Niš
U niškoj mlekari prave mleko i
bez mlečne masti
Med od lošeg mleka
Niška mlekara svoj poslovni uspeh
duguje isključivo varanju mušterija kojima se pod "mlečnom masti" potura
daleko jeftinija i škodljivija hidrogenizovana biljna mast, ali i neviđenom šikaniranju
kome su izloženi slabo plaćeni radnici. Nadležne republičke inspekcije prave se
da ništa ne primećuju i da je sve u najboljem redu kako ne bi fiinansijski oštetili
vlasnike mlekare koji odlično znaju kome i koliko treba da daju.
Mersiha Hadžić
Preduzeće Niška mlekara je u poslednjih
pola veka, koliko postoji, menjala vlasničku strukturu nekoliko puta, a
trenutno je u posedu četiri domaća
preduzeća: Kruna komerc, Profika, Pogled i Milk union.
Svoj visoki profit duguje bukvalnom trovanju potrošača i šikaniranju radnika.
U
Niškoj mlekari se umesto mlečne masti obilato koristi hidrogenizovana
biljna mast, koja je višestruko jeftinija, ali i štetnija po zdravlje potrošača,
a što je u suprotnosti sa Zakonom o bezbednosti hrane. Prema tom zakonu ne sme
da se koristi bilo koji proizvod kao zamena mlečne masti, a Niška mlekara
to prikriva lažnim etiketama na svojim proizvodima na kojima ne piše procenat
veštačke biljne masti. Kada inspekcija treba da dođe u ovu mlekaru, biljna mast
se sklanja "po ćoškovima", a uređaji i posude peru kako ne bi bilo
nikakvih tragova, izvestili su zaposleni redakciju Tabloida.
Tragovi,
ipak, postoje. Tako po jednoj cedulji ručno pisanoj i potpisanoj od strane
izvesne Sonje i Bibe (Ljubinke Jevtić, poslovođe Maslare u
AD Niška mlekara) od 1. januara 2012. godine, vidi se da je primljeno
1.600 kg. biljne masti, ali da je zaduženo samo 800 kilograma. Pomenuta Biba
26. januara 2012. pismeno obaveštava nepoznatog kolegu kako je 243,25 kg mlečne
masti pomešano sa 280 kg biljne masti, što znači da se u proizvodima mlekare
nalazilo manje od polovine mlečne masti prikazane na etiketama proizvoda.
Glavni
idejni tvorci ovog plana o varanju i trovanju potrošača su generalni direktor Niške
mlekare Zvezdan Gavrilović i direktorka proizvodnje Vesna Stavrov.
Dok
poslovodstvo i vlasnici uživaju u visokim prihodima
stečenim prevarom mušterija, dotle radnici Niške mlekare jedva da
preživljavaju. Oni rade na više poslova i radnih mesta, bez plaćenog prekovremenog rada, sa ugovorima i bez njih, i
dobijaju 19.500 dinara mesečno, a kada im se oduzme
polovina uplate za mesečnu karticu od 835 RSD, za
život im ostaje 18.665 dinara.
Glavni
tehnolog Vesna Lavrinčić u julu 2012. godine je od plate oduzela 5 odsto svim
radnicima Topione. Na pitanje zašto
kažnjava i nedužne radnike, jer ne mogu
svi da budu krivi za određene propuste, odgovorila
im je: "Dok jednom ne smrkne, drugome ne svane." Vlasnicima i
poslovodstvu, očigledno, sviće kada su radnici u totalnom mraku.
Pošto je jedan radnik zadobio teške povrede vozeći neispravni viljuškar, republički inspektor rada Dobrosav
Ristić, sastavlja dva različita zapisnika o događaju. Jedan od 10. maja
2012. i drugi od 21. maja 2012. U onom dostavljenom povređenom radniku inspektor Ristić piše: "Za navedene propuste u primeni Zakona podnet je zahtev za
pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca, i protiv odgovornog
lica u pravnom licu." U zapisniku dostavljenom
Osnovnom sudu u Nišu, ova rečenica ne postoji, a dat
je i sasvim drugačiji opis pomenutog događaja. Sve je učinjeno da vlasnicima
mlekare ne bude ni za dinar umanjen profit.