Bliski istok

Vojni uspesi Rusije u Siriji razobličavaju mit o borbi SAD protiv Islamske države

Obamin „recept za katastrofu"

Prema podacima od prošle godine, više od dva miliona ljudi je poginulo tokom 12 godina borbenih dejstava SAD-a na Bliskom Istoku, što je za 10 puta više od zvanične američke statistike. O tome svedoči izveštaj međunarodne organizacije Lekari sveta za sprečavanje nuklearnog rata. Nakon događaja u Kunduzu, kada je gađana bolnica Lekara bez granica u Avganistanu, umešala se čak i OUN. Vrhovni komesar za prava čoveka, Zejd Raad al-Husein je izjavio da nema opravdanja za bombardovanje bolnice, kao i da je OUN spremna da izjednači ovo bombardovanje sa ratnim zločinom. Bahatost i brutalnost američkih okupacionih snaga na Bliskom istoku, kao i lažnu borbu protiv ID, opisuje ruski novinar-analitičar Valerij Panov

Valerij Panov

Kasno noću, 3. oktobra, bolnica međunarodne organizacije Lekari bez granica u gradu Kunduzu na severu Avganistana bila je žestoko bombardovana. Ozbiljno je povređeno 37 ljudi, 19 je poginulo, među njima i 12 medicinskih radnika. U bolnici se u to vreme nalazilo 200 pacijenata.

Preživeli lekari su hrabro pokušavali da organizuju pomoć ranjenima. „... cela bolnica bila je porušena. Pokušali smo da uđemo u jednu od zapaljenih zgrada. Ne mogu vam opisati kako je izgledalo unutra, ne postoje reči kojima bi se taj užas mogao opisati. Na odeljenju intenzivne nege, šest pacijenata je gorelo ležeći u svojim krevetima", ispričao je dr Zoltan Lajoš. Kasnije se ispostavilo da su bolnicu bombardovali avioni vazduhoplovstva SAD. Za oko sat vremena napravljeno je nekoliko avionaleta. Pripadnici Lekara bez granica kažu da je bombardovanje trajalo više od pola sata nakon što su američke i avganistanske vojne snage u Kabulu i Vašingtonu obaveštene o ovom bombardovanju.

Iz ove organizacije posebno ističu da Lekari bez granica imaju strogo pravilo: da bi se izbegli slični incidenti na bilo kojem ratnom žarištu, oni saopštavaju koordinate svojih bolnica svim stranama u konfliktu. Avganistanske vlasti ne skrivaju da je svima, uključujući i Amerikance, bilo dobro poznato gde se nalazi ta bolnica.Sada Vašington pokušava da tragediju u Kunduzu prikaže kao rezultat vojne greške.

Američka avijacija iz vazduha podržava vladine snage, zato su vazduhoplovne snage SAD prvo poslale izvinjenje predsedniku Avganistana Ašrafu Ganiju Ahmadzaju. Predsednik Barak Obama je izjavio da je zamolio ministarstvo odbrane da ga obaveštava o toku istrage o onome što se dogodilo. On je pružio uveravanja da će SAD produžiti saradnju sa avganistanskom vladom i inostranim partnerima u interesu obezbeđivanja bezbednosti u toj zemlji. Obama je, takođe, izrazio „najdublje saučešće" u vezi sa pogibijom medicinskih radnika i građanskih lica.

Treba primetiti da je u SAD odavno razrađen sistem izvinjenja predstavnika državne vlasti, od šerifa nekog beznačajnog gradića do predsednika države, svojoj i inostranoj javnosti. Istina, sistem ne funkcioniše uvek i veoma je selektivan.

Nekoliko dana pre tragedije u Kunduzu, avioni proameričke koalicije koja vodi borbena dejstva u Siriji, bombardovali su svadbu u selu Vahidža na jugu Jemena. Prema informacijama lokalnih agencija, poginulo je 75 osoba. Među njima je bilo 12 žena i osmoro dece. Ispostavilo se da su se Amerikanci jednostavno zbunili i pobrkali sela, ali niko se nikome nije izvinio zbog toga, niti će. Kao i u velikoj većini sličnih slučajeva, kada su masovna ubistva pripisivana „kolateralnoj šteti" američkog rata „za demokratiju".

Nakon događaja u Kunduzu umešala se čak i OUN. Vrhovni komesar za prava čoveka Zejd Raad al-Husein je izjavio da nema opravdanja za bombardovanje bolnice, kao i da je OUN spremna da izjednači ovo bombardovanje sa ratnim zločinom.

Ovde se postavlja jedno pitanje: otkud tako cinična selektivnost?

Zanimljivo zapažanje, još pre sedam godina objavile su engleske novine Gardijan. U varvarskom ratu NATO-a (17. 10. 2008.) piše: „Ubistvo nevinih Avganistanaca, kao rezultat američkog bombardovanja - rezultat je pažljivog delovanja, a ne greške. I, ova delovanja rađaju otpor." Drugim rečima, „hrabri" Jenkiji ubijaju isključivo zato da bi produžavali ratove na neodređeno vreme. Aktivisti organizacije „Američka unija za građanske slobode" odavno su zaključili da američki vojnici u Iraku i Avganistanu „zanemaruju pravila ratovanja i saslušavanja, što dovodi do zločina nad mirnim stanovništvom". Puškaranje, bombardovanje „sumnjivih kolona" za koje se na kraju ispostavi da su svatovi, postali su uobičajena stvar.

Prema podacima od prošle godine, više od dva miliona ljudi je poginulo tokom 12 godina borbenih dejstava SAD na Bliskom Istoku, što je za 10 puta više od zvanične američke statistike. O tome svedoči izveštaj međunarodne organizacije Lekari sveta za sprečavanje nuklearnog rata.

„SAD sprovodi rigorozno prebrojavanje žrtava u redovima sopstvene vojske koja se bori protiv terorizma, ali nema nikakvu statistiku o žrtvama među građanstvom. To je nameran propust", piše u izveštaju. Iz ovog dokumenta dalje sledi da je broj žrtava u

Iraku, Avganistanu i Pakistanu dostigao 1,3 miliona ljudi. Samo u Iraku tokom američke vojne operacije poginulo je oko milion mirnih stanovnika. U Avganistanu ima 220 hiljada žrtava američke operacije, u Pakistanu - 80 hiljada. Ako se ovim brojevima doda broj poginulih tokom zajedničkih operacija SAD i njenih saveznika u Jemenu i Siriji, mogući broj žrtava je veći od dva miliona. (Još je veći broj ljudi koji beže iz Iraka, Avganistana, Pakistana i Sirije posle američkih napada.) Dodajmo da je izveštaj organizacije Lekari sveta za sprečavanje nuklearnog rata zasnovan na podacima različitih istraživanja, na statistici UN, podacima vlada pomenutih zemalja.

Za šest godina, američka vojska delovala je na teritorijama sedam zemalja. Siriju, koja je poslednja na tom spisku, SAD bombarduje bez bilo kakve saglasnosti vlasti te suverene države i bez odluke Saveta bezbednosti UN. Prvi rakteno-bombaški napadi na pozicije boraca Islamske države (ID) na teritoriji Sirije, američka vojska izvela je tokom noći sa 22. na 23. septembar prošle godine. Osam mirnih žitelja, među njima i troje dece, postali su žrtve ovog bombardovanja. Pentagon je, međutim, izjavio da ne raspolaže takvim podacima (?).

Zato je na brifingu u Vašingtonu, član Komiteta združenog generalštaba američke vojske,general-lajtnant (general-pukovnik) Vilijam Mejvil pretpostavio da operacija uništavanja ekstremista Islamske države može da traje nekoliko godina. Nema osnova za sumnju u Mejvilove reči. Pre Sirije, američke vlasti su već sprovele vojne operacije u šest zemalja - i te operacije su potrajale godinama. Naravno, posebno ističemo, na ovaj način je na duži rok obezbeđen i usposlen i američki vojno-industrijski kompleks.

Praktično, istovremeno sa početkom nove budžetske godine u SAD (1. 10. 2014), u Pentagonu su saopštili da će vazdušni napadi na pozicije Islamske države u Iraku i Siriji koštati američki budžet 8,3 miliona dolara dnevno. Ta cifra je mnogo veća od one koju je ministarstvo odbrane SAD ranije pominjalo. Prema zvaničnim podacima Pentagona, do 16. oktobra opšta suma rashoda za sprovođenje vojno-vazdušne opracije koja je počela 8.avgusta 2014. godine, dostigla je 850 miliona dolara. Sa novom vazdušnom kampanjom na Bliskom Istoku, akcije vodećih vojnih proizvođača i firmi vojno-industrijskog kompleksa SAD (Raytheon, Lockheed Martin, Northrop Grumman, General Dynamics) drastično su porasle.

Tako je, samo tri dana nakon početka aktivne faze bombardovanja u Iraku i Siriji, Pentagon potpisao ugovor vredan 251 milion dolara samo za kupovinu raketa „tomahavk". S tim u vezi navodimo još nekoliko činjenica koje su nam poznate.

Zamenik načelnika generalštaba oružanih snaga Irana, brigadni general Masud Džazairi, nedavno je saopštio da su od početka formiranja proameričke koalcije, oružane snage SAD isporučivale odredima Islamske države oružje i uniforme.

Prema njegovim rečima, to govori o lažnom karakteru optužbi Vašingtona u vezi sa borbom protiv islamista. Osim toga, u vreme borbi za sirijski grad Kobani, irački i sirijski Kurdi su takođe izjavljivali da raspolažu video materijalima koji svedoče o tome da Turci pomažu islamistima tako što preko kontrolnog punkta na sirijsko-turskoj granici prebacuju naoružanje, municiju i čak popunjavaju borbene redove ID ljudstvom. Šef političke komisije Hezbolaha u Iraku, Husein al Ramahi više puta je izjavio da su u presretnutim sanducima sa oružjem i municijom namenjim ID pronađene oznake koje svedoče o tome da pripadaju Saudijskoj Arabiji.

Zajedno sa tim, ako se uporedi sadašnja kampanja međunarodne koalicije protiv ID sa drugim regionalnim ratovima pod patronatom SAD, dobija se slika iznenađujuće nedoslednosti namera i rezultata.

Šokantan je jaz između vojnog potencijala američke armije i sadržaja pobedonosnih izveštaja. Evo jednog ilustrativnog primera. Nakon 30. septembra kada je ruska avijacija dejstvovala u Siriji po pozicijama pripadnika Islamske države, 2. oktobra su sirijsku teritoriju bombardovale snage koalicije predvođene SAD. Rezultati su, blago rečeno, skromni: uništena su dva bagera islamista. U Iraku je izvršeno 20 udara iz vazduha, nakon čega su se „svi avioni bezbedno vratili u baze" saopštila je američka Centralna komanda.

Nije zgoreg istaći i, da je tokom pet meseci bombardovanja Libije (2011. godine) vladina vojska bila razbijena i demoralisana toliko da su neregularne i čak neprijateljski nastrojene jedne prema drugima, snage opozicije, uspele da zauzmu najveće libijske gradove. Protivnici su ubili Gadafija i stavili pod kontrolu libijsku naftnu industriju.

Bivša Libijska Arapska Džamahirija bila je bačena u feudalnu rascepkanost i kriminalno siromaštvo, gde i dalje vegetira.

Pet meseci posle napada na Irak (2003), tamošnja armija je u potpunosti slomljena i rasformirana, zajedno sa policijom. Sadam Husein je uhapšen i čekao je „pravednu" sudsku proceduru, a Dž. Buš je proglasio potpunu pobedu nad „uporištem međunarodnog terorizma". Irak je bio podeljen na nekoliko okupacionih zona, a „partizanski" napadi

Iračana na demokratske okupatore bili su retki i neorganizovani. Pet meseci posle početka avganistanske kampanje (2001), zauzeti su Kabul, Mazari-Šerif,Herat, Kandahar i svi veliki gradovi u državi. Talibani su izgubili celokupnu avijaciju i teško naoružanje, njihove linije snabdevanja bile su presečene, broj ubijenih i zarobljenih merio se hiljadama, a preživeli su bežali u Pakistan. Razbijen je utvrđeni kompleks podzemnih pećina Tora-Bora, zajedno sa garnizonom koji se u njemu nalazio, na vlast je došla prozapadna vlada, a antiameričke snage su prešle na partizanski vid borbe.

I, kao nastavak ove teme: za godinu dana delovanja američke koalicije, praktično nije bila naneta nikakva šteta naftnoj infrastrukturi koju kontrolišu teroristi. Istvoremeno valja primetiti da se više od polovine sirijske teritorije danas nalazi pod konotrolom Islamske države, na severu se islamistima uspešno suprotstavljaju Kurdi koji ne priznaju Asadovu vlast i koji teže izgradnji nacionalne države po završteku rata. Asadov režim izgubio je veliki broj naftnih polja, vojnih arsenala i značajnih puteva unutar zemlje, a takođe i kontrolu nad granicom sa Irakom, Jordanom i, de facto, Turskom. Osim ID-a, u državi deluje više od trideset drugih militarizovanih grupacija koje se bore protiv Damaska i jedna protiv druge.

U suštini, pod kontrolom bezbednosnih službi Damaska ostaju najnaseljenije urbane celine koje ne predstavljaju više od 40% predratnih granica sirijskog regiona, tzv. „mala Sirija".

Ruska operacija protiv terorističke grupe Islamska država u Siriji pokazala je svetu neuspeh politike SAD, izjavio je u emisiji evropskog tv kanala CNBC, pukovnik u penziji, vojni analitičar Džek Džejkobs. Po njegovim rečima, mit o tome da se SAD bori protiv ID, razobličien je. „Svaki čovek sa vojnim iskustvom zna da su sve naše akcije neuspešne. Mi smo očigledno nesigurni, čak nemamo ni strategiju", istakao je analitičar.

U takvoj situaciji, u interesu SAD bi bilo „pre svega, da zaćutimo", ubeđen je Džejkobs. On je takođe nazvao „nečuvenom" kritiku Rusije. Slične izjave svedoče o tome da Vašington uopšte nema šta da kaže, smatra Džejkobs. „Islamska država, na današnji dan, je najveća teroristička organizacija koja je u Ruskoj Federaciji zabranjena. Danas ID stiče snagu i stvara infrastrukturu borbenih grupa za izvršavanje odmazdi u Evropi i SAD. Nije isključeno da se takve akcije planiraju i u Rusiji", kaže politikolog Andrej Koškin. Prema njegovim rečima, teroristička grupa

Islamska država, to je projekat SAD za destabilizaciju, pre svega političke i ekonomske ravnoteže na Bliskom Istoku. „Mi odlično shvatamo da je borba protiv ID koju vodi koalicija predvođena SAD - paravan i imitacija. Celom svetu postaje jasno da se ne preduzimaju efikasne akcije. Bombardovanje samo uznemirava mirno stanovništvo koje počinje da beži od rata. I beži još odavno. Širenje Islamske države oni ne mogu da spreče. A ona se širi i situacija na Bliskom Istoku se destabilizuje, što omogućava SAD da kontroliše tu situaciju", pojasnio je on. Dodajem da je, sasvim neočekivano za proameričke „koalicione snage", stupanje Rusije u borbu protiv ID sa samo nekoliko jedinica vojno-kosmičkih snaga, već oštro izmenilo i konfiguraciju i međusobne odnose učesnika u sirijskom konfliktu, na korist koalicije.

Međutim, suprotno logici daljeg razvoja događaja, članovi koalicije smatraju da takve akcije mogu „dovesti do dalje eskalacije konflikta" i izazvati talas ekstremizma i dalju radikalizaciju u Siriji.SAD, Turska, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Katar i Saudijska Arabija traže od Ruske Federacije da odmah obustavi samovoljno (bez dozvole SAD?) bombardovanje posirijskog opoziciji i da usmeri pažnju na borbu sa ID: U izjavi ove „sedmorke" čula se „duboka zabrinutost" zbog toga što su napadi ruskih vazuhoplovnih snaga „doveli do žrtava mirnog stanovništva, a nisu porazili ciljeve Islamske države". Pritom je Katar, koji žestoko i definitivno podržava sadašnju sirijsku opoziciju, 2003. godine pružio utočište na svojoj teritoriji jednom od lidera čečenskih separatista Zelimhanu Jandarbijevu, koji je tamo živeo kao „lični emirov gost".

A upravo Francuska je svojevremeno aktivno sponzorisala one koje danas nazivaju „umerenom opozicijom", ito ne samo na Bliskom Istoku, već i u Africi. Uništavanje Libije, umnogome je zasluga Pariza. Takođe, potpuno je paradoksalno što evropski političari i predstavnici CIA-e nazivaju umerenom opozicijom grupu Džabhat an-Nusra", kaže direktor Centra za proučavanje zemalja Bliskog Istoka i Centralne Azije, Semjon Bagdasarov: „...Želim da istaknem da su Džabhat an-Nusra ništa drugo do filijala Al Kaide u Siriji."

SAD je trebalo na vreme da razvrsta svoje borce i da ne daje oružje bilo kome. Njujrok tajms je nedavno, prebirajući po temama iz prošlih godina (npr. istraga dobitnika Pulicerove nagrade Sejmura Herša 2007. godine), dokazivao da je Al Kaida (u prevodu saarapskog „mreža") u početku bila uvučena u sirijski konflikt. U nekom trenutku Vašington je jednostavno sproveo preimenovanje (ribrending) i nazvao je njene borce umerenom opozicijom. Zašto se onda vređa Moskva koja sada vraća stvarima svoja imena?

U krajnjem slučaju, Rusija bombarduje sve te grupe islamista koji su prešli na stranu Al Kaide i ID ili se spremaju to da urade, čime pruža Pentagonu veliku uslugu. Da su SAD umesto podrške sirijskim borcima zaista želele da nanesu poraz ID, oni bi blokirali tursku granicu preko koje se snabdevaju borci Islamske države i dobijaju pojačanje u ljudstvu, kao i oružje, opremu, transport. Zatvaranjem tursko-sirijske granice na severu i jordansko-sirijske na jugu, SAD su mogle da uguše ID, verovatno za mesec - mesec i po dana.

Vojni uspesi Rusije primorali su Amerikance da aktiviraju sopstvenu igru. U subotu, 3. oktobra, postalo je jasno da Vašington razmatra mogućnost povećanja podrške „hiljadama sirijskih pobunjenika" kako bi im pomogli da „pomere Islamsku državu sa teritorije oko sirijsko-turske granice". Prema podacima Rojtersa, taj predlog sada razmatranju SAD i Turska.

Generalno se može kostatovati da su SAD i njeni saveznici prilično jedinstveni u oceni ruskog vojnog mešanja u Siriji. Suština njihovih preporuka je prilično konkretna: ruske vojne snage treba da ratuju protiv Islamske države, ali da ne podržavaju vladu Sirije i njenu borbu sa drugim ekstremističkim grupama. Odnosno, Rusima mogu „velikodušno" da daju ulogu „pomoćnog radnika". Al Kaida, toliko popularna u američkoj antiterorističkoj retorici u prošlosti, više se ne pominje. Nju je potisnula ID.

Islamska država predstavlja izdanak trećeg talasa ekstremističkih organizacija koje je izgradio Zapad. Takvo mišljenje je izrekao presednik Sirije Bašar Asad u intervjuu za ruske medije. „Naravno, oni - ne država, već teroristička grupacija. Oni su treći talas političkih organizacija koje je stvorio Zapad za širenje otrovne ideologije. Oni izvršavaju političke ciljeve. Prvi talas, početkom prošlog veka, činila su Muslimanska braća, drugi - Al Kaida, koja je ratovala protiv SSSR-a u Avganistanu. Treći talas čine ID, Džabhat an-Nusra i druge slične organizacije. Šta su ID i druge grupacije? To je zapadni ekstremistički projekat", citira predsednika Sirije Ruska televizija.

Akcije ruske vojske u Siriji sreću se sa protivljenjem niza država, ne samo iz političkih, već i ekonomskih razloga, smatraju posmatrači. Proteste su izrazili gotovo odmah oni kojima odgovara sirijski konflikt. Pre svega to su zemlje koje su u različitom stepenu umešane u podržavanje bliskoistočnog ekstremizma. Mnoge otvoreno smatraju sponzorima „Islamske države". Saudijska Arabija, na primer, jedna je od prvih država koja je izrazila nezadovoljstvo zbog ruskih dejstava. Ne smatra se slučajno ova monarhija glavnim uporištem ekstremizma. Nezvaničnim, naravno. Rijad je kategoričan da ne želi da vidi Asada na vlasti. To je čisto unutararapski konflikt, borba za uticaj u regionu, i ovaj konflikt je hroničan, a operacija ruske vojske je postala svojevrstan test za određivanje ko je realno spreman za borbu protiv terora, smatra poznati ruski politikolog Sergej Mihejev.

U svojim saopštenjima NATO je delovao zabrinuto zbog toga što su avio udari ruskog vazduhoplovstva u Siriji bili izvršeni u oblastima u kojima svoje pozicije nema teroristička organizacija Islamska država, izjavio je generalni sekretar Alijanse, Jens Stoltenberg. EU je takođe izrazila zabrinutost povodom ruskog bombardovanja „po mirnim žiteljima" gradova Homs, Hama, Idlib. Predstavnik šefa ministarstva spoljnih poslova EU, Katrin Rej pozvala je Rusiju da se usmeri na borbu protiv boraca Islamske države.

Generalni sekretar OUN, Ban Ki Mun, prilikom susreta sa ministrom spoljnih poslova RF Sergejom Lavrovom, zahtevao je od Rusije da se prilikom bombardovanja „strogo pridržava međunarodnog humanitarnog prava i zakonodavstva u oblasti ljudskih prava". Tj. rusko bombarodvanje u Siriji, ako je već do njega došlo, po mišljenju rukovodilaca OUN, treba da ima „humanitarni karakter".

Poput onih „humanitarnih bombardovanja" koje su bez sankcija Saveta bezbednosti UN, SAD i druge zemlje NATO preduzimale, kako u Siriji, tako i u Jugoslaviji, kada su je bombama razmontirali na „atomske" delove - državice. Ban Ki Mun smatra da ciljevi bombardovanja mogu da budu isključivo grupe koje Savet bezbednosti UN priznaje za „terorističke". Barak Obama je u petak, na konferenciji za štampu u Beloj kući, takođe rekao da kada Rusija bombarduje u Siriji, ona ne vidi razliku između Islamske države i umrenih protivnika Asadovog režima. „Sa njihove tačke gledišta, svi su oni teroristi", rekao je Obama. Predsednik SAD je primetio da se delovanje RF kosi sa američkom strategijom. Prema njegovim rečima, objekat napada ruskih aviona su pozicije boraca koji pripadaju umerenoj opoziciji, a ne grupama Islamske države.

„Sa ruske tačke gledišta, svi oponenti Asadu su teroristi, i to je recept za katastrofu", primetio je američki predsednik. On je takođe izjavio da će njegova zemlja produžiti da podržava sirijsku opoziciju. Postavlja se pitanje: nije li „recept za katastrofu" upravo američka strategija u Siriji?

U buci oko antiruske kampanje, danas, postoje najmanje dve antivladine grupe koje deluju u Siriji, a koje podržava SAD, i koje su se obratile američkim vlastima sa molbom da im obezbedi prenosne protivavionske rakete koje bi koristili protiv ruske borbene avijacije. O tome je izvestio Vašington post. Dve pomenute grupe tzv. umerene naoružane opozicije su: Tadžamu al-Iza i Sukur al-Džabal. Predstavnici SAD su izjavili agenciji AP da visoki vojni predstavnici i predstavnici Pentagona proučavaju pravne i spoljnopolitičke aspekte ovog pitanja i vagaju rizike upotrebe vojne sile kao odgovor na moguće delovanje ruskih snaga protiv opozicionih sirijskih grupa koje podržava Vašington. To je zato što je SAD povezana savezničkim vezama sa Saudijskom Arabijom kojoj ne smeta da lovi ribu u mutnoj sirijskoj vodi. Oni, posebno, podržavaju u Siriji grupe koje nikako ne možete nazvati umerenim, kao što je npr. Džebhat an-Nusra (koja je u Rusiji zabranjena, kao i Al Kaida).

Šta će Rusiji svi ti problemi, uz već postojeću krizu i konflikt u Ukrajini? Odgovor je prost. Prema zvaničnim podacima, pod crnim zastavama, u Rusiji zabranjene organizacije „Islamska država", trenutno se nalazi gotovo 2,5 hiljade građana Rusije. Tokom antiterorističke operacije u Siriji, ruska avijacija je među prvima uništila komandni punkt boraca IDIL-a u provinciji Hama, gde se nalazila grupa severnokavkaskih vehabija iz Dagestana, Čečenije i Ingušetije. Eto vam „mirno stanovništvo"!

Upravo tamo su radikalni islamisti snimali svoje gnevne poslanice svim stanovnicima Ruske Federacije, preteći da će „gađati u prozore, u kuće". Retoričko pitanje: može li Moskva da ignoriše ovakav razvoj događaja, čekajući da istorija uradi svoje i predsednik Asad u potpunosti bude slomljen, a borci ID-a pobednički umarširaju u Damask?

Sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov je primetio da niko od zapadnih partnera nije mogao da objasni šta predstavlja „umerena opozicija". „Sumnjam da je iko do dana današnjeg uspeo da objasni šta je to umerena opozicija, a Putin je, zainteresovan za temu, pitao po čemu se umerena opozicija razlikuje od neumerene. A zauzvrat je, kada se o tome povela reč, naš predsednik pristojno podsetio i na svadbu u Jemenu itd", ispričao je Peskov u prorgramu Subotnje vesti sa Sergejem Briljevim.

Danas mi se čini da ni svadba, ni bolnica u avganistanskom Kunduzu, nisu bili uništeni greškom. SAD su odlučile da na taj način celom svetu, a pre svega Rusiji, pokažu ko je pravi gospodar situacije na Bliskom Istoku. I ko ima pravo i da kazni i da pomiluje.

Takva je, uveren sam, istinska priroda Obaminog „recepta za katastrofu".