naprednjački botovi lagodno žive na budžetu, iako im je jedini posao da agituju za partiju.

Vođa Vučićevih botova u Požegi je predsednica opštine Zorica Mitrović, kojoj se partija zahvalila tako što je opština od njenog supruga i devera otkupila nedovršenu kuću od 500 kvadrata i to za 12 miliona dinara. Košarkašica i zaposlena u vrtiću u Beloj Crkvi, Jasmina (Jarmila) Kratohvil, skoro isključivo botuje sa radnog mesta, za šta od države prima platu.

Sandra Božić u Skupštini Srbije, kao poslanik mesečno zarađuje preko 100.000 dinara kako bi u radno vreme botovala za partiju. Zorka Stojanac iz Rume je primorana da botuje za 65 hiljada mesečno, koliko prima kao matičar i član upravnog odbora lokalnog vrtića. Ona na taj način otkupljuje svoju slobodu, jer je uhvaćena u proneveri opštinskog novca.

Marija Čorbić iz Kraljeva je zaposlena je u EPS-u i na čak dve funkcije u gradskoj upravi. Mesečno prima 130.000 dinara da bi po internetu hvalila Vučića i SNS. Njen šef je, kako na poslu, tako i u botovanju, Srđan Đurović, direktor u EPS-u Kraljevo i koordinator lokalnog bot-tima. Plata mu je 110.000 dinara. Uglješa Vučićević ima više lažnih naloga (jedan na Tviteru pod imenom „belilav"), a iz budžeta dobija mesečno 60.000 dinara, navodno za rad svog sajta.

U Lapovu botuju Mirela Radenković i Marija Golubović, obe zaposlene u opštinskoj upravi sa platama od po 50.000 dinara mesečno. Milunka Bojović (na Tviteru poznata kao „Vagica") botuje sa radnog mesta u RFZO Ivanjica za platu od 75.000 dinara mesečno. Predrag Vukićević je zaposlen u Privrednoj komori Srbije i ima platu od 90.000 da bi po ceo dan radio za bot-tim iz Kruševca. Koordinator bot-brigade u Nišu je Ivan Jovanović, formalno zaposlen u Direkciji za javni saobraćaj sa platom od 65.000 dinara.

Miloš Kovačević botuje iz Valjeva za platu od 45.000 dinara, koliko dobija kao lokalni odbornik i član Kancelarije za mlade. Mihajlo Balaban u Užicu obavlja čak dve javne funkcije i ukupno mesečno zarađuje 130.000 dinara, iako mu je jedini radni zadatak da bude bot-koordinator. Petar Pantelić je formalno zaposlen u pravnoj službi gradske uprave Subotice i član UO dečijeg pozorišta, sa prihodima od 130.000 dinara mesečno, a inače je drugi vođa lokalne bot-brigade.

Jovan Repac, predsednik opštine Plandište, ima 28 godina i tri razreda srednje škole. Botujući on je zadužio stranku, pa ima ukupne mesečne prihode od 90.000 dinara. Hvali se kako jede samo bifteke sa prelivom od tartufa.

Botovanjem se bavi i Damir Handanović (menadžer pevaljke Svetlane Vece Ražnjatović) u znak zahvalnosti što su ga naprednjaci postavili za direktora i „Festa" i „Bemusa" i to bez ikakvih kvalifikacija. Prosek plata beogradskih botova, otkriva Murar, iznosi 50.000 dinara. Najviše njih (280) radi i živi u Zemunu.

Titulu over-bota nezvanično nosi Bojan Stević, zvani Dživdžan, kum ministra Nebojše Stefanovića, koji kao državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave iz republičkog budžeta mesečno prima 160.000 dinara samo da bi nadgledao rad partijskih botova.

A 1. "Izvoznici revolucije" i proizvođači "krtica"

Bivša perjanica organizacije "Otpor", Srđa Popović, postao je nakon 5. oktobra 2000. godine profesionalni "proizvođač" i "izvoznik" takozvanih "narandžastih trevolucija". U tom poslu, pod logistikom i finansijskim pokroviteljstvom američke CIA-e, Popović je obavio impresivan posao u Ukrajini (kako je američka štampa pisala, posle toga su mu "sva vrata bila otvorena").

Ubrzo, Srđa Popović postaje i "sva eminencija" nevladine organizacije Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije poznatiji po skraćenici CANVAS, delujući preko nje "iz drugog plana". CANVAS je direktni naslednik (ideološki sukcesor) nekadšnjeg "Otpora".

Zbog opakih aktivnosti kojima se bavi ova organizacija širom sveta i za vekiki novac, čak je i jedan američki saveznik (Ujedinjeni Arapski Emirati), odlučio da ih stavi na spisak sa 82 srodne organizacije koje se u ovoj državi smatraju terorističkim. Na spisku se pomenuti CANVAS našao zajedno sa Al kaidom, Boko Haramom, Frontom Al Nusra i drugim okorelim terorističkim grupacijama.

Dokazana je jaka sprega CANVAS-a i Srđe Popovića sa američkim obaveštajnim zajednica, zahvaljujući prepisci ove organizacije i njenog vođe sa američkom obaveštajnom i konsultantskom firmom Stratfor, koja svoje usluge prodaje firmama, između ostalog i onim iz američkog vojnog industrijskog kompleksa poput Lokid Martina, Rejteona, ali i američkoj mornarici. Kada je ova prepiska procurila u javnost, zahvaljujući Vikiliksu, ustanovljeno je i da je i Srđa Popović u bliskim vezama sa jednim od izvršnih direktora notorne multinacionalne investicione banke Goldman Saks, sa sedištem u Americi, koja je simbol surovog neoliberalnog globalističkog kapitalizma.

Na zvaničnom sajtu CANVAS-a (koji je u potpunosti na engleskom jeziku) piše da je „suština rada širenje svesti o snazi naroda po svetu kako bi se ostvarile pobede nad ovim ili onim diktatorom".

Finansijeri CANVAS-a organizacije tesno povezane sa vašingtonskom administracijom. Na spisku su: Američki institut za mir (USIP) koji finansira Kongres, Fridom haus (nevladina organizacija kojom dominiraju američki tvrdokorni neokonzervativci) IRI (kojim je dugi niz godina rukovodio jedan od najčuvenijih američkih jastrebova, pokojni Džon Mekejn) organizacija Nova taktika (koju finansira Džordž Soroš) i organizacija Humanost u akciji (koju delimično finansira Stejt department).

Ugledni američki časopis Forin polisi je početkom 2011. napisao: „...Kao i čitava opozicija Miloševiću, Otpor (koji je sada poznat kao CANVAS) primao je novac američke vlade i lagao o tome. Kada je, po padu Miloševića, isplivala istina, mnogi članovi su napustili Otpor jer su se osetili izdanim..."

A, kako je finansiran Otpor, svojevremeno je objasnio i bivši Miloševićev ministar informisanja, a današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga je Forin polisi u istom tekstu takođe citirao: "...Dobijao sam policijske izveštaje na sto. Tu su bili svi dokazi. Znali smo da strane obaveštajne agencije uče studente u Budimpešti kako da se organizuju. Davali su im i pare; znali smo to, jer smo imali ljude u Otporu. Ono što vi zovete opozicionim pokretima, ja zovem paravan-agencijama koje pripremaju teren za stranu intervenciju..."

I konačno, odmah po njegovom dolasku na vlast 2012. godine, CANVAS je postao Vučićev plen. Ili on tako misli. Jer, CANVAS upravlja mnogom događajima koji su izvan njegove realne moći. Tačnije, CANVAS čuva njegovu vlast ubacujući svoje ljude u građanske pokrete i opoziciju, sa ciljem amortizacije njihovog otpora. naravno, privremeno. Dok više sile drukčije ne narede...