Francuska

Kršenje ljudskih prava i ubijanje zdravog razuma u domovini demokratije

Zakonom protiv bele kože

Pre tri meseca, ili tačnije 23 jula ove godine, Komitet za ljudska prava pri UN je izdao preporuku da se Francuska više ne uvrštava u zemlje ljudskih prava ! Nakon regularne godišnje skupštine u Ženevi, konstatovano je da su svojim zakonom protiv terorizma, Francuske vlasti pogazili ljudska prava špijuniranjem građana, nepoštovanjem prava manjina, stranaca kao i zatvorenika u oronulim i prenaseljenim zatvorima, ali i u čestim aferama policijskog nasilja. Na tabeli poštovanja ljudskih prava, Novinari bez granica plasiraju Francusku čak na 37 mesto. Daleko za Kostarike, Nambije ili Gane ali ispred Srbija koja je 63, zlatna sredina. Nedavni sukob službenika i direkcije Er Fransa je dolio ulje na već usijano javno mnjenje. Požar nije isključen, zaključuje MIle Urošević, tabloidov dopisnik iz Pariza

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Može li normalno konstituisani građanin ove planete da zamisli kako grupa pilota, stjuarda i ostalih sindikalista Er Fransa, u dilemi: manja plata ili šut karta, divljački reaguje, provali u zabranjeni grad pun kancelarija svojih vođa i u protest-gužvancu pocepaju novu Diorovu košulju jednom od svojih mnogobrojnih direktora i to uz pokliče - do gole kože. Oće raja i gaće Versaće!

Ovakav nasilni strip-tiz je izazvao toliko burnu reakciju izabranih, da je prvi ministar, lično i panično intervenisao, kako bi se manguparija primerno strogo kaznila! Jer, ne daj Bože da se radnici slože i krenu da linčuju višu klasu, da ne kažemo višu rasu, pa cela koncepcija novog svetskog poretka pada u vodu. Uostalom, nepisani zakon novog svetskog poretka kaže, da su Izabrani nedodirljivi i da se mora poštovati prazan razmak koji ih deli od običnih smrtnika. Za ove nedodirljive postoje posebni avioni i aerodomi, posebne škole za njihovu decu, posebni restorani i butici, posebne automobili i sve ostalo za posebne mora biti posebno a pogotovo zakoni!

Zbog toga njihov zakonik sadrži na desetine novih paragrafa koji garantuju sigurnost nedodirljivosti izabranih. I ko ih samo dotakne, ili možda pogleda popreko i pomisli im nešto loše, usrao je motku do balčaka i niko ga više oprati ne može. Sleduju velike novčane globe ili zatvorske kazne. Za pocepanu brend košulju na primer, tarifa je 5 godina robije plus 45. 000 evra! Zbog toga je ovo, lajt polu-linčovanje direktora za ljudske relacije, (to mu je funkcija), toliko važan medijsko-politički događaj.

Prpa da ne proradi usrana motka po glavama velikuh guzonja. Sprečiti zarazu po svaku cenu je zapravo borba za opstanak (na vlasti, naravno). Politički nepodobni komentatori ne štede ni papir ni pljuvačku i upoređuju sindikalne proteste Er Fransa sa ruljom žena koje su pre dva veka provalile u Versajski dvor tražeći hleba, a vlast im je predložila da jedu kolače!

Nakon ovakvog savetovanja izbila je Francuska buržoaska revolucija. Danas se istorija pomalo obnavlja i nekoliko lidera opozicije otvoreno poziva ugnjetene na otpor i akciju, (u prevodu na pobunu ali kako je to zakonom kažnjivo, otporaši stilizuju rečnik).

Bivši levičarski kandidat na poslednjim predsedničkim izborima, Žan Luk Melenšon citira Viktora Igoa, za koga su pravi mangupi i divljaci upravo oni koji koriste vlast za lične obračune sa jadnicima. Mangup je premijer Manuel Valc kao i sva vladajuća klika koja pada u iskušenje diktature i aparthejda, uzvraćaju ostali lideri opozicije. Sindikati se spremaju za nove akcije, štrajkovi se smenjuju jedan za drugim. Svi se pitaju: kako to da je jedna poderana košulja veliko nasilje, a otpuštanje 3.000 ljudi nije, kao ni brojna samoubistva koja slede iz takvih neljudskih relacija i dominacija kapitalista nad radnicima.

Naravno, sukob interesa u Er Fransu koji totalno okupira medije u Francuskoj, ipak nije jedini važan događaj iz proteklih dana. Slične tragedije veka su se svakodnevno smenjivale nadljudskom brzinom u državi ljudskih prava, kako Francuska tepa sama sebi. Taman sedneš da prokomentarišeš jednu, kad nova udara na vrata aktuelnosti, skandali upadaju kroz prozor tv ekrana, vuku te za rukav, cepaju košulju!

Kroz primer sukoba u Er Fransu i mnoge druge namere legalnih ucena postaju jasne ko dan, čak i nepismenim idiotima. Sve učestalije reforme i sve gluplji zakoni imaju za cilj oduzimanje i ovo malo slobode koja ostade običnim ljudima! I ne samo to, već i da im se ispere mozak.

Nedavno je bivša ministarka i kandidatkinja za predstojeće lokalne izbore Nadin Morano izjavila u vezi sa navalom migranata iz Sirije i ostalih predela Afrike, da je Francuska zemlja bele rase, što je šokiralo društvo do te mere da su joj ukinuli mandate kandidata i ispljuvali na svim medijima. Kako to da sada ispade kako su Francuzi narod bele rase kad takva rasa uopšte ne postoji i nikada nije ni postojala: svi smo mi jedna rasa i ko primeti da je crnac crn ili arapin drugačiji od Kineza, neka se dobro pričuva jer za takvu propaganda lažnih informacija i širenja mržnje postoji član zakona koji vodi pravo na robiju uz veliku novčanu kaznu.

Svet se menja brzinom svetlosti i ljudi se trčećim korakom pregruperišu u dva antagonistička tabora. S jedne strane, oni koji imaju vlast i snagu novca se penju gore, tj. na grbače onih koji se pognutih leđa vraćaju u istoriju, tamo gde je bila versajska pekara sa kolačima.

Fenomen feudalizacije društva nije samo francuski specijalitet. Pokret je prava poslastica izabranih na svim meridijanima sveta i otrov za sirotinju raju. Radi se o jednom ubrzanom raslojavanju društva na nedodirljive i bespotrebne.

Na nas i njih! I ne samo Er Frans, već i sve ostale grane ljudskih delatnosti su na udaru mondijalista. Od industrije i poljoprivrede pa preko turizma i školstva...Sve su to borbe sa istom taktikom i istim oružjem na istog protivnika; silni protiv bednih za ukidanje zajedničkih interesa i cepanje društva po šavovima privilegija.

Dva modela društva su izabrana. Low cost, kao što su Weezer ili Ryan Air, (to smo mi) i Premium de lux društvance u stilu Emirates za njih. I tako nas, sve u ime slobode uvlače u sistem raznih kasta kao u Indiji.

Sa jedne strane mnogobrojna potčinjena raja koja iako siromašna može da još više obogati bogate upravo svojom brojnošću na principu zrno po zrno. Na drugoj strani su vlasnici svega i svačega koji su osetljivi samo na profit i gomilanje nula na svom bankarskom računu.

Oni su dalekovidi pa su tako doneli i novi zakon o školstvu, na kome bi im i škola za janičare pozavidela. Sve je očiglednije da se besplatna državna škola pretvara u Low cost zabavište za sirotinju a da se na drugoj strani otvaraju sve brojnije privatne škole visoke reputacije za decu bogatih. Program ukidanja pojedinih važnih predmeta opšteg obrazovanja u državnim školama i njihovo uvođenje u privatnim, dokaz je da se svesno i planski radi na trajnom instaliranju dvostrukih aršina društva. Na stvaranju više rase!

Ovo kršenje jednakosti, parkira siromašne u pravi logor ne znanja i svesno uništava jedini motor za mešanje različitosti u jednom društvu. Podiže se novi virtuelni berlinski zid koji ima za cilj da hermetički izoluje dve nove rase ljudi. Isti princip se može naći u saobraćaju: postoji voz za bogate koji ide 300 na sat i autobusi sa tesnim sedištima za ostale. Pa čak i nima koji poseduju neku kuću i malo oko kuće nameću se novi zakoni od strane onih koji imaju vile i prostor oko vila.

Pod izgovorima zaštite životne sredine i ekologije, ukida se postojeći urbani zakon o zemljištu i udaraju ogromni porezi na prazne placeve i zasejane bašte, kako bi ih država i njena mafija otkupili i pravili stanove u koje bi nastanjivali migrante i ostalu sirotinju. Tako bi se razdvojila potrošači od nabavljača. Bogati kvartovi radije plaćaju kazne, podizanjem lokalnog poreza i u isti mah se otarasili sirotinje koja to ne može da plati. Po sistemu nekadašnjeg aparthejda u Africi, i ovde se bogati okupljaju u iste kvartove okruženi alarmnim sirenema i čuvarima ispred kapija, dok se ostalima otvaraju tržni centri da kupuju koliko mogu, a kako su mnogobrojni, mogu dosta.

Ovakav pristup reorganizaciji društva nema blage veze sa idealima republike i demokratije. Klima nasilja svih vrsta a pogotovo moralnog i ekonomskog je idealna za pokretanje nove revolucije, pogotovo među tako slobodarski nastrojenim ljudima kao što su Francuzi. Budućnost nije nigde zapisana!