Putevi heroina
Avganistan: Opijum pod kontrolom CIA
General
na poljima maka
U medijima, američkog generala Stenlija
Mekristala su već prozvali McCrazy (Mek Ludak) zbog njegovog oštrog i često od pameti bržeg jezika. Konačno je njegov bezobzirni cinizam kojim se neretko podsmevao i civilnim žrtvama rata u Avganistanu dosadio i predsedniku Obami, pa je smenio
glavnokomandujućeg savezničkih snaga. Da li je samo u pitanju generalov britki jezik, ili se još nešto upetljalo u američke planove?
Marko
Vasić
dopisnik iz
Amerike
Američka novinarka Vejn Medsen je u svom izveštaju (Wayne Madsen
Report) navela: "Od jednog veterana jedinice Delta saznajemo da
je prvo naređenje CIA koje su dobili odredi ove elitne jedinice posle slanja u
Avganistan, bilo da čuvaju polja opijuma. Naš izvor iz FBI potvrđuje
da je Avganistan prestigao Kun Sas polja opijuma u burmanskom Zlatnom
trouglu, odakle se do sada snabdevala CIA za svoju trgovinu drogom."
Američka tajna služba CIA već deceniju pokušava
da obuči islamske ekstremiste kako bi ih posle ubacila u Uzbekistan, Tadžikistan
i Kirgistan, u okolinu Fergana, doline bogate uranijumom. Ovi mudžahedini
iz Islamic
Movement of Uzbekistan (IMU) se izdržavaju od
trgovine drogom.
Još je 13. decembra 2000. godine ekspert Piter Čemberlen pred
potkomitetom američkog Kongresa naveo da je IMU "banda švercera drogom koju
je stvorila CIA."
Polja
maka
Nakon što je NATO armija prognala talibane iz Avganistana, proizvodnja
opijuma je jedno vreme bila u padu. U međuvremenu je ona ne samo
dostigla predratni stepen već je dosegla i apsolutni istorijski
maksimum, smatra komisija UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC, World
Drug Report: 2009). Istovremeno se u ovom dokumentu navodi da godišnji
promet drogom iz Avganistana iznosi 3,4 milijarde dolara, a da antivladine
snage kontrolišu tek nekih dva odsto tržišta!
U brojkama to izgleda ovako: pošto su zvanično
talibani zabranili proizvodnju opijuma, mak je do 2001. bio posejan na 8.000
hektara odakle se dobijalo 185 tona opijuma za proizvodnju heroina, a 2007. pod
kontrolom NATO snaga mak je zasejan na 193.000 hektara sa godišnjim prinosom od
8.200 tona opijuma. To
predstavlja porast površine pod makom
za neverovatnih 44 puta u toku samo
šest godina. Do dolaska talibana maksimalna godišnja proizvodnja opijuma je iznosila 4.500 tona.
U julu
2007. britanski Daily Mail objavio
je podatak ruskih snaga za borbu
protiv narkomanije, po kome je prihod
od žetve te godine u Avganistanu
trebalo da iznosi 65 milijardi dolara, od čega
oko 500 miliona zarađuju seljaci, 300 miliona ide talibanima,
a ostatak narkomafiji pod kontrolom američke vojske.
Na samitu
Rusija-NATO, šef ruskog Ureda za
nadzor opijata Viktor Ivanov otvoreno je pitao svoje zapadne
kolege: "U poslednjih deset godina više od milion ljudi
je umrlo od overdoza avganistanskim opijatima. To su zvanični podaci UN. Zašto to ne smatrate opasnošću za mir
i sigurnost u svetu?"
Tada je NATO morao da prizna
da se polja maka od koga
se dobija opijum ne uništavaju jer
"ona predstavljaju jedini izvor prihoda
avganistanskih seljaka".
Celom svetu, pa i Srbiji po
zlu poznati Ričard Holbruk, koji je još devedesetih
uspostavio kontakt sa albanskim švercerima
droge, umirivao je svet rečima kako
američka vlada ne odustaje od borbe
protiv droge u Avganistanu.
Lakrdija
Sa borbe, međutim, američke snage su prešle na apelovanje da seljaci prestanu da uzgajaju mak. Celokupna američka
kampanja protiv droge u Avganistanu, svela se na providnu lakrdiju.
Ne samo da američke trupe
tolerišu šverc droge, one ga i
aktivno podržavaju, tvrdi analitičar Džeremi Hamond za Foreign Policy Journal od
12. avgusta 2009. Idealno za ovo služe
vojni transportni avioni kojima je iz bezbednosnih razloga zabranjen pristup. Baš iz
tog razloga su Sjedinjene Države
nedavno odbile rusku ponudu da
NATO avijacija koristi ruski vazdušni
prostor, jer su Rusi postavljali
samo jedan uslov: da njihovi
službenici u svakom trenutku mogu da
kontrolišu sadržaj transportovane robe.
Nekadašnji
šef pakistanske obaveštajne službe,
general Hamid Gul, u leto 2009. bio je veoma otvoren: "Tvrdi se da glavna ruta
za transport droge ide preko centralnoazijskih
republika i delimično preko Rusije, pa dalje u Evropu. Jedan deo se, međutim,
direktno prenosi američkim vojnim avionima."
Gulu
je, inače, od početka devedesetih prošlog veka zabranjen ulazak u Sjedinjene Države i Veliku Britaniju. Razlog za
ovo je, kako on sam smatra, njegovo suviše otvoreno iznošenje
pravih američko-britanskih planova. Ne zaboravimo da je kao prvi pakistanski obaveštajac
Gul usko sarađivao sa CIA i imao pristup nekim od poverljivih dokumenata.
Kao glavnu raskrsnicu na ovom vazdušnom heroinskom putu, Gul je
označio aerodrom Manas u Kirgiziji. Ovo su potvrdili i mnogi novinari koji su
imali prilike da se upoznaju sa stanjem u toj vazdušnoj
luci, a i ruska kontraobaveštajna služba je diskretno dala
do znanja da je i ona o svemu obaveštena.
I
rođeni brat avganistanskog predsednika Karzaia, Ahmed Vali Karzai, optužen
je ne samo da je jedan od glavnih narkobarona Avganistana već i
da je na platnom spisku CIA, kako tvrdi The New York Times u svom
izdanju od 27. oktobra 2009.
Nekadašnji
britanski ambasador u Kabulu, Krejg Murej, tvrdi danas da Avganistan sve manje
izvozi opijum, a sve više gotovi heroin. Za proizvodnju heroina potrebne su
posebne laboratorije, ali i specijalne hemikalije iz uvoza. I sve se to dešava
pod nosom NATO armije?
Sukob strategija
Avganistan
je odskočna daska za dalju američku ekspanziju u Centralnoj Aziji, a
droga je izvanredan donosilac para od Amerikanaca za operacije kontrolisane
gerile. Mnogi analitičari su poslednjih godina ukazivali na američki plan da
avganistanski pobunjenici steknu prednost u borbama, kako bi se našlo
opravdanje za dalju eskalaciju i širenje operacija na okolne
države. Puč koji je bandu Bakijeva izbacio iz Kirgizije donekle je usporio provođenje
ovog scenarija.
Da
li je smena Mekristala sastavni deo ove dugo planirane akcije, ili je tek
nepredviđena epizoda?
Nemački
dopisnik iz Kabula, Kristof Rojter, otpuštenog generala sa četiri
zvezdice je ovako opisao: "Svaki sastanak sa njim je
uvek bio ista ceremonija. Mekristal je uz neobičnu uljudnost meni i
kolegama objašnjavao strategiju ovog rata: više vojnika, ciljani napadi,
ali i velika pažnja da ne dolazi do prevelikih gubitaka među civilima. U
osvojenim oblastima odmah treba da bude postavljena lokalna uprava pod
američkom kontrolom. U skraćenoj formi, njegova strategija je
predviđala rafinisano ubijanje uz ljubazno ponašanje i istovremenu
izgradnju državnog aparata."
Američki
vojni stratezi, međutim, planirali su da udari NATO okupatora u Avganistanu budu odlučni,
što će reći brutalni, uz upotrebu maksimalne sile i bez obzira na protivničke
(čitaj: civilne) gubitke. Veći deo rata je tako i činjeno.
Izgleda
da je pričljivi general svoje pretpostavljene u Pentagonu i Beloj kući užasnuo
mogućnošću da umiri stanovništvo ove centraloazijske države koje je već
umorno od višedecenijskog rata. U tom slučaju ne bi bilo razloga za
eskalaciju konflikta i Amerikanci bi propustili istorijsku priliku da u regionu
stvore najveću plantažu maka za proizvodnju heroina koju je svet ikada video. A time bi presušili i
neoficijelni prihodi CIA i njenih prijatelja.
Jenkiji pukli
Bivša vlada
Kirgizije objavila je 17. marta 2010. da se priprema izgradnja centra za obuku
i trening specijalnih snaga u oblasti Bakten. Po rečima Ministarstva odbrane, izgradnja ovog centra koji
bi u perspektivi trebalo da postane glavna
baza za borbu
protiv narkokartela i terorista u regionu,
planirana je još od devedesetih godina sa Amerikancima.
Doslovno je tadašnja vlada Kirgizije
objavila: "Ovo je jedan od bilateralnih
američko-kirgizijskih projekata
koji nije usmeren protiv bilo koje treće
zemlje i nije u suprotnosti sa našim
obavezama iz Ugovora o kolektivnoj bezbednosti i ostalih
međunarodnih organizacija."
Iz američkih
redova je procurilo kako bi kirgijski vojnici, koji bi u pomenutoj bazi bili obučeni, kasnije
bili korišćeni u lokalnim sukobima sa teroristima,
posebno u oblastima uz uzbekistansku granicu. Uzbekistansko-kirgizijski
sukob bi bio idealan izgovor američkim snagama da se približe
uranom bogatoj oblasti Fergan.
Pošto se Amerikancima
i njihovom kirgizijskom savezniku, predsedniku Bakijevu, u međuvremenu dogodio narod, od ovih
planova za sada nema ništa. Eskalacija će zato morati da
krene iz Avganistana, poslednjeg američkog oslonca u regionu.