Uvodnik
(Pr)osudite sami
Dolina suza
Milovan Brkić
Američki filmovi su često surovo realni
kada opisuju događaje iz nacionalne istorije. U filmu "Odrastanje Malog
Drveta", prikazan je život dečaka koji raste uz dedu belca i baku Indijanku,
i od njih uči lekcije iz života.
Dok odrasta u vrletima, i prijatelj
porodice, Džon Vrba ga uči ga da sazna ko su njegovi preci. I pripoveda mu kako
su beli američki vojnici odveli Indijance u rezervat. Indijanci su, na put bez
povrataka, krenuli peške. Pored njih su jahali vojnici na konjima, s puškama na
gotovs. Put je bio dug. Prvo su počeli da padaju starci i deca. Vojnici su
Indijancima dozvoljavali da zastanu i da sahrane mrtve. Posle im se žurilo i
nisu dozvoljavali sahrane.
Džon Vrba pripoveda dečaku, kome su deda i
baka dali ime Malo Drvo, da su Kočizi potom, da mrtve ne bi ostavljali lešinarima,
nastavili da hodaju i da ih nose na leđima. Muž je nosio mrtvu ženu, brat mrtvu
sestru. Pored puta, kojim su ih sprovodili surovi američki vojnici, stajali su
beli ljudi. Nemo su posmatrali ovaj jeziv prizor, a Džon Vrba priča Malom
Drvetu da je video mnogo belih ljudi kako naglas plaču, postiđeni prizorom
svojih sunarodnika. Neki Indijanci, mahom još dečaci, kojima još nije ponestalo
snage, nisu želeli da ih odvedu u tor i pokušali su da pobegnu. Neke od njih,
vojnici ni rafalnim pucnjima nisu uspeli da pokose, i utekli su u šume. Vratili
su se na svoja ognjišta.
Put kojim su Indijanci odvedeni u rezervat
nazvali su Put suza. Sudbina Indijanaca nam je poznata.
Kada je američka administracija odlučila
da se poigra na Balkanu, Srbija je precrtana iz zemljopisnih karata. Ono što
nije uradio Hitler, ostvariće Ujka Sem! Srbija je najsurovije bombardovana, i
to u ime ''milosrdne zaštite Albanaca". Onda je počelo komadanje. Okupirano
je Kosovo i Metohija. Počela je pljačka. Američke kompanije su, dolaskom DOS-a
na vlast opelješile Srbiju za najmanje 30 milijardi dolara! Rasturili su nam
vojsku, državne kompanije, namensku vojnu industriju, pretvorili su Srbije u ogledno
poljoprivredno dobro, za eksperimentisanje na životinjama, biljkama i
ljudima...
Surovo ubijanje jedne države i naroda,
poput Srbije, pogodilo je mnoge građane SAD-a. Mnogi agenti CIA-e, FBI-a i
vojnici od karijere javno su digli svoj glas protiv politike Klintonove
administracije da na Balkanu uništi Srbe i instalira Al Kaidu! Džon Perkins
nije jedini Amerikanac koji je priznao da je, po nalogu svoje vlade, bio
ekonomski ubica, da je uništavao države i njihove ekonomije, da je ubijao one
koji nisu hteli da podjarme svoj narod. Džon Šindler opisuje kako Klinton, kome
je referisao, nije hteo da čuje istinu o ratu u Bosni...
Američka nacija je moćna. I pored najcrnje
kontrole informacija, internet je omogućio da časni pojedinci iznesu svoje
mišljenje i opišu zločine svoje administracije. Slobode koje su osvojili
građani SAD-a u svojoj istorijskoj borbi za njih, nije lako obrisati. Srbija
polako nestaje. Izumrla su sela, opusteli su gradovi. Zemlja se parloži...Američke
diplomate u Beogradu, ti kurvini sinovi, vrbuju Srbe da im služe kao
goniči robova!
Od Zorana Đinđića, Borisa Tadića do
najnovijih vlastodržaca, svi oni slepo izvršavaju planove američke
administracije da Srbija nestane sa zemljopisne karte. Naš nestanak mi liči na
Put suza. Umesto belih američkih vojnika, pod izgovorom da nas vode u Evropsku
uniju, na konjima jašu naši skotovi.
I dok još živimo u dolini suza, čekajući
dan kada će i poslednji među nama propasti, goniči robova, naša vlastela, i sama
se bliži svom kraju. Kada bi ostali bez robova, Ameri su ubijali i njihove goniče.
Zajedno ćemo umreti u Srbiji, Dolini suza. Da li neko od nas može da utekne sa
tog puta, i da ode u osvetnike?