Francuska

Da li je Jupiterova policija ušla u zločin braneći diktaturu

Makronova ćorava posla

Zamislite demonstracije u sred Evrope (i to u zemlji slobode i ljudskih prava) na kojima za dva meseca pogine dvanaest vozača poginulih u blokadama puteva, a oko 4.000 ljudi bude povređeno, od čega stotinak teže, pa čak ima i užasnih slučajeva oslepljivanja iz čista mira. Zabeleženo je čak i to da je petnaest učesnika demonstracija završilo sa iskopanom očima, pod udarima gumenih projektila LBD 40m koje jedino Francuska u celoj Evropi koristi za suzbijanje manifestacija! Neverovatna je i cifra od 6. 500 uhapšenih i privedenih i 300 već osuđenih na pravdu Božju! To je diktatura ili makar liči na nju, tvrde žutaći - subotari koji već jedanaest puta izlaze vlastima na megdan. O najnovijim događajima i stanju u Francuskoj izveštava Mile Urošević dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Pariz kao Istambul, Francuska kao Turska, revolucija samo što nije, a ustvari nije i neće ni da bude sve dok oružane snage, vojska i policija ne pređu na stranu manifestanata. Tako je uvek i svuda bilo, i uvek će biti. I suludo narod gine i sakati se. Ne treba ispuštati iz vida sve iskopane oči mladih ljudi koji traže malo više prava na život i poštovanje takozvane demokratije. Za uzvrat dobijaju suzavac da plaču i gumene metke de se previjaju od bola ili postanu kiklopi se jednim okom u glavi. I to ne slučajno, kako tvrdi policija, već namerno sa ciljem da se zastraše ljudi i odustanu od manifestacija i klicanja „Makron demision", tvrde oni koji se sa žutim prslucima prse ispred kamiona šmrkova i dimnih zavesa.

Bilans je porazan jer ima već 12 mrtvih, uglavnom u saobraćajkama zbog blokiranja puteva, ali ima i dosta povređenih. Slomljene vilice, otkinute šake i druge teške povrede koje je Makronova policija počinila u poslednja dva meseca subotnjih protesta su velika sramota za zemlju slobode i ljudskih prava. Revolucija se ne diže sa pola radnog vremena! Dokaz je i to da se masovno nasilje Makronovih policajaca doživljava kao politička milicija ili plaćenička vojska nekog diktatora. Nije ni čudo da su jedini koji su dobili povišice upravo batinaši.

Bilans njihovog prekovremenog rada je odvratno veliki i mnogi mediji su ga prećutali ili bar stavili u drugi plan; procenite sami, 12 mrtvih uglavnom u saobraćajkama na blokiranim kružnim tokovima preko 4.000 povređenih, od toga 15 iskopanih očiju bacačima gumene municije LBD 40m koje jedino Francuska u celoj Evropi koristi da suzbije manifestacije! Neverovatna cifra od 6.500 uhapšenih i privedenih i 300 već osuđenih! Ako to nije nije diktatura bar malo liči na nju, onda ne znamo šta je, pogotovo ako se izuzmu komentari zvaničnih medija koji su uvek pristrasni i umanjuju tragediju, tražeći bilo kakav izgovor za odgovornost ministra policije i samog Makrona u sakaćenju naroda, tvrde žutaći subotari, koji već 11 puta izlaze vlastima na megdan.

Kada su dvadesetogodišnja studentkinja Fiorina i njen dečko Maksim stigli u Pariz iz grada Amjana udaljenog oko 150 kilometara nisu ni slutili da ih sudbina čeka na Jelisejskim Poljima. Cela Francuska je imala suze u očima kada je videla mladu lepuškastu devojka kako se srušila na tlo avenije sva u krvi. Prebačena u bolnicu odma je konstatovano da ima smrskan nos i izbijeno levo oko, doživotni bogalj iz čiste obesti Makronove specijalne policije.

Za to vreme, Predsednik je ili na službenom putu u inostranstvu ili duboko ispod zemlje u atomskom skloništu 100 metara ispod svoje palate. Ova tužna slika nije jedina u ovim pred revolucionarnim danima subotara i razjarene Francuske jer je mnogo jada i suza proliveno po ulicama gradova i to ne samo od suzavca već i zbog nemogućnosti golorukog naroda da promeni mondijalističke namere svojih izabranih neprijatelja. Protesti u Francuskoj liče na pravi mali građanski rat između veoma neravnopravnih armija. Jedna u žutim prslucima od platna a drugi u oklopima i do zuba naoružani robokapi. Oni su verni branioci privilegovanih koji u zakonima traže opravdanje svojih dela i upotrebu ratnih oružja na okupljene građane. Zakonima koje njihovi nadležni komponuju i menjaju po potrebi. Nema boljeg primera za borbu šutog i rogatog od specijalnih brzopoteznih zakona protiv goloruke raje koja zulum trpeti više ne može i spremna je da ide do kraja ili bar do evropskih izbora, gde će biti predstavljeni kao kandidati partije žutih.

Mediji im predviđaju oko 13 odsto glasova što bi naravno umanjilo za toliko procenat opoziciji. Iz ove proste matematike odmah se može naslutiti komentar Marine Le Pen ili levičara Melanšona koji u ovoj jednačini vide nevidljivu ruku Makrona koji kao Makijaveli uspeva da svoje neprijatelje stavi u službu svojih ambicija a da ni oni sami nisu toga svesni. Ne treba zaboraviti da je vlast čudo i da se ni sami žuti prsluci ne mogu dogovoriti ko će da ih predstavlja u Briselu i da za to vuče debelu platu i sve privilegije EU Mafije.

Već prva osoba koja je proglašena za kanditatkinju, Ingrid Levavaser, (Ingride-le Vavasseur) je ispljuvana od strane ostalih žutih koji neće da ulaze u političku mafiju i žele da ostanu samo šetači koji traže da im se da pravo na referendum, kako bi mogli da skinu po potrebi one korumpirane politikante koji čine finansijske i druge zulume nad svojim narodom. Reprezentativna demokratija je pokazala svoje granice i svima je jasno da je turanje glasačkih listića u kutije da bi iz nje izvukli jednog predstavnika i to jednom za svo vreme mandata, po mnogim shvatanjima čista zajebancija naroda. Iz kutije dobijena moć automatski ohrabruje izabrane mafijaše i njihove pajtaše po zvaničnim medijima da skupa pljačkaju, lažu, mažu i da rasprodaju državu kako im je volja. Demokratija bez mogućnosti referenduma je početak diktature. Ali, osim Švajcarske mali je broj demokratija koje daju mogućnost narodu da ih upita za zdravlje. I kako reče jedan Francuz u žutoj uniformi nepokolebljivih. Ke sera sera! Iduće subote opet na proteste i tabaju sa Makronovim plaćenicima.

Najnoviji pogodak u metu je bilo izbijanje oka Žeromu Rodrigezu jednom od lidera žutih prsluka i to namerno da se oslepi pokret bar kako tvrdi sam oćoravljeni sa svog kreveta u bolnici, pozivajući Francuze ne generalni štrajk početkom februara. Za to vreme Predsednik je ili na službenom putu u inostranstvu ili duboko ispod zemlje u atomskom skloništu 100 metara ispod svoje palate.

A prošle subote beše novi dvoboj u troje; bezdušne policije, oćoravljenih manifestanata i gluve Makronove vlade koja ne čuje glas naroda a pobunu ne počinje kao spontani izraz nezadovoljstva, već kao teledirigovani politički pokušaj puča te javno optužuje Putinovu televiziju RT, koja kaže manipuliše i podržava žute prsluke kao i italijansku vladu koja se raduje od subote do subote čekajući Makronov crni petak. Postoje čak i predlozi nekih manifestanata da se pod hitno podnese tužba u Hag protiv predsednika i njegova dva ministra za zločin protiv čovečanstva i neljudskog tretmana civila. Ali to je već neka druga priča. Za par dana opet će doći žuta subota i to 13 ta po redu, možda baš baksuzna?