Skretanja
Primereno srpskim prilikama, sajber policija
juri domaće sajber seljake
Ne uznemiravajte gospodu dok krade
Po sadašnjim zakonskim rešenjima Republike Srbije ispada da je visokotehnološki ili kompjuterski kriminal veća opasnost po državu Srbiju od organizovanog kriminala, korupcije, pa čak i tržišta
narkotika. Pojedini neuki kancelarijski filozofi koji su bili bliski i
prethodnom ministru policije, ponovo pokušavaju da stvore lažnu sliku
u stepenu opasnosti kompjuterskog kriminala, i to u zemlji koja je na evropskom
dnu što se tiče upotrebe informacionih tehnologija. U najboljem slučaju,
ovdašnja "kompjuterska policija" postoji zbog hvatanja za gušu
raznih pisaca pretećih pisama državnim činovnicima.
Josip Bogić
Da je Srbija zemlja čuda i da
razni čudaci predlažu razne Zakone koje poslanici
kao glasačka mašinerija, po nalogu "gazda" bez pogovora usvajaju govori i primer epohalno glupog poređenje organizovanog
kriminala i korupcije i visokotehnološkog kriminala. Svaka normalna zemlja u suzbijanju raznih vrsta kriminala ima i
svoje prioritete. Normalno bi bilo da zemlja kao što je Srbija,
koja je u vrhu rang liste po korupciji i organizovanom kriminalu ima i
prioritet u borbi protiv iste, kao što svi politički činioci u predizbornim obećanjima obećavaju.
Na polju suzbijanja korupcije doneta je
strategija koju niko više i ne
pominje.
I tu se stalo kao da korupcije više
nema. Ali neki novi pametnjakovići su se dosetili da je izgleda najveća opasnost po Srbiju visokotehnološki kriminal i suzbijanje piraterije.
U prilog ovome ide činjenica
da je donet Zakon o suzbijanju visokotehnološkog kriminala, da je oformljeno specijalno tužilaštvo, specijalno
odeljenje okružnog suda u Beogradu kao prvostepenog kao i specijalizovana
služba u okviru MUP-a. Da nije ovog famoznog zakona krivična dela ove vrste kriminala bila bi u nadležnosti opštinskih tužilaštava i sudova po
predviđenim tj. zaprećenim kaznama za koja
su predviđene novčane kazne i uglavnom kazne
zatvora do tri godine. Srbija je inače zemlja
koja je što se tiče visokotehnološkog kriminala gotovo
nepismena ili bolje rečeno polupismena.
Specijalni tužilac za ovu vrstu
kriminala bira se na period od četiri godine, a za organizovani
kriminal na dve. Kakvog li apsurda! Pošto se krivična dela
organizovanog kriminala prate i dokazuju godinama od strane policije, kako može jedan tužilac da proprati jedan predmet od početka do presuđenja (a to traje više godina) kada se bira na period od samo
dve godine?
Sa druge strane koliko li je „mnogo" truda potrebno policiji ili tužiocu da dokažu krivično delo visokotehnološkog kriminala?
Neki stručnjaci iz MUP-a ubeđuju ministre da je opasniji visokotehnološki kriminal od organizovanog (narkotici,
trgovina ljudima, korupcija...) i od korupcije. Pri tome se, kod dela visokotehnološkog kriminala, uglavnom brane privatni
interesi pojedinaca ili stranih kompanija kao i autorska prava.
Da li je to veća opasnost za Srbiju ili organizovani
kriminal i korupcija? Jedan od "ubeđivača" da je ovo prvo opasnije i isplativije
od trgovine narkoticima nije nikada napisao krivičnu prijavu
niti uhapsio kriminalca, ali je u više navrata organizovao podnošenje
anonimnih prijava protiv kolega naročito prilikom promena vlasti i tako bi učestvovao u diskreditaciji čestitih kolega a sebi i družini produžio učešće u svim periodima od doba Slobodana Miloševića do danas.
Niko ne spori da ne treba da postoje
specijalizovana tužioci, sudije i policajci koji treba da otkrivaju i
dokazuju dela visokotehnološkog kriminala to je i obaveza međunarodnim
standardima, ali da li je priorotetnije to ili da država Srbija dobije Specijalizovane
organe u borbi protiv korupcije?
U zemlji koja je u vrhu zemalja po stepenu
korupcije ne postoje specijalnini tužioci
ni sudije, kao ni Službe u okviru MUP-a za borbu protiv korupcije. Postoji Vladin Savet za borbu protiv
korupcije i od skora Agencija za borbu protiv korupcije. Šta je
prioritet bivših i sadašnje Vlade da se bori protiv korupcije koja
uništava državu ili visokotehnološkog kriminala gde se uglavnom štite privatni interesi.
I opet se prave specijalni organi tužilaštva,
sudova i policije, centralizovani u Beogradu, umesto
da se u okviru postojećeg sistema urade specijalizacije i da se ovi
poslovi decentralizuju. Kao što ne postoji univerzalni lekar, inženjer,
profesor i tako ne postoji ni univerzalni tužilac, sudija ili policajac.
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih
organa u suzbijanju organizovanog kriminala, član 2. tretira vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge
organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna.
Član 3, pod
organizovanom kriminalnom grupom iz člana 2. ovog zakona podrazumeva grupu od
tri ili više lica, koja postoji određeno vreme
i deluje sporazumno u cilju vršenja
jednog ili više krivičnih dela
za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili
neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi.
Specijalno
tužilaštvo
Član 4. i
5. za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2.
ovog zakona, nadležno je Okružno javno tužilaštvo
u Beogradu za teritoriju Republike Srbije.
U Okružnom javnom tužilaštvu u
Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog
kriminala (u daljem tekstu: Specijalno tužilaštvo). Radom
Specijalnog tužilaštva rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje
organizova nog kriminala (u
daljem tekstu: Specijalni tužilac).
Specijalnog tužioca
postavlja Republički javni tužilac iz
reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji ispunjavaju uslov za izbor za okružnog javnog
tužioca, uz pismenu saglasnost lica koje se postavlja. Specijalni tužilac
postavlja se na dve godine i može biti ponovo postavljen.
Služba za suzbijanje organizovanog
kriminala, član 10 radi obavljanja poslova organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 2 ovog zakona, obrazuje se u okviru
ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove Služba za
suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima Specijalnog
tužioca, u skladu sa
zakonom. Ministar koji je nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu Službe, po pribavljenom mišljenju Specijalnog tužioca i bliže uređuje njen rad, u skladu sa zakonom.
Posebna odeljenja nadležnih sudova, član 12 za postupanje u predmetima krivičnih dela
iz člana 2 ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni, za
teritoriju Republike Srbije.
Za odlučivanje u drugom
stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 2
ovog zakona nadležan je Apelacioni sud u Beogradu (verovali ili ne, čekalo se na njegovo
osnivanje još od 2003 godine!).
Koliko je ovo pametno rešenje nije teško zaključiti. Kao
da organizovanog kriminala nema u unutrašnjosti niti da ne postoje ljudi sposobni za
borbu protiv ove vrste kriminala, što nije tačno. Zašto je izvršena centralizacija, a ne decentralicacija?
Kao da visokotehnološki kriminal postoji i stručni kadrovi za borbu protiv ove vrste
kriminala postoje samo u Beogradu. Da li je racionalno i ekonomično ovakvo rešenje?
Primera radi, u okviru UBPOK-a, odnosno Odeljenja za suzbijanje finansijskog organizovanog
kriminala, od januara 2004. godine pa do kraja 2006. godine bio je ukinut
odsek za suzbijanje korupcije, što je u to vreme bio najveći doprinos bivšeg ministra policije Mihajlovića u suzbijanju korupcije!
Odsek je ponovno oformljen ali sada u okviru SBPOK-a, u kome radi nekoliko radnika kao i ranije nadležnih za celu
teritoriju Republike, manje nego za visokotehnološki kriminal.
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih
organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon je objavljen u "Službenom
glasniku RS", br. 61/2005 od 18.7.2005. godine.
Posebno tužilaštvo
Član 4. za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležno je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike
Srbije.U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se posebno odeljenje
za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (u daljem tekstu: Posebno tužilaštvo). Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Posebno tužilaštvo primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.
Član 5. predviđa da radom Posebnog tužilaštva rukovodi
posebni tužilac za visoko tehnološki kriminal (u daljem tekstu: Posebni tužilac).
Posebnog tužioca postavlja Republički javni tužilac iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji ispunjavaju uslove za izbor za zamenika okružnog javnog tužioca, uz pismenu saglasnost lica koje se
postavlja. Prednost imaju javni tužioci, odnosno zamenici javnih tužilaca koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.
Posebni tužilac postavlja se na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Republički javni
tužilac pre postavljenja Posebnog tužioca donosi rešenje o upućivanju tog lica u Posebno tužilaštvo. Posebnog tužioca
Republički javni tužilac može razrešiti i pre isteka vremena na koje je
postavljen. Po prestanku funkcije posebni tužilac vraća se na funkciju koju je vršio pre postavljenja.
Služba za
borbu protiv visokotehničkog kriminala, član 9. radi obavljanja poslova organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 3. ovog zakona, obrazuje se u okviru
ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove služba za borbu
protiv visokotehnološkog kriminala (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima
Posebnog tužioca, u skladu sa zakonom. Ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Posebnog tužioca, postavlja i razrešava starešinu Službe i bliže uređuje njen rad, u skladu sa zakonom.
Nadležnost i organizacija sudova,
član 10. za postupanje u predmetima krivičnih dela
iz člana 3. ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu, za teritoriju Republike
Srbije. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud.
Krivična dela protiv intelektualne
svojine
Povreda moralnih prava autora i interpretatora, član 198. kaže : Ko
pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimično objavi,
stavi u promet primerke tuđeg autorskog dela ili interpretacije, ili na
drugi način javno saopšti tuđe autorsko
delo ili interpretaciju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine; (2)
Ko bez dozvole autora izmeni ili preradi tuđe autorsko
delo ili izmeni tuđu snimljenu interpretaciju,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine; (3)
Ko stavlja u promet primerke tuđeg autorskog dela ili interpretacije na način kojim se vređa čast ili ugled autora ili izvođača,
Kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se. (5) Gonjenje za delo iz stava 2. ovog člana preduzima se po predlogu, a za delo iz stava 3. ovog člana po privatnoj tužbi.
Neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava, član 199, (1) Ko neovlašćeno objavi, snimi, umnoži, ili na drugi način javno saopšti u celini ili delimično autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju, računarski program ili bazu podataka, kazniće se zatvorom do tri godine;. (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko stavi u promet ili u nameri stavljanja u promet neovlašćeno drži umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog
dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, računarskog programa ili baze podataka; (3) Ako je delo
iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u
nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog,
Učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet
godina; (4) Ko proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup,
reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili drži u
komercijalne svrhe uređaje ili sredstva čija je
osnovna ili pretežna namena
uklanjanje, zaobilaženje ili osujećivanje tehnoloških mera namenjenih sprečavanju povreda autorskih i srodnih prava, ili ko takve uređaje ili sredstva koristi u cilju povrede autorskog ili srodnog prava,kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine; (5) Predmeti iz st. 1 do 4 ovog člana oduzeće se i uništiti.
Neovlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske
informacije o autorskom i srodnim pravima, član 200, (1) Ko neovlašćeno ukloni ili izmeni elektronsku informaciju
o autorskom ili srodnom pravu, ili stavi u promet, uveze, izveze,
emituje ili na drugi način javno saopšti autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena, kazniće se novčanom kaznom i zatvorom do tri godine.
(2) Predmeti iz stava 1. oduzeće se i uništiti.
Povreda pronalazačkog prava, član 201, (1) Ko neovlašćeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi
stavljanja u promet, stavlja u promet, skladišti ili koristi u privrednom prometu proizvod
ili postupak zaštićen patentom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine; (2) Ako
je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist
ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam
godina. (3) Ko neovlašćeno objavi ili na drugi način učini dostupnim suštinu tuđeg prijavljenog pronalaska pre nego što je ovaj pronalazak objavljen na način utvrđen zakonom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine; (4) Ko
neovlašćeno podnese prijavu patenta ili u prijavi ne navede ili lažno navede pronalazača, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina; (5) Predmeti iz st. 1. i 2. oduzeće se i uništiti.
Neovlašćeno korišćenje tuđeg dizajna, član 202, (1) Ko na svom proizvodu u prometu neovlašćeno upotrebi, u celosti ili delimično, tuđi prijavljeni, odnosno zaštićeni dizajn proizvoda,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine;
(2) Ko neovlašćeno objavi ili na drugi način učini dostupnim javnosti predmet prijave tuđeg dizajna pre nego što je
objavljen na način utvrđen
zakonom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine; (3)
Proizvodi iz stava 1. ovog člana oduzeće se.
Krivična
dela protiv bezbednosti računarskih sistema
Oštećenje računarskih podataka i programa, član 298. kaže da: (1) Ko neovlašćeno izbriše, izmeni, ošteti, prikrije ili na drugi način učini neupotrebljivim računarski podatak ili program, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine; (2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana prouzrokovana šteta u
iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri
godine; (3) Ako je delom iz stava 1.
ovog člana prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto
hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet
godina; (4) Uređaji i sredstva kojima je učinjeno krivično delo iz
st. 1. i 2. ovog člana, ako su u svojini učinioca, oduzeće se.
Računarska sabotaža, član 299. Ko unese, uništi, izbriše, izmeni, ošteti, prikrije ili na drugi način učini neupotrebljivim računarski podatak ili program ili uništi ili ošteti računar ili
drugi uređaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa
namerom da onemogući ili znatno omete postupak elektronske
obrade i prenosa podataka koji su od značaja za državne organe, javne službe, ustanove, preduzeća ili druge subjekte, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Pravljenje i unošenje računarskih virusa, član 300, (1) Ko napravi računarski
virus u nameri njegovog unošenja u tuđ računar ili računarsku
mrežu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest
meseci. (2) Ko unese računarski virus u tuđ računar ili računarsku mrežu i time prouzrokuje štetu,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve
godine. (3) Uređaj i sredstva kojima je učinjeno krivično delo iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.
Računarska prevara, član 301, (1) Ko unese netačan
podatak, propusti unošenje tačnog podatka ili na drugi način prikrije ili lažno prikaže podatak i time utiče na rezultat elektronske obrade i prenosa
podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i
time drugom prouzrokuje imovinsku štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine; (2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam
godina; (3) Ako je delom iz stava 1.
ovog člana pribavljena imovinska korist
koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset
godina; (4) Ko delo iz stava 1. ovog
člana učini samo u nameri da drugog ošteti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, član 302, (1) Ko se, kršeći mere zaštite, neovlašćeno uključi u računar ili računarsku mrežu, ili
neovlašćeno pristupi elektronskoj obradi podataka, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci;
(2) Ko upotrebi podatak dobijen na način predviđen u stavu 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine; (3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do zastoja ili ozbiljnog poremećaja funkcionisanja elektronske obrade i
prenosa podataka ili mreže ili su nastupile druge teške
posledice, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
Sprečavanje i organičavanje pristupa javnoj računarskoj mreži, član 303, (1) Ko neovlašćeno sprečava ili
ometa pristup javnoj računarskoj mreži, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(2)
Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno
lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.
Neovlašćeno korišćenje računara ili računarske mreže, član 304, (1) Ko neovlašćeno koristi računarske
usluge ili računarsku mrežu u nameri
da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca; (2)
Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.
Konačno, sve bi ovo bilo dobro da u
Srbiji zaista ima toliko dovoljno vlasnika komjutera, a posebno korisnika interneta. Na žalost,
tek nedavno je domaća javnost videla kako izgleda elektronski potpis. Do
masovne trgovine putem interneta, dakle, do prilike da policija i pravosuđe
zaista imaju čime u ovoj oblasti da se bave, proći će još
puno vremena.